Лирски записи

 

Сва догађања, све појаве, сва збивања, и све што нас снађе у овоме свету, морамо да сазерцавамо из свог Унутарњег, и да освешћујемо.

Ако не сазерцавамо из Унутарњег, и ако не освешћујемо, онда се и не развијамо – умно, душевно, духовно, и свакојако – нити, пак, живимо са Сврхом и Смислом.

Нема казне, нити од Створитеља нити од духовних бића из виших светова, већ постоји само учење и узрастање кроз Љубав и Милост на вечном Путу Светлости.

Србија је ових дана под Водом; Србија је у знаку Воде; и Вода жели нешто битно да каже Србији.

Вода је један од наших духовних и божанских Учитеља.

Вода нас опомиње; Вода нас подсећа на нешто суштаствено и битно, што смо ми, у овоме свету омаја и опсена, давно заборавили.

Не само што нисмо имали Љубави према Води и за Воду, и што смо заборавили да је Вода у нама и да смо ми у Води – да смо Вода! – већ смо се према Води опходили неодговорно и бесловесно: прљали смо је, загађивали смо је, тровали смо је.

Вода је дуго и предуго стрпљиво чекала, да појмимо, да схватимо и освестимо своје грешке, те да се у Љубави окренемо према Води, да се покајемо, да јој се извинимо, да је замолимо за опроштај, онако како се то чини у вишим духовним и божанским световима.

(Вода зна све тајне наше од Праискони, и садржи светлосни и божански запис о нама.)

Дуго је, и предуго, Вода стрпљиво чекала да се пробудимо и освестимо и, кад се то није догодило, Вода је морала (напросто је била  принуђена!) да нас на овај начин продрма, пробуди и освести.

Овај поводањ, ове поплаве, гле, јесу почетак нашега буђења и освешћивања, почетак нашег препознавања и упознавања Бића Воде.

Немојте ове поплаве у Србији схватати и доживљавати као проклетство, као казну, као несрећу, као трагедију, као катастрофу – не, нипошто!

Ово нам је опомена, ово нам је наук, ово нам је жетва, ово нам је Милост и Љубав од духовних бића из виших светова.

Управо сада и јесте прави час, прави тренутак, да се упознамо са Водом, да благодаримо Води, и да Воду у себи препознамо.

И, да после овога, после буђења и освешћивања, никада више не прљамо, не загађујемо, и не трујемо Воду!

Јер ми смо (ми, ВедСрби!) и послати у овај свет, да будемо чуварима Воде, чуварима Ватре и Воде, чуварима Природе, чуварима Мајке Земље.

Лирски записи

 

За Ј. М.

 

Слушај унутарњи глас, и корачај својим путем!

Не обзири се на свет, јер ти си Пупак Света.

Ма да си најбољи од најбољих, вазда ће се наћи неко ко ће нешто ружно рећи о теби.

Такви су људи.

Има људи и људи.

Има људи гмазова, људи шакала, људи хијена, људи лисица, људи зверова.

Али, има и оних дивних и дивотних људи који су истински Божји весници, који су водичи твоји и пратиоци из виших духовних светова.

Има људи који ће се радовати свакоме добру твојему, и оних који ће исмејати и на спрдњу окренути сваку доброту твоју.

Има људи који ти ништа замерити неће, и опет, има оних којима смета и само присуство твоје.

Велики човек у свакоме човеку препознаје величину, док мали човек, јадо и никоговић, у свакоме човеку види оно најружније и најбедније.

Бедан човек види ругобу и тамо где је нема.

Узвишен човек налази лепоту и тамо где је никада било није.

Мед Србима, и у Србству, има и једних и других.

Има ратника светлости, а има и ратника таме.

Ко је ко – одмах се препознати може!

Узвишени Срби – виде узвишено Србство; јадни и бедни Срби – виде јадно и бедно Србство.

Свако од нас сазерцава свет из своје пећине.

Свако од нас ствара свет у којему обитава.

Каква је коме душа, такав му је и свет у окружењу.

Радуј се, када ти се племенити радују; и радуј се, када ти се бесловесни смеју!

