Лирски записи

 

Постоји лажни мит о Западу.

Кажем лажни мит о Западу, зато што је на Западу све лажно.

Запад уопште није самосвојна и самобитна цивилизација, ако је уопште и цивилизација!

Шта је на Западну уистини – западно?

Шта је Запад изнедрио на философском, на стваралачком, на уметничком, на културном, на научном пољу?

Све што Запад има то није створено на Западу, већ на Истоку.

Уметност, култура, философија и наука нису творевине западног духа – све је то рођено на Истоку, а потом само пресађено на Запад.

Запад је одувек био варварски.

Био и остао варварски.

Сви западни народи јесу у суштини својој предаторски и паразитски, у оном изворном значењу речи.

Сви западни народи већ вековима живе од пљачкашких ратова.

Сви западни ратови јесу пљачкашки ратови.

Западњаци су одувек ратовали само зарад пљачке.

Англосаксонци су паразити који већ столећима исисавају животне сокове Истока.

Они су пљачкали Индију, Кину, Јапан и ине земље Далеког Истока.

Ништа није ни рођено ни створено на Западу.

Западњаци су преузели знања Индуса, Арапа, Персијанаца, Кинеза, Јапанаца и Руса.

На истоку је све рођено и настало.

Од алхемије и математике, до архитектуре, уметности и филолсофије.

Просечни Западњак јесте дивљак у фраку.

Дивљак у фраку не може бити господин, већ само дивљак у фраку.

Запад је дивљи, сиров и суров.

Какав је био, такав је и остао.

Запад је одувек користио силу, зато што је то дивља предаторска раса.

Да би човечанство могло духовно да се развија, Запад мора да нестане.

Напросто, дошло је време када Запад мора да нестане.

Запад мора да нестане зато што није друштвено користан, што није креативан, што није просвећен и освешћен, што нема љубави и милосрђа – према бићу, према животу, према ближњему, према Природи.

Лажни мит о Западу опстаје зато што људи нису свестрано образовани, што нису суштински обавештени, и што нису упућени у суштаствена знања.

На Западу је све лажно, па и сам Запад је лажан.

Лирски записи

 

01

Да бисмо победили своје непријатеље, морамо да победимо страх.

Чиме се побеђује страх?

Страх се једино љубављу побеђује.

Ово знаду само велики посвећеници звездане расе.

Све друге расе немају праву визију љубави.

За њих је љубав велика непознаница, иако су написали брда књига о љубави.

Што више пишу о љубави, све су даље од љубави.

Они не могу да схвате и доживе љубав, зато што немају светлосни запис љубави у својему унутарњем бићу.

Не може се доживети оно чега нема у нама.

Сви наши врази и душмани јесу бића страха, јесу расе страха, јесу народи страха.

Они су поробљени страхом, а из страха се рађају завист, злоба, бес, гнев и мржња.

Нас мрзе они који живе у страху и који се хране страхом.

Ми ћемо их победити љубављу.

Не љубављу према њима – јер наши душмани и врази нису достојни ничије љубави – већ љубављу према себи, љубављу према нама.

Када љубављу победимо страх, тада смо победили и душмане своје.

 

02

Љубав према себи, љубав према нама, љубав према племену и роду, љубав према бићу и животу, мора бити наше духовно сунце.

Наши непријатељи не знају шта је љубав, и зато не смемо имати љубави према њима.

Како можете имати љубави према убицама љубави?

Наши звездани преци нису имали љубави према душманима, према убицама љубави.

Љубав се поклања само ономе ко је достојан љубави.

Љубав се дарује само ономе ко већ има љубави у себи.

Нека туђинске религије проповедају што им је воља, а ми се држимо вере наших звезданих предака.

По вери наших звезданих предака, љубав се само љубави поклања, само онима који живе за љубав и живе од љубави.

Даривати љубав онима који убијају љубав – то је велик злочин, то је поновно убијање љубави.

 

03

Нека наша љубав буде наше духовно сунце.

Нека нас наше духовно сунце обасјава из нашег унутарњег неба.

Што већа љубав у нама, све мање страха у нама.

