(Лирски записи)
01
Сједини Веру, Знање и Љубав!
Нека Вера буде истовремено Знање и Љубав.
Нека Знање у исти мах буде Вера и Љубав.
Нека Љубав прожме и обухвати Веру и Знање.
И, нека ова Божја Тројница буде твој Пут
и твој Живот!

02
Живот је највеће Чудо и највећа Тајна.
Живимо Живот, а не знамо шта је Живот.
Чини нам се да знамо, а не знамо!
Колико знамо, толико и не знамо.
Много више не знамо, него што знамо!
Веће је НеЗнање од Највећег Знања.
Када се, и како, догодио Живот?
Да ли је постао, или је рођен?!
Ако је постао – од Кога је постао?
Ако је рођен – од Кога је рођен?
Свеједно, да ли је постао или је рођен – Живот је могао постати само од Живота; Живот је могао да се роди само од Живота!
Живот пре Живота, и опет: Живот пре Оног Првобитног Живота!
Још сам као дете себи постављао ова питања и, још увек их постављам.
Вазда сам се чудом чудио, и свагда сам се дивотом дивио – Животу који је био, јесте, и биће – Највећа Тајна у свим Тајанствима, у свим Тајинствима!

03
Као дете, збуњивао сам своје родитеље, чудним и тајинственим питањима.
Једно од питања гласило је: А где сам ја био, пре него што сам био?
Где сам ја био пре рођења својега?
Сећам се живо, да су се отац и мајка зачуђено погледали, као да једно од другог траже одговор.
Онда је мајка рекла: Био си у мом стомаку.
А где сам био пре тога; где сам био пре свега што знате?
Наравно да нисам добио ваљан и задовољавајући одговор.
Ваљаног и задовољавајућег одговора није било ни тада, ни доцније.
Морао сам да трагам за одговором; морао сам самоме себи да одговорим на ово питање.

04
Деца збињују своје родитеље простим и једноставним, а суштаственим, животним питањима.
Нема родитеља који није био затечен и збуњем питањем својега детета.
Лаже сваки онај родитељ који каже, да га деца никада нису зачудила, изненадила и збунила овим простим а суштаственим питањима!
Зашто деца својим питањима збуњују све одрасле људе?
Зато што су деца до седме године изравно повезана са Галактичким Језгром, са Живим Богом Створитељем, са ПраИзвором, са ПраЖивотом.
Деца питају родитеље, питају одрасле, не зато што не знају, већ зато што много више знају од својих родитеља.
Деца знају, али хоће да пропитају своје родитеље.
Хоће да провере да ли и родитељи знају то што она знају!

05
Никада не лажите децу!
Ако не знате, реците им искрено да не знате.
Ако знате, онда им искрено и разложно одговорите на постављено питање.
Са децом увек разговарајте у Истини!
Учите од своје, поготову од деце млађе од седам година.
До седме године, деца су повезана са Небом; а после седме године, полако почињу да бледе и чиле Тајинствена Знања Неба.
После седме године, прекида се веза са Небом, веза са Галактичким Језгром.
Стога је одрастање болно.
Свако је одрастање болно.
Зато је одрастао човек трагично биће.
Одрастао је човек као риба избачена из воде на песковиту обалу.
Гуши се, те споро и болно умире.
Гуши се, па споро и болно умире, све док изнова не постане (као) дете.
Све док се снова не повеже с Небом, са Језгром Звезданог Јата.

06
Волим јесен.
Од детета сам волео јесен.
Јесен је за мене, од детета, било најлепше, најсликовитије и најдивотније годишње доба.
Јесен је за песнике и сневаче.
За сликаре и ине уметнике

Милони светлосних зрака од Творца
Сваки зрак је Мудрост од Мудрости
Сада созерцавам зрак Пут благослова
И повезујем са Свешћу Духом Душом

Пут благослова је кичма – вертикала
Којом тече чисто дејство врховне правде
Пут благослова је мирни пулс – гласник
Што увек истинито говори о стању Духа

Тајим стваралачку незаинтересованост
Посматрам вредне и разнолике духове
Свака травка и свако дрво има свог чувара
И свако место планина река језеро водеан

Врати се снени човече својој суштини!
Љуби људе птице цвеће делфине соколе
Љуби пустињу прашуму камен и вихор
Љуби духове виле волхове свеце богове

Љуби Природу себе Творца и благосиљај!
Не буди странственик на овој планети!!!

