ВИЛЕЊАКОВО ОНОСТРАНО ПУТОВАЊЕ

 

После три недеље тиховања, дружења са биљкама, дрветима, совама, гаврановима, орловима, чворцима, сеницама и славујима, те са руменим и пурпурним вечерњим облацима, као и са ветрима, кишама, муњама, громовима и звезданим јатима, вратих се, гле, снова, у Београд.

Оно што сам тамо у Природи, мастилом и пером, записао на пожутелом патинираном папиру, то сада вама, без икаквог дотеривања, предајем на увид.

Све је овде тајинствено, тајносано и мистично.

И све је онострано и, у стиху!

У згуснутом, језгровитом стиху песника вилењака.

То сам ја, то су моји снови, моје визије, моји увиди и моја просветљења.

То је поезија која се живи, која се мора живети!

 

СВЕТИ ГАЈ ПТИЦА И ЗВЕЗДАНИХ ЈАТА

 

01

Њише се, њише,

дрво на ветру;

 с вечери ране –

дрво низ поље!

 

02

Загрљени – дрво и ја –

њишемо се, у сутон,

на ветру.

 

03

Дрво наспрам мене,

у даљини поља,

 јесте – у исти мах –

и дрво у мени!

 

04

Песма благодарна

 Великом Духу Стварања,

што ме у вечна

пространства живота

уводи из трена у трен.

 

05

Велики Дух Стварања,

мноме и кроз мене,

твори све нове

и нове светове.

 

06

Осећам радост

 и дивоту стварања

у ноћи подно звезданих јата.

 

07

Вилењак с лиром

у врховима борова

свира

вечерњу вилинку сетну.

 

08

На пропутовању

низа звездана јата

срео сам, гле,

праисконог себе!

 

09

У вечноме сада

 живи се

вечан живот.

 

10

Живи своје снове

у срцу своме!

 

11

Плес светла и сенки

на ветру вечерњем

понад рујевит-горја

у сутону од пурпура.

 

12

 

Проналазим себе, и препознајем,

у језгру звезданих јата.

 

13

У Будућности откривам

Праисконо Царство

 Белих Звезданих Срба

и Плавих Вилењака.

 

14

Првобитна Светлост у нама

 никада згаснути неће!

 

15

Враћам се Првобитном Себи –

рођеном од Светлости Првобитне.

 

16

Исцелиће те бића

из највиших светова;

 призови их у помоћ!

 

17

И у Најружнијем

пронађи Лепоту

која може да спасе Свет.

 

18

Путујући у Будућност

враћамо се Праискону.

 

19

Једна те иста

Космичка Завојница

прожима пужеве, шкољке

 и звездана јата.

Та иста Завојница, гле,

 и у Свести нашој

обитава!

 

20

У дубинама своје душе

открих лепоту коју

никада још

не виде свет!

 

21

Једну те исту Лепоту

открих у језгру звезданих јата

и у дубинама своје душе.

 

НАД ПОЉЕМ У ДАЉИНИ

 

Над пољем се у даљини

надвили бели облаци.

Облаци од пене,

над пољем у даљини,

висе и мирују, с вечери,

 ослољени о врхове

топола и јасика.

 

У сутону вечерњем,

из поља у даљини,

под белим облацима од пене

 одзвања, сетна, песма девојачка.

 

(У Великом Гају, наспрам Горја вршачког,

20. жетвара 7522. года.)

 

Будућност нам хрли у сусрет преко снова и мисли.

У сновима и мислима бивамо повезани са свим временима, са свим просторима и пространствима, те и са самом вечношћу.

Снови и мисли све покрећу, све стварају, све обликују.

Све што је постало, најпре је у сновима и мислима постало; и ништа не би постало да најпре у сновима и мислима није постало.

Од наших снова и мисли зависи наша судбина, као и судбина светова у којима обитавамо.

  

Не припадам ниједној земаљској религији,

зато што су све земаљске религије

у вечитом рату против Истине,

Правде, Љубави, Доброте,

 Лепоте и Бога.

 

Све земаљске религије

у име Бога

воде најгрозније и најужасније

ратове против Бога.

 

Што је Човек даље од религије и цркве,

 гле, све ближи

и дражи Богу бива!

 

Јер, Бог није у религијама и црквама,

већ у пречистом срцу

пробуђеног и освешћеног Човека.

 

Верујем у само Једнога

Бога Љубави и Стварања;

 

Бога Створитеља свих божанских бића

у свим световима;

 

Бога Истине, Правде и Светлости

који је изван свих религија,

вера и учења на Земљи.

