Category: АУТОРСКА КОЛУМНА
Драган Симовић: Долази време, и већ је дошло…
Долази време,
и већ је дошло,
када пробуђен
и освешћен Срб
неће наћи уточишта
нигде у свету људи.
Долази време,
и већ је дошло,
када ће Бели Срб
бити најусамљенији
на свету целом.
Долази време,
и већ је дошло,
када ће наши богови
предавати знања
птицама и дрвећу,
јер међу људима
неће више бити
ниједног
Белог Срба.
Бела Веверица: Научићу те
Научићу те Љубави
Научићу те речима,
А ако не чујеш,
Говорићу ти рукама,
Ако не видиш и не чујеш
Научићу те тишином
Душе плавих времена
Научићу те треперењем срца
Док пролазим кроз дугу
Научићу те!
Научићу те шаренилом неба
Изнад твоје куће и
Белином облака
Изнад твоје планине,
Научићу те свиралом ветра
И песмама које ће
Отворити сва врата твога срца
Научићу те љубави
Када Месец заигра
Изнад твоје главе
Научићу те.
Научићу те као што
Си томе учио ме ти.
Учио мене а сам заборавио….
Драган Симовић: Речи љубави
Најлепше и најдивотније
речи љубави
шапуће тишина
у дубинама
заљубљеног срца.
Само песници и сневачи
знаду оностране путеве
што,
звезданим пространствима,
кроз туђе срце воде
где се пречиста љубав
вазда изнова рађа.
Душица Милосављевић: Записи из Акаше ( о белој вучици)
Чула сам зов вучице беле и пришла сам јој, ушла је у мене и пустила сам је у највећој љубави. Хода између светова, гледам њеним очима и чувам тајну прастварања у њеном срцу! Мајка свих вукова, тотем Белих ратника и пријатељ Белих Ура, Род рођени са мном.Понекад ходам њеним ногама и тада видим Симаргла, њеног вучјег близанца, самог Огњебога, како упоредо трчи и како заједно спашавају Божанску суштину Белих ратника од најезда тамних. Тада хорде беже и спаљују се од њиховог сјаја, нестају!
Понекад је видим како се поздравља са мном и одлази у друге светове где је потребна! Заувек своја, мајка свих вукова!
Владан Пантелић: О лаааа о лалаааааа !!!
О л а а а о л а л а а а а а а!!!
Размудрив човек јасновидац
Некима познат по тајним именима
Адат Ходач Пустињом
Крсташ од умља
Самурај првога реда
Витез Плавог Грала
Нико и Ништа….
Сада Мансанман Остварени –
Витез Праисконог Реда
У зору је рану уранио
Попео се на свету планину
Где орлови бели држе стражу
Стао у центар од Девет кругова
Запевао силнице најмоћне
Одао пошту видном и невидном
Узео клупко конца непокиданка
Укончићио Иглу Ђерданизаљку
Саставио рас-пуклине Рода
Што је давно давно са Неба сишао
И донео Знање Говор и Истину
Ког су Тамни лажом потиснули
Зашио их везом коловратском
И премазао Анђелика – суштом
Прогутавши покладну бресквицу
Вођен Течним Звуком
Треперави поклич – зов Роду упутио….
Драган Симовић: Онострано путовање у Акашу
Лирски записи
01
Највише од свих путовања волим путовање у Онострано, у Акашу, јер знам да ћу тамо срести све оне који су ми мили и драги из свих времена и свих светова, раса и народа, пошто у Акаши не постоји ни прошлост ни будућност, већ само вечна садашњост, већ само овај тренутак вечности у којему се све дешава, одувек и заувек.
Најдражи су ми сусрети и разговори с песницима. Неки од песника су одавно постали посвећеници највишег реда, сврстали се међу највиша светлосна и духовна бића у духовним и божанским световима.
Таква духовна и светлосна бића, поређења ради, јудео-кршћанска и ина хришћанска црква и теологија назива серафимима и херувима, односно, анђелима вишег реда, чији је задатак стварање поезије, уметности и сваке врсте духовне и божанске лепоте, красоте и дивоте.
02
Ту се сусрећем с Његошем, Бранком, Дисом и Црњанским; с Тагором, Кабиром, Фирдусијем, Ибн-Кајаном, Омаром Хајамом, Бајроном, Шекспиром и Новалисом; сусретао сам се и са Марином Цветајевом, Аном Ахматовом, Милицом Србкињом, Серјожом Јесењином, Пушкином, Љермонтовим и Владимиром Висоцким…
Сви су они пуни радости, живота и сваке друге неизрециве дивоте; напросто, сви они зраче топлином и љубављу, и, надасве, светле као истинска светлосна и божанска бића; они су попут квазара и пулсара на оностраним звезданим стазама и путима кроз Унутарњу Васељену.