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

Кроз вене тече крв српског цара
и крст који носим понос је сина.
На славуја гракнуле су вране –
над Косовом сјатила се тмина.
.
Под звоном што Православљем
звони, икона светли у чистој вери.
У нашој крви Светосавље гори –
издајници гостују тајној вечери.
.
Кроз вене тече крв српског цара.
Косовски завет у мени расте.
Заборавили сте ко сте, шта сте –
заборавили од Немањића да сте.

Фото: Фототека Србског Журнала

Прескачеш зидове давно изграђене
Ћуте окамењена стабла,
чекају ратника!
Шуми тихо шума зелена
Ветар је умирује са истока!
Удах, зрак сунца
Издах, зрак месеца!
Дођи!
Чека те мач од огња
и тоболац округлих стрела!
Поклон планине је порука
Доноси је птица бела!
Дођи!

Фото: Бела птица: Википедија

Преко пута куће је кућа,
између та два свијета
луна шкропи мисли
да не сузе по софри.
.
Преко пута стабла је стабло,
између та два ока
мјесечина лаванду дуби
фатаморганичним смиљем,
погане шутње криволови.
.
Да не прерасте себе,
а да не руши дан
и не прекида дан,
и да се напосљетку
двије ноћи рукама свежу
мамцима зачараних праменова
у ноћ, из које буђења нема.

Фото: Јудино дрво; Википедија

01
Рептилија
Желим да посматрам девичански плаво и бистро небо.
Како је то некада, давно, у мојему детњству било.
Некада, пре појаве самолета, који беличастим отровним трагом шарају по небу, као мајмун ваграма по беломе сликарском платну.
Зашто више не можемо да уживамо у лепотама и дивотама јесењега неба?
Не можемо због Рептилије, која је поробила Америку, користећи американску војску као покусне куниће у ратовима против словесног човечанства.12.4.25

02
Рептилија, још у овоме нараштају, мора бити посве уништена.
Без потпуног уништења Рептилије на Земљи, човечанство не може духовно да напредује.
А то значи, да Рептилија не сме бити само побеђена, већ заувек уништена.
Уништена као раса човеколиких гмазова.

03
Виша Звездана Раса, чији су потомци ПраАријевци, СрбИријски Бели Срби, мора да појми, схвати и освести, да је Рептилија највећи противник духовног развоја човечанства.
Рептилија је паразитска нижа раса човеколиких утвара, раса која је кроз векове једино неговала и развијала лукавство, да би преко лукавства, подмуклости и потуљености завладала словесним светом.
Они који у својим рукама држе деведесет и девет посто планетарног богатства, деведсет и девет одсто свеколиког светског капитала, припадају тој најнижој човеколикој и вампирској раси која се зове Рептилијом.

04
Поставља се једно просто питање: Како је Рептилија тако лагано успела да завлада словесним човечанством?
Успела је да завлада словесним човечанством због европског позитивистичког учења, које је аријевским народима, преко јудео-кршћанства, наметнуто почетком осамнаестог века.
Шта је, и какав је, позитивизам?
Позитивизам је лажна наука, лажно материјалистичко учење, лажан философски поглед на свет.
По том учењу, сви су људи од Бога, и, будући да су сви људи од Бога, онда сви људи и имају иста и једнака права.
Основа и потка европског позитивизма произилазе из јудео-кршћанства, из ватиканске творнице обмана, превара и лажи.

05
Оно што јудео-кршћанство не зна, илити не жели да зна, јесте – да сви људи нису од Бога!
Нису сви људи од Бога, већ постоје људи од Бога и постоје људи од А(х)римана.
Постоје људи од Светлости, и постоје људи од Таме.
Споља гледано, за неупућеног и непосвећеног, сви су људи исти или једнаки, али, када се сазерцава из Унутарњег, онда се јасно види, да су једни људи бића светлости, а други људи бића таме.
Једни су окренути ка Духу Стварања, и они су Вертикала, а други су окренути ка Златном Телету, и они су Хоризонтала.
Једни стварају и несебично предају ближњима, жртвујући се за ближње и суближње, а други су паразити, астрални вампири, који краду, пљачкају и отимају од ближњих и суближњих.

