Не угледајмо се на људе, већ на богове.

Уздигнимо се изнад свакодневице, уздигнимо се изнад светине, уздигнимо се изнад себичности и саможивости, уздигнимо се изнад пакости и зависти, уздигнимо се изнад свега што нас вуче надоле, што нас увлачи у таму и ништавило, што нас слаби и разбољева, што нас чини немоћним, трулежним и смртним.

Негујмо светле мисли; негујмо светла осећања; негујмо светле речи, негујмо светле снове и визије.

Нека наша дела буду светла и непролазна; нека наш живот буде живот са сврхом и смислом.

Не угледајмо се на смртне људе, већ на бесмртне богове!

Драган Симовић: НОВО (ХИПЕРБОРЕЈСКО) ПРАВОСЛАВЉЕ

Опремио: СТАРИ СЛОВЕН

Лирски записи

Освешћени млади људи – а све је више освећених младића и девојака у нас Срба – негују, уређују и чувају древни парк (свете вилин-гајеве), у Великом Гају, за нека будућа поколења која морају доћи, од људских грабљиваца и готована, којих се, као гамади и погани, накотило свуда у свету, па и у земљи Србији.

Да није младости, да није освешћених младића и девојака из Великог Гаја, овај би древни парк – још пре тридесет година проглашен за споменик Природе – давно био посечен и уништен!

Без икаквих средстава, без икакве помоћи од општинских, покрајинских и ребуличких установа, ови млади људи, уистини, чувају ову природну светињу, овај драгуљ Природе, од предатора и паразита који би, најрадије, посекли ова ретка, племенита и бесцена столетна дрвета, претворивши их у безвредни атлантистички новац без покрића, у новац који ће, за мало времена, изгубити сваку вредност свуда у свету.

Верујем у србску младост, верујем у младе Србе и Србкиње који ће ускоро усправити Србство и Србију, и све ствари поставити на своје место.

Само још стари и бесловесни, неосвешћени и успавани Срби (бивша и садашња копилад комунизма и бољшевизма!) верују бриселским и атлантистичким лихварима и гмазовима, верују у лажи ватиканских и јудео-кршћанских евроунијата, предатора и паразита, док младост Србства, док будућност Србства – са мање од двадесет лета! – знаде, да од наших вековних душмана, ватиканаца и јудео-кршћана, Србству и Србији никакво добро не може доћи!

(У Великом Гају, у светим вилин-гајевима, 25. липња 7523. године, по древном србском календару.)

 

Више вреди један вековни Дуб-Запис,

 од свих бриселских корисних идиота,

од свих атлантистичких лихвара и зеленаша,

 од свих змија, гуштера и мајмуна!

Више вреди једна столетна шума,

 један горски поток

 и један буков извор

 у Србији,

од свих добара

и блага на Западу!

Тежити и стремити ка Савршенству –

то је Сан и Смисао живљења,

присуства и постојања

 Песника Вилењака.

Савршенство је достижно,

морам да верујем да је достижно,

 и морам да знам да је достижно –

у једном будућем животном току,

у једном будућем животу

међу звезданим јатима,

у једном будућем свету

 с ону страну свих привида,

варки,

омаја и опсена!

 

Сваки тренутак је непоновљив; сваки тренутак јесте само тај тренутак – само овај тренутак!

Ништа се не може поновити.

Све што се догоди – догодило се само у том тренутку.

Ако било који тренутак потражимо у било којем другом тренутку, никада нећемо наћи тај тражени тренутак, већ једино садањи тренутак –једино овај тренутак!

Сви прошли тренуци и сви будући тренуци, могу се пронаћи само у овом тренутку.

Све оно што смо доживели негда и негде, доживели смо само тада и – никада више!

Све оно што нам је било тајинствено, лепо и дивотно у детињству, било нам је тајинствено, лепо и дивотно само онда и – никада више!

У овоме тренутку, можемо имати леп, красан, дивотан и потпун доживљај једино онда ако смо, свим бићем и суштаством својим, присутни у овоме тренутку.

Ако ли пропустимо овај тренутак – пропустили смо сваки тренутак!

Над нама бдије

Водеан Свесности

 из Свог Стваралачког

Бића Свести,

и одржава Живот

кроза све животе

у свим световима,

у свим вечностима

 у Вечности која, гле!

не има

нити почетка

 нити свршетка.