Лирски записи

 

01

Људи су се толико удаљили од својега суштаства, тако да их више не препознајемо, и не видимо, као слободна божанска бића.

Не препознајемо их и не видимо као самосвојне и самобитне личности, већ као персоне – као чопоре и крда – без ичега тајинственог, оностраног, самосвојног и самобитног у себи.

 

02

Људи су изгубили своју слободу, зато што су се одрекли сна о слободи.

Онога трена кад су људи престали да сневају о слободи, тада су и престали да буду слободна божанска битија.

 

03

Људи су се својевољно одрекли слободе, зато што нису кадри да живе као слободне и самобитне личности.

Постали су робови својих најнижих нагона, чула, жеља и прохтева.

 

04

Људи су се својевољно одрекли слободе, зато што слобода и није за бесловесне и успаване; слобода је само за пробуђене, освешћене и посвећене.

 

05

Без духовне вертикале, без даноноћног духовног рада на себи, без божанске самосвести, гле, нема ни слободе!

 

06

Пробуђен и освешћен човек не држи до тога шта други мисле о њему.

Њему није стало до мишљења света, нити до било каквих почасти у свету.

За њега је највећа награда то – што је свој на своме, што је самосвојан и непоновљив и, надасве, што је један и једини на властитоме путу.

 

07

Корачај усправо и достојанствено оним путем којим, пре тебе, нико корачао није, а којим ће, после тебе – у некој далекој будућности – многи корачати!

Лирски записи

 

После многих година – трагања, размишљања и освешћивања – дођох до познања, у свом песничком јасновиђењу, да светом влада Карма, илити, на ведсрбском, Усуд.

Усуд није исто што и Судбина.

Знамо шта је Судбина, а Усуд је Карма.

И сам сам некада писао о црним жрецима и тајним владарима који господаре овим светом.

Тада још нисам био дошао до овога познања.

Свет је много јаснији и простији када се сазерцава из свог унутарњег бића, из Акаше.

Сви они које називамо тајним владарима овога света – велики мајстори, илуминати, банкари, индустријалци, масони, ватиканци, мундијалисти и ини – јесу у нама унутра.

Они су остварења наших мисли, наших осећања, наших жеља и прохтева, наших брига и страхова.

Ми смо њих обликовали кроз многе векове и светове.

Ми нисмо ни свесни, да над нама владају управо они ентитети које смо ми сами својим мислима створили.

Поробљавање човечанства давно је почело; али, поробљавање се одвијало изнутра, преко наших мисли, преко наших брига и страхова.

Онога тренутка кад смо испали из Истине, из Божјег наручја, из Мајчиног крила, ми смо постали лак плен за све могуће ентитете и прикојасе, скривене и невидљиве, у аури Мајке Земље.

Наше су мисли престале бити наше мисли; наша су осећања престала бити наша осећања; наша су дела престала бити наша дела.

Ми смо постали само инструмент у рукама мрачних ентитета.

Раскинули смо завет и везу са вишим духовним бићима, и пали смо у власт најнижих сеновитих сподобија.

Наше остварене и оваплоћене мисли јесу наш највећи и најпотуљенији непријатељ.

Нама управљају наше мисли.

Наше мисли стварају наш Усуд, стварају нашу Карму.

Од наших мисли зависи, да ли ћемо бити слободне личности или последње робље.

Човечанство је данас, као што видимо, посве поробљено.

Пут избављења из робства (а не из ропства!) води кроз срце.

Не кроз мисли, већ управо кроз срце!

Ја не желим о овоме пуно да вам приповедам.

Песници су, и иначе, познати по томе, што су шкрти на речима.

Зато и пишу поезију.

Поезија је згушњавање мисли, згушњавање осећања, згушњавање речи до распршавања, до праска, до експлозије.

Разлика између песника и књижевника јесте у томе, што песник згушњава а књижевник разводњава.

Оно што песник каже песмом од двадесетак стихова, то исто ће књижевник испричати у роману од триста страница!

Никада, ни у лудилу, не бих писао романе.

Бесмислено је! ако све то могу да кажем само једном песмом испеваном у надахнућу.

Упамтите: сви ти ротшилди, рокфелери, сороши и ина црна братија нису личности, већ ентитети које ми својим мислима стварамо и обликујемо.