06
Из европског позитивизма, доцније је изишао дарвинизам, материјализам, марксизам, комунизам, бољшевизам, мундијализам, као и сви ини декадентни и противприродни изми.
Демократија је чедо позитивизма, јер у окриљу демократских друштава, имамо владавину бесловесне мањине (која припада Рептилији), над словесном божанском већином, која припада Вишој Божанској Раси.
Оног трена, када потомци Божанске Расе буду схватили и освестили, да је Рептилија – Рептилија, те да се према Рептилији не сме бити болећив, тада ће Рептилија, заувек, и бити протерана са Лица Мајке Земље.

07
У времену које долази, водиће се умни и духовни рат до коначног уништења Рептилије.
Дакле, не спољни, већ унутарњи рат!
У спољним ратовима, видели смо то, немогуће је борити се против Рептилије.
Штавише, спољни (класични) рат против Рептилије – једино и одговара самој Рептилији.
Зато се Рептилија највише и прибојава нашега буђења и освешћивања, јер зна, да само умним и духовним начинима и средствима, може бити заувек уништена!

Фото: Анунаки рептили; Википедија

Пробуди се о Сунчани Учитељу пробуди
Погледај ме још једном трооко из вечности
И приповедај мудрице Васељени и Свевремену
Које су Пут и Путоказ ка Вечној потки

Говорио си кроз мене гледајући у безкрај
Ти си слободно биће ти си Слобода сушта
Слобода извире из храбрости и одговорности
Одговоран си за себе и за целу Васељену
Себичност је горак грех и има своју цену
Плаћа се животом у једном од шест светова
Кад себичност исчезне витло се затвара
Напусти одмах табу гнева жеља и незнања
Табуи су прошлост мртвило и страшило
Немамо времена за летаргију спавање и сањање
Буђење јe знање деловање и достизања спознаје
Заборави правила мржње смири се и прочисти
Ходај помно се посматрајући у Огледалу Истине
Постани Истински човек чистоуман и оштроуман
Логичан и свестан главне улоге служења свему
Буди чиста свест која прочишћава ниже светове
Буди овде и сада и буди уснуле светове
Богослужењем смирен и чист достићи ћеш Небо

Видим и знам да си у свету мудрих и моћних
У димензији где се Свете књиге припремају
И видим те у тајинству свете тачке Осмице
Коју зелени плави и злати и свет и оносвет
Јер Сунчани Учитељ је увек будан и вечно жив

Фото: Светлосно биће; Википедија

Нећеш наћи оно што скривено све је

Оно што ти на камен личи,  камен ти и бива

Око је варка јер ти даје вид који мислиш да је,

Свака травка зна на чему почива.

Земља је жива !

Земља проговара и зове те ….

.

Још су давно чаробњаци пронели вест

да уклета места под земљом не тражиш

Јер усуд је такав лукавства што мрачи

Да душе преузме и умове помрачи

Да уклето буде све што ногом такне

Онај који ближње речима издаде

Он жели да влада !

.

Пусти га!

Нуди му се владавина над делима својим!

Већу казну добити није могао!

.

Време је!

Чују се трубе!

Из утробе земље диже се град!

Пење се попут облака високо !

Грми!!!!

.

Одјекују планине !

Светом прелеће орао.

Узима знамен из стене.

“Ти знаш где си га оставила?”

Гласови питају мене,

Не одговарам.

.

Пала је једна суза у облак града белог,

поново је потекло живота врело

да спусти се у виду кише

На земљу,  извориште

На све стране да проспе знамен,

Наш небески, живота пламен!

Шта је највеће?

Бог.

Шта је најмање?

Бог.

Шта је најјаче?

Бог.

Шта је најслабије?

Бог…

И тако коло без краја. Између ових сазнања налазе се колажи патње и бола, радости и среће. И шта, или ко, је на крају или почетку тај Бог?

Ко успе да дефинише Све што јесте, што постоји и не постоји — тај зна шта је Бог.

А ко осети бар једном у животу срећу изван себе, радост изван радости, и сузу чистог светла… да лебди изнад земље, а по њој хода, да плаче, а смеје се, да је све и ништа у том једном трену ван времена —

То се никада не заборавља.

Тада си у Божјем загрљају, у магновењу. Сав трепериш јер непогрешиво знаш да је то — то. Да си додирнуо лице Бога. Цело твоје биће трепери узбуђено и на трен знаш све. Ти јеси све: звезда и зрно прашине, кап и океан, дух и тело, човек и Бог.

И за тај трен човек живи. Даје све. Све оставља.

