Лирски записи

 

Империја Зла није сама по себи моћна.

Распала би се преконоћ као кула од карата.

Империја Зла добива моћ од Империје Звери, која је у сенци и невидљива, и која убризгава животне сокове, силу и моћ Империји Зла.

Постоје две империје које се узајмно прожимају и које угњетавају белу звездану расу, ево, већ двадесет векова.

Империју Звери чине човеколика небића – банкари, лихвари, зеленаши и ини рептили, док Империју Зла чине рептилоидни Англосаксонци.

У свим минулим ратовима и револуцијама гинула је превасходно бела звездана раса.

Сви ратови су смишљени из једног јединог разлога – да се посве сатре и затре бела звездана раса.

И све револуције у последња три столећа осмислила су човеколика небића Империје Звери.

Бела звездана раса никако не може да се призове у памет, и да схвати, да иза свих ратова и револуција стоји Империја Звери која преко Империје Зла уништава белу звездану расу.

Једини губитник у свим ратовима и револуцијама бејаше бела звездана рата.

После свих ужасних и грозних ратова и револуција Империја Звери биваше све моћнија и моћнија.

Ново доба јесте доба Свести и освешћивања.

Мора што више људи, племена и народа беле звездане расе да се пробуди и освести, те да схвати ко је њихов потуљени, подмукли и лукави душманин који смера да их посве сатре и затре.

Дошао је тренутак, када морају да се откривају и лове они невидљиви, они скривени у дубокој позадини који стоје иза Империје Зла.

Да се откривају и лове скривена човеколика небића – банкари, лихвари, зеленаши и свеколика ина рептилија.

Империја Звери мора да се победи у Новоме добу, да би човечанство, да би бела звездана раса могла да иде напред и навише.

Лирски записи

 

01

 

Једна од тајни Сербониних звезданих посвећеника јесте и та, да ми можемо да бирамо своје Претке.

И не само што можемо да их бирамо, већ, штавише, можемо и да их стварамо.

Сваки Сербонин звездани посвећеник, галактички алхемичар, и бира и ствара своје Претке.

Бирајући и стварајући своје Претке, ми бирамо и стварамо Себе.

Бирајући и стварајући Претке, ми бирамо и стварамо Судбину, бирамо и стварамо Закон по којему живимо.

Човек има чудесне дарове и могућности, које је одавно заборавио – да престварује Самога Себе, да буде из Себе самоме Себи властити Створитељ.

Да Човек буде властити Творац.

Сербонин звезданих посвећеник, галактички алхемичар, ствара Самога Себе по Вертикали, по Галактичкој Оси.

Ствара Себе из Духа, из Свести.

Не из Крви, јер Крв је Хоризонтала, већ управо из Духа и Свести – по Вертикали.

 

02

 

Када неко каже за себе: Ја сам Србин, он најчешће мисли – Србин по Крви, Србин по Хоризонтали.

Али, Србин по Крви, Србин по Хоризонтали није поуздан, зато што није ни самопоуздан, зато што нема упоришта у Свести, у Духу.

Многи су Срби по Крви, Срби по Хоризонтали небројено пута издали и Себе, и Род, и Племе, и Србство.

Срби по Свести, Срби по Духу, Срби по Вертикали никада неће издати ни Себе, ни Род, ни Племе, ни Србство.

Неће издати зато што не могу издати, и зато што нису рођени за издајство.

Они су Вертикала Србства, они су Галактичка Оса Србства, они су Звездани Чувари Србства.

 

03

Србство није Крв, већ позвање и посвећење.

Србство је Дух и Свест, више Свест него Дух.

Међу Србима по Крви, нађе се тек један од тисућу Срба који је Србин по позвању, по посвећењу – Србин из Свести, из Духа, Србин по Вертикали.

Само такав Србин чини Србство, само такав Србин твори Галактичко Србство.

 

04

Срби по Крви, Срби по Хоризонтали одувек су чинили најгрозније злочине над другим Србима.

Срби су кроз све минуле векове највише страдали управо од „својих“ Срба по Крви.

Крв је варљива, Крв је непоуздана, Крв се лако и брзо разводњава, лако и брзо постаје Вода.

Зато и кажем, да Србство није Крв.

Србство је Вертикала, Србство је Свест, а то значи – посвећење и позвање.

 

05

 

Срби по Крви лако мењају и веру и убеђење; они се окрећу за ветром, они су поводљиви и непоуздани.

