Душом сневам снове видовите,

срцем кројим песме даровите.

Да сво пламење живих вагри 

сред духа ми и свих ватри

огреје суштаство.

Замисао моја силна јесте 

да сад појим свете песме 

да свем светом Србу и Србкињи 

даре неба ко у златној шкрињи,

донесем у радости.

Харфом сад небеском појим

речима што здраве – бојим,

јер тако се срце моје

сред свега и у свему што је,

диви светом величанству.

Хеј хај даре дај

и у песми уживај!

Тако рече песник сад у јави.

вед-речити Вилењак плави.

.

-2018.година, новембар-

Није довољно само да верујеш у Бога;

 

Бога мораш и да упознаш,
да се дружиш
и да разговараш с Њим.

 

Морате да се договарате,
ти и Бог,
онако како се договараш
са пријатељима својим.

 

Страх од Бога
мора да прерасте
у Љубав према Богу.

Тиховање се у дубоком Тиху завршава
У Тиху су спојени старт и циљ и време и простор
У Тиху су спојени слано и слатко и љуто и оскорушасто
У Тиху су спојени сви одаслани витези
У Тиху су посвећени сви Витези Праисконог Реда

Вилин цитат – 13

.

„У чему је тајна твоје беле пти?“  упита Волх
„Сунчам се на месечини! “ одговори вила

.

.

Вилин цитат – 14

.

Старче, знаш ли како се земља сазда?
О, да,  осети кроз мирис ветра
семе живота се преноси вазда!
Пољуби дрво, помилуј траву
препознај своју звезду праву
са њоме полети кроз све животе,
иста је честица твоје лепоте!

Витез мој, око паса има катану
од листова и грана храстових,
тоболац стрела звезданих на рамену
и копље од цветова румених!…

 

Видео сам лава са шест ипо глава,

видео сам сеницу да носи лубеницу,

видео сам свињу да продаје дињу,

видео сам гусана намазаних усана,

сусрео сам патку, иде на Камчатку,

и једну ћурку где иде на журку,

видео сам миша да свира у флауту,

и једног слона у фићи ауту,

купио сам кућу за три дугмића,

видео сам дрво да кљуцка детлића,

шетао сам њивама и видео коње

да седе на гљивама и пију кафу,

у татином џепу нашао сам жирафу,

видео сам човечуљка ситног ко патуљка,

ко ми не верује баш ме брига –

прочитао сам све из књига.

.

Збирка – “Лет изнад детињства“

.

Перо Зубац о Пери Зупцу

(скраћено)

Родио сам се у Невесињу, у Херцеговини, 1945. године као шесто дете.

Првих четрнаест година детињства провео сам у родном граду, а онда

су ме школе позвале у Лиштицу, Мостар, Зрењанин, Београд, Загреб,

Нови Сад. Ту сам се скрасио 1963. године и ту сам и данас.

.

Најчешће пишем и објављујем песме. Све скупа,урачунавши и дванаест

антологија нашег и страног песништва, објавио сам педесет и осам књига

од кијих су за децу писане: Хоћу-нећу, Што се на ме Дарја љути, Тито је

наш друг, Писма поверљива, Дечје срце, Да не чује неко, Перо Зубац о…,

Душа дечја, А шта ћу ја, Буди пријатељ ветру, Деца расту као куће, Деца

могу немогуће, Ово сам ја, Змајевци, Башта…

Три ствари сам слагала:

кад сам тврдила да сам јеврејско дете,

да разумем будућност опевања

и да познајем лично капетана флоте.

.

Како су ми се смејали издржаваоци казни

док сам миловала старе гузице редом

и певала само о ди дла да ди ла да да

у неком бирцузу поред три снажна морнара.

.

То је било искуство дроље

у мом случају није присуствовала Јунона

нити је Анима саучесвовала самном

аплауз сам чула још као пелин – дете

и одмах потом у песку сам издубла круг.

.

После сам само сметала оне са генијусом

и подавала сам им се

због спознаје о истородности

и они су се подавали

то су били све сами благдани.

Вребају испод капака очињих

Штрче им вршци отровни

Намигујући одсев блаженства

.

Као сабљом лажним доброчинством

Опрљише севом левооким

Ошинуше и светост и правду

.

На свакога згрушеним испљувком

Уједоше сису материну

Одрубиће сами себи главу

 

Ово Знање извире на дубини на којој нема других знања.

Оно изражава само једну истину, истину целине која је само

 једна, која је апсолутна.

Оно се пише с великим З.

.

Има знања и знања, као што има жаба и жаба,

али је само једно Знање.

.

Извор Знања је Суштина, наш поприлично блокиран

унутрашњи свет. То је наше унутрашње Небо.

.

„Бог је у вама“.

.

Биће је дефинисано супротним половима, а наше полове

можемо назвати „површина и суштина“, спољашњи и

 унутрашњи свет. Они су у свему супротни, тако да оно што

има један, други нема и обрнуто.

Док спољашњи свет испуњавају материја и енергија,

простор и време, унутрашњи испуњава Знање.

Седам дана Стварања је утискивање унутрашњег света у

 спољашњи, Знања у материју и енергију кроз простор и

време.

Знање је у нама, а можемо га искусити и чулима јер је и

свуда око нас.

.

„И би реч.“

.

Многа парцијална учења говоре о Богу, небу и суштини, не

знајући да уствари говоре о палом небу, палим анђелима,

Богу површине и копији суштине.

Дубине парцијалних учења не прелазе границе површине.

Ова учења долазе из саможивости и манипулације.

.

Само једно Знање нема везе са егоизмом.

.

Парцијална знања имају дубину површине, дубину ствари,

док апсолутно Знање има дубину Суштине,

дубину Бића.

После кише

Потражи дугу

Помаже сваком ко тражи живот нов

Наше жеље допиру до ње

У један трен

И ту се у њеном спектру претворе

У колорит њен

ПРОЂЕШ ЛИ ИСПОД ДУГЕ

ИСПУНИЋЕ ТИ СЕ ЖЕЉА

.

Прохтеве своје усмери на циљ

Које можеш

Које можеш да досегнеш својом руком

.

Са оне стране дуге нема више

Ни бола

Ни туге

Већ само среће која зове оне

Што желе боје

За ново светло