Лирски записи

 

Све добијаш само онда кад ништа не тражиш и ништа не иштеш.

Кад не очекујеш ништа.

Кад си посве равнодушан према добитку и губитку, кад ти свеједно бива имање и немање.

Кад схватиш да нема добитка без губитка, као што ни садањег губитка нема без неког будућег добитка.

Кад ништа немаш, а чини ти се да све имаш.

Да имаш и више него што ти треба!

Кад живиш овај тренутак, не размишљајући ни о прошлости ни о будућности.

Кад познаш у свом унутарњем бићу, да твој живот нема ни почетка ни свршетка; кад познаш, осетиш и доживиш, гле! да си бесмртан и, да је твој живот вечан.

Лирски записи

 

Пролива се словенска крв, гину и нестају Словени.

Поново и поново; и вазда изнова тече словенска крв, и вазда изнова гину, страдају и нестају Словени.

А Словени – спавају ли, спавају!

Већ вековима спавају Словени – слуђени, замађијани и хипнотисани црним ватиканским, византијским и бриселским жрецима.

Запад ликује, Запад ликује увек кад год се пролива словенска крв.

За Запад Словени и нису никаква раса.

Запад на све Словене, били они ватиканци или византинци, гледа са презиром.

Словени су нижа раса коју треба уништити.

Тако Запад мисли о Словенима.

Тако је мислио, и тако ће довек мислити.

Запад никада неће променити своје мишљење о Словенима.

На Западу нису презрени само Срби и Руси; на Западу су подједнако презрени и Пољаци, и Чеси, и Словаци, и Украјинци.

Варају се Пољаци, Украјинци, Чеси и Словаци, ако мисле да ће боље проћи од Срба и Руса.

Запад је наумио да уништи све Словене.

Словени, Запад је наумио да вас све одреда уништи!

То је западни наум, то је западни програм, то је западни план од самога почетка и настанка Запада.

Украјинци који данас убијају Русе, сутра ће и сами бити убијани.

Сутра ће убијати Украјинце и Пољаке, онако како данас убијају Србе и Русе.

Само луд и бесловестан Словен то не може да схвати.

А колико видим, у Украјини је доста лудих и бесловесних Словена који убијају друге Словене.

Убијају своју словенску браћу зато што су замађијани, хипнотисани и слуђени црним ватиканским и бриселским жрецима.

Нема на Западу пријатеља.

На Западу нико никоме није пријатељ.

Пријатељство је велика непознаница и мисаона именица на Западу.

Западњаци највише презиру своје сараднике, доушнике и послушнике.

Украјинци, сутра ће вас убијати као зечеве, само зато што сте пристали да служите Западу!

Убијаће вас исти они Западњаци који вас данас тапшу по рамену и као псине пујдају на своју словенску браћу.

Украјнци, ви сте нижа раса за све на Западу!

Не кажем вам ја да сте нижа раса, то ће вам рећи ваши савезници са Запада.

Неће вам рећи данас – зато што им данас требате као псине рата – већ ће вам то рећи сутра, када будете обавили свој пасји задатак.

Лирски записи

 

Посвећено свим србским мајкама.

 

Ми не можемо даље да идемо, све док не обновимо Завет са Мајком.

Са Мајком Природом, са Мајком Земљом.

Кажем да обновимо, зато што је постојао, и још увек негде у Акаши постоји, древни Завет између Мајке и наших предака.

Ваљда, одвећ, и видите, и осећате, и схватате да се побунила, да се узнемирила наша Мајка.

Поплаве, поводњи, сорине, оброни, земљотреси, олујни ветрови, вулкани, паклене врућине, ледене зиме, суше као и многе ине непогоде.

Не, то нису пошасти, нису катастрофе, нису катаклизме, већ, напросто, опомене.

Када свет сазерцавате из унутарњег бића, из духовног суштаства, онда схватате, да су све то опомене, позиви, дозиви и вапаји наше Мајке.

