Лирски записи

Наши су Велики Преци дошли из Будућности.
Дошли су из ПраСветлости, из ПраСуштаства, дошли су из Поља Беле Сварге.
Они су изравни Потомци Богова наших.
Они су синови и кћери Бога Сварога.
Све туђинске вере и сва туђинска учења јесу противне Животу и Присуству нашему.
Све туђинске вере и сва туђинска учења почивају на лажима о нама.
Између туђинаца и нас велики је понор Таме.
Између туђинаца и нас многа су звездана јата.
Они су они, а ми смо ми.
Никада они не могу бити оно што смо ми, нити ми желимо бити оно што су они.
Наша је света дужност да прослављамо Богове и Претке.
Да славимо Богове, а Прецима да се дичимо.
Дика је Оно што нас чини оним што јесмо.
Дика је Реч коју туђинци никада појмити неће.
Дика је Живи Бог свих ВедСрба Стриборјана, СвеБох ПраАријевих Потомака.

 

Једна те иста милина

прожима бескрајна мноштва звезданих јата

и моје тајинствене унутарње светове.

 

Светлост која обасјава Васиону

истовремено озарује и моју Душу.

 

Када,

у радости неизрецивој,

затрепери моја Душа,

 тада се,

у исти мах,

усталасају и далеки светови

с ону страну невидљивих –

а давно уснулих –

звезданих јата.

Ускоро излази из штампе књига поезије и лирских записа Драгана Симовића, под насловом У СВЕТИМ ГАЈЕВИМА БЕЛИХ ВИЛЕЊАКА.

Књига је уметнички, ликовно и графички лепо опремљена, и продаје се по цени од 400 динара + поштански трошкови.

Они који желе да дођу до ове књиге – будући да се књига неће продавати у књижарама – нека се јаве (sms поруком) на број: 064 505 1639.

Лирски записи

 

(Парк у Великом Гају, лето 7522.)

Нисмо савршени, али тежимо ка савршенству.

Нисмо идеални, али је идеал наше стремљење.

Саздани смо подједнако и од врлина и од мана.

Али је наша света дужност да мане преводимо у врлине.

Зло, некада, има и своју добру страну: подстиче нас, бодри нас и соколи у борби против зла.

Зло нас некада убија, али нас некада и јача!

Зло није увек изван нас, већ је често и у нама.

Некада нас спољно зло подсети на зло у нама.

Само онај ко не жели душевно и духовно да се развија, да напредује и узраста, може да види зло у другима, а да, истовремено, превиди зло у себи.

Древни су говорили, да и богови теже ка савршенству.

Ниједно биће, па ни оно најдуховније, није толико савршено да не би могло бити још савршеније.

Тежња ка савршенству , ка идеалу, јесте покретачка снага у сваком бићу, у свакој твари, у свакој творевини.

Све што постоји стреми ка вишем и бољем, тежи и стреми ка највишем и најбољем.

Па, зашто онда и ми, овакви какви јесмо, не бисмо тежили ка највишем и најбољем у нама?

Јер, то нам је, уистини, света дужност!

Лирски записи

 

Склопи очи, и сиђи у најдубље дубине свог унутарњег бића, и призови праслике унутарње васионе, и сазерцавај млечно-белу светлосну нит што повезује језгро твојега трећега ока (из корена носа) са језгром звезданих јата.

Путуј оностраним унутарњим путем низа сазвежђа и звездана јата, и пронађи праводеан првобитне светлости, и зарони у предивотне светлосне вагре праводеана вечног живота, и понашај се као дете у мајчиној утроби, као мајушно чедо у мајчином праводеану прасуштаства.

Затим, у мислима и сновима, призови тајинствену вилинку сазвежђа и звезданих јата, чаровиту и тајносану, опуштајућу, смирујућу и исцељујућу музику овостраних и оностраних сфера.

Купај се у праводеану светлости и музике, и удиши светлост и живот свим телом својим, свим бићем својим, свим чулима и органима својим, и свим сушатством својим суштим.

Изиђи из својега видљивог тела, и уђи у своје светлосно и божанско тело, и у најдубљем унутарњем молитвеном тиховању препороди, васкрсни и снова роди самога себе.

У сновима и у визијама својим, види јасно како те праводеан вечнога живота прожима споља и испуњава изнутра, и како твоје мало земаљско ја узраста у велико звездано и божанско ја које је од најтананијих твари и од најчистије и најдивотније првобитне светлости.

Сада си разумео унутарње тиховање, о којему песник у својим песмама и лирским записима приповеда.

 

Замисли, и види, себе

у свету љубави и светлости,

 у свету лепоте и доброте,

 у свету правде и истине.

 

Замисли, и види, себе

срећног и радосног,

 здравог и исцељеног,

 часног и племенитог.

