Владан Пантелић: Вадвизвила звирала


 

Резултат слика за владан пантелић, слике

Аеродром Сурчин кишни дан узлеће авион
Испод сиви тепих- облак из кога лије киша
Изнад у безкрај – пространство плавог неба
У мојој дубокој нутрини богослови Творац

Удубљујем се усе да видим Творчев разбој
На коме Он тка а и ми с Њим – потку света
Творац увек увек ради у садејству са чојком
Дубоко тонем у Творчев сан и сањам с Њим

 

Плове наши снови – нови светлосни светови
Вадвизвила прва чакра – услов расуђивања
Вадвизвила звирила и свој цвет расцветала
Онда се Дејство попело сасма на врх главе

Лети авион изнад облака – свет чисте свести
Испод облака уснули људи у подсвету живе
Пробуди се чојко!!! Громадо громаднцијата!
Одбаци лажа учења одбаци и лажа религије!

Надуправљај држи волан светлосне вајтмане!
Повежи се с Душом – суштином и са Творцем!
Отвори Срце исчупај му врата замандаљена!!!
Полети – надлети сиви облак у своју Слободу!

Владан Пантелић: Повежи се


Резултат слика за владан пантелић, слике

Повежи се са Човеком – Јединим Богом
Повежи се са Знањем и бићем ВедАватара
И повежи се у Тиху са својом суштином –
Са свим својим дејственим центрима
Нижим средњим вишим и највишим
И повежи се саТелом Свешћу Духом Душом

Удахни вечни дах Творца који држи свет
Изреци потврди прихвати силницу – разјасницу:

Све религије и све духовне групе
Сви верски поглавари и духовни учитељи
Гуруи шамански прваци и сви други
Који не подучавају Божјим знањима
Чије су одредице – научо-духовна знања
За складно управљање свим догађајима
Управљање развојем Човека и Света
Технике свести о васпостављању
Оштрим ножем одстарњених органа
Враћању отишлих и вечном животу

И даље армирано цементирају Потку
Са застарелим нетачним магијским знањима –
Која следбеника врте кружно неделатно
И представљају кочницу-успоривачицу
За брзо и брже остварење Божјег Плана

Њих и нас- који не стварамо врло моћно
У пуном складу са многодарованом снагом
Коју од искона носимо дубоко дубоко у себи
Лепота Стварања ће упорно упорно и без осуде
Свакотрено призивати прозивати призивати

Резултат слика за владан пантелић, слике

Владан Пантелић: ВЕЛИКИ ГАЈ


Резултат слика за парк у великом гају, слике

Парк у Великом Гају препун дрвећа

Поветарац са Карпата и Вршачког Брега

Шетамо и уживамо – Драган Мило и ја

Око нас светови вилењака и патуљака

Светови многих врста птица и инсеката

Светови вишекрилних духова разних боја

Светови Лепоте Лепоте Лепоте Лепоте

Онда… сноп Светла Додира Љубави Знања

Миловао је драго Драгана и мило Мила

А ја сам га повукао за реп држећи камеру

Сноп Светла је желео да се игра – надвлачи

Обузела ме сила љубави радости и топлине

Умало да будем са-Владан и над-Владан

И стога сам на слици оностран и невидљив

Резултат слика за парк у великом гају, слике

 

Драган Симовић: ЈЕЗИК МАЈКА


Резултат слика за песник драган симовић, слике

Кад само мало загребемо по свим овим вајним, европским и светским језицима, одмах ћемо осетити и запазити – наравно, уколико смо отвореног ума и духа –  да су сви ти језици постали од ведсрсбког језика – од језика мајке.

И сам се све чешће чудом чудим, колико је ведсрбских речи дубоко и лукаво скривено у свим иним језицима које називамо европским и светским, колико је ведсрбских речи – увијених у неколико овоја копрена, опсена и омаја – у основама и поткама језика као што су: грчки, латински, немачки, енглески, талијански и француски, а да не говорим о оним нововековним језицима који су изравно произишли из савременог србског језика.

Све сам сигурнији, да је језик мајка, језик свих језика – ведсрбски, језик који су нам предали наши бели богови и звездани преци.

Стари Словен: Поноћна песма


Резултат слика за бели вук, слике
Испод ноћног покривача, ти певаш своју песму Месецу,
Знајући да ће ускоро доћи јутро.
Многи људи мисле, то је само завијање и плач.
За мене, то је прелепа музика коју ти певаш небу.
Лојалност према твоме чопору, до самога краја
И увек си спреман да помогнеш једном од твојих пријатеља.
Када ноћ падне, ти излазиш да би убио,
Али то је само због хране, а не због узбуђења.
Излазиш напоље са чопором и ловиш попут човека,
Увек се враћајући до јутра у своју јазбину.
Ти си са својом породицом у сваком моменту током дана,
Непрекидно штитећи твоју младунчад од других предатора.
Зато следећи пут када завијаш, певај веома гласно!
Ти си велика породична животиња и треба да будеш поносан.
А ми би сви требали да се угледамо на тебе,
давајући својој породици исто тако пуно љубави.
Зато настави да певаш своју песму, звездама изнад нас.
7523. године
Сродна слика

