„Да би се разумела Природа, не треба измишљати законе за њу, већ треба знати законе саме природе…“

Наша реалност је веома занимљива ствар. У њој се стално дешавају многи процеси, озбиљна наука која може веома брзо да радикално промени наш живот. Николај Викторович Левашов у својим револуционарним књигама је навео многе стварне природне процесе и дао нам је основне информације о њима, тј. дао је, како он каже, „азбуку и граматику нових знања„. То је сасвим довољно за нас да поново почнемо озбиљно да проучавамо природу и будемо у стању да уведемо ред на нашој лепој планети.

У циљу да помогнемо искреним научницима  што је пре могуће морају да разумеју „абецеду и граматику нових знања“.             

   Ми смо у своје време почели са Интернет-Конференцијом у серији „Нова наука Николе Левашова“.  На свакој Конференцији смо покушали да припремимо чланак на изабрану тему, да би на Мрежи остао текст копије Конференције, која би могла да помогне заинтересованим да брзо почну да разумевају нову парадигму,  и сасвим могуће,  да ураде озбиљна истраживања,  која,  сасвим је могуће, могу да помогну опстанку наше цивилизације.

Без тих знања земаљска цивилизација ће пропасти,  чак се не родивши,  јер савремена „наука“ нема појма о томе шта заправо представља Универзум и уопште природа у целини –  чак ни Велики Универзум – а ни само наш, мали, у коме живимо!   

                                                                                                                            

Ни једна од добро збуњујућих, али и даље наивних теорија, измишљених „научницима“ без повезивања на реалност, ни близу не одговара стварности,  која је већ четврт века описана у књигама академика Н.В. Левашова  „Последње обраћање Човечанству“  и „Нехомогени Универзум“.

Права структура Универзума,  није само много редова величине сложенија  од оне коју данас пишу „научници“,  већ је и занимљивија и грандиознија.  А знање ових информација је неопходно Човечанству за дуг и плодан живот током милијарди година.                                                                                                                   

 У овом поглављу,  ми ћемо покушати,  да укратко представимо податке о погледу на Универзум, који је предложио свету Николај Левашов.

Нова наука није могућа без нових термина, и Николај Викторович Левашов је то одлично разумео.  Међутим, он је покушао да напише за нас,  свој Буквар – азбуку и граматику своје  „теорије о свему“ – тако да се максимално користе већ познати нам научни термини, чак и ако њихово значење није у потпуности у складу са оним чему су нас учили. У исто време, он је морао да примени један нови термин – „мерност“  (димензионалност),  који одражава одређени скуп квалитативних карактеристика објекта или области простора.

За нас је овај термин је већ познат, али има код нас сасвим другачији садржај. Термин   „димензионалност“  сада нема никакав физички смисао.  

Сама реч  „димензионалност“  користи се данас да означи „тродимензионалност“ нашег простора.                                            

 Опет, без икаквог објашњења тога шта се подразумева под термином  „тродимензионалност“ . А под њим се ништа не подразумева. Апсолутно!

Наша наука нигде не користи термин  „димензионалност“                      

. А „тродимензионалност“ се појавила код нас зато,  јер да бисмо пронашли место положаја статичке тачке у простору потребне су три координате – дужина, ширина и висине или угао места, азимута и даљине.                                                                                          

 Ево ове три димензије постепено су се претвориле у „тродимензионалност“,  немајући тренутно никакав физички смисао.                                                                                                                

 Због тога, да би имали координате тачке у динамици, додаје се четврта „димензија“ – време. При томе, неки научници почињу да говоре о  „четвородимензионалном“  простору.  Међутим, овде треба имати на уму, да време у природи не постоји!

                                                                                                                             

У природи постоје само процеси: процес тока воде у реци, процес окретања планете око своје осе и остали.  А тог процеса „тока времена“ у природи нема!                                                                      

 Термин „време“ људи су одавно измислили због своје удобности, и то је апсолутно тачно. Сада је остало да научимо да правилно користимо овај термин…

Николај Левашов под термином „димензионалност“ подразумева нешто сасвим друго: то је одређен скуп квалитативних карактеристика.                                                                                            

Да би детаљно описао садржину овог израза, сматрао га је неприкладним у почетној фази упознавања са новом парадигмом, како не би компликовао разумевање представљеног материјала. Дакле, детаљно разумевање  „димензионалности“  треба спровести већ на новој фундаменталној науци на основу нових знања. То је апсолутно нормална ситуација за науку, и не морамо се тога плашити..