За то не може душу продати, јер тај који га лаже и хушка на то, не може му дати Божанско искуство.

Ти тренуци које доживљаваш, те бисере које проналазиш кроз живот — скупљаш их у низ као огрлицу твоје душе. Бисери чистог звезданог светла. Све престаје када их поново осетиш и пронађеш.

Радост душе и духа — неизмерна је.

Али запамти: да би ти се отворили ти бисери вечности, мораш волети. Мораш дозволити да те Љубав води. То је тајна на светлу дана. Романтика нема везе са тим. Патетика исто. Религија тек нема везе са тим. Наука и људска стварања — такође.

Љубав је стање свести и основни мотив Универзума, Свемира.

Ако волиш — онда и постојиш.

Када ми се из духа излила ова реченица пре доста година, остала ми је као лични мото, позив, сазнање и крилатица:

„Воли, воли и види шта ће да се деси.“

Воли (буди у стању изворног мотива), воли (активно, верно и вредно то буди, чини, делај из тог мотива — чак и кад немани главу одсецаш), и онда види шта ће да се деси.

Онда посматрај како ти изазиваш Свемир да се обликује према теби.

Пази!

Не злоупотреби.

Иначе ћеш жив бити одран

Ватром Живота.

Не играј се космичким шибицама. Не играј се ватром — већ буди једно са њом.

И онда схватиш…

Итвор: Звезда Род Zvezda Rod

Сви смо ми, на овај или онај начин, болесни.
Болест је захватила свеколико човечанство, али се ми, овом приликом, нећемо бавити човечанством, већ собом.
Сада говоримо о себи, и Србству.
Говоримо о болестима Србства, као и сваког од нас понаособ.
Да бисмо излечили Србство, свако од нас (сваки Србин!) мора да излечи самога себе.
Најподмуклије су и најстрашније оне болести које се у први мах не виде.
То су болести душе и духа.
Болести бића и карактера.
Карактер је повезан са вертикалом.
Човек без карактера јесте човек без вертикале.
Од ове болести данас болује већина нас Срба.
Ми смо Срби постали народ лошег и слабог карактера.
Сви ми, без изузетка.
Ни себе не штедим!
Штавише, себе узимам за пример.
Најстрожи сам према себи самоме.
Оно што другима праштам, себи не праштам!
Колико сам пута био љут на самога себе, кад год бих учинио нешто што није достојно расног Србина, што није достојно Човека!
Гадим се онога себе који је слаб и немоћан.
Човек мора да се бори целога живота са собом, против самога себе.
Човекова прва дужност јесте да победи себе.
Да би победио свет, Човек мора најпре да победи самога себе.
То је закон, космички и божански закон.
Много нас је посрнулих и палих Срба!
Много нас је без икаквог карактера.
Најтеже се и најдуже поправља карактер.
Човек може да заврши највише школе, да буде веома начитан и образован, а да, истовремено, има слаб или никакав карактер.
Карактер се не може мењати ни из ума, ни из срца, ни зи душе, ни из знања, ни из духа, већ једино и само из Божанске Свести, из светлосног записа.
Светлосни запис није, како неки мисле, ген; светлосни запис јесте основа и потка гена; светлосни запис је с ону страну гена – у Космичкој Свести.
Зато људи који имају лош светлосни запис, и поред свих завршених школа, и поред свих знања и сазнања, до краја живота бивају лош или никакав карактер.
Ниједан психолог, ниједан психијатар, ниједан психотерапеут, ниједан духовни учитељ не може да поправи карактер човека који је од предака наследио лош светлосни запис.
Такав човек може мање или више вешто да скрива свој карактер, али га карактер, пре или доцније, открива у правом светлу.
Вешто прикриван рђав карактер, откриће се и показати кад-тад.
Обично се открива и показује у ванредним приликима, у изутеним и судбоносним тренуцима.
Све ово што нам се дешава јесте последица нашег лошег и никаквог карактера.
Из карактера происходи судбина.
Карактер и судбина иду упоредо; карактер и судбина бивају једно те исто.
Србска судбина јесте слика и прилика србског карактера.
Какав нам је карактер, таква нам је и судбина.
Немојмо мазити сами себе, немојмо тражити изговоре и оправдања за наш (за србски!) лош карактер!
Будимо најстрожи према самима себи.
Будимо жестоки у рату са самима собом, у рату против својих слабости и немоћи.
Победимо себе, па ћемо и свет певајући да победимо!