Не би ваљало да је обрнуто!

Никада се не труди да бесловеснима по вољи чиниш, јер ће те бесловесни, у знак благодарности, низ литицу гурнути.

Слушај унутарњи глас, и корачај својим путем!

Лирски записи

 

Мржња према Словенима рођена је међу јудео-кршћанским калуђерима и жрецима.

Ватикан је творац и средиште антиславизма.

Сви западни јудео-кршћани већ вековима негују у себи, и међу собом, мржњу према Словенима, а превасходно, непојмљиву и болесну мржњу према Србима и Русима.

Све лажи о Словенима потекле су из Ватикана.

Ватикански су калуђери и жреци писали лажну повесницу о Словенима, коју смо ми, Срби и Руси, без размишљања, прихватили као истиниту и званичну историју о нама.

Словестан и освешћен човек не може чудом да се начуди, како су, и зашто су, Срби и Руси прихватили ватиканско-германску историју као истиниту повесницу о себи!

На Западу је и дан-дањи, као и минулих векова, распрострањен антиславизам, који Западњаци, штавише, одвећ и не скривају.

Они сматрају да је сасвим природно, рецимо, да се негује мржња према Србима и Русима!

Да се ниподаштава, презире и одбацује све што је словенско, све што је србско и руско, а да се, истовремено, свим могућим земаљским законима и прописима штити све што је њихово јудео-кршћанско, све што је њихово ватиканско и језуитско, све што је њихово германско и англосаксонско.

Истина је сушта, да свеколики Запад болује од антиславизма, те да се од те бољке никада и неће излечити!

Очекујем, да Србија и Русија, као и друге словенске државе, усвоје закон против антиславизма, управо онако како су се Јеврији изборили за закон против антисемитизма.

Да подједанко буде кажњив – макар у словенским земљама – антиславизам као и антисемитизам!

И да нико не сме да вређа Србе и Русе, као и ине Словене, на расној и националној основи.

У двадесетом веку, Срби и Руси бејаху највеће жртве антиславизма.

Више од стотину милиона Срба и Руса побијено је, у минулом столећу, само зато што су расни Словени, само зато што су изворни ПравоСлавци!

Ово је тренутак буђења и освешћивања Словена.

Лирски записи

 

Држим се Лепоте, јер је Лепота – Вертикала Света.

Без Лепоте не бих опстао у Свету, не би могао усправно да корачам кроз Живот, не бих умео да живим са Сврхом и Смислом.

Лепота ме држи, па се и ја за Лепоту држим – да не паднем, да не треснем, да се не сурвам, да се не суновратим!

Морам да тражим Лепоту и тамо где је нема, јер и тамо где је нема – наћи ћу је у свом Унутарњем.

У Свету је све мање Лепоте, али се ја понашам тако као да је у Свету све више Лепоте.

И у људима је све мање Доброте, али се ја понашам тако као да су сви људи само оличење Доброте.

Призивам Лепоту, па ми се Лепота и одазива.

Лепота и Доброта корачају упоредо.

Нема Лепоте без Доброте, нити Доброте без Лепоте.

То су два имена Једног-Те-Истог.

Држим се Лепоте, јер је Лепота – Вертикала Света!

ОБЈАВЕ ИЗ АКАШЕ

 

Давно је најављена Ера Словена.

Отуда велико таласање у свету, отуда дивљи крици и повици са Запада, отуда паника и расуло на Западу.

И западни посвећеници знају за те објаве, знају да будући векови припадају Словенима, знају да почиње Мисија Словена.

Запад покушава да спречи и осујети оно што је из виших светова најављено, оно што мора да се догоди.

И што се Запад више бори против тога, све дубље тоне и све брже пропада.

Речено је, и одлучено, да Дух Словена преузме водство  Човечанства у Новоме добу.

А што је у Небу одлучено, то се на Земљи спроводи.

Показало се, да западни човек није дорастао да води Човечанство, због своје себичности и саможивости, те су духовна бића из виших светова, те су Галактички ВедСрби, Космичку Духовну Мисију у Новоме добу поверили Словенској Души и Словенском Духу Стварања.

