Лирски записи

 

Ми живимо у једном од најсуровијих светова.

Овај свет је био и остао један од најсуровијих, најгрознијих и најужаснијих светова.

Зло које нељуди могу да учине људима, да учине човеку, превазилази сваку уобразиљу највећих сневача и машталаца.

Сва тајна духовна учења и знања имају, између осталог, и ту сврху: да човека припреме, оснаже и ојачају, да би – у овом суровом, ужасном и грозном свету – знао и умео да се заштити и сачува од људи зверова.

Упоредо, са развијањем знања, морамо развијати и наднаравне духовне моћи; упоредо, са уметношћу живљења, развијати и уметност умирања – усаобразити уметност живљења са уметношћу умирања, онако како су то наши посвећени преци знали и умели.

Бити духован, то не значи – превиђати све грозоте и ужасе овога света; бити духован, значи – јасно видети, познати и освестити, да је ово један од најгрознијих и најужаснијих светова у ПраВасељени.

Бити духован, значи – видети, познати и освестити, да су у овоме свету људи мањина, а нељуди већина; да је доброта реткост, а зло честа појава, те да само велика посвећеност и божанско знање могу да нас сачувају и спасу у овоме грозном и ужасном свету у којему одувек владају човеколике звери.

Бити духован, надаље значи – бити спреман да умреш, да заувек напустиш овај свет, у трену кад осетиш да ћеш пасти у руке нељуди, те да твоја судбина зависи од човеколиких звери.

Наравно, да ту нико никога не може да посаветује и, наравно, да ту нико ништа унапред не може знати, али,  једна будућа галактичка духовност мора да развија и такве оностране моћи.

 

 

Зађи с ону страну Ума,

и угледаћеш Истинитог Себе

 и Истинит Свет

те и Саму Истину.

 

Видећеш Бесмртног

и Вечног Себе

 у Светлости Истине;

 и бићеш обасјан Истином;

 и бићеш прожет

и надахнут Истином.

 

Зађи с ону страну Ума,

да се сретнеш са Собом;

 да се сретнеш са прецима и потомцима;

 да се сретнеш са Створитељем;

 да се сретнеш са Духом

Који Вечно Изнова

 Већ Створено Ствара.

 

Зађи с ону страну Ума,

и видећеш оно

што никада видео ниси,

и чућеш оно

што никада чуо ниси:

да си бесмртан и вечан

у вечним менама и променама,

 у вечним долажењима и одлажењима,

 у вечним рађањима и умирањима.

Лирски записи

 

Ако желиш да будеш слободан, онда најпре победи самога себе.

Прати своје мисли, прати своја осећања, прати своје речи, прати своја дела.

Буди одговоран за сваку своју мисао, за свако своје осећање, за сваку своју реч, за свако своје дело.

Не можеш бити слободан, ако не владаш собом и над собом.

Јер, бити слободан, значи – бити одговоран.

Бити одговоран, значи – бити будан.

Бити будан, значи – бити освешћен.

Свако је слободан онолико колико је у стању да влада собом и над собом.

Слобода није у спољноме свету; слобода је у нашем унутарњем слободном бићу.

Колико је слободе у нама, толико је слободе и око нас.

Слобода се осваја – али не оружјем, не новцем, не благом овога света, већ само Умом, Срцем, Духом и Свешћу.

Лирски записи

 

Једно будуће Човечанство биће просвећено и освешћено, биће самосвесно и самобитно, биће обогаћено разликама у лепоти и доброти, разликама у галактичкој свесности и духовности.

Једно будуће Човечанство биће оплемењено словенском хиперборејском душом, словенском стваралачком и визионарском Душом Свести.

Једно будуће Човечанство неће бити ни налик садањем Човечанству, које се распада у тешким умним, душевним, духовним и телесним болестима ватиканизма и американизма.

(Ватиканизам и американизам, као најмрачније идеологије и највеће пошасти Човечанства, осујетиле су и успориле – а у последњих стотину лета и посве зауставиле – духовни, културни и научни развој свеколиког људскога рода.)

Једно будуће Човечанство обитаваће и ствараће у сагласности и усаображености са Мајком Природом, са Галактичким Језгром, са Великим Духом Стварања. 