03
Сретао сам се и са својим прецима.
За неке од њих сам тек у Акаши сазнао.
Они су ми много што-шта открили и разјаснили.
Од њих сам, управо од мојих далеких предака, први пута и чуо за Беле Уре.
До тада нисам ни знао да су икада и постојали Бели Ури!
04
Сусретао сам и своје љубави, своје драгане и невесте из давно минулих животних токова, из далеких светова и васељена.
При сусретима са некима од њих, осетио бих такву милину и такво блаженство какво ни ја, будући песником, не умем да искажем.
05
Бели ми Ури – с којима сам духовно и у визијама повезан још од нашег првог сусрета – открише, да се сви наши снови, науми и зауми, све наше мисли, замисли, идеје, визије и речи тренутачно остварују у Акаши, да, у трену, постају стварност која се полако – а то је поступак (процес) који неко одређено време траје, у зависности од врсте и природе наших мисли, наума, намера, жеља, снова и визија – низводи (спушта) из виш(њ)их оностраних светова у ниж(њ)е овостране и материјалне светове.
06
Но, о свему овоме не бих смео пуно да причам, нити ми је, пак, дозвољено, да писаном речи, или било како другачије, обелодањујем неке тајне које су само мени откривене и поверене живом речи Белих Ура, а тичу се, превасходно, мене, мојега бића и суштаства.
07
Немогуће је живети без медитације и тиховања!
Овај спољни свет и оспољени живот у свету, гле! не би имао никаквог смисла без тиховања, медитације и унутарње молитве, молитве срца и душе.
Без душевних и духовних садржаја наш живот је обична љуштура без сврхе и смисла.
Наравно, и без љубавне чаролије, заљубљивања и љубави, чулне, телесне, страствене полне (еротске и сексуалне) љубави између мушког и женског, између човека и човечице, све би, такође, било бесмислено у нашим, јадним и бедним земаљским животима-животићима.
Ако ћемо бити искрени према себи, према свом срцу и својој души – а морамо зарад здравља личног бити искрени! – онда ћемо признати, да нам еротска и сексуална љубав, не само у младости, већ и доцније, у позним годинама, даје такав смисао живота и живљења какав ништа друго на овоме свету не може да нам понуди.
Сви ми ово врло добро и осећамо и знамо, али, сви се ми, из неких лажних културолошких и цивилизацијских разлога, стидимо да то и признамо, како самима себи тако и ближњима.
08
Све религије су секте и идеологије, и ниједна од религија и теологија нема никакве везе са оностраним духовним и божанским световима, са нашим душевним и духовним садржајима, с нашом унутарњом вером, с вером нашега срца.
Што даље од религија и цркава – све ближе Богу!
09
Молим се за све нас, да изиђемо из овога света омаја, опсена и илузија, те да се узнесемо у вишње духовне и божанске светове; да избијемо на Пропланак Првобитне Светлости одакле ћемо све јасно и видети и чути и знати.
Благодарим свима вама од срца (а поготову једној србској вили Плавога Сунца), на свему ономе и што знам и што не знам!
Душица Милосављевић : Мој вилењак
Мој вилењак
Договорили смо се у духу још давно
да растанка нема за тебе и мене,
у духу да се волимо како ми то знамо,
без обзира ко први на пут душе крене!
Ниси ме пробудио кад си хтео ићи,
ја спавала нисам, то си добро знао,
нежно и полако знао си ми прићи
и пољубац на уснама као печат дао!
Тражих тај пољубац на Мидгарду сада,
али сваки беше безличан и лажан,
а твој печат стоји да никад не пада
јер од живе ватре саткан је и снажан!
И кад пожелим одем са тобом у Акашу
у краљевство наше кристалнога града,
а Силе светла поздрављају Свету Љубав нашу,
и виле срећно певају у сваком часу сада!
У два тела раздвојени , а једна суштина,
Љубав свесно делује на постојање само,
у Духу се дижемо до Творчевих висина
а како то радимо, то само ми знамо!
Kрешимир Микић : Планина
Стојим сам на врху планине,
зрак струји,
тихо вибрира као небески поток.
Иза склопљена ока слажу се боје у потпуном миру.
Не постоје мисли,
не постоје слутње
не постоје сумње.
Тек тиха плима свести нараста у мени,
једва осјетно,
неумитно и јасно.
Управо сањам цијели један свијет
како настаје у замаху крила великог орла.
Буди се вјетар
носи сјеме живота
вријеме и простор,
пуне се звуком,
бојом и мирисом.
Једна душа улази у тјело,
пали свијетло у очима
и отвара врата
пјесми
да уђе.
