Лирски записи

Да бисте могли духовно да узрастете до звезда, до богова, морате бити свесни свог србског, хиперборејског порекла.

Морате бити свесни да припадате вишој раси!

Сретао сам на својим животним путима многе Србе који су кретали разним духовним стазама, како Истока тако и Запада, али никада нису постали истински духовни, истински просвећени и посвећени, само стога што су се одрекли Србства!

Када се Србин одрекне Србства – а крене за неким духовним и верским учитељима и гуруима – он постаје последњи секташ, последњи фанатик и занесањак, последњи парија и палија.

Никада се ниједан Србин није развио у здраву, снажну, моћну и божанску самосвојну и самобитну личност, ако се пре тога одрекао Србства, ако се пре тога одрекао својих богова и предака.

Србска самосвојност и самобитност, србска духовна надмоћ над иним расама и народима, мора бити дубоко освешћена, мора бити у Свести сваког расног Србина и сваке расне Србкиње.

Јер, Србин ако није Србин – онда је никоји и ничији, онда је јадо и никоговић!

Лирски записи

Да су Срби виша звездана раса, да су Срби надмоћна галактичка раса, огледа се и у томе што су Срби неуништиви.

Срби су вазда и увек побеђивали, чак и онда кад су на бојном пољу губили.

Побеђивао је србски ген, побеђивао је србски светлосни запис, побеђивали су србски снови и визије, побеђивале су србске узвишене идеје.

Срби су патили, страдали, гинули, умирали и вазда ратовали, но, србски ген, србски светлосни запис је вазда и увек побеђивао.

Срби су кроз столећа и тисућлећа побеђивали све своје душмане и непријатеље, па ће и ове садање, зацело, победити!

Победиће гмазове, лихваре, ватиканце, јудео-кршћане и атлантисте.

Срба ће увек, свуда и вазда бити, а њима ће се заувек избрисати сваки траг присуства на Земљи.

Што је већа мржња према Србима, што су већи притисци и напади на Србе, Срби све јачи и надмоћнији бивају.

Заиста, Срби су неуништиви!

Кад бисмо знали,

само кад бисмо знали!

Једна те иста звездана јата

што светле у Васељени –

светле и у нама,

у нашој Унутарњој Васељени

која је стотину пута

дубља и пространија

од Спољне Васељене!

Лирски записи

Живи тако, да ти све буде мистика, све тајинство, све посвећење.

Живи тако, као да богови и богиње живе твој живот, као да Дух Стварања живи твој живот, као да Створитељ живи твој живот.

Нека ти све, буквално све, буде мистика!

Нека ти све, буквално све, буде Сварогов васељенски плес!

Нека ти све, буквално све, буде божански чин стварања света и светова!

Када седиш и тихујеш, нека само божанство седи и тихује; када корачаш, нека само божанство корача тобом; када се играш, нека се сам Дух Стварања игра тобом и кроз тебе; када си у љубавном загрљају са својом драганом, нека, кроз тебе и тобом, сам Бог води љубав са својом Богињом!

Све је мистика, све је тајинство, све је посвећење за Белог Србина Хиперборејца и за Белу Србкињу Хиперборејку.

У томе је тајна дуговекости наших Древних Предака, Белих Срба и Белих Србкиња.

Зато наши Древни и нису рађали обичне смртнике, већ бесмртне полу-богове и богове.

Туђинске религије говоре о греху и грешности чулне и путене љубави, али у чулној и путеној љубави нема никакве грешности, нема никаквога греха!

Не само што нема греха и грешности, већ је то и један од видова највишег посвећења.

Тамо где нема чулне и путене љубави, не може бити ни узвишен духовне и божанске љубави!

И то су наши Древни знали, и у својим светим књигама записали.

Живи тако, као да имаш све животе овога света и свих иних светова!

Јер, заиста, и имаш!

Лирски записи

01

Наши су се преци столећима, тисућама година изражавали песнички.

Они су мислили песнички, осећали песнички и говорили песнички.

Зато њихов ум и није могао бити поробљен!

Поезија је најбоља заштита од поробљавања ума и духа.

Нисте знали, свакако, да песнички ум и дух не може бити поробљен!

Зато су људи-змије, преко атлантистичких парија, јудео-кршћанских позитивиста и лихвара, одлучили да избаце поезију из образовања и васпитања деце.

Нису је одједном избацили и потиснули, већ су то чинили поступно, корак по корак, лукаво и потуљено.

До пре триста година, чак су се и научни радови писали у стиху, у песничкој форми.

Наши су се божански преци до јуче изражавали песнички, у десетерцу.

Десетерац се користио у свагдањем разговору.

Људи су мислили, осећали и говорили у десетерцу.

То је чудесан метар, још чудеснији ритам!

Десетерачки ум нико није могао да пороби.

Зато ће Ново доба и бити у знаку поезије.

Све је више оних који се враћају поезији, враћају језику поезије.

Давно сам видео и схватио, да се никада не могу поробити они који читају, слушају и стварају поезију.

