–

…У хералдици већине словенских и других аријевских народа често виђамо орла на државним знамењима… што је неспорна чињеница. Зашто баш орао ? Тај „орао“ сигурно тамо не стоји бадава, као што се и курјак не каже код нас бадава тако како се каже. Зато Енглеско-Санскртски речник по моме мишљењу, може бити само помоћно средство, али никако и крајње меродавно, јер право значење речи треба тражити директно преко Санскрта до Србског језика и никако другачије. Но, да се ми вратимо орлу. Сви смо се сигурно питали шта тај орао, или птица, представља и откуд он и на нашој застави ? Из многобројних тумачења идвојићу само два по мени битна у којима се крије истина. Прво „тумачење“ представља »птицу феникс«, која се још зове и »жар-птица«. Шта представља та „жар–птица“ ? У „митологији“ је остало забележено да је она „симбол поновног уздизања из пепела“ – што је тачно, јер смо се сви ми поново из пепела подигли… и то након великог рата иза којег је одмах уследио и страшни потоп !!! Шта је било пре тог страшног рата који је претходни свет довео (уништио) до пепела које је помрачило и сунце, а земљу оковало у дугогодишњи лед ? Да бисмо то знали морамо „отпутовати“ мало даље, уназад кроз време. Дакле, кроз време пре великог рата, време пре него што су наши (преживели) преци поново изашли на површину земље и поново угледали сунце. То је оно друго „тумачење“ птице орла… и оно друго тумачење које је нашим „боговима“ узело њихов људски карактер, а наместо њега поставило божански. За то су највише заслужни они чивутави што су се смуцали по Вавилону (Бабилон Бабел, Балбел и тсл) … а пошто им ни то није било довољно – створише нам само једног бога,… давши себи тако екслузивитет над истином и право над нашом историјом… коју прозваше (гле чуда) митологијом. Да бих лакше објаснио које је то друго значење орла – од Вас тражим да себе поставите у „раван“ наших предака који су се налазили у Агарти (подземним склоништима). Покушајте да се замислите у улози (ситуацији) тек рођеног, или малог детета које је одрастало у тим склоништима, а потом поставите себи неколико логичних питања. Зар то дете није слушало од својих родитеља да су њихови некада моћни очеви и мајке летели небом (и сваргом) у неким летелицама… великим птицама ??? Та деца су сигурно упамтила причу својих родитеља о тим великим птицама која су некоћ летела небом пропињавши се слободно великим висинама. Чули су они за жар-птицу… али која је то птица ? Они у склоништима никада нису видели ништа слично томе… осим можда на сликама. У сећању им је остала велика и грациозна „птица“ која је некад летела небом и која је њихове родитеље и довела овамо. Летелица (птица) која је имала жар (жар-птица = летелица) !!! Већ видим неке од Вас како вртите главом, али… време је неумитно текло… и… напокон дошло је поново време да деца оне деце која су слушала приче својих родитеља и својих старих поново изађу на површину земље… површину на којој се живот понов(и)о обновио и умножио. Осим заслепљујућег светла Сунца чији су их зраци огрејали… видели су да се ледено време повукло, а земља не беше тако пуста као што су мислили – тада они на небу угледаше огромну птицу која је својим крилима парала небо !!! „Није ли то та „птица“ о којој су наши стари причали ? Није ли то тај велики и грациозни орао који лети неслућеним висинама ? Није ли то та летелица ? Није ли то та птица… или су нас наши стари лагали ? Не,… нису, јер они су били од наше крви и од нашег меса – и ми им верујемо…“ … и тако… остаде у сећањима та некада моћна и велика »жар-птица« (летелица) !!! Изашли су наши стари са огромним знањем (о пољопривреди, топљењу метала, прављењу оружја, зидању…), са сећањем на своје храбре претке који су зарад њиховог опстанка сви до једног изгинули. „Како да их славимо(тј. словимо) и поштујемо за ту велику жртву коју су они принели своме потомству ?“ …Неки од њих са добрим памћењем (сећањем) тада сигурно рекоше: „Словићемо их онако како су то чинили наши родитељи… приносићемо им дарове… (а не жртве како су то чивути фалсификовали) као некада када су се враћали са путовања по бескрају вечног пространства. Словићемо их чисти – какви су и они били. Редовно ћемо се прати, умивати и наше здравље чувати, јер тако радише и они чију жртву ми сада спознајемо,… они који дадоше своје животе у замену за наше !!! Многе болести вребају од нечистих тела, потапаћемо наша тела стога и наше главе у водама које се крећу, јер оне су чисте, a и тела наша таква биће. Наши очеви и мајке нас нису заборавили када је било време храбре погибељи, а ни ми сада њих нећемо – вечно ће живети у сећањима нашим !!!“ Тада је требало кренути све испочетка… све поново из пепела… „да и ми нашој деци обезбедимо живот док и наша тела у пепео не постану. Наши богови ће живети у нашим срцима и у нашем сећању, јер су они због своје жртве за нас бесмртни – ми смо њихова деца и синови сунца, а на „крилима орла“ (жар-птици) летећемо до сварге у бескрајни свемир… Опет !!!„

Аутор: BelBog