Седим на пропланку,

окружен

снежним горјем.

И зурим

у румено Сунце,

што, у плаветном венцу,

понад тишине

титра.

У суштаству бића –

Тишина,

Све дубља!

И светлост,

у даљини,

све јаснија, гле!

Про горја

Под снегом,

Руменим.

Милина,

и сета од века,

у души,

што будна,

снева!

(Праискона песма ведсрбског песника-ратника)

Твоја је Света Дужност

да се бориш за Породицу,

за Племе, за Род.

Мораш да се бориш,

а поражен бити не смеш!

Мораш да се бориш,

а предати се не смеш!

Мораш да се бориш,

а погинути не смеш!

Тебе су Богови изабрали,

да се без предаха бориш –

за Племе,

за Породицу,

 за Род.

Да се бориш за Светлост,

 за Истину,

 за Правду,

за Живот у Вечности!

Ти ни трена једног не смеш

посумњати у Порекло своје,

 у Богове своје,

у Божанство своје.

Ти си Један и Једини,

не само у свету овоме,

 већ у свим знаним

и незнаним

 световима иним.

Један и Једини,

и Непоновљив.

Мораш да се бориш,

и мораш да истрајеш!

Мораш да се бориш,

и мораш да надјачаш!

Мораш да се бориш,

 и мораш да победиш!

Твоја је Света Дужност

да се бориш за Породицу,

за Племе, за Род.

Мораш да се бориш,

јер си Сварогом Свебохом

изабран –

 да се вечно

бориш!

Лирски записи

Није лако бити Србин.

И зато унапред праштам свим оним Србима који су бивали, јесу и биће принуђени да се одрекну Србства.

Праштам им одрицање од Србства, само им не праштам мржњу према Србству.

Ако су већ бивали принуђени да се одрекну Србства, зашто је у њиховим срцима остала мржња према Србству?

И не само што је у њиховим срцима остала мржња према Србству, већ су ту мржњу према Србству и на своје потомство пренели!

Није лако бити Србин.

Заиста, заиста, није лако бити Србин! у окружењу варварских и дивљих племена и хорди, које душу своју хране мржњом према Србству.

Јер нема народа, и нема рода, на свету целоме – како у садашњости тако и у прошлости – који је толико бивао сатанизован, прогоњен, мучен и убијан, као Срби што су одувек бивали!

Моју душу тиште све патње Рода мојега.

Тиште моју душу све патње и муке свих Срба и Србкиња кроз векове и светове.

Често у сновима и визијама својим осећам ужасе и боли свих оних Срба и Србкиња, који су кроз највеће патње и муке пролазили само зато што су били, и остали, Срби и Србкиње!

Пожелим, некада, да заувек у огњу живоме нестане овај варварски свет.

Да заувек у огњу живоме нестане овај варварски свет, због патњи, ужаса и мука свих Срба и Србкиња кроз векове и светове.

И, ако заиста буде нестао овај свет, знам, поуздано знам, и знаћу, да је нестао због страдања и боли, због патњи, мука и ужаса Срба и Србкиња.

Није лако бити Србин.

Те зато унапред праштам свим оним Србима који су, да би спасили себе и род свој, били принуђени да се одрекну Србства.

Али, у једном будућем, и снова рођеном свету; у једном будућем свету Великог Духа Стварања; знам, верујем и знам, да ће од Створитеља, да ће од Мајке ПраВасељене, бити благословен сваки Србин, сваки Србин и свака Србкиња!

Лирски записи

Срби су, већ вековима, највеће жртве рептилске и мајмунске расе са Запада.

Расе гмазоликих и мајмуноликих зеленаша, лихвара, сецикеса, превараната, банкстера и човекомрзаца.

Сваки освешћен и самобитан Србин јасно види, да из дубина мрачног Запада, свеколиким човечанством влада рептилска и мајмунска подраса човеколиких утвара.

Заиста, они ничега заједничког немају са једном вишом божанском расом словесних и освешћених бића!

Њихова су лица рептилска и мајмунска, а преко тих рептилских и мајмунских лица навукли су образину човеколиких бића, да би вас заварали, засенинили, опсенили и замађијали.

Ово вам сада, знам то, звучи као песничка уобразиља, али ћете ускоро, кад мине ово смутно време, и сами видети, да су та лица рептилска и мајмунска.

Србству је у овоме времену најпотребнија видовитост и храброст.

Видовитост, да би унутарњим видом јасно видели ко је ко и шта је шта; и храброст, да би то што су јасно видели и сагледали, имали смелости и јавно да кажу.

Без видовитости и храбрости, гле, Србству нема спасења!

Лирски записи

Никад још, у новијој повесници нашој, није било оволико пробуђених и освешћених, самосвојних и самосвесних Срба и Србкиња!

Расно, Ведско Србство, бива – из дана у дан, из час у час – све моћније, све снажније и, све јаче.

Да будем искрен, у овоме времену свих времена, буђење Ведског Србства одвија се, превасходно, преко самосвојних и самобитних Србкиња.

Србска Човечица, Србска Жена – како је давно записано у Летописима Акаше – спасиће и васкрснути, када буду наступила последња времена, Расно Ведско Србство.

И, ту нема ничег чудног!

Сваки србски посвећеник, сваки расни ВедСрбин зна, да је Србска Жена кроз векове спасавала и васкрсавала Србство.

Србкиња је одувек била посвећена и божанска ратница, која је предводила ведска аријевска србска племена у светим ратовима против туђинаца и душмана.

Богиња С(е)рбона јесте родоначалница србских ратничких племена.

Иза мита о Амозонкама крије се истинито Предање о ведсрбским светим ратницама, од којих су стрепели сви наши вековни душмани.