И не само што се не могу поробити, већ су они на вишем умном, душевном и духовном ступњу од оних који не воле поезију.

То је истина, а све друго су лажи лихвара, атлантистичких парија и јудео-кршћанских инквизитора и позитивиста.

02

Рекли смо давно, да је поезија непреводива.

Може се само препевати, али се превести не може.

Песник пева само на једном језику, за један сушти народ.

То сам ја одувек знао.

Одувек сам знао, да сам песник само Белих Срба Хиперборејаца.

Неки су, мимо моје воље, преводили моју поезију, али ја до тих превода не држим ни колико до жижљива боба!

Пре више од десет година, Ана и Сајмон Стидевер у сарадњи са Сретеном Шуљагићем, после годину дана превођења и препевања, објавили су звучно и графичко двојезично издање (на србском и енглеском) моје књиге (албума) под насловом Господе мој Господе (Lord my Lord), за које су неки језички (филолошки и лингвистички) стручњаци рекли да је изузетно.

Песме су преведене и препеване на високи шекспировски енглески, а Сајмон је, као глумац и ученик Шекспирове школе, моје песме казивао посвећенички, са правилном шекспировском дикцијом и савршеним шекспировским акцентом.

Наравно да то издање немам у својему дому, нити ми је, пак, стало да га имам!

Осећам и знам, да је то испод онога што је на мојему праисконом србском створено!

Јер, како рекох, ја сам песник само Белих Срба Хиперборејаца, и није ми ни најмање стало, да ме иноплеменици и туђинци читају.

Више волим да ме чита триста расних Срба и Србкиња, него триста тисућа туђинаца и иноплеменика!

Сваки Човек трага

за Смислом и Сврхом

 свог Живота.

Сврха и Смисао су битни

 колико и сам Живот.

Лакше се подноси физичка глад

од духовне глади.

Човек може данима да гладује,

 да годинама живи с лакоћом

у крајњем сиромаштву,

 само ако је открио

Сврху и Смисао

свог Живота.

Све нам је у свету залудно и бесмислено,

 ако је наш Живот

без Сврхе и Смисла.

Лирски записи

Небо је плаво ко некад; облаци су бели ко некад; поља су зелена ко некад; птице певају ко некад.

Све је исто ко некад, као негда давно.

Природа се сама исцељује и обнавља.

Природа ће победити људе-змије, људе-мајмуне и људе-звери.

Природа је моћна, и свемоћна.

Људи су патуљци, људи су кепеци, људи су сенке и утваре.

Некад ми се чини, да су људи највећа поган овога света.

Говорим о људима, а не о човеку!

Човек не припада људима; човек је изнад и понад људи.

Између човека и људи, гле! разлика је као између Неба и Земље.

Човек је само оно сушто биће које је пробуђено, самосвесно и самобитно.

Све што није пробуђено, самосвесно и самобитно – припада људима!

Разлика између човечанске и људске расе већа је него између Неба и Земље.

Ово што сам написао, разумеће само Бели Срби Хиперборејци.

Уосталом, све што пишем – пишем за Беле Србе Хиперборејце!

Лирски записи

Моја осећања према сваком ближњем, према сваком човеку, према сваком суштом бићу, била су многа дубља и снажнија него што сам ја то умео, знао и могао да покажем.

Оне најдубље моје љубави никада нису изречене, никада нису испричане, никада нису исказане, никада нису показане.

Њих сам једино могао и умео да преточим у своје лирске песме.

Стога сва моја љубав и јесте у мојим песмама, у мојој поезији.

Сви они које сам неизмерно љубио, и које и данас неизмерно љубим, можда никада нису ни сазнали колика је моја љубав према њима!

Дешава се:

да неизмерну

праискону љубав према ближњима,

према онима који су ми

веома мили и драги,

осетим, и доживим,

тек у самоћи и тишини,

тек пошто се издвојим

и удаљим од њих,

тек пошто се осамим,

 тек пошто се спустим

 у своје најдубље

 унутарње биће и суштаство.

Истовремено,

 с тим осећањем снажне љубави,

 јави се и дубоко покајање,

 дубока туга и сета,

што ту љубав нисам осећао

 и у тренуцима док сам се налазио

у дрштву својих ближњих,

у друштву оних који су ми

 веома мили и драги!

Ако Природу не сазерцавамо из унутарњег и оностраног, онда ништа од Природе нећемо ни видети нити доживети.

Природа није у ономе што се види, већ у ономе што се не види, што је тамо негде иза свега видљивог, што је скривено у дубинама унутарњег и оностраног.

Природа је Дух који лебди над Природом, Дух који прожима Природу.

Дух који лебди над Природом и који прожима Природу јесте Дух Тишине, Дух Првобитне Тишине у којему се купају све планете, све звезде, сва сунца, сви светови, све васељене.

Из Тишине је све постало, настало и рођено; из Тишине све полази и, у Тишину се све враћа.

Ко не осећа Првобитну Тишину, тај и нема потпун доживљај Бића Природе.