Милица Раданска Вила: Лирика вечне љубави


Резултат слика за вила равијојла, слике
Искрено-кад ме тако неко стварно -Будно искрено Љуби-
могла бих овде да Живим (у овом свету то ми и фали -неко да ти узврати-повратни светли загрљај пун љубави -и он те напуни и освежи – за даље- али то могу само Велики-у Великој лепоти и Чистоти тако сам негде и живела где смо се сви узајамно волели и стално додиривали у светлости-тако је било и споља (а сада овде није тако -стално мораш да си на опрезу од спољних страхота-које прво делују-невидљиво-паразитски, а затим преко појединца-преносе своја недела и споља, и онда, убеде -већину да тако треба да се живи, ради, школује, заглупљује-и остали прате тај систем паразитизма-без побуне-јер све мисле да тако треба!).
Само Велики Виде (и они који издрже то стање да буду стално са својом душом у сада овом трену-јер су ту велики невидљиви напади-они знају -шта се стварно дешава) и ведају о правој Стварности -која је овде са нама-али прекривена илузијом и обманом, користи се време-које ти откуцава,наплаћује, одређује ти где требаш бити, журба -јурба -те одваја -од садашњег трена-одваја те од твоје душе и вечности која сада постоји-тако да су људи научени да буду више само споља-површно-више психу да користе -а своје душе у незнању сопственом-пристали да заробе све док се једном коначно пробуде и прогледају у Будности!
Свако мора-сам кроз себе своју битку и своје ослобођење да изврши-да би прогледао јасније, нормално и  узајамно да се помажемо, и свестимо у знању Живе Вечности-али кад смо ми прогледали-тј. пробили ово незнање-онда ослобођење-у Будности лакше за све може да дође-прочистили смо доста тамнило над нама!

Милица Вила Раданска: Ухватио си сигнал из оностраног и пренео свима нама песму стварања


Сродна слика
Благослов Вилењаче и Здраво Живо наш Бели Србине!
Јуче смо чули твоје ведање и сад поново  -или обраћање твоје душе свима нама.
Постао си посредник овог и оног света (ухватио си сигнал из оностраног и пренео свима нама песму стварања Белих Божанства кроз звук)… Ватра пуцкета, како јако-одзвања, Перун се јавља, Стрибог фијуче, а ти нас све кроз своју душу милујеш звуком из виших Божанских  светова!
Делује бар мени као успаванка-милозвучна за душу у ноћним сатима, делује као обраћање оностраним световима-обострани додир душе видљивих и невидљивих светова -спајаш нас, осећа се твоја искреност, и пространо небо-отворило се -да те сви чују-упалио си и спојио Небеску и Земаљску ватру-у тој скривеној пећини-оставио си својим присуством-и урезао својим гласом Постојање два-упоредна  света -тако да ће та пећина увек да чува твоју душу, то место, твој Род-Земаљски -Небески-Ведски, да знаш!
Тако је тајинствена та ноћ била -све се укуткало и утишало у најдубљу тишину-да чује се мир велики и лакоћа -без обзира што грми, ти певушуш, делује као да си ти био Једини-(са својом душом)- сам на целом земаљском свету–тако да се Велика Виша Будност-Космичка огледала баш у тебе-у виду Благодара!

Владан Пантелић: Песма је потрага за суштаством


Суштаство се достиже тиховањем
Тиховање је Песма тиховање је Моћ
И урођено је човеку као дисање

.

Стрес и сметенички животни плес
Склонили су знање тихуну – чојку 
На споредни колосек сврхе живота

.

Тиховање степено у дубину води
Пажњом на тело дисање смирај
И созерцање преко уздижућих врлина
До простора са тананим титрајима

.

Преко моћи Тишине Безмисли Празнине
Смирени путник стиже у Пре-време 
Где га чека невиђена Лепота –

Драган Симовић: Вечерњи сутон на Истеру


Седим на обали Истера,

тихујем и кроз сан зурим

у зимско вечерње небо

прошарано руменим

и пурпурним облацима…

Источни ветар подухује

кроз оголеле крошње врба и топола;

умилна свирка вилинских гајди и свирала

разлеже се љубичастим сутоном

понад србрнастих

и пенушавих вала Истера…

Посве утонувши у пределе снова,

не знам више:

да ли сам с ову

или с ону страну

овога света!

(Под Вилин-Дубом, у вечерњи сутон 13. студеног 7527.)

Владан Пантелић: Песма Тијањска


Више не постојим.

Тијање је појело све слике моје опсене.

Гледам у очи њене слике: Љубави моја, како си  месечину понела?

У Тијанији живи баук светлости и истине…
И не улази у Тијанију тесна срца и стисне главе
И не улази у Тијанију са смрзнутим антенама
У Тијанију уђи са песмом и свирком и лаким скоком

(Владан Пантелић под  Вилин-Дубом, у вечерњи сутон 13. студеног 7527.)

Дизајнирајте овакво веб-место уз помоћ WordPress.com
Започни