Одбаци и заборави

сва учења овога света;

сва учења и сва знања,

јер све је то варка,

обмана и опсена!

 

Све мудрости,

све религије,

све философије,

све идеологије,

све науке смртника –

одбаци и заборави!

 

Не слушај празнословља људска;

 и не поводи се за варкама и опсенама

људи од овога света!

Далеко негде,

а тако близу,

у једном

 још нерођеном

звезданом јату,

 душе свих предака

 пребивају,

 у чистој Светлости,

од снега бељој,

где сва су времена

 једно време,

и сви тренуци

овај тренутак!

 

 

Ја сам Ти, а Ти си Ја!

Ти си Светлост, и Сила

Надсуштаствена,

у свим световима,

у свим звезданим јатима,

у свим правасељенама!

 

Ти обитаваш на Земљи,

а ниси Син Земље;

нити си рођен на Земљи,

нити ћеш скончати Земљом!

 

Ти си рођен у Небу,

и живећеш

 Вечан Живот

у Небесима Мојим!

 

Ти си Мој Син,

Син Мојега Сина!

И гле!

 Ја сам вазда у Теби,

и Једно са Тобом

одувек,

и једно са Тобом

заувек!

 

Спустиће се Тама на Земљу;

у времену што је већ дошло;

и Земља ће се превртати,

и витлати у Светлости Праисконој.

 

И у трену једном узеће се,

сви они што су прогонили

Тебе и Род Твој,

Кроз векове и светове;

Узеће се и нестати,

као да их нигда ни било није!

 

И нико неће знати куда су и камо су,

и да ли су игда и игде били!

 

И онда ће сви тек познати

да Сам Ја Једини Истинити –

Бог Триглав Велики –

Сварог, Перун, Свевид!

 

Свебох Стриборјана Белих;

Свебох Срба Коловена;

Свебох Срба Пра Словена!

Сине Сина Мојега,

остани миран кад дође онај час

(а тај час је, гле, већ дошао!);

Остани миран у Мојој Светлости;

Остани миран у Мојим Моћима;

Остани миран у Духу Мојему!

 

Јер Ти си увек у Мени,

и Ја сам вечно у Теби!

 

И Ја бдијем над Тобом,

и Сила Моја прожимље Те,

и Светлост Моја сјаји из Тебе!

 

И Ти биваш, и јеси,

Биће Светлости Моје

НадСуштаствене!

 

Мируј, Сине Сина Мојега!

И не бој се никога и ничега!

 

Јер си Ти Мој,

и у Мени;

Јер си Ти Мој,

и у Мени!

 

 

На водама Словенског Дунава,

у ноћи месеца ледног, 7520. године.

 

 

После свега, гле!

остаде само сан,

и једна песма –

тужна и сетна –

о Србији

које нема

више!

 

После свега, гле!

остаде само слика

плаветног горја

 једног,

у даљини

зелена сутона,

кад багрем бео

цвате!

 

После свега, гле!

сами и сетни

остасмо –

у свету

што

у мрак тоне –

премила

Мајко

Србијо!

 

На водама Словенског Дунава,

на измаку зиме, 7520/2012. 

(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН – Промоција најновије књиге Миодрага Новаковића на радију Снага Народа

5 Votes

 

14.6.2014.
СРБски ФБРепортер

Из штампе је управо изашла књига „(Про)Западни Злочин“, аутора М. Новаковића, уредника и оснивача СРБског ФБРепортера.

Овај видео клип садржи краћу презентацију књиге у студију Радија Снага Народа. Водитељ је Биљана Ђоровић, о књизи говори аутор М. Новаковић.

Ова књига обједињује у себи анализе, хронологије и преводе аутора Новаковића на теме које су у данашњој „евро-оријентисаној“ Србији непожељне, политички некоректне, и често цензурисане.

Изворни материјали коришћени у овој књизи су углавном из Западних и регионалних државних архива, досијеа обавештајних служби, и извора који су мало познати широј јавности.

