Лирски записи

 

Посвећено дичним Србима и дивотним Србкињама.

 

Када овај свет сазерцавамо са унутрашње стране удвојене галактичке спирале, из самог језгра звезданог јата, онда сагледавамо лепоту и дивоту света, и свих бића суштих у свету.

Видимо све оно што се у спољноме свету, са становишта спољашње стране удвојене галактичке спирале, са рубежних пространстава звезданог јата, никада видети и сагледати не може.

Тада душом сазерцавамо и препознајемо душе свих бића и свих суштастава у свету и далеким иним световима.

Видимо лепоту неизрециву и дивоту неисказиву, и видимо и осећамо душом и срцем оно што се једино пречистом душом и пречистим срцем видети и познати може.

Упоредо са овим светом у којему је одвише туге, патњи и боли, простире се до убескрај и вечност један другачији, лепши и дивотнији свет у којему царују љубав, лепота и дивота, и у којему је све по мери душе, срца и духа божанских бића и суштастава.

Тај свет о којему песник вилењак приповеда јесте свет са унутрашње стране удвојене галактичке завојнице, где се сва времена згушњавају у један трен вечности и где се бескрај сажима у једну тачку садањег тренутка свеколиког простор-времена; и који се открива и препознаје само онда, када се, из ума, низведемо у своје најдубље и најтајинственије унутарње биће и суштаство.

Лирски записи

 

Упоредо са званичном световном повесницом – назовимо је егзотерном историјом – тече једна друга онострана, тајинствена и тајносана повесница – есотерна и мистична историја – која остаје скривена (кроза сва минула и будућа столећа) за огромну већину човечанства.

Док се званична световна повест заснива на људским кривотворењима, на обмана и самообманама, на привидним чињеницама и опсенама појавног света, дотле онострана и тајносана повесница прати истински развој духовних посленика и великих посвећеника из унутарњих светова Неба, који се, повремено, по задатку божанских стваралаца из виших светова, а под окриљем Великог Духа Стварања, низводе на Земљу, да би убрзали свеколики – умни, душевни и духовни – развој људскога рода, као и свих иних бића у овом вечно променљивом – трима пространствима (Времена и Простора) условљеном и спутаном – свету, на унутрашњој страни Велике (Удвојене) Галактичке Завојнице. 

Лирски записи

 

01

Сви смо ми на великом испиту.

Свако од нас, у овом времену, проверава и испитује самога себе.

Свакоме од нас мора да се догоди поновно рођење још у овоме животном току.

Свако ће морати да роди самога себе; али из себе, из свог најдубљег унутарњег суштаства!

Свет пуца и распада се по свим шавовима.

Све је у свету труло и беживотно.

Свет је мртав; заистински – мртав одавно!

У људима је све мање љубави, све мање милости, све мање молосрђа, све мање доброте, све мање лепоте.

Свако у свету води рат против свакога,  до истребљења и самоистребљења.

Сви против свих! – то је последњи, најужаснији, најпрљавији, најгрознији и најбесмисленији свеопшти рат на Земљи.

Рат између људи и нељуди, рат између човека и звери.

А звери против којих човек ратује имају људско обличје и људско име.

То су најстрашније и најкрволчније звери!

Нема више ни државе, ни племена, ни рода, ни нације, ни расе.

Свако је од нас сам самцијат под небесним сводом.

Више не можемо ни напред ни назад, ни лево ни десно, већ само горе и навише ка Светлости, ка Истини, ка Животу.

Хоризонтала је разорена и уништена; преостаје нам само вертикала!

То је наш повратак у ПраДомају.

Наш повратак на НадПочетак.

 

02

Нас, мањину преосталих Срба, чека тежак пут.

То ће бити ход по мукама.

Све што смо кроз столећа стварали и градили, то су наши душмани, за кратко, разорили и уништили.

Преостали смо само ми, са својом душом, са својим бићем, са својим расним ведским суштаством.

Тога морамо бити свесни!