Избацимо их из својим мисли, из својега ума, из својих брига и страхова, па ћемо у трену постати слободне личности.

Колико сте слободни у својим мислима, у својим осећањима, речима и делима, толико сте слободни и у свету.

То је закон, а све друге приче јесу лажи оних који желе да ви до краја свог земаљског живота останете заточеници лажи.

И, на концу, да вам кажем још и ово.

Чини ми се, и предосећам, да ћу писати још неко кратко време, а онда ћу затворити и тај галактички круг песничког писања, те повући се некамо у осаму да, у стању тиховања, живим оно што сам негда писао и стварао.

Све што сам имао рећи, канда сам већ и рекао!

Лирски записи

 

Бесловесни и дегенерисани западни народи више воле робство него слободу.

Таква им је генетска, духовна и светлосна потка.

То су народи који никада нису сневали о слободи, народи без снова и стваралачких визија, народи без душе и духа.

Сва њихова поетика, сва њихова философија садржи се у овоме: у се, на се, и пода се, илити: хлеба, секса и игара.

У њих нема духовне и културне вертикале; само предаторска и хедонистичка хоризонтала.

Они су највећи робови властих животињских прохтева, властитих болесних и суманутих жеља.

То су народи о којима није вредно водити духовне, интелектуалне и философске расправе.

Бесловесни и дегенерисани западни народи јесу самима себи највећи непријатељ.

 

 

Нас, Србе,

одавно не занима

шта дегенерисани Запад

мисли о нама.

 

Нека дегенерисани Запад

мисли и говори

шта год хоће

о нама –

о Србима!

 

Није нам стало

до мишљења и празнословља

 западних човеколиких

 сподобија.

 

Штавише,

они такви – никоји и ничији –

уопште и немају

никаквог својега мишљења

ни о коме

и ни о чему.

 

Они су послушници,

покорници, доушници,

 слуге и робови

Великог Инквизитора.

 

Дегенерисани Запад

за пробуђени свет,

за словесно човечанство,

уопште више

и није битан.

 

Све што још може

да учини дегенерисани Запад –

а то ће, надам се, и учинити! –

јесте да убрза

своје пропадање

 и свој коначни

 нестанак.

 

Нас, Србе,

одавно не занима

 шта дегенерисани Запад

мисли о нама,

али заистински!

Лирски записи

 

Сем дивље сирове силе, Америка нема више шта да понуди човечанству.

Нема науке, нема духовности, нема културе, нема напретка ни прогреса, само сирова дивља сила, само насиље и тиранија – то је данашња Америка.

Свет ће само по злу да памти Америку!

Скоро да нема народа у свету којему Америка није некакво зло учинила.

Толико сам се пута запитао, да ли освешћени Американци виде и схватају у какво је светско зло израсла Америка!

Онај негдашњи сан о Америци давно је распршен и развејан.

Од негдашње Америке, остало се само дивљаштво и варварство.

Америка се дичи и поноси својим дивљаштвом и варварством.

Поноси се и дичи уништавањем и затирањем племена и народа.

Америка силом и тиранијом жели да од васцелога света створи дивљу и варварску Америку.

Али, као што и све друго у овоме свету има свој почетак и свршетак, тако и Америка има своје извориште и увориште.

И Америка ће скончати онако како су скончавале све минуле тираније кроз векове и светове.

Заиста, када све мине и прође, свет ће само по злу да памти Америку!

Лирски записи

 

Свевид је Бог Мудрости у Древних Срба.

Свевид је Онај Који Све Види, Онај Који Све Зна, будући да је праискона србска реч за знање – вид.

Када Србин каже ја видим, то, између осталог, значи: и ја знам.

Ја видим – ја знам!

Србски је језик – Језик Мајка, и све суште и битне речи из прасрбског језика ушле су у све ине индо-европске језике: у санскр(и)т, у хеленски, у латински.

Будући да је језик биће – али не било какво биће, већ сушто духовно биће! – те будући да се свако биће вечно мења и обнавља, тако је после многих столећа Свевид постао Световид.

Сасвим је свеједно рећи Свевид или Световид, зато што се суштаство бића речи уопште не мења.

Свевид илити Световид нема никакве везе са учењем и тумачењем јудео-хришћанства.

Свевид илити Световид јесте Бог Мудрости Древних Срба Стриборјана.

