Учите своју децу, од најмањих ногу, да се никога и ничега не боје.

Учите подједнако и дечаке и девојчице.

Учите их јунаштву, развијајте и негујте ратнички дух у њима.

Ослабађајте их полако свих страхова.

Али, како ћете их ослабађати страхова?

Тако што ћете им свагда и свугде говорити, да је њихов живот вечан, да нема ни почетка ни свршетка, да су деца Неба и Светлости, да су потомци великих звезданих предака, да су потомци белих богова и богиња.

Говорићете им све у бајкама, у митовима, у легендама, у песмама, у параболама…

Говорићете им тако, да вам деца верују, да упијају сваку вашу живу реч коју ћете изговарати из срца, из душе.

Говорићете им сликовито, у живим  сликама, јер речи имају само онда снажно и моћно дејство када су у сликама, када се у позадини изговорене или написане речи осећа и види слика, пра-слика.

Потом ћете учити децу да буду племенита, узвишена, господствена; да мисле својом главом и осећају својим срцем, својом душом; да имају свој став, своје виђење и појимање света, да развијају властиту животну поетику, властити поглед на свет.

Дакле, децу најпре ослободити страха, и неговати ратнички дух у њима, па их тек потом у чити да буду племенита, узвишена, господствена…

Зашто је важан тај редослед?

Зато што нико, уистини, не може бити племенит, узвишен и господствен, ако је страшљивац и плашљивац, ако је кукавица, ако је пун страхова.

Витез је витез зато што је ослобођен страхова.

Ратник је ратник светлости зато што је победио сваки страх.

Кад победиш сваки страх у себи, тек тада може да дође до изражаја, да засија у пономе сјају, сва твоја племенитост, сва твоја узвишеност, сва лепота и дивота твоје душе.

Није природно да човек буде страшљив и плашљив.

Није природно да човек буде кукавица.

Није природно, зато што га је Бог створио неустрашивим и моћним!

Бог је створио човека да би се човек угледао на Бога!

Не сме човек да се угледа на људе, већ увек и вазда само на Бога!

Када се свагда и свугде угледаш на Бога, када се свагда и свугде поредиш са Богом – тада си на правоме путу, тада си ратник светлости на Путу Светлости.

Ако овако негујете, учите и васпиатавате своју децу до седме године, онда будите сигурни – а то вам јемче и Творац и Васељена! – да над вашом децом нико у овоме свету неће имати никаквог утицаја; тада ће ваша деца бити деца Неба и Светлости, бити вазда и свуда своја на своме, и неће прихватати никакве земаљске лажне, надуване и измишљене ауторитете.

Биће бели богови и беле богиње!

А то је, заиста, дивота над дивотама!

Ово је школа живота коју Бели Срби и Беле Србкиње морају да остваре у Златноме добу Сварога.

(Вилуши – белој и неустрашивој Перуновој ратници светлости!)

Једно од битних – али уистини битних! – питања гласи:

Докле ће Срби трпети сав тај терор дивљих и канибалских чопора и хорди у свом окружењу, уз благослов западних рептила, највећих србомрзитеља и предатора од Постања?

Када ће Срби већ једном да пробуде у себи ратнички дух својих светих и неустрашивих предака, да пробуде достојанство, понос и божанску дику у свом бићу, да се присете да су виша звездана и божанска раса, да су Раса, те да се лате свијетлог оружја, и да почну да тамане сву ту поган и гамад уоколо, која им, из дана у дан, све више загорчава живот?

Та човеколика гамад и поган, ти човеколики гмазови и штакори морају да се затру једном засвагда, будући да само трују, погане, разарају и уништавају свеколики живот на Земљи.

И, надасве, ти чопори и хорде дивљих и канибалских племена у окружењу, нису словесна божанска бића, но су то црни и мрачни ентитети што су се нашли на Србском путу; а Творац Србима преко звезда и сунаца поручује, да буду жестоки и немилосрдни ратници који ће пред собом  отварати и крчити Пут ка Светлости.

Срби морају да се присете Завета Белих Срба:

Творац и Васељена, као и сви бели богови, помажу само посвећене, неустрашиве и узвишене сунчеве ратнике, а не страшљивце и кукавице.

Кад се Земља буде очистила од свих дембела, готована, грабљиваца и гмазова, човеколиких и звероликих, и када се узнесе на ступањ Звезде, Плаве Звезде, тада ће на Земљи, Плавој Звезди, да завлада благостање.

То вам сада звучи као дивотан сан, али и тај дивотан, и најдивотнији сан је остварив!

Остварив је зато што ми поседујемо чудесне божанске дарове и моћи: стварања, обликовања и мењања светова.

Васељена је дивотна и даје нам свега у изобиљу.

Јер, не храни нас само Земља, већ и Васељена, већ и звезде и сунца, и све што дише у Васељени.

Сви наши снови се остварују!

У остваривању наших снова помажу нам и Створитељ и Васељена.

Помажу нам свагда и навек!

Није проблем у остваривању снова – сви снови се остварују! – већ је проблем у нама, проблем је у томе што ми више не умемо да сневамо дивотне снове, јер су нас убедили – све време су нас од детета сви редом убеђивали и застрашивали! – да није здраво сневати и маштати.

Деца се вековима васпитавају – како у породици тако и у школи – по програмима црних човеколиких и звероликих гмазова, и зато човечанство већ тисућама година уопште не напредује ни на једном пољу Присуства и Стварања.

Наш први задатак је, у овоме времену свих времена, да се ослободимо саморазарајућих и самоуништавајућих програма које су у нас убацили – ми смо давно чиповани! – репати и рогати, и да у себе – а то може свако од нас сам да учини – уградимо светлосне и божанске програме по којима ћемо творити чудесна и дивотна божанска дела.

Почетак ослобађања од рептилских програма јесте стваралачко сневање и маштање.

Учите своју децу, али и себе учите! – да што више сневају и маштају.