Ми смо последњи Срби од некада древних и дичних Срба, потомака звездане расе.

Око нас је свуда, и на сваком кораку, мноштво оних лажних, вештачких Срба.

Оних назови Срба, који са расним Србима ничега заједничког немају.

Управо су ти и такви лажни Срби највише и допринели разарању и уништењу србске државе.

Ове минуле поплаве у Србији, показаше нам, да ми одавно немамо ни србску војску ни србску државу, да ништа србско немамо!

А нових поплава биће ускоро; и нових – још и већих – мука и искушења биће у најскорије време.

Најгрознији ратови нису за нама, већ пред нама!

И овога морамо бити свесни у овоме трену.

Нас, мањину преосталих Срба, чека тежак пут.

То ће бити србски ход по мукама.

 

03

Ако ми, преостали Срби, нисмо кадри да се удружимо, и да спасавамо једни друге, онда је већ свршено с нама.

Знам, одавно знам, да нам је, у овоме времену, тешко да се удружујемо и да избављамо једни друге, зато што смо на све стране расејани (расејани по свету беломе!), и што смо сви ми, на овај или онај начин, осиромашени, ојађени и онемоћали.

Канда ће свако од нас морати да спасава самога себе, те, ако му нешто снаге претекне – да спасава и своје ближње.

 

04

 

Спасавати ближње, жртвовати се за ближње – то је највећи ступањ духовности и посвећеништва.

Упркос свему ономе што нам долази усусрет, морамо бити још јачи, још чвршћи, још постојанији.

Не смемо клонути духом, не смемо посустати!

Морамо веровати и у немогуће.

Морамо веровати у чуда.

Чуда се вазда дешавају, а највеће чудо – то сми ми сами!

Морамо победити све слабости и немоћи своје.

И, на концу, морамо бити достојни својих божанских предака!

Лирски записи

 

Срби, срам нас било!

Нека нас је срам по стотину, по тисућу пута!

Нека умремо и заувек нестанемо са лица Земље од срама и стида!

Јер, са овим срамом и стидом ниједан частан и достојан Србин не може више живети.

Ових дана (ових дана док су Руси спасавали народ по Србији!) Србска војска учествује на заједничким вежбама у Немачкој са највећим крвницима и душманима Србства, Срба и Србије; са најотпалијим човеколиким зверима што су србску децу, што су србске мајке, што су србске очеве мучки и потуљено  убијали у пролеће 1999. године; са англосаксонским изродом – црним жрецима и псинама рата који се већ једно столеће припремају да сатру и затру све што је србско, све што је руско, све што је словенско.

Са пакленим, демонским, ариманским и тартарским војскама крвожедног Запада, Србска се војска припрема за рат против Србије, за рат против Русије, за рат против Словенства, и то управо у тренутку када су се србски родољуби, заједно са руским родољубима, надљудски борили да спасу нејач, да спасу мајке и децу, да спасу ојађени народ из набујалих, побеснелих и подивљалих река.

Срби, срам нас било!

Срам нас било по стотину пута! – кад смо овако јадни и бедни, кад смо овако никоји и ничији, на све то без бунта и пркоса пристали.

 

 

Срба ће бити

 и кад нигде не буде било

оних који мрзе Србе.

 

И не само што ће Срба бити,

но ће Срби и владати светом.

 

У једном будућем свету,

који ће бити лепши

и дивотнији од садашњег,

сви ће говорити србски

и писати србски.

 

Срби су народ будућности,

те им будућност и припада.

 

И гле!

Срба ће бити

и кад нигде не буде било

земаља и народа

на западној страни.

Лирски записи

 

Једну будућу Србију неће водити политичари – ти највећи дембели и паразити овога века! – већ најбољи и најпаметнији појединци из Народа.

Једном освешћеном и самобитном Народу требаће просвећени и посвећени појединци, који ће имати визију Државе, како у овоме времену тако и у далекој будућности.