Срби Стриборјани, Срби Бога Стрибора, јесу Срби Хиперборејци, Срби Северњаци, а то ће рећи – Ведски Срби илити Срби Првобитни Аријевци.

Данас је Свевидов дан – Видов дан илити Видовдан.

Видовдан није дан некога јудео-хришћанског светога Вита, но је то Дан Србскога Бога Свевида, Србскога Бога Мудрости!

Од самога почетка, од саме појаве Срба на Планети, Србска је Вера била савршена.

То је била Вера усаображена са Знањем Богова, Вера усаглашена са КосмоСофијом.

То је била Вера Знања, Вера Савршеног Божанског Знања.

То је Вера коју су Древни Срби понели собом, понели у себи, када су се из Галактичког Језгра на Земљу низводили.

Све потоње вере и религије на Земљи, међу разним расама и народима, јесу само мање или више успешна тумачења, преобличења и преиначења Древне Србске Вере.

Иа да запамтимо:

Свевид је Бог Мудрости Древних Срба, чији смо сушти и битни потомци.

 

 

Записано на Видовдан, 7522. године,

по КолоДару Древних Срба.

Драган Симовић: О БОГУ СВЕВИДУ

Видео опремио: Стари Словен

 

(ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ ПРОСЈАКА И ПРОСЈАКИЊА)

 

 

Сви путеви воде

 ка Дому нашему;

ка Дому нашему

у Бога нашега.

Сви пути распутни,

 спутни и беспутни,

један су те исти

пут ка Богу нашем.

 

Ништа, гле! немамо,

 а све нам је дано;

што мање имамо,

све нам мање треба!

 

Играмо коло

 уз бубањ и гајде;

уз гајде равнице

 и свирале ветра.

Под пуним Месецом,

негде покрај реке;

 у пољу некоме,

на земљи нечијој.

 

Просимо у Бога,

а људи нам дају;

Бого нам помаже

 преко добрих људи!

 

Певајте, браћо!

 и сестре, играјте!

Данас је Бог с нама;

 данас смо у Бога!

 

Бог је Свемилостив,

нама просјацима!

Свемилостив Бог је,

нама просјацима!

 

Сви путеви воде

 ка Дому нашему;

 ка Дому нашему

 иза седам горја;

 иза седам горја

 и још седам морја!

Лирски записи

 

Посвета освешћеним Србима и Србкињама.

 

 

Давно сам видео да се ми, Срби, разликујемо од свих других племена и народа.

Разликујемо се не само генетски и антрополошки, већ и у свему оном неухватљивом, оностраном и тајинственом, суштинском, суштом и суштаственом што једном бићу народа условљава и одређује поетику живљења, поглед на свет, као и однос према животу и смрти.

У чему је сушта, суштинска и суштаствена разлика између Срба и свих иних народа?

Србска генетска, културна и духовна потка почива на Истини и Правди.

Начело Истине и Правде утиснуто је у језгру бића сваког расног Србина.

По томе се расни Србин разликује од оних других Срба који нису чиста раса.

Генетске, културне и духовне потке других народа не почивају на Истини и Правди, но на нечему што је сушта супротност и опречност од Истине и Правде.

Управо из овога происходи србска наивност и србско страдање кроз векове.

Иако у суштини и бити генетски и духовно надмоћни, ми, Срби смо вековима страдали од инфериорних и инфантилних народа превасходно због своје србске наивности, због свог србског убеђења да су и други народи честити и чисти попут нас.

Али, није тако!

Ми, Срби, ни до дана-дањег нисмо схватили и освестили, да генетске, културне и духовне потке других народа (а пре свега, предаторских западних народа!) почивају на лажи, обмани, превари и лукавству.

Србима је тешко да схвате и појме, да читава племена, да читави народи, да читаве расе живе у лажи и превари, у лукавству и злу.

Да нико није попут нас, да нико није на нашем генетском, културном и духовном ступњу!

Због те наше наивности, ми смо и прихватали туђинске религије и туђинске идеологије, не схватајући да су и те религије и те идеологије велика превара, чији је једини смисао разбијање језгра србскога бића и суштаства.

Ми и дан-дањи не можемо, или не желимо, да схватимо и освестимо, да је јудео-хришћанство велико зло за генетско и духовно биће Србства.

Да је јудео-хришћанство и створено управо због тога да би се Србство посве уништило!