А када у нама сажегне и последње зрнце страха, тада ћемо се узнети на виши ступањ Божјега Стварања – тада ћемо постати богови!

Двадесето мудрованије из Тијаније

Смак света

 

Тачно је 00. сати. Место посвећења –  Орлова- кружно место, у Тијанији. Овде смо са посебним задатком, значајним за васцели свет. Време је да престану ратови свих врста. Ратови су рак-рана човечанства, ратови су несхватање суштине живота, ратови су помор мудрости, ратови су – убијање Себе. СЕБЕ је наша суст-суштина – ЈЕДНОТА. Нема среће, не може је бити, док убијамо своје биће, мислећи да убијамо непријатеља. Где је наш непријатељ? Где је наш једини непријатељ? Морамо то знати, морамо то, једном за свагда, научити. Наш непријатељ, лукавко лукави, скрио се тамо где га никада истински нисмо тражили, скрио се у наше дејствене вирове, жив-вире живота. Распоредио је своје легионе у четрнаест наших база и тако смрачио и заклонио наше видно поље, наше јасновиђење и јаснознање. Заклонио нам је дивотне просторе високих трептаја, дивотне светове камо припадамо, светове наших богова, светове Бога Јединога. Због тога смо дошли на ово моћно место, које су, кроз векове, изграђивали наши велики преци, Витези Праисконог Реда, и други моћни појединци и народи, њихови саборци и пријатељи. Желимо да сви схвате, не само народ духовне Тијаније, да је сада време за престанак свакодневног сопственог смака света, који је изграђен на темељима страха, темељима незнања.

* *

Ниже дејствене равни

Велика част, сасма заслужена, припала је великом витезу Аранђелу Румених Облака, да започне најтежи део ритуала – подизање групних нижих енергија на нулти ниво. У ритуалу су му чували леђа Ил Конем Пилток и Благо-је Стрелац Ариљац, чији мачеви нису знали за изгубљене битке. Усправио се мудри и надасве храбри Аранђел и одмах нас поставио у координатни систем простора и времена, у самосвесност, будност и спремност. Човек, у сваком трену, треба да живи у садашњости, да зна где је, шта ради, где иде, који му је циљ. То се постиже повезивањем са душом Бога Јединога преко вечне ћелије на срчанику. И одмах смо почели да правимо свере сребрнасте боје. У прву сверу упаковали смо концентрат страха и пожуде, у другу отровни бес, у трећу разарајућу љубомору, у четврту перверзију, расејаност и збуњеност, у пету себичност, у шесту не-савестност, а у седму пакост и склоност ка убиствима. То није ишло лако јер смо ми пионири ове авантуре духа, авантуре над авантурама. При паковању сваке свере осећали смо, чули и видели демонске нападе, урлање, севање закрвављених очију, узмицали од њихових вампирских зуба, али се ни за трен нисмо поколебали. Све свере смо спаковали у једну и, уз много труда, зноја у уздаха, пребацили је у простор светла Бога Јединога, да је нормира. Онда смо очишћену сверу умножили у миријаде сверица и послали у васцелу Васељену. Уморни, спустили смо се до дома Мансанмана Оствареног, и напунили дејствене центре. Свет више никада неће пасти у ниже равни, никада… И никада се неће десити пророковани смак света, никада, никада…

* * *

Змија уздизања

Поподне сам се попео до заравни Поглед. Желео сам да гледам одлазак Благоја Стрелца Ариљца који је кренуо своме дому, и да га са свешћу испратим. Угледах у близини ногу старог поскока како ме нетремице посматра. Можда се уплашио за своју младунчад или своју главу па је заузео опрезни став из кога би напао ако процени да је то неопходно. Змије не нападају човека ако нису угрожене. Животиње, као и биљке, у својим ћелијама носе лик човека и носе програм и жељу да помогну човеку. То знање се погубило у вековима који су прохујали. Људи су заборавили свој задатак у вези биљака и животиња. Биљке су секли немилице, а немилице су уништавали и животиње. Стога су се и биљке и животиње почеле бранити од човека, од уништења.