Свако од нас мора сам са собом, сам из свог унутарњег бића, да обнови древни Завет са Мајком.

Не смемо чекати да то неко други уместо нас учини.

Разговарати са Мајком, обраћати се Мајци, онако како бисмо разговарали, и како бисмо се обраћали, нашој крвној, биолошкој Мајци.

Свако од нас зна Оченаш.

Претпостављам да зна.

Е, видите, тако ћемо се и Мајци обраћати, тако ћемо и Њу молити, тако ћемо и Њој благодарити.

Није Мајка мање битна од Оца.

Подједнако су битни и Мајка и Отац.

То су знали наши древни преци, потомци звездане расе.

Обновимо њихова знања, обновимо њихове завете, обновимо њихове љубави.

Не смемо живети бесловесно, у тамници незнања.

Морамо да призовемо, морамо да обновимо сва знања наших древних предака, јер, без тих древних, галактичких знања, ми, једноставно, нећемо моћи даље да битишемо на Земљи.

Понављам: без тих знања, галактичких и космичких знања и сазнања, нама нема живота на овим земаљским просторима и пространствима.

Верујте, да наша дивотна Мајка, стрпљиво очекује само то од нас.

 

 

 

Сањам један сан,

један свет

лепши од свих светова

знаних;

тамо негде иза

тишине вечерњег обзорја,

у дубинама

 звезданих јата.

 

Сањам један сан,

један живот изван

простора и времена –

живот у којему је љубав

шира од звезданог неба,

 и дубља

од душе

Велике Мајке.

 

Сањам један сан,

једно поновно рођење

у сну Великог Сневача;

и видим

све што је било

и све што ће бити –

управо, у Овоме Трену!

Лирски записи

 

Наше мисли, наша осећања, наше речи и наши снови постају наша стварност.

Од наших мисли, од наших осећања, од наших речи, као и од наших снова – које будни сневамо – зависи судбина света у којему ћемо ми сами, са својим прецима и потомцима, да обитавамо.

Свет у којему боравимо јесте наш свет.

Ми смо створили тај свет, и ми смо одговорни за постојање тог света.

Мисао се материјализује, осећање се материјализује, реч се материјализује и снови се материјализују.

Ми смо ствараоци и богови, како је и записано у свим древним и светим књигама.

И не само што стварамо и обликујемо свет у којему ћемо обитавати, већ стварамо, обликујемо и саме себе.

Ми смо она тајинствена и божанска бића која су нас стварала.

Ми смо они далеки божански преци своји, ми смо они божански створитељи наши, који су нас – кроз многе животне токове, кроз многе галактичке и космичке циклусе – управо оваквима створили.

Лирски записи

 

Ако живот није са смислом, то онда и није живот.

Живот без смисла јесте подражавање, опонашање, имитација живота.

Живот без смисла јесте ругање животу.

Што ће, и чему ће, човеку живот без смисла!

Све без смисла – није ништа; ништа са смислом – јесте све!

Сваки је живот вредан и значајан онолико колико је вредан и значајан смисао живота.

Не сматрам, и не верујем, да је живот сам по себи уопште битан.

Живот је битан тек онда када се нађе смисао.

Док се не нађе смисао, живот није битан.

Потрага за смислом јесте потрага за животом.

Зашто толико људи у свету пристаје на робство?

Зато што живе без смисла.

Онај ко живи са смислом, не пристаје на робство.

Човек ће се пре одрећи живота без смисла него самога смисла.

Боља је и смрт него живот без смисла.

Увек сам и вазда трагао за смислом.

Трагао сам за смислом и као човек, и као песник, и као Србин.

Сваки расни и освешћени Србин вечито трага за смислом.

За смислом живота, за смислом бивања и постојања, за смислом живљења са смислом.

Нисам, на својим путима тајносаним, упознао ниједног расног, самобитног и освешћеног Србина, а да није вечито трагао за смислом.

За неким вишим смислом, за неким тајинственим и оностраним највишим смислом.

По томе се расни Срби разликују од свих иних племена и народа.