 

Замисли, и види, себе

као светлосно и божанско биће,

као биће без брига и страхова,

 као биће које чини само племенита

и узвишена дела.

 

Замисли, и види, себе

међу звездама,

 сазвежђима

и звезданим јатима,

у бескрајном и вечном

праводеану живота;

 

 где нема ни почетка ни свршетка,

ни рођења ни смрти,

и где су су сва времена,

 и сви векови.

 само овај тренутак

присуства.

Лирски записи

 

Рекао сам већ, да ја пишем, превасодно, за ону мањину (по мојим унутарњим проценама, то је свега седам посто) расних, по крви и духу расних, Срба Хиперборејаца.

О оним другим Србима нити желим, нити, пак, умем да пишем, из простог разлога, што њих и нема у мом видном пољу.

Не могу да пишем и певам о онима који живе без достојанства, без части, без самосвести, без етике и естетике, без икаквих унутарњих, душевних и духовних вредности.

Не може бити цењен и поштован онај који не зна ко је, чији је, одакле је пошао и куда иде!

Не може бити цењен и поштован – не само у свету, већ ни на дому своме! – онај који презире свој народ, свој род, своје племе, своје претке и своје богове, свој језик и своје писмо.

Не може бити цењен и поштован онај који је издао свети завет, древну веру, предање, мит, племе и род.

И, не само што неће бити цењен и поштован, већ ће такав свуда у свету бити презрен до скота; презрен како по хоритонтали тако и по вертикали!

Шта значи, бити презрен по хоризонтали и вертикали?

То значи, бити презрен од савременика (хоризонтала), а онда и од предака и потомака (вертикала).

Тај није умро само у времену, већ и у вечности!

За наше Древне, издајство је било страшније од смрти.

Онај који би издао род и племе, у Древних би био изгнан из племена и исписан из књиге живота.

Он би за свеколики род, за свеколико племе био, заувек, мртав човек.

Његово се име ни у његових најближих сродника, нити у његових потомака, никада више не би споменуло.

Он напросто није дошао, он није рођен, он није нигда био!

Лирски записи

 

У вашем окружењу, у вашој близини, живе истовремено и човеколике звери.

Упоредо са вишом човечанском расом обитава и нижа људска раса, раса људи-звери.

Не говорим о расама по крви, већ о расама по духу.

По крви, то је једна те иста раса, али по духу, то су две посве различне и опречне расе.

Зато је и тешко одмах уочити битне разлике између тих двеју раса.

Та нижа раса човеколиких звери говори вашим језиком, дели са вама обичаје, предања, веру, а можда је и из вашег племена, али сте ви посве различни, сасма опречни и супротни светови.

Ви сте не само два света, већ и две васионе.

Ретки су они који могу одмах да уоче и препознају битне разлике између тих двеју раса.

То могу само они посвећеници који су у видовитом знању.

У вашем окружењу, у вашем суседству, живе, истовремено и упоредо, они који су посве другачији од вас, и, који могу бити опасни по вас, ако нисте будни!

Одавно су измешане све крвне расе, и зато данас нигде у свету нема више чистих крвних раса.

Мешање међу крвним расама и довело је до овога лудила, до ових телесних, душевних и духовних болести, до ових грозних злочина што превазилазе свако словесно схватање и појимање.

И сам сам дошао до познања, да морам што обазривије, што опрезније да пишем и говорим о Србству, као и о свеколиком србском народу и бићу.

Зато Србство и пишем великим словом, да би се знало да имам на уму само оно што је и по крви и по духу Србство, а то је она мањина Срба Вертикале, Срба Хиперборејаца.

По мојему унутарњем осећању, међу савременим Србима има (можда!) између седам и десет посто Срба Ведског Духа, Срба Хиперборејске Вертикале, који су чиста раса и по крви и по духу.

О оним другим Србима, који нису чиста раса крви и духа, не желим овде и сада ни да говорим ни да пишем, јер њих ви и сами знате.

Рећи ћу само ово: међу тим другим Србима, који нису чиста раса крви и духа – запазили сте то, свакако, и освестили! – има и оних (ретких) које бисмо  могли назвати човеколиким зверима.

Наши Древни су били у видовитом знању, те су могли одмах све да виде, да све и сваког виде унутарњим видом.

Зато су и знали, који се момак с којом девојком сме женити, и која се девојка за којег момка сме удати; ко за кога јесте, а ко за кога нипошто није!

Они су знали родослове свих племена, свих породица, и та су тајна знања преносили с колена на колено, тако да би се у сваком нараштају све унапред знало: ко је од којих, ко је чији, ко је какав, ко од којих болести болује, те какво ће му потомство бити.

Древни су имали видовита знања, како о личној тако и о породичној илити племенској карми.

А карма је оно што бисмо назвали светлосним записом.