-Слушај стари, обратих се поскоку, дошло је време Нове свести. То је враћање на изворни коод, норму Творца, за минерале, биљке, животиње и људе. Не плаши се од мене, и не плаши се за твоје поскочиће. Нећемо дирати једни друге, него ћемо помагати једни другима. Велики је овај свет и има места за све. Тијанија је духовна ћелија света и овде је, најпре, започело Златно доба. Одавде се искорењују зла нагомилана у нашим мислима и нашим ћелијама. Сви смо ми Једно. На томе морамо непрекидно радити да се ова истина пробуди у свему живоме, а све је живо. То је задатак Витеза Праисконог Реда и других тргалаца за истином који ће овде све више и више долазити. И немој да чујем бруку да си ти, или неко од твога рода, или рода шаренијех, грицнуо и отров штрцнуо на некога од њих. Хоћу да сви радимо као Један и да страха више не буде.

Док сам то причао старом поскоку који је мирно и са разумевањем слушао, потом шмугнуо у жбуње, нарастала је енергија у моме бићу, и попут змије се подизала уз кичму. Осетио сам и видео светове који се стварају у мојој свести, светове без бола, туге, хаоса, неразумевања, ратова. Дивни светови у свести, који треба да се потпуно спусте у материјалну раван. Због те Лепоте скаменчићу те, змијо уздизајућа, у свесткамен вечни.

21. 02. 2014.

Владан Пантелић

Лирски записи

01

Хајде да беседимо о љубави, лепоти и доброти.

Хајде да верујемо како ће љубав, лепота и доброта спасити свет.

Хајде да верујемо у Бога љубави, лепоте и доброте.

Нека нико на свету целоме не верује у љубав, лепоту и доброту, ми ћемо да верујемо.

Јер ми морамо да верујемо.

Морамо да верујемо због себе.

Можда љубав, лепота и доброта неће спасити свет, можда свет неће нико и ништа спасити, али ћемо ми и даље да верујемо како само љубав, лепота и доброта могу спасити свет, и све ине светове.

Оног трена кад престанемо веровати у љубав, лепоту и доброту, тада ћемо бити мртви одистински, мртви за сва времена, мртви за све векове, мртви за све еоне и животне токове.

 

02

Сви ми добро и видимо и знамо какав је овај свет, али то није наш свет – наш свет тек треба да се роди!

И мора да се роди.

Мора да се роди у Духу Љубави, Лепоте и Доброте.

Тај Нови Свет мора из нас да се роди, из нашега унутарњег бића, из наше љубави, лепоте и доброте.

Заиста, ми ћемо родити тај Нови Свет у Духу Љубави, Лепоте и Доброте, у Духу Божанског Стварања.

Рађајући тај Нови Свет, ми рађамо себе.

Рађамо себе Одозго за Вечан Живот, за Живот без почетка и свршетка.

И, кад мало размислим, тада видим: не рађамо ми Нови Свет, већ Нови Свет рађа нас.

 

03

Са вама се дружим, ево, већ неколико година, и драго ми је што се с вама дружим, јер осећам да је ваша душа – моја душа.

Моја душа у вашим душама, и ваше душе у мојој души.

Тако је требало да буде, и тако је Одозго, из виших светова, осмишљено и уређено.

Све је тако дивотно осмислио Божански Редитељ!

 

04

Ви сте мене спасили, ви сте ми давали снаге да савладам многе препреке на својему животном путу.

Ви сте ми слали новац онда када новца ниоткуда бивало није.

Без тог новца који сте ми слали, ја бих одавно све угасио, одавно бих престао да пишем и објављујем своје радове на овим страницама.

Сада могу искрено да вам кажем: победили смо!

Заиста смо победили све душмане наше.

 

05

И још нешто морам рећи из душе и срца.

Сви сте ми ви помагали, онолико колико сте могли, и ја свим бићем својим благодарим свима вама, али ми је једна Дивотна Србкиња из Републике Србске, чије име нећу споменути из и вама схватљивих разлога, помагала више од свих, помагала, канда, и више него што је могла.

Без њене помоћи, ја бих још пре годину дана био принуђем да одустанем од стварања и објављивања, укратко – био бих побеђен!