Драган Симовић: Вилењакови увиди из Акаше
Лирски записи
01
Према нашој видљивој, материјалној Земљи, примиче се, из дубине звезданог јата, невидљива, нематирајлна, енергетска, етерска и светлосна Земља која ће обавити, преклопити, омотати попут ауре ову видљиву и материјалну Земљу, и тако ће наша Земља постати плава звезда на којој ће обитавати духовна и светлосна бића више звездане расе.
02
Бели Срби нису обични Срби које свакодневно срећете; они су виша звездана раса расејана свуда, како међу обичним Србима, тако и међу иним народима по свету.
Они су духовно језгро, суштаство, есенција Србства; они су Небеска Србија на Земљи.
03
Бело Србство је космичка, духовна и божанска Вертикала, не само Србства, већ и свих иних хиперборејских племена и родова.
Белог Србства има и међу другим народима.
Неки од њих су свесни да су од Белих Срба, али већина није.
Њихов задатак је да се пробуде из космичког сна, и да схвате, да они нису Немци, Италијани, Норвежани или Данци, већ Бели Срби које је Ватикан давно умно и духовно поробио претворивши их у неке лажне и измишљене народе како би их одвојио од матице и језгра звездане расе Белих Ура.
04
Највише Белих Срба изгинуло је у двадесетом веку, у два велика рата.
Две трећине Белих Срба, који су обитавали у Србији, изгинули су у првом великом рату.
Они су били у првим борбеним редовима, они су били најжешћи бранионици Србства и Србије, они су се борили до последњег даха.
После њихове погибељи, Србство и Србију није имао ко да брани у другом великом рату, јер обични Срби никада и нису бранили Србство и Србију; они никада и нису били ратници; они су се скривали женама под сукње; они су били листом дезертери и саботери.
После првог великог рата и изгибељи Белог Србства, на чело Србије и Југославије дошли су обични и никакви Срби, ратни профитери, дезертери и саботери који су извршавали све науме, намере и жеље рептилских јудео-кршћана, Лондона и Ватикана.
(О овоме се све време шути, о овоме се нигде не говори.)
Ова мањина Белих Срба и Белих Србкиња, преостала у Србији и иним србским земљама, мораће веома мудро да се чува.
Ова мањина преосталих Белих Срба не сме више да гине за земаљско Србство и земаљску Србију, јер је то, уистини, без сврхе и смисла.
Зашто би гинули за Србију којом ће после њихове погибељи владати ратни профитери, дезертери и саботери!
05
Због свега овога што вам пишем, ја трпим жестоке нападе и ударе.
Ви, наравно, за то не знате, али за то зна само мањина мојих врлих пријатеља.
Некада су ти напади тако јаки, да једва успевам да се заштитим и одбраним.
Управо се јуче догодио један такав напад, када ми се учинило да нећу успети да се одбраним.
Одбранила су ме и сачувала само божанска и светлосна бића из вишњих светова.
06
Србија, ова обична и земаљска Србија, као и цео бесловесни свет, нестаје у пороку, разврату и блуду.
Смрад порока, разврата и блуда шири се свуда око нас, гуши нас и убија.
А све је то последица вековима гушеног и убијаног сексуалног бића, сексуалне душе, сексуалног живота.
Три доње чакре (поготову чакра секса која је темељна и носећа )посве су закречене и закржљале тако да више не могу да обављају своје космичке и божанске функције.
И, не само што су три доње чакре посве закржљале и отказале, већ и оне више чакре не могу, због застоја и непротока животне енергије, уопште да се развијају, тако да је све више лудака, убица и самоубица.
Сексуална енергија је једна од најјачих енергија у свеколиком Космосу, и она је покретач свега.
Ако је негована, освешћена и духом каналисана, она ће творити најлепша и најдивотнија уметничка и божанска дела, а, уколико, пак, није контролисана – биће опакија од сваке атомске бомбе.
Зато и кажем, да јудео-кршћански и исламски свет нема будућности!
Бела Веверица: Зов
Прозирно плаветнилo
На белом облачку једрим
Лепршају траве, лепрша лишће.
Њишу се гранчице драге
Одморишта моја.
Мирисе носи Ветар
Са црвених и модрих планина..
Сећања, сећања израњају
из дубоких вода
Зраци Сунца ме прате.. топлина ..
Стижем .. мој вољени спава. .
Најтананије светло стављам
под његову главу …
милујем ..
милујем песмом.
милујем срцем,
милујем душом,
и причам…
причам речи од чуда
речи од значења
зовем..нј
зовем .зовем душу у Оносвету
зовем ..нјдм…срце..зовем
мој драги спава ..
али чује.. мдји…
СРБСКИ ЖУРНАЛ 