Изненада се сетих тебе,

љубави моја из једног ранијег живота,

и сетих се оне вечери у оно пролеће,

 и оног поља од мака рујна,

када се ти и ја –

од по шеснаест лета! –

једно другом заклињасмо

на љубав верну до гроба.

 

Изненада се сетих љубави наше,

која и после толико векова,

гле, и даље живи 

у неким звезданим пространствима –

далеко одавде, далеко од свега;

с ону страну киша,

ветрова и туге.

Лирски записи

 

Сваки посвећени песник-вилењак, пре или доцније, дође до познања, суштог познања, да највише може да учини за себе и ближње своје, онда када се осами, када изиђе из света, и, када постане невидљив, непознат, скривен и тајинствен за свет.

Тим путем су, кроз векове и светове, ходили сви тајинствени песници и велики посвећеници стваралачког и градитељског духа.

Тим путем су, такође, ходили и сви тајинствени и посвећени ратници светлости; они посвећени ратници светлости који су ушли у бајке, у митове и легенде, у предања хиперборејских племена и народа.

Мој пут јесте пут есотерног тајинственог и оностраног паганства; есотерног оностраног хиперборејског, ведског, аријевског, прасрбског и галактичког паганства.

Ретки су они који могу, срцем и душом, да појме и схвате ово што сам овде и сада записао.

Зато о овоме, сем овога пута, нећу никада више да пишем.

Нећу више никада да пишем, стога, што бих у ближњих својих, што бих у саплеменика својих, могао да изазовем љутњу, бес, мржњу и прогон.

То не желим!

Живећу и понашати се одсада тако, као да сам сасма непознат у роду и племену својему; као да никада ништа добро и узвишено нисам учинио за племе и род свој.

Живећу и понашати се као непознати и незнани песник-вилењак; као песник-вилењак о којему се ништа неће знати у спољноме (егзотерном) свету.

Не желим да ме ико икада у школама проучава; да ме ико икада спомене у неким књижевним круговима, на неким књижевним трибинама и вечерима.

Никада ништа нисам ни чинио ни стварао зарад славе света, те се зато и повлачим из света.

Има међу вама – међу вама који читате ове моје лирске записе! – тако дивотних, племенитих и божанских душа које се ретко где у свету могу срести и препознати.

Ви сте ми несебично помагали свих ових минулих година; ви сте ме спасавали онда када ми је веома тешко бивало у овоме свету привида, варки и опсена.

Вама ћу, уистини, остати благодаран заувек!

Ја ћу, већ колико сутра, поћи некамо на село.

А то значи, да неко време (не знам које!), нећу ништа писати и, ништа, наравно, објављивати на овим страницама.

Желим, у осами, у тиховању, и насамо, да разговарам са својом душом.

Пре или доцније, песник-вилењак дође до онога места, на својему тајинственом духовном путу, када појми и схвати, када позна и спозна, да није довољно само писати и стварати поезију, већ да се поезија, већ да се све оно што је, годинама и вековима, писао и стварао, мора и живети, али истински – срцем и душом – живети!

Ако песник-вилењак не живи своју поезију, онда би  боље и паметније било, да је никада ни стварао није!

Лирски записи

 

01

Само револуција стваралачког духа и божанске свести може да спасе човечанство и планету.

Све друге револуције, сви други преврати и ратови, воде човечанство и свет ка самоуништењу и нестанку.

Ако стваралаштво, љубав, лепота и доброта не завладају светом, онда је са овим светом свршено, али заувек!

У бесловесном и рушилачком свету, какав је овај свет данас, нема места за племените душе и божанске ствараоце.

 

02

Али, ми морамо знати и ово: револуција стваралачког духа и божанске свести дешава се и одвија у нама, у нашем најдубљем унутарњем бићу и суштаству.

Ништа се не дешава и не одвија у спољноме свету, већ у тајинственим унутарњим световима.

Не чекајмо да се други мењају; мењајмо се ми!

Кад се ти промениш, и свет се променио.

 

03

Многи су животни токови иза мене, многи су животни токови испред мене.

Кроз многе своје животе, од Постања и Праискона, лутао сам и трагао за собом, за битијем и суштаством својим.

Не бих желео да ишта од пређеног и проживљеног поново прелазим и преживљавам.

Не бих желео да се поново инкарнирам, да се поново родим, овде на Земљи, и у оваквоме свету.

У свету у којему сви ратују против свих.

Доста ми је ратоваља бивало у многим ранијим животима!

Ако се не крећемо напред и навише, онда је, уистини, све бесмислено.

 

04

Питају ме људи, добронамерни пријатељи: да ли верујем у реинкарнацију?

А ја им одговарам: нема потребе да верујем у реинкарнацију, кад реинкарнацију знам и видим.