 

Од најранијег детињства

живим у својим песничким

 и вилењачким

сновима и визијама.

 

Живим у оностраним пределима

тајносаних светова –

далеко тамо иза обзорја,

 далеко тамо иза свега;

 

 с ону страну свих сазнања

 и познања,

с ону страну

туге и сете,

с ону страну

патње и боли.

Лирски записи

 

Пуковнику Богију Стојменовићу, дичном и племенитом Србину.

 

Сваки освешћени и самобитни Србин зна, да се већ столећима води потуљени и подмукли тајни рат против Срба.

Такав Србин, такође, зна и одакле се управља тим ратом, као и то, ко су све учесници у том прикривеном и оностраном рату.

Сада се поставља једно сушто питање: ако се већ столећима води тајни и онострани рат протв Срба – и ако за тај рат знају освешћени и самобитни Срби – из којих разлога онда србски народ, ипак, све време остаје успаван, замађијан, хипнотисан и, на концу, неспреман да се брани и одбрани у том непрестаном прикривеном рату?

Одмах ћемо да разјаснимо.

Србска културна елита јесте најодговорнија за вековно страдање србског народа, зато што је управо та елита испостава оних центара моћи који раде на тајном затирању србскога народа.

Значи, србска културна елита није истински србска, већ је она бирана и састављана између оних вештачких и лажних Срба, чији је задатак у томе, да унапред осујете сваког оног освешћеног и самобитног расног Србина који би могао да пробуди и освести србски народ, те да му разоткрије и обелодани све тајне скривеног оностраног рата који се против Србства води.

Ко је измислио причу о теорији завере?

Ту причу је измислила србска културна елита, да би извргла подсмеху сваког оног расног и самобитног Србина који покушава да пробуди србски народ, те да му расветли и разјасни све видове тајног оностраног рата против Срба и Србства.

Прича о теорији завере јесте димна завеса србске културне елите, иза које непријатељи Србства, већ вековима, неометано раде на уништењу србскога народа.

Стога, слободно можемо рећи, да је сарбска културна елита најважнији саучесник у затирању Србства.

Србску културну елиту не сачињавају само људи из медија и културе, но, у доброме делу и свештенство којему је сама идеологија јудео-кршћанства важнија од самога бића србскога народа.

Док србска културна елита са поругом и подсмехом прича о теорији завере, дотле се у стварности увелико спроводи у дело сушта пракса завере. 

Лирски записи

 

Руси чувају Србију.

Да Руси не чувају Србију – Србије одавно не би било.

Докле ће србијански дембели, идиоти и рептили да обмањују србску јавност!?

Србији нема помоћи од Запада!

Србији је само смрт, вазда и навек, долазила са Запада.

Заиста, то већ и луда србска деца знаду.

Да Руси нису притекли у помоћ, и спасили Србију од поплава, у Бриселу би и Вашингтону отварали шампањац славећи србску пропаст.

То је истина, а све друге приче јесу лажи синова и кћери лажи.

Чему те приче о помоћи Америке и Европске уније?!

Од Америке и Европске уније нама су само стизале муке, патње, невоље и ратови.

Само малоуман и бесловестан Србин може још увек да верује у помоћ Запада!

Србски народ и види и зна ко је ко.

Србски се народ не да преумити.

Што већа пропаганда са Запада, то србски народ бива све отпорнији на ту демонску и рептилску пропаганду Запада.

Србски народ више верује једном једином Русу, него васцелом Западу!

Руси чувају Србију.

Јер, да Руси не чувају Србију – Србије одавно нигде не би било!

Лирски записи

 

01

 

У својим песничко-вилењачким визијама већ видим како страшна и смртоносна галактичка (Перунова) огњена стрела погађа само срце Америке.

И видим, још, како се Америка руши и нестаје у огњу и пепелу, и како се тама од века надвија над Америком, и како страх и ужас испуњава сва бића и све душе живе диљем и широм Америке.

То је космички бол, што се одбија и враћа од галактичких наспрамних огледала, који је годинама, десетлећима и столећима Америка наносила многим родовима, многим племенима и многим народима, на свим упоредницима и подневцима Мајке Земље.