Они ће заувек остати притајени и потуљени мрзитељи и душмани Срба по Свести, Срба по Духу, мрзитељи и душмани Галактичких Срба.

Срба по Свести нема пуно – штавише, мало их је, и сви они могу стати под једну крушку.

Онај ко је рекао да ће у потоње време сви Срби стати под једну крушку, заиста је мислио на Те Србе, зато што је и језик пророка и језик песника један те исти језик – песнички!

 

 

Лирски записи

 

Све што мора да буде – биће!

Ма шта ја чинио или не чинио, догодиће се управо оно што мора да се догоди.

Зашто бих ја унапред размишљао о ономе што мора да се догоди!?

Шта ја у свету могу да променим својим мислима, својим размишљањем!?

Ја могу само себе да променим.

И дужност ми је да себе мењам; да творим властиту судбину и да стварам свој унутарњи свет.

Оно сам што од себе учиним.

Вредим само онолико колико сам себе изградио, колико сам себе створио.

Ја сам управо оно што сам од себе учинио.

Ако не ваљам, сам сам крив за то, и сам сам одговоран пред свим световима.

Све чешће сам у прилици, да видим себе како не ваљам.

Видим своје мане, видим оно лоше у себи.

Трудим се из дана у дан, из трена у трен, да поправим себе, да исправим своје грешке садање, скорашње или, пак, оне давно учињене.

Живот и јесте вечно стварање, вечно стварање себе.

Стварајући поезију, песник не ствара поезију, већ себе.

Све су моје песме мене стварале.

Нисам ја њих стварао, но су оне мене стварале.

Свеколика уметност и није ништа друго до ли стварање уметника, стварање човека кроз стварање, кроз уметност.

Колико један народ има уметника, толико је и племенита душа тога народа.

 Ако нема уметника, онда је душа тога народа закржљала и усахнула.

Погледајте око себе народе који немају песника и уметника!

И, на шта вам личе ти народи?

Личе вам на чопоре и крда, личе вам на дивље звери.

Такви народи све руше и пале пред собом, такви народи живе у мржњи и убијају из мржње.

Давно је речено: Тешко оном народу који не уме да негује своје таленте!

Народ без својих талената и нема будућности.

И своју будућност ми стварамо у своме срцу.

Ако немамо срца, онда ни будућности немамо.

Човек без срца нема ни прошлости ни будућности, али ни садашњости нема.

Срце је покретач свега, у срцу се све дешава.

Ми смо везани за ум, и зато пропадамо.

Што смо више у свом уму, све смо даље од живота, све смо мање у животу.

Почетак духовности свих духовности јесте излазак из својега ума и улазак у своје срце.

Јер у срцу је Свест, за којом све време трагамо.

 

 

 

Истина о Прошлости није у књигама о Прошлости, већ с ону страну књига о Прошлости.

Тамо негде, далеко, и још даље, иза свих знања и сазнања, иза свега видљивог и појавног, иза свега људског и земаљског, сазнаћеш Истину о Себи и Прецима, сазнаћеш ко си, и чији си.

Јер Ти ниси то што мислиш да јеси; то што страхује и тугује, то што пати и болује; Твоје Суштаство је иза свих Даљина, иза свих Дубина, иза свих Висина.

Онај Сушти и Истинити нема ни Имена, ни Обличја, ни Лика – Он је Сушто Суштаство Суштога што Јесте и Бива, што Бива и Јесте.

Ако, заиста, желиш да сазнаш Истину о Прошлости, онда сиђи у своје Срце, онда сићи у своју Душу, онда сиђи у своје ПраБиће – тамо је Истина над Истинама, тамо је Истина Сва од Светлости.

Око мене

 бео шљивин цвет,

и бели облаци нада мном,

што као бели лабудови

 плове плавим небом.

 

И гле!

 све је ово већ виђено давно,

у једном животном току

 којега се

 и не сећам више.

У Свету Снова рођени су

 сви светови, и сва бића

 у свим световима.

 

И ми смо дошли из Света Снова,

и вратићемо се у Свет Снова.

 

Сви смо ми у сновима

 стварали једни друге;

и сви смо ми из снова

 знани једни другима;

и сви смо ми одговорни

 једни за друге;

и сви ми и даље

 сневамо једни друге.

 

На крају свих наших путовања,

 кроз далеке светове и звездана јата,

 сви ћемо се ми поново срести

у сновима својим

 а у Свету Снова.

Лирски записи

 

 

01

Човек се рађа као слободно биће.

Њему је Створитељ дао безграничну слободу.