Наравно да ми данас, под утицајем лажних материјалистичких и демонских учења и сазнања, погрешно тумачимо наше Древне, али су они, зацело, били на вишем ступњу видовитог и оностраног знања.

Пре него што су умно и духовно поробили човечанство, тајни су владари вековима проповедали и подстицали, а некад и силом спроводили, мешање раса.

Јер мешање раса јесте праузроком многих телесних, душевних и духовних болести, веома тешких и неизлечивих болести.

Зато вам и поручујем: будите будни!

Будите будни, и обновите видовита знања Древних!

Лирски записи

 

Живите свој живот, и уживајте!

Ако не уживате, онда и не живите.

Не очекујте да се ишта у Србији, као и у свету, реши политички.

То је немогуће!

Политичари не решавају никакве проблеме, напротив – они их само стварају!

Једино људи од Духа и Свести имају одговоре на сушта и суштаствена питања, али њих, по правилу, нико не слуша.

Човечанство никада и нису водили мудраци, већ гордљиве незналице и бесловесна руља.

Немојте траћити свој живот, ишчекујући да се у Србији реше неке важне и битне ствари.

Погледајте колико је малодушних и малоумних свуда око вас!

Погледајте колико је шупљоглаваца и готована на неким кључним местима, где би требало да се налазе мудри, словесни, одговорни и освешћени!

Погледајте колико је јадних и бедних, погледајте колико је мртвих душа у Србији!

Погледајте колико је оних који мрзе оца и мајку, брата и сестру, животног друга и децу своју!

Погледајте све те сподобе из политике, из медија, из невладиних организација!

Зар ће они да решавају србско питање?!

Зар ће они да спасавају Србију?!

Живите свој живот, и уживајте!

Не дозволите да било ко осмишљава, одређује и усмерава ваш живот.

Ма шта се дешавало у Србији и у свету, ви живите свој живот, и уживајте.

Ма куд да крене Србство и Србија, ви наставите својим путем и живите свој живот; и радујте се животу, радујте се лепоти, доброти и љубави.

Јер ваш живот јесте ваша једина (и) највећа светиња.

Све док имате свој живот – имаћете све у свим световима!

Лирски записи

 

Негујте своју Душу без престанка, из дана у дан, из трена у трен.

Јер, све вам је узалуд, ако Душу своју запоставите, занемарите и запустите.

Само онај који негује Душу своју, који је храни Лепотом, Красотом и Дивотом, може и да љуби.

Однегована Душа јесте услов свих услова.

Само однегована Душа стреми и тежи ка Истини, Правди, Дивоти и Светлости.

Само однегована Душа рађа Љубав.

Читајте духовну поезију, слушајте божанску музику звезданих јата, разгледајте слике великих мајстора посвећеника, зурите у даљину низ широка и бескрајна поља док веју снежне пахуље.

Разговарајте са својом Душом, разговарјте буквално!

Разговарајте са својом Душом онако како са ближњим својим разговарате.

Разговарајте и са својим Срцем, са својим унутрашњим органима, јер све сте то – ви!

Ви сте и ваше тело.

Ви сте сва ваша тела, видљива и невидљива.

Будите благодарни према свакој вашој ствари која вам служи и користи, која вам нешто значи.

То мала деца најбоље осећају и знају.

Учите се од деце!

Пре неки дан, рецимо, ја сам заблагодарио свом рачунару на којему сам седам година писао и стварао.

Уморио се, одрадио је своје и, утихнуо.

Нисам га једноставно избацио из дома, већ сам му рекао: благодарим ти за све дивотно што сам на теби написао и урадио.

И, тек потом, преузео сам лаптоп (поклон од Пријатеља из Шведске), на којему вам сада пишем.

То је сваки наш предак знао.

Никада моји преци, а то сам гледао у деде и бабе, нису бацали алатке које су одрадиле, које су им одслужиле.

Све су алатке одлагали на неко скровито место, а ја сам то, тада у детиљству, звао гробљем алатки.

Ту сам налазио рало, мотику, лопату, трнокоп, срп, косу, секиру и све ине алатке с којима су се годинама дружили.

 

 

Јер, свака ствар којом се служимо, која нам нешто значи, примила је нашу енергију, наш светлосни запис.

Преко тих ствари и алатки ми предајемо своје поруке, своје мисли, своје идеје, своје снове и визије.

То је она тиха побожност и благодарност која савременом човеку недостаје.

Све оно што се нађе у пољу наше ауре прима наше енергије, наша животна и божанска дејства.

Како се опходимо према својој Души, тако се опходимо и према стварима.

Упамтите: нема мртве природе, нема мртвих ствари!

Све је живо!

Све је живо и духовно у свим световима!

Колико је жива ваша Душа, толико је живо и све оно са чим се сусрећете.