Књига може да се купи преко интернета на следећем линку: Lulu.com

Преко Скрибда може да се (у)чита бесплатна електронска верзија књиге

Аутор М.Н. 14 јун 2014

Лирски записи

 

 

 

Јуче сам упознао Вељка Ђурђевића, самосвојног и самобитног Србина.

Његову књигу Шизофренија требало би да прочита сваки расни Србин.

То је књига буђења и освешћивања ВедСрба.

На расним је и самобитним Србима, да читају расне и самобитне србске песнике, књижевнике, научнике, мислиоце и повесничаре.

Зато што србски ген, србски код, србски днк, србски светлосни запис открива и препознаје Истину, како у свом унутарњем бићу тако и у Акаши.

Истина је, гле! у бићу и суштаству расног Србина.

Он Истину проналази, открива, препознаје и живи, да би је потом преточио у поезију, у лирику, у прозу, у приповест, у слику, у музику, у философију, у историју, у науку, као и у свако друго дело ума, душе, срца и духа.

Србски се пад, србски се духовни, културни и морални суноврат и догодио стога што су Срби престали да читају србске песнике, србске философе, србске историчаре и србске научнике.

Срби су престали да читају Србе, престали да верују Србима, окренувши се туђинској и душманској култури, окренувши се туђинским и душманским философима, историчарима и списатељима, губећи тако своју самосвојност и самобитност, губећи тако свој ген, свој код, свој светлосни запис.

Почетак буђења и освешћивања ВедСрба јесте повратак Србском Праискону.

Повратак Србској Вери, Србском Знању, Србском Предању, Србском Миту.

Повратак Србској Акаши.

Србство ће бити онолико узвишено и моћно, колико буде јака и постојања вера Срба у ВедСрбство.

Сваки расни Србин мора да схвати и освести, да њему без брата, без (ближњег) расног Србина, нема Живота са Смислом у овоме свету привида и опсена.

Ни за чим

не жалим више.

 

Нестаје један свет

који никада не бејаше био

свет са сврхом и смислом.

 

Празнина и пустош свеудиљ,

с краја на крај света;

 празнина и пустош

у душама људи

који се рађају и умиру

у свету без сврхе и смисла.

 

Ни за чим

не жалим више.

 

Векови минуше као сан,

 као трепет и дрхат јасика

понад језера у сутон.

 

Ни мириса у пољскоме цвећу,

ни плаветног неба у рано пролеће,

ни милости у људима –

одавно нема!

 

Ни за чим

не жалим више.

Лирски записи

 

Милану и Вељку, соколима са Велебита.

 

Пут навише води на Пропланак Свести.

Ка Јединству и према Суштаству.

Дејствени и Светлосни Крст горе се отвара и у Ружу Божју расцветава.

Горњи и Доњи Крст творе Праискону Завојницу Двојну, која се наизменице узводи и низводи, а потом се снова узводи и низводи.

Путујући Завојницом на Путу завојитом стижемо у Само Језгро и Суштаство, где се састају Почетак и Свршетак, и где је Свршетак, гле! Нови Почетак, а Нови Почетак већ Древни Свршетак.

Пут навише води на Пропланак Свести.

 

Слово

о

Ору и Орани –

Пра Родитељима

Срба

Стриборјана!

 

 

У доба

кад Земља

бејаше Звезда,

зелен–плаветних вагри;

и кад Дух титраше,

и дисаше изви–искрама

око Мајке Земље;

и кад све живо

биваше усаображено

са Великим

Битијем Стварања,

низведоше се –

на Бели Пупак

Стриборије –

 Два Пурпурна

Зрака Сваргина –

оваплоћена

у Ору и Орани –

и од њих се,

кроз Девет Дана

 Сварогових,

размножи

тринаест племена

Срба Стриборјана,

који се, потом,

на многе векове

тајанске,

расејаше диљем

Дивот

Земљина

Шара!

 

 

Вода памти моје снове,

које сам сневао

још док сам

у Царству Воде

пребивао!

 

У Времену пре Времена, –

кад Вода, уистини,

бејаше

Вода Жива!

 

Вода памти моје Претке;

и пре Предака –

Потомке моје,

што у Прецима

 обитавају!