Србство одавно вапије за самосвесним и самосвојним личностима, за јаким личностима вертикале, за стваралачким визионарима који ће стати на чело Србије, и повести Србију – онако како су то наши свети преци чинили – самониклим и самородним Путем навише, ка Истини, Правди и Светлости.

Већ стотину лета Србство и Србију исисавају парије и палије са србским именима, чија једина визија бејаше (и јесте!) сатирање и затирање Србства и уништење Државе Србије.

И ово што се данас – уз помоћ Ватикана, Брисела и Вашингтона – нашло на челу Србије, нема никакву визију о Србији, нити, пак, има воље и снаге да ишта племенито и узвишено учини за Србство и Србију.

Једини пут спасења за Србство и Србију јесте буђење и освешћивање свакога од нас понаособ.

Само пробуђен и освешћен Народ моћи ће да се ослободи и сачува од свих народних (а белосветских!) дембела и паразита.

 

 

Сваки расни Србин

Русију у срцу

својему носи.

 

За њега су једно те исто

Србија и Русија;

без Русије

нема ни Србије!

 

То је давно речено,

и записано.

 

Давно записано

 у србском срцу,

 у србској души,

у србском бићу,

у србском суштаству.

 

Русија је Мајка свих расних Срба;

 свих расних Срба

 како у Времену

тако и у Вечности.

 

Русија је Свет!

 

Јер, Свет без Русије

и није Свет;

Свет је Свет

само са Русијом.

 

Бесловесни Западњаци

 једно никада

неће моћи да схвате:

 сваки расни Србин

више љуби и последњу

 руску губернију

него све земље

на Западу.

 

У само једну једину

 Руску Душу

 могу стати све душе

са Запада.

Све душе са Запада,

па и Запад сам.

 

И, надасве,

 још и ово бива:

Ко Русију не љуби,

тај ни Србију, гле,

  никада љубити

неће!

Лирски записи

 

Ново доба јесте Доба Свести.

Доба Стваралачке Свести.

Прошло је време религија.

Све прошле религије су прошлост, али су и све будуће религије прошлост.

Нема више ни старих ни нових религија.

Ово је време Галактичке Духовности.

Ово је време Галактичке Свести и Свесности.

Галактичка Духовност јесте Духовност овога тренутка.

Овај тренутак јесте Тренутак Будности и Свести.

Посвећеник Новога доба није религиозан, већ освешћен, свестан и самобитан човек на Путу Светлости.

Посвећеник Новога доба није религиозан, већ Пробуђени чија Вера происходи из Свести и Свесности.

Религије су имале свој смисао и своју сврху у Староме добу, и ми их поштујемо као нашу духовну и културну заоставштину, као баштину, као ризницу, као традицију.

Ново доба јесте уздизање на виши ступањ Бивања и Присуства, а што значи – на виши ступањ Свести и Стварања.

Лирски записи

 

Мисли се остварују.

Снови се остварују.

Жеље се остварују.

Како мислимо, сневамо и осећамо, тако нам и бива.

Све оно што смо негда чинили из Несвесног, од сада морамо чинити из Свесног.

Освешћивање је душа духовности.

Нема духовности изван Свести.

Свака је духовност свесна и самосвесна.

Самосвестан и самобитан човек не може бити ничији роб.

Његова Слобода – то је бескрајно и вечно Пространство Свесности.

Из вечног и бескрјаног Пространства Свесности струји и исијава Животодајна Свест.

Свест је Творац и Стваралац.

Свест је Живи Бог у нама, у свим бићима, у свим суштаствима.

 

 

Оно најлепше и најдивотније у теби,

никада никоме нећеш

моћи да откријеш.

 

Не може то стати ни у причу,

ни у запис,

ни у реч,

ни у слово,

ни у звук,

ни у песму.

 

То може једино собом само

 да искаже и покаже.

То може једино собом само

 да се живи и проживи.

 

Оно што истински живиш,

 то је само твоје!

 

Зато ће два сушта бића

заувек остати два сушта бића,

чак и онда када су сливена

и сједињена

 у једно сушто биће.