НАШЕ   ПРОСТРАНСТВО  –  УНИВЕРЗУМ

МЕТАВАСЕЉЕНА

Николај Левашов је дефинисао и доказао да је Универзум – нехетероген,  у њему постоји велики број области са различитим параметрима,  који су се појавили као резултат мноштва експлозија различите снаге и размера, о којима ће бити речено у наставку.                                                                                                        

 Током времена, пространство се поделило по димезионалности или како кажу у науци,  дошло је до квантовања простора по димензионалности (другим речима, по збиру одређених квалитативних карактеристика).

Илустровати овај процес,  могуће је,  познатим из школске хемије о мешању течности са различитим густинама.    

                                                                                                                          

Ако у посуду сипате неколико немешајућих међусобно течности са различитом густином,  кроз кратко време,  течности ће бити подељене (квантизоване) и зузеће свака своје место, у складу са својом сецифичном тежином (густином).                                              

 При томе течности имају још много других различитих параметара, али нас они у овом тренутку не интересују, тако да се концентришемо само на густину и квантизацију течности по густини, одбацујући остале параметре течности као непотребне.

Квантизација немешајућих течности са различитим густинама

Исто чини и Николај Левашов при објашњавању квантовања простора по димензионалности.                               Нехетерогеност простора се временом квантизује и условно речено, распоређује по „слојевима“, у складу са својим параметрима.                                                                                     

Истовремено, баш као иу случају течностима, ми сада не разматрамо мноштво конкретних параметара нехомогености свемира, јер нам је сада важна сама чињеница квантовања простора. Дакле, Николај Левашов уводи и користи термин „квантовање димензионалности простора“, привремено одбацујући друге параметре као непотребне.

 

Сада можемо да пређемо на „припрему“ Космоса.

Простор је засићен бесконачним бројем првоматерија (наука их назива све скупа „тамна материја“).  Неке првоматерије могу да комуницирају са другим првоматеријама,  неке – не.     

                                                                                                                             

 Оне првоматерије, које не комуницирају између себе, у ствари не постоје једни за друге, тј. чак и прожимајући једна друге, оне немају никаквог утицаја и потпуно су невидљиве међусобно.

Али се дешава, да обично, немеђудејствујуће,  између првоматерије, падају у такве зоне простора (нехетерогености, дисторзије), које поседују друге квалитативне параметре.                

 И у тим условима првоматерије почињу активно да комуницирају између себе, спајајући се у тзв. „хибридне материје“.

Наш Универзум или како га је назвао Николај Левашов, „простор – универзум“,  садржи физички густу материју (хибридну материју), образовану примарним материјама, које су добиле могућност да међудејствују у оквиру наше Васељене.

                                                                                                                               

Ова могућност се појавила зато што у том обиму пространства постоји нехомогеност (закривљеност), у којем су се својства простора променила толико да омогућавају међудејство 7 „наших“ првоматерија.

Фрагмент метавасељене, на коме су приказана три Универзума (наш је у средини)

 

На слици је шематски приказан фрагмент метавасељене, у којем је, када је и =7, приказан наш Универзум.                                               

Параметар и – је број првоматерија, које формирају хибридну физички густу – материју тог Универзума.                                                                                                                          

 На слици је приказан наш простор-Универзум  (у средини)  и 2 најближа Универзума – одозго и одоздо.

При томе треба схватити, да су цртежи Николе Викторовича – шематски намењене за боље разумевање материјала.                                      

 У стварности, ови „слојеви“ сигурно имају најчудније облике.                   

 Сва физички густа материја у нашем простору-Универзуму формирана је од седам првоматерија, које су се спајале у неколико хибридних терија (више о томе видети књизи Н.В. Левашова „Последње обраћање Човечанству“).

„Над“ нашим простором-Васељеном,  „паралелно“  се налази други простор, у којем је сва физички густа материја формирана од 8 првоматерија.                                                                                                   

  Односно тај простор-Универзум се налази у другој нехетерогености са другим својствима.

А „под“ нашим простором „паралелно“ се налази Васељена, чија је сва физички густа материја формирана 6 првоматерија. Овај простор-Универзум је постављен у својој нехетерогености, имајући друге квалитативне карактеристике – другу димензионалност.

Такву целину простора-Универзума, који се налазе у зонама, квантованим по димензионалности, односно раздељених,  у складу са неким квалитативним карактеристикама, Николај Левашов је назвао Метавсељеном, која представља затворен, уравнотежен унутар себе систем.