Дужност свакога од нас је да се умно, душевно, духовно и свесно развија у посве слободну личност, у стваралачку личност.

Само стваралачка личност јесте – Личност!

Све оно што спутава човеково биће да се развије у стваралачку и самосвесну личност мора се укинути.

То ће у Новоме добу укинути Велики Дух Стварања.

Али, и ми сами морамо да идемо усусрет Новоме добу.

Морамо укинути многе установе у Друштву које осујећују и спутавају развој човековог бића у самосвојну стваралачку личност.

На првоме месту, укинути школе и јавне медије по обрасцу англосаксонских медиокритета и корисних идиота.

Све англосаксонске институције јесу установе за будуће медиокритете и корисне идиоте.

На Дивљем Западу гуши се сваки умни, душевни и духовни развој човековог бића.

Дивљем Западу не требају личности, већ персоне и корисни идиоти који ће послушно – даноноћно, од јутра до сутра – робовски радити за англосаксонске предаторе и паразите.

Да, англосаксонска раса јесте раса предатора и паразита.

Они су одувек водили ратове само због пљачке.

Њихов став, њихов поглед на свет и јесте предаторски, паразитски и пљачкашки.

 

02

У свим поробљеним државама, попут Србије, англосаксонски предатори и паразити на кључна и руководећа места постављају медиокритете и корисне идиоте.

Ово је веома важно за освешћивање.

Такве персоне немају свој став, немају своју поетику, немају свој поглед на свет и немају личну самосвест.

Просто речено, то су особе заостале у умном, душевном и духовном развоју.

Још простије речено, све су то корисни идиоти за једнократну употребу.

Против таквих персона и корисних идиота самосвесни родољуби могу веома успешно и лагано да се боре до потпуног пораза ових англосаксонских послушника и доушника.

Неће се борити јавно, већ тајно.

Тајно, преко буђења и освешћивања што више људи.

Свако родољубиво друштво мора да има и своје кружоке на којима ће се одвијати предавања буђења и освешћивања народа.

Надаље, родољуби (а то су увек самосвојне и самосвесне личности!) морају у сваком трену бити свесни тога, да су они надмоћни у односу на све те послушнике и доушнике, на све те рептилофиле и англофанатике.

Њихова умна, душевна и духовна надмоћ јесте њихово најубојитије оружје, на свим пољима.

Родољуби ће дејствовати из позадине, из дубоке позадине, и то ће бити много жешће, много плодотворније од свих јавних наступа.

Дејствовање мора бити умно, духовно, освешћено и самосвесно.

За такав вид дејствовања, ови англосаксонски корисни идиоти за једнократну употребу уопште нису дорасли.

Знам и верујем, да ће на крају свега, а то ће убрзо доћи, победити србска надмоћ.

 

 

Путовао сам низ далека

 звездана јата,

 низ тајне светове

 с ону страну јаве,

да бих се срео

 са собом какав јесам,

 да бих упознао

 самога себе.

 

Путовао сам из века у век,

путовао кроз многе животне токове,

 да бих на концу свих својих лутања,

схватио да мене нигде тамо нема.

 

И потом,

уморан од пута и трагања,

сиђох у дубине властитога срца,

и тамо – гле чуда! –

иза свих празнина,

иза свих дубина,

иза свих тишина,

 

угледах Бело Језгро ПраСветлости,

и срцем својим појмих и препознах,

да сви ми у Суштом Суштаству Суштаства

својим суштаствима

 вечно боравимо.

Лирски записи

 

Човек мора да тежи ка Највишем, ка Најсавршенијем.

То је Човеков вечити сан.

То је Човеково вечно трагање за Смислом.

Уколико Човек не тежи ка Највишем, ка Најсавршенијем, пашће у Понор.

Тежити ка Највишем, ка Најсавршенијем, то је унутарња покретачка снага у Човеку.

Највише и Најсавршеније већ јесте у нама.

Али то мора да се негује, да се развија, да се препознаје, да се освешћује.

Јесте и бива само оно што се освести.

Све оно што се није освестило, као да се није ни догодило.

Свест је битна, Свест је веома битна, Свест је најбитнија на Човековвом Путу Светлости.

Човек се преко Свести уздиже ка Богу.

Преко Свести и Стварања.

Из Стварања се рађају Љубав, Лепота и Доброта.

Човек је Стваралац.

Човек је Стваралац са Богом Ствараоцем.

Стварање је Смисао Човековог Бивања и Постојања.

Стварање је Пут навише, Пут до Бога.