 

02

Црни жреци и човеколике звери – галактички предатори и вампири из звезданих црних рупа – владају Америком, исисавајући животне сокове и животна дејства из словесних бића на тлу Америке.

Срби најбоље знају шта је Америка!

 

03

Рећи ћу вам нешто што, можда, нигде нећете ни чути ни прочитати, и што ће вам се, у први мах учинити, као чиста песничко-вилењачка уобразиља, али ја знам – то поуздано знам! – да ће се о овоме, за кратко, свуда, јавно, приповедати.

Да се, на самом почетку поплава, нису појавили Руси, знајте, да би Србија и Србска и буквално биле потопљене!

 

04

По замисли црних жреца и бриселско-вашингтонских рептила (а рептили су војске и слуге црних жреца!), вештачки створени тмасти, црни и кишоносни облаци, требало је данима, а, можда, и недељама, да остану на небу Србије и Србске.

Благодарећи Русима, потопски облаци су, над Србијом и Србском, разбијени већ трећега дана!

Руси су још пре киша, још пре поплава, били обавештени (тајним путима) шта је Америка спремила Србији и Србској, па су одмах похитали у помоћ са својим тајним климатским оружјем за разбијање и распршивање облака.

 

05

Тих дана, док се у видљивом свету водила битка за спас народа из подивљалих бујица и река, упоредо се, у невидљивом свету, одвијао и тајни онострани (дипломатски) рат против Русије и Србије.

Брисел и Вашингтон били су, испрва, изненађени и збуњени, а потом и бесни, због муњевитог, и успешног, руског одбрамбеног дејствовања.

Зато је, изненада, у Србији завладала медијска тишина; зато су србски новинари и репортери, наједном, престали да извештавају јавност о делима и подвизима руских спасилаца; зато је, у тили час, завладала свеопшта узбуна и пометња међу србским званичницима и политичарима.

 

06

Русија је, по ко зна који пут, предухитрила англосаксонски и рептилски Запад, спасавајући Србство и Србију од пропасти.

Ово су, за сада, још увек тајна знања, али ће, верујем и знам, у времену долазећем, све ово што је писано овде – бити обелодањено, потврђено и, наравно, доступно свима!

Лирски записи

 

Кад не бих веровао у своје песме, у своје снове и, у своје визије – не бих ни живео у свету.

Без својих вилењачких и вилинских снова, без своје вилењачке и вилинске поезије – никада Ја не бих био Ја!

Моји снови и моја поезија јесу моја вера; само моја вера, и само мој унутарњи пут.

Песник је свој само онда кад борави у својој поезији, у свом унутарњем суштаству, у својим унутарњим световима.

Сваки посвећени песник вилењак има своју веру коју никоме не открива, и о којој никоме не приповеда.

Моја вера није за моје ближње, није за друге, није за свет, већ само за мене.

Без те унутарње, песничке и вилењачке вере, мој живот у свету не би имао смисла.

Моји снови и моје песме јесу моја галактичка вертикала, јесу мој унутарњи, тајинствени и завојити пут тајносаног звезданог посвећења.

Моја унутарња и онострана повезаност са језгром звезданих јата јесте мој праизвор вечнога живота и живљења, вечнога бивствовања и бивања.

Још сам у раноме детињству осетио и појмио, да нисам попут друге деце, да нисам попут других људи, да нисам од овога света.

Заиста, нисам од овога света! – ја сам од вилинског и вилењачког тајносаног, тајинственог и оностраног света.

Лирски записи

 

Има један тајинствен и тајносан унутарњи пут кроз давнашњу прошлост што нас у далеку будућност враћа.

Путујући наизменичном унутарњом завојницом звезданих јата, кроз језгро властите душе и суштаства, стижемо до давно несталих сазвежђа у оностраним пространствима далеке будућности.

На оностраним путовањима унутрашње завојнице простора и времена, долазимо до познања вечности у бескрајно коначним пространствима још нестворених светова из прошлости.

И тада, гле! изненада схватамо, да је свеколико наше путовање кроз простор и време, слично будноме сневању божанског сневача.