При томе,  у Метавасељени,  се дешава такав занимљив процес као што је деформација (смањење) димензионалности.                                                                                                                  

У чему се она састоји и чему води?                                                                                                                               

Да би разумели ово,  потребно је размотрити појам  „матричног простора“,  који представља простор са стално променљивом димензионалношћу,  то јест,  са стално променљивим квалитативним карактеристикама.                                                                   

 С обзиром да је димензионалност матричног простора,  у којем се обликују пространства Васељене,  нехомогена у различитим правцима, настају услови, за постепено стварање димензионалности сваког простора свемира, различитог у различитим правцима.

Као резултат тога,  простор-Универзуми,  формирају затворени уравнотежен систем, у којем се један простор-Универзум,  по мери смањења димензионалности (деформације),  помера у други простор-Универзум.                                                                                                  

 У зонама, где смањење димензионалности постаје критично за све просторе-Универзуме,  они се спајају у једну целину.                                                                                                                 

Нашу Метавасљену, према теорији Николаја Викторовича, чине 9 првоматерија.

Шематски приказ наше Метавасељене

На слици је дат шематски приказ наше Метаваљене.                                 

Овде је 1 – граница Метавасељне.                                                                          

 2 – простори-Универзуми, образовани различитим комбинацијама првоматерија из тих 9, које међудејствују једне са другима у тој нехетерогености.                                                                                           

 Један од тих луковаг шематски приказује наш простор-Универзум, формиран од 7 примарних материја.                                        

 У овом простор-Универзуму је и наша планета – Мидгард-земља. Највећи број простор-Универзума, која може настати из различитих комбинација 9 првоматерија је 459.

Избор: Душан Ми- фејсбук страница- Мидгард земља и тајне око ње-

 

 

Стих 63

 

КО УПРАЖЊАВА НЕДЕЛАЊЕ,

ЗАУЗЕТ ЈЕ ТИМЕ ДА НЕ БУДЕ ЗАУЗЕТ,

НАЛАЗИ УКУС У ОНОМЕ ШТО НЕМА УКУСА,

ВИДИ ЗНАТНО У НЕЗНАТНОМ И ВЕЛИКО У МАЛОМ,

НА МРЖЊУ УЗВРАЋА ЖИВОТОМ,

ПЛАНИРА ТЕШКО ДОК ЈЕ ЈОШ ЛАКО,

ЗАПОЧИЊЕ ВЕЛИКО ДОК ЈЕ ЈОШ МАЛО.

СВЕ ШТО ЈЕ ТЕШКО НА ПОЧЕТКУ ЈЕ ЛАКО.

СВЕ ШТО ЈЕ ВЕЛИКО НА ПОЧЕТКУ ЈЕ МАЛО.

ЗАТО СЕ УЗВИШЕНИ ЧОВЕК НЕ НАПРЕЖЕ,

АЛИ ЗА СОБОМ ОСТАВЉА ВЕЛИКА ДЕЛА.

КО ОЛАКО ДАЈЕ РЕЧ,

ЗАЦЕЛО ЈЕ НЕЋЕ ОДРЖАТИ.

КО СВЕ СТВАРИ УЗИМА ОЛАКО,

ЗАЦЕЛО ЋЕ ЗАПАСТИ У ТЕШКОЋЕ.

УЗВИШЕНИ ЧОВЕК НА ВРЕМЕ МИСЛИ О ТЕШКОЋАМА

И ЗАТО ГА НИКАДА НЕ СНАЂЕ НЕВОЉА.

 

Стих 64

 

ШТО ЈЕ ЈОШ МИРНО, ЛАКО СЕ ДОКУЧИ.

ШТО ЈЕ ЈОШ У ПОВОЈУ, ЛАКО СЕ ПРОУЧИ.

ШТО ЈЕ ЈОШ КРХКО, ЛАКО СЕ ПОЛОМИ.

ШТО ЈЕ ЈОШ НЕЗНАТНО, ЛАКО СЕ РАШЧИНИ.

ДОБРО ЈЕ РЕШАВАТИ ПРОБЛЕМЕ

КОЈИ ЈОШ НИСУ ДОШЛИ НА РЕД.

ДОБРО ЈЕ СРЕЂИВАТИ СТВАРИ НА ВРЕМЕ

ДОК ИХ ЈОШ НИЈЕ СНАШАО НЕРЕД.