Срби се разликују по смислу.

И смисао је тајна србске надмоћи.

Лирски записи

 

01

Живот је велика тајна, велико тајинство, велика мистерија.

Сваки пробуђен и освешћен човек тако доживљава и појима живот.

Говорим о свом животу, будући да свој живот најбоље познајем; и свако од нас најбоље познаје свој, властити, и никада поновљиви, живот.

А ко познаје свој живот, тај познаје и живот уопште.

Сви животи јесу један живот.

Један једини живот у СвеЖивоту.

 

02

Живот сам од најранијег детињства доживљавао и појимао као велико чудо.

Као велико чудо над чудима.

 

03

Живот је велика тајна, велико тајинство, велика мистерија.

Живот је негде с ону страну; с ону страну свих познања и сазнања; с ону страну свега појмљивог и схватљивог.

Живот је истовремено и овде и тамо, и с ову и с ону страну; истовремено и тако близу и тако далеко.

Чини нам се, да све знамо о животу, а, уистини, ништа не знамо.

Знамо и не знамо у исти мах.

 

04

Одувек сам имао осећај и осећање да сам вођен.

Да сам вођен од неких тајинствених бића из виших светова.

И сада могу посве искрено да изјавим: да нисам био вођен, не бих уопште могао да живим свој живот онако како сам га живео.

Све време сам био вођен.

Да нисам био вођен, давно бих страдао и нестао.

Да нисам био вођен, погинуо бих до сада стотину пута.

Знам да се не може погинути стотину пута, већ само једном, али је ово песнички речено.

 

05

Кад кажем да сам живео свој живот, ја истовремено имам осећај и осећање да је неко други, тајинствен и тајносан, уместо мене живео мој живот.

Да сам живео свој живот кроз некога, или је тај неко живео свој живот кроз мене.

 

06

Све тако наједном и изненада мине и прође као сан.

Живот који је прошао као да није ни био мој живот, а живот који је преда мном – као да ни то неће бити мој живот.

Постоји само овај тренутак.

Овај тренутак живота и живљења у Вечности.

Вечност је тренутак, управо овај тренутак.

Ако нисмо свесни овога тренутка, онда не можемо бити свесни ни живота у Вечности.

 

07

Живот је као песма, као сан.

Као свирка јесењег ветра у врховима борова.

Да нисам песник, био бих нико и ништа.

Да нисам песник, вероватно уопште и не бих био.

Нигде и нигда не бих био.

 

08

Сваки је Србин, по природи својој, по суштаству својему – песник.

Мислим на расног, самосвесног и самосвојног Србина.

Не мислим на оне друге Србе, који су посве другачији од нас.

Зашто ово кажем?

Зато што сваки расни Србин (те и свака расна Србкиња) у свакоме тренутку, и на свакоме месту, тражи смисао свему, а животу превасходно.

 

09

За расног Србина живот мора имати смисао.

Не обичан, приземан и свагдањи, већ највиши смисао.

Смисао који превазилази и надилази овострану стварност.

Отуда расни Срби и нису историјски народ.

И то је дивно.

Зато што су сви историјски народи везани за овај вештаствени и пролазни материјални свет.

Срби су митски и митолошки народ.

Срби су онострани, галактички и космички народ.

Србе не држи Земља, већ Небо.

 

10

Срби се не налазе и не препознају у Историји, већ у Миту, у Космичком Предању.

Мит је понад Историје; Мит је Онострана, Галактичка и Космичка Повесница.

Они који не познају ова тајинства и ове мистерије, говоре о томе како се Србима вазда изнова понавља Историја.

Не понавља се Србима Историја, већ се Србима вазда изнова понавља и дешава Мит, понавља и дешава Космичка Драма.

За разлику од Историје, Мит и Космичка Драма нису у Времену, већ у Вечности.

У Галаксији и Космосу Време није линеарно као на Земљи, већ циклично, кружно, спирално, завојито.