Амазонке су свете ведсрбске аријевске ратнице, праве богиње, како по лепоти и мудрости, тако и по ратничкој неустрашивости.

Туђинска, варварска и дивља племена нижих човеколиких раса, никада нису разумела нас, па су и ово Предање о Србским Ратницама погрешно протумачила.

Али, то су њихове, а не наше опсене!

Важно је да ми, ВедСрби, знамо истинито Предање о Амазонкама.

Србска Жена у свеколиком ВедСрбском Предању има суштаствено и битно место.

Она је у самој жижи ВедСрбског Мита.

У Древних Срба, Жена је у свему била изједначена, и равноправна, са Мушкарцем.

Са појавом јудео-кршћанства (а то је ВедСрбском Бићу посве страна и неприродна религија!) почело је поробљавање Женског Начела и Женског Суштаства.

Ако желимо да останемо и живимо у Истини, онда морамо рећи овако:

онај ко је наумио да уништи Расно Ведско Србство, најпре је отпочео са убијањем Србске Жене, јер Расно Србство почива на Расној Србкињи.

Оно што су започели јудео-кршћани, пре двадесет векова, то су данас преузели мундијалисти, глобалисти, сатанисти, комунисти, либерали и све ине белосветске шудре и парије скривене иза невладиних организација.

И, надасве, ово још да освестимо, и запамтимо:

ВедСрбство не може васкрснути без Посвећене и Самобитне Србкиње!

Ми, ВедСрби, морамо посве да се ослободимо јудео-кршћанских опсена и мађија: на Женском Начелу почива Раса и Род, почива Васцели Свет!

Без Самосвесне Србкиње, нема ни Самосвесног Србства!

Језгро твоје душе

и језгро звезданих јата

јесте једно те исто језгро.

Све што постоји

 у свету и световима, гле,

и у језгру твоје душе пребива.

Ти си све што бива и јесте,

јер – Ти си Све!

Твој живот сушти

 јесте суштаство живота

свих бића суштих

у свим световима.

Ма куд кренуо,

ма камо пошао,

срешћеш се

 са собом самим!

Свуда ћеш наћи

тајинственог и тајносаног себе:

скривеног у мноштву обличја,

 бића, имена,

појава и ликова.

Ти си све што бива и јесте,

јер – Ти си Све!

Лирски записи

Само здрава и снажна, самосвојна и самобитна Личност, може бити Србин.

Србин не може бити било ко!

Србин може бити само Онај који корача Путем Светлости, Истине и Правде.

Онај који у свакоме трену бива свестан, да је пошао из Вечности и да је на Путу према Вечности.

Србин може бити само онај који зна, да је рођен од Богова и да рађа Богове.

Онај који зна, да је Сунце његов брат и да су звезде његове сестре.

Србин не може бити било ко!

Србин може бити само онај који верује, и зна, да је изасланик Виших Светова, и да се у овај свет низвео да роди самога себе у Великом Духу Стварања.

Онај који зна, да његов Живот нема ни почетка нити свршетка, јер је син Светлости и Божанских Предака.

Лирски записи

Патимо зато што немамо љубави према себи.

Када немамо љубави према себи, онда немамо љубави ни према коме, и ни према чему.

Искочили смо попут водене капи из ПраВодеана Љубави, и зато обитавамо у свету без љубави.

А како можемо да живимо у свету без љубави?

И да ли има смисла живот у свету без љубави?

Опхрвани смо тугом, сетом, патњом и болима душе, јер у свету без љубави нема радости, нема милине, нема лепоте и нема дивоте.

Радост, милина, лепота и дивота само из љубави происходи, а љубав из Духа происходи.

Патимо, и још ћемо да патимо, све док се не вратимо ПраВодеану Љубави.

Када будемо схватили да је наш себичан живот узрок свих наших патњи у свету, и када се будемо одрекли својега себичног живота у свету и световима, тада ћемо се вратити ПраВодеану Љубави, ПраВодеану Живота, и тада ћемо заистински доживети и истински живети –

Радост, Милину, Лепоту и Дивоту Божанских Светова!

Лирски записи

Олошу и шљаму са Запада, треба јасно и гласно рећи, да је олош и шљам!

Тај олош и шљам са Запада, осујећује и саботира духовни, научни, стваралачки и умни развој свеколиког човечанства, ево, већ дуже од једног столећа.

Та рептилска, мајмунска и предаторска раса зеленаша, лихвара, банкстера и осталих белосветских паразита, преко својих тајних влада и демонских тартарских ложа, већ дуже од стотину година води подмукли и потуљени рат против словесних и стваралачких народа.

Важно је да схватимо и освестимо, да Запад нема никакве ни географске, ни културне, као ни духовне везе са Европом.

Запад је АнтиЕвропа!

Запад је АнтиСвет!

Запад је Црна Рупа на Планети!

Запад се лукаво и потуљено скрива иза Европе.

Запад је енергетски и астрални вампир Европе.

Запад исисава животне и стваралачке сокове Бићу Европе.

Европски народи јесу највеће жртве Рептилског Запада.

Трагедија европских народа јесте у томе, што европски народи још нису препознали, а ни освестили, да је Рептилски Запад њихов највећи вековни тиранин.

Зеленаши и лихвари, а то су астрални и енергетски вампири, јесу најнижа земаљска раса, раса рептила и предатора.

Европски народи морају да се уједине, те да, на челу са Русијом, крену у свети рат против Рептилског Запада.

У времену које долази, у времену које је већ дошло, водиће се галактички рат између Људи и Рептилије.

У том рату – у том, за Човечанство, светом рату – Људи морају да победе Рептилију.

Морају да стару и затру Рептилију!