Воде врела живота извиру из корена дрвета живота у средишту раја.
Као киша, вода представља плодност, осемењујућу моћ бога неба,
као роса, означава духовно окрепљење и благослов.
Вода је извор живота и извор смрти – она ствара и разара.
Уз изворе и зденце као и на свим светим местима, збивају се најзначајнији сусрети. Крај њих се рађа љубав и сањају венчања..
Према народним веровањима води се приписује магична сила јер она чисти и штити душу, памти, испуњава жеље, носи здравље и плодност.
Због своје исцељитељске моћи вода се користи у бројним обредима а у зависности од њених особина народ је зове различитим именима па је тако она „млчана“, „кађена“, „жива“, „цветна“…
Опште је уверење да у сваком србском крају има по која здрава вода, код које се свет скупља, у којој се купа, умива, или је пије. Такви се извори често походе о Видовдану.
„Лековитом водом“ сматрала се тзв. „неначета вода“. То је вода која постоји у недосегнутим дубинама каквих пећина. Рано ујутру, на Божић, најчешће домаћин иде по воду, носи кукурузна зрна и босиљак и кад захвати воде, оставља јој кукуруз и босиљак, да је буде довољно, да не буде суше и да буде чиста као босиљак.Од ње се месила чесница.
Жива вода је она која извире из врела и као и киша, она је божанска крв, семе неба. Жива“ вода извире између две стене, које су, у ствари, „живе“ планине. Кад год то пожеле, оне се могу померити. Између тих планина је провалија а на дну провалије налази се врело „живе“ воде. Ко се умије живом водом или је попије мало, истог часа ће оздравити. Уколико је попије млад човек, он никад неће остарети и обрнуто – стар ће се подмладити. Та вода се може наћи једино „на крају света“, тамо где живи Сунце, У живој води се Сунце купа на летњи Ивањдан. Окупано и подмлађено оно је тад спремно да дочека зиму.
Орао, који је према народној митологији света птица, која припада небеском царству, такође се може спустити до извора „живе“ воде. Ова птица је симбол неба, сунца и светлости и као таква може да иде и „на крај света“ и да се у „живој води“ и окупа.
„Млчана“ вода је вода коју је пре изласка сунца захватила девојка обучена у свадбену одећу – млада, невеста. Вода се захвата са три места, (чесме) а док се точи не сме се ни реч да изусти. Таквом водом дочекују невесту у њеном новом дому. „Млчана“ вода се често користи и за гатање и врачање.
У многим народним обичајима се и дан данас користи тзв. „крштена вода“, како у неким деловима земље зову освећену воду. Верује се да она чисти душу и штити људе, поготово када ју је свештеник осветио на Богојављење
Извори питке и лековите воде иначе припадају Калини, најмлађој кћери богиње Мокош.
.
Слободна интерпретација текстова – СВЕВЛАД ; Словенска предхришћанска религија – Strana 3 – Razbibriga; Говор душе вода симбол очишћења и духовног живота; Фолклор – БНР
-на слици Крупајско врело-
СРБСКИ ЖУРНАЛ 