Две туђинске религије – јудео-хришћанство и ислам – посве су урнисале и разориле србско генетско, културно и духовно биће.

Обе те религије у својој суштини јесу србоцидне!

Једини пут спасења за расно Србство јесте Пут повратка Праизвору и Праискону, те Предању и Миту Древних Хиперборејских ВедСрба. 

Лирски записи

 

Ако немамо љубави за Велику Мајку, онда нећемо опстати на Планети.

Ми смо синови и кћери Велике Мајке, и наша је света дужност да љубимо и поштујемо Велику Мајку.

Да у свакоме трену будемо свесни присуства Велике Мајке!

Поплаве, ветрови, земљотреси, вулкани, пожари, муње и громови – то су нам поруке и опомене од Велике Мајке, коју смо заборавили, и коју не поштујемо и не љубимо више.

Колико љубави имамо за Велику Мајку, толико ћемо на Земљи и бити благословени од Велике Мајке.

Све што ми чинимо Великој Мајци, то ће нам Велика Мајка и узвратити.

У последњих триста година ми задајемо само патње и боли Великој Мајци, пљачкајући, вређајући, понижавајући и нагрђујући Велику Мајку.

Космички бол који смо вековима задавали Великој Мајци, сад нам се жестоко и све жешће враћа.

Колико смо, и да ли смо уопште свесни туге, патњи, боли и вапаја Велике Мајке?

Шта је за нас Земља; шта је за нас Природа?

Земља је Мајка, Природа је Мајка – те Две Мајке јесу Једна Велика Мајка.

Мајка осећајна, Мајка душевна, Мајка духовна, Мајка божанска!

Ми се, Срби, морамо вратити своме Праискону, своме Предању, своме Миту, својој Вери, своме Знању.

Нисмо ми попут других народа, јер ми смо посредничко племе – племе које посредује између богова и људи, између виших и нижих светова.

Наша је света дужност да бранимо, чувамо, поштујемо и љубимо Велику Мајку.

То други народи не знају, и не морају да знају – пошто им и није дано да знају! – али ми знамо; ми, Срби, то одувек знамо!

Дуго је, и предуго, стрпљиво и смирено чекала наша Велика Мајка, да се пробудимо и освестимо, да препознамо и схватимо све своје заблуде и опсене.

Не можемо ми до убескрај само узимати, красти и отимати од Велике Мајке – морамо јој нешто и даривати, морамо јој нешто у љубави и поклањати.

Наша Велика Мајка и даље стрпљиво чека да јој се вратимо, и да постанемо свесни битности Њезине.

Лирски записи

 

01

Неће се догодити, како многи мисле, или замишљају,  колективно буђење и освешћивање Срба, већ индивидуално, лично и појединачно буђење и освешћивање сваког Србина понаособ.

Неће се будити и освешћивати Срби у чопору и крду – јер Срби и нису народ чопора и крда! – но ће се сваки расни Србин будити и освешћивати самостално и на себи својствен начин; будиће се из свог најдубљег унутарњег бића и суштаства, будиће се у осами и тишини.

Срби су аријевско племе индивидуалаца; ведско, хиперборејско племе изражених самобитних и самородних личности.

Зато ће се буђење и освешћивање Србства и одвијати преко свести; преко унутарњих духовних светова; преко најдубљих душевних и духовних увида.

 

02

Двадесети век бејаше веком сатирања и затирања ВедСрба и ВедРуса.

Највећи страдалници, највећи мученици и највеће жртве у двадесетом веку, биваху управо ВедСрби и ВедРуси.

Сви ратови и све револуције двадесетог века, као и све леве и десне идеологије, бејаху србоцидне и русоцидне.

Све мрачне силе, све демонске идеологије овога света, биле су сједињене и здружене у затирању ВедСрба и ВедРуса.

Ово је видљиво, и јасно као дан, сваком расном и освешћеном Србину.

 

03

У овоме веку, гле! мора да се догоди дубинско и суштаствено буђење и освешћивање ВедСрба и ВедРуса.

Одбацивање свих туђинских религија и идеологија, и повратак праизворном хиперборејском галактичком Миту и Предању.

Духовна вертикала васкрслих и поновно рођених ВедСрба биће галактички стожер будуће саборности ВедСрбства, а на културолошким и духовним поткама хиперборејског Мита и Предања.