У Галаксији и Космосу Време није Време, већ Вечност рођена из Времена.

Лирски записи

 

Све своје мисли, сва своја осећања, све своје снове и сва дејства своја усмери ка себи, ка стварању света у којему ћеш да обитаваш, са прецима и потомцима својим.

Посвети се себи!

Не бави се светом.

Не бави се стварима и питањима света.

Не размишљај о томе: ко влада светом, већ се питај: ко влада тобом?

Није важан свет – важан си ти, и битан си ти!

Ти си битан, ти си веома битан, ти си најбитнији.

Ако си ти – ти, онда ти свет ништа не може.

Нека светом влада ко год колико хоће; ти се потруди да вазда владаш собом.

Владај собом, па ћеш бити заштићен од свих господара света.

Владај собом, па ћеш бити заштићен и од себе самог.

Посвети се себи!

Не бави се светом.

Свет је одавно мртав, а ти си жив, и живиш у вечноме сада.

Лирски записи

 

Када говорим и пишем о Србству, онда вазда и увек имам на уму и у свести Ведске Србе.

Ведски Србин – то је самосвојни, самобитни и освешћени расни Србин.

Србин галактичке вертикале и космичке божанске завојнице.

Напросто, дошао је тренутак, галактички тренутак, када у мислима, осећањима, речима и делима морају да се разлуче Ведски Срби од оних других Срба, који јесу и нису Срби, који су узгредни и вероломни Срби.

Свако има право, праисконо право, да бира и да буде биран.

Ведски Србин је већ изабрао, и већ изабран.

Он зна свој Пут и, свестан је својега Посланства, своје космичке Мисије.

Ведски Србин, не дејствује од данас до сутра, већ ствара и дејствује за Вечност.

Његов сан, сан који и будан снева, јесте Освешћено Галактичко Србство.

Србство у Вечности, Србство с ону страну Обзорја Догађања.

Ведски Србин јесте Хиперборејац, Праисконац, Стриборјанин – потомак звездане расе.

Он је националиста Вертикале, националиста галактичке осе и космичке завојнице.

Његов Пут је Космичка Спирала, Пут кроз звездана јата, Пут иза и с ону страну свега видљивог и појмљивог.

Он не полемише, не води никакве распре ни битке са оним другим Србима, јер их сматра недостојним било каквих полемика, распри и битака.

Они, за њега, нису ратници ума и духа, нису ратници светлости и свести, и, штавише, нису уопште никакви ратници достојни његовог ведског ратничког духа и начела.

Они су – они, а он је – он!

Лирски записи

 

 

Суштинско и суштаствено питање Србства јесте Вертикала.

Али не било каква вертикала, већ духовна, галактичка, космичка Вертикала.

Вертикала која обједињује етику, естетику и поетику.

Изворно ведско, хиперборејско Србство и јесте проистекло из овог галактичког, космичког и божанског тројства: етика, естетика и поетика.

Нема Србског Бића, нема Србског Суштаства, нема Србског Стваралачког Духа без троличног начела – етике, ететике и поетике.

А то значи: мислити србски, осећати србски, дејствовати србски, стварати србски и живети србски.

Србско мировозреније, србска поетика (философија) живота и живљења, србско становиште, србско појимање света, и србски однос према животу и смрти – србска уметност живљења и умирања.

Србско питање јесте питање непролазног и вечног Живота; сушто и суштаствено питање Живота пре и после живота.

Србско питање јесте питање Бића.

Србско питање јесте питање значења, вредности и смисла Присуства, Бивања и Бивствовања.

Сваки расни, ведски, хиперборејски и освешћени Србин жели да Живи-са-Смислом.

Живот мора да има Смисао, а Смисао мора бити –

 највиши.

Највиши Смисао јесте Живот у Вечности, Живот у Богу, Живот у Стварању.

Стварање бива Највиши Смисао Живота.

Стварање усаображено са Самим Бићем и Духом Стварања.

Стварање из Свести и СамоСвести – Стварање-из-Стварања.