Не верујем, већ знам!

Реинкарнација се одвија, без престанка, у нашему бићу, битију и суштаству.

Сви смо ми кроз многе животне токове и инкарнације – којих има на тисуће тисућа – бивали све, само је важно да се пробудимо, освестимо и присетимо.

Али, од свега што је било, као и од свега што ће бити, најважнији је, и најбитнији, управо овај тренутак!

 

05

Из својих ранијих живота, једнако као и из својих минулих животних токова у овоме животу, присећам се само љубави, лепоте и доброте.

И сад, могу рећи пуним срцем: само ме љубав, лепота и доброта и држе у овоме свету.

Да тога нема, ни мене одавно не би било!

Лирски записи

 

Сви они који причају о крају света, о смаку света, о апокалипси, о катаклизмама, о катастрофама, знајте, да и несвесно учествују у призивању и зазивању свих тих  могућих погрома, пошасти, несрећа и невоља.

Напросто, ви будите смирени и достојанствени; ви живите с вером – тврдом и истинитом вером! – и поверењем у Створитеља; с вером и поверењем

у Мајку Правасељену; с вером и поверењем у наша духовна бића (с вером и поверењем у наше ведсрбске богове!); с вером и поверењем у наше божанске и галактичке претке.

Јер, од наших мисли, од наших осећања, од наших речи и дела – све зависи!

Ми смо творци и ковачи, не само своје усудбе, своје судбе, своје карме, већ усудбе, судбе и карме свих ближњих и суближњих; свих бића суштих у свим световима, знаним и незнаним – овостраним и оностраним, појавним и непојавним, видљивим и невидљивим.

Земља је високо духовно биће; Земља је наша Мајка; Земља је наше Божанство – и, стога се опходимо према Земљи онако како се и опходи према Божанској Мајци.

Имајмо поверења и вере у Мајку; имајмо поверења и вере у Оца!

С прам наше вере – и усудба, судба, судбина и карма наша!

Што сејемо, то и жањемо.

Ако сејемо страхове и бриге, онда ћемо и жњети страхове и бриге.

Ако сејемо веру и поверење, онда ћемо и жњети веру и поверење.

Знајте, и верујте, да над свеколиким овим људским, опсенарским и земаљским бесмислом, гле! одувек и заувек влада и царује Божански Смисао и Склад!

Путовао сам кроз силне –

непознате и тајинствене –

светове;

кроз далека и онострана

звездана јата;

кроз многе животе своје,

прошле и будуће,

да бих, најзад! –

на крају пута својега –

стигао, гле! до тебе

и срца твојега,

невесто моја –

љубави моја!

Нико никада сазнати неће

како је чезнула, венула, и патила

душа моја у овоме свету

 у којему, одвећ,

ни љубави не бива

без душевних јади и боли.

 

Нико никада сазнати неће

колико бејаше ноћи бесаних

због љубави које су заувек остале

 у сновима мојим,

 јер нису смеле, и нису умеле,

из снова у свет да изађу.

 

Нико никада сазнати неће

којима сам све стазама убогим

и врлетним путима распутним

 проносио душу своју,

чувајући је од поруге и подсмеха

овог бездушног света.

 

Нико никада сазнати неће

за патње и боли душе моје

у ноћма дугим, без свитања,

 у свету туђему, у нигдини,

где нема драге,

 брата, ни друга.

Лирски записи

 

Не слушај мудријаше овога света, и не поводи се за лажима њиховим.

Истина је само у бићу и срцу твојему.

Истина је оно што твоје срце каже да јесте и бива Истина.

Овај свет је попут глине за вајање коју ти, будући божански вајар, обликујеш и вајаш спрам снова и визија својих.

Твоје место у овоме свету зависи од мисли и снова твојих, а не од бедних душа несувислих и бесловесних опсенара и мудријаша света.

Не слушај лажне учењаке и мудријаше овога света који ти говоре о крају Историје, јер Историја није у њиховим причама и књигама, већ у бићу и срцу твојему.

Твоја Историја нема ни почетка ни свршетка, као што ни твоје суштаство нема нити почетка нити, пак, свршетка.

Од тебе, и само од тебе, зависи свеколика Судбина и Усудба твоја, и Судбина и Усудба потомака твојих, у свету привида и опсена.

Нека сви са свима ратују у свету, ти остани миран и сабран у срцу својему.

Ти не обитаваш у свету, и ништа немаш са светом који ратује.

И када би нестао свет који вечно ратује, ти ни тада, веруј, нестати нећеш!

Ти ниси свет и ниси од света, већ биће сушто и вечно!