ДА ИЗРАСТЕ СТАБЛО ДЕБЕЛО ХВАТ,

ДОВОЉНА ЈЕ САМО ТАНУШНА ВЛАТ.

КУЛА ОД ДЕВЕТ СПРАТОВА

ИЗАЂЕ ИЗ ЦИГЛАЛА ЈЕДНЕ ГОМИЛЕ ГРАЂЕ.

ПУТОВАЊЕ ОД ХИЉАДУ МИЉА ГАЛОПА

ПОЧИЊЕ БАШ ИСПРЕД ТВОЈИХ СТОПА.

КО НЕШТО РАДИ, БРИГА И МАРИ,

НА КРАЈУ СВЕ ОДЈЕДНОМ ПОКВАРИ.

БЛАГО КОЈЕ СЕ ЧУВА И СТИСКА

НА КРАЈУ СЕ БЕЗ ОСТАТКА СПИСКА.

УЗВИШЕНИ ЧОВЕК НЕ РАДИ НИШТА,

ОТУДА НЕМА ШТА НИ ДА ПОКВАРИ.

УЗВИШЕНИ ЧОВЕК НЕ ЧУВА НИШТА,

ОТУДА НЕМА ШТА НИ ДА ИЗГУБИ.

КАДА СЕ ПОСВЕТИ НЕКОМ ЗАДАТКУ

ЧОВЕК ПО ПРАВИЛУ НА КРАЈУ ПУТА

СВЕ УПРОПАСТИ И ЗАНЕМАРИ.

КАД ЈЕ НА КРАЈУ КО НА ПОЧЕТКУ

ПАЖЊА НЕПОДЕЉЕНА И НЕПРЕКИНУТА

ТАД НЕМА ШТА ДА СЕ ПОКВАРИ.

ТАКО И УЗВИШЕНИ ЧОВЕК:

ОН ПРИЖЕЉКУЈЕ СТАЊЕ БЕЗ ЖЕЉА.

ОН НЕ ЖУДИ ЗА НЕДОСТИЖНИМ ЦИЉЕВИМА.

ОН СЕ УЧИ НЕ УЧЕЊУ.

ЗАНИМА ГА ОНО ОД ЧЕГА СВЕТИНА ЗАЗИРЕ.

ТАКО СЕ ПРИКЛАЊА ПРИРОДНОМ ТОКУ СТВАРИ

НЕ УСУЂУЈУЋИ СЕ ДА ДЕЛА.

-.избор Владан Пантелић-

Усамостанио сам се вечно стваралачки

У прекрасној Тијанији унутарњој

Где се рађају посвећују и стварају

Велики Витези Праисконог Реда

 

О како је лепо и моћно бити витез!

И како је лакашно ходит по ивици!

Када ти кроз груди тече река-Љубав

Кад ти Сила игра од стопала до главе

И кад имаш жарне очи од драгуља

 

Буди потпуно искрен и истинољубив

Посматрај дуго себе и јасно разлучи

Да ли си врућеврелокрвно биће

Или су ти крвца ладноледнокрвна

 

Утихни шум одлучи! безгласно шапући

Најмоћну басму у свим световима

(Ова басма – ове речи – то су Богови!!!)
Која приводи Светиљци и Лепоти

Неосвешћене и осветољубиве дубине:

 

Творац Љ у б а в Безкрај Вечност Светлост Душа Свет Живот Дух Свест Тело Мудрост Мир

Радост Склад Срећа Знање Лепота  Доброта Самилост Храброст Благодарје  Истина Чистота

Воља Снага Песма

 

Созерцање Васкрсење

 

С т в а р а њ е

 

 

 

Слете ми лептир на срце

И упи дах моје душе.

Све је у том часу стало

И зауставило дах

Пуних десет минута.

 

Лептир ми пољуби срце,

И душу, и одлепрша

У безкрај вечности.

Сунчев зрак ме погоди

У теме, и растопи лед

У мојим грудима.

Птице запеваше

Милостивим цвркутом,

Душа се разигра

На крилима   Пегазуса, 

Природа ме обдари весељем.

У том вечном тренутку

Блаженство, мир  

И спокој затитра.

  

И заблиста на крилима коса

И одлете са њим

У небеске висине…

 

Мокоша сакривена у

Мојој раскошној липи,

Зашумори својим

Дивотним зеленим листовима,

Пуна и препуна својим родом…

А храст пожеле,

Да расте у њеној близини

Пун своје младости и снаге.

 

Ново Сунце се рађа,

Румено као најрујнија зора!