Нека ми опрости Дивотна Србкиња, и нека ми опростите сви ви на искрености песничкој, али сам ово морао изрећи зарад душе своје, зарад срца и бића својега.

 

06

Љубав, лепота и доброта можда неће спасити свет, али ће спасити нас.

Ако верујемо, онда смо већ спасени!

 

Дивотној Србкињи, Ј. М. 

 

Само љубављу може да се победи страх.

Ничим се другим страх не може победити.

Страх и љубав јесу два најдубља и најснажнија осећања у човеку.

Сва друга осећања јесу у сенци ових двају осећања.

Страх и љубав – то су два начела, два бића у човеку, два звездана јата, два опречна света.

Страх је толико снажно и јако осећање, да најчешће преплављује сва друга осећања, па и саму љубав.

Песнички речено, страх је бескрајно пространство таме и студени, док је љубав мајушна зубља светлости која све време подрхтава, трепери и лелуја у бескрајном пространству мрака, где без престанка дувају студени ветрови и шибају ледене кише.

Па ипак, та мајушна зубља светлости која се зове љубав, може да нараста и јача, па да се, испрва, претвори у велику буктињу, а потом и у огромно духовно сунце, које ће обасјати и огрејати бескрано пространство мрака и студени.

Како у човековом бићу нараста и јача љубав, тако се и смањује бескрајно пространство таме и студени које се зове страхом.

Страх долази од Космичког Небића, а љубав се рађа из Космичког Бића.

Страх је Рушитељ у нама, а љубав је Створитељ – Живи Бог у нама.

Страх је Хаос, а љубав је Космос.

Како нараста, јача и шири се Космос, тако се смањује, слаби и сужава Хаос.

То су две космичке силе, два космичка и божанска дејства у вечноме рату.

Страх станује у уму, а љубав обитава у срцу.

Отуда вечито ратовање између ума и срца.

Када у нашему срцу нарасте љубав до величине духовног сунца, тада из нашега ума заувек нестаје страх.

Када човек љубављу заувек победи страх, тада се уздиже у ред виших божанских бића.

Онај ко је овладао страхом, бива господарем и творцем властите судбине.

И, не само што бива господарем и творцем властите судбине, већ он заувек укида судбину, прелазећи с ону страну обзорја узрока и последица.

Лирски записи

 

(Духовник се рађа, свештеник се постаје; ратник се рађа, војник се постаје; песник се рађа, књижевник се постаје.)

 

01

Морамо да чувамо срце и душу, јер када изгубимо срце и душу тада престајемо бити божанска суштаства.

Бесмислена су сва знања овога света и свих иних светова, ако смо изгубили срце и душу, ако смо престали срцем да мислимо а душом да осећамо.

Љубав происходи из срца и душе, љубав се из Неба низводи кроз срце и душу.

Човек пун знања а без имало љубави може постати највеће чудовиште.

Чувајте се оних који су пуни знања а љубави немају, јер такви могу бити спремни на свакојаки злочин.

 

02

Људи од знања а без љубави остављају грозоту пустоши иза себе.

Такви ће зарад варљивих материјалних добара овога света, уништавати све пред собом – од човека до Природе.

За такве не постоји ништа узвишено, ништа свето.

Вредно је само оно што се може украсти, отети и опљачкати.

Лепота, доброта и дивота за њих је нешто недокучиво, нешто што они највише презиру.

Такви, управо такви, у овоме часу владају овим светом.

То је завршница западне цивилизације која ће иза себе оставити пустолине и развалине, и грозоту пустоши у свим пространствима.

После западне цивилизације, човечанство мора кренути од почетка, од једног новог галактичког и божанског почетка.

 

03

Завезаће се језици онима који заговарају улазак Србије у НАТО; завезаће им се језици иза врата, за сва времена.

 Биће проклети и они и пород њихов; нестаће и они и пород њихов.

Само зли и погани језици могу да заговарају улазак Србства у НАТО, јер НАТО је за Србство знамен свих злочина и погрома овога света.

Ми памтимо НАТО из 1999. године, памтимо га за све минуле и будуће животе.