 

 

Има тренутака, гле! кад ми се чини, да сам, не знам чијом омашком, залутао у овај свет.

Да сам се обрео у погрешном свету, на погрешном месту, и у погрешно време.

Те да сам, од најранијих дана па све до дана-дањега, погрешно све чинио.

 

Било је много туге и патње у мојему животу.

Било је много младалачких заблуда и опсена.

И било је много душевних боли.

 

А знам, да је све то морало тако бити.

 

Искрено жалим, у срцу и суштаству својему, што сам толико грешака починио на свом животном путу!

Жалим, због оних племенитих и дивотних дела, која нисам стигао да учиним према ближњима својим, а желео сам то, заиста, свим бићем својим.

 

Желео сам да чиним само дела љубави, лепоте и доброте.

Желео сам, а није ми се дало!

Лирски записи

 

 

Већ четврт века медијски мрак влада на Западу.

 Сви су званични медији, како писани тако и електронски, под строгом цензуром бриселских и вашингтонских комесара.

Што се слобода и људских права тиче, Запад све више подсећа на Совјетију из времена највећих и најгрознијих бољшевичких чистки.

Сви су западни медији у власништву рептилије и црног лихварског племства, које спроводи најстрожу цензуру у свим медијима, у свим културним, државним, општим и друштвеним установама.

Поништава се свака слобода, свако право, свако мишљење, свака разлика, свако људско достојанство у свеколиком западном свету.

Сви су западни медији један једини медиј!

Сви листови, сви часописи, све новине, све телевизије једно те исто пишу и објављују, једно те исто говоре и коментаришу; сви новинари, сви уредници, сви дописнци и јавни посленици, такође, имају једно те исто мишљење, један те исти став, један те исти поглед на свет.

Орвелијанаска диктатура, орвелијански медијски мрак од века влада на Западу.

Свеколики Запад живи у страху од ватиканско-бољшевичке и бриселско- вашингтонске инквизиције.

Западни човек није више слободна и самосвојна личност, већ персона чији су ум и дух посве поробљени.

 

Моја поезија –

то није само судбина моје душе,

већ је то сва моја душа.

 

Ја нисам желео да стварам поезију,

 већ сам морао да је живим.

 

Да нисам живео поезију,

 ја не бих уопште ни живео.

 

Пре него што сам дошао

на овај свет,

мене је моја поезија већ чекала

крај постеље моје мајке.

 

Још пре рођења мојега,

моја поезија и ја

 делимо судбину моје душе.

 

Ако желите да упознате моју душу –

упознајте моју поезију!

Лирски записи

 

Дошао је тренутак када словенски народи морају да се усредсреде на себе, на развијање свог културног, духовног, војног и економског језгра, на уздизање националне и расне самосвојности и самобитности, те да се више уопште не обазиру на предаторски и варварски Запад.

Словени, као освешћен и самородан род, као словесна и самоникла раса, морају да верују у своје умне, стваралачке и духовне моћи.

Запад је одувек био непријатељски настројен према Словенском Бићу.

Сваки освешћен Словен мора бити свестан тога, да на Западу никада неће имати ни једног јединог пријатеља.

Докле ћемо ми, Словени, умишљати да је Запад – цивилизован свет?!

Кад Запад уопште није цивилизован, а није ни свет, није ни полусвет; Запад је тек петина света!

И шта то има тако вредно, значајно, важно, племенито и мудро на Западу?!

Све је празно и пусто у том предаторском и варварском полусвету.

Све је отуђено и обесмишљено, све је бездушно и безбожно.

Будућност припада словеснким народима.

Ново доба (а то је шеста епоха од потопа Атлантиде) – како је у древним књигама записано – припада словенској раси.

 

 

Истинито је само оно

што си открио и препознао

у свом унутарњем бићу.

 

Све истине

изван твог унутарњег бића,

за тебе немају

никакво значење.

 

Оне су, можда,

за свет,

 мање или више,

 важне и значајне,

али за тебе нису!

 

Пут до Истине,

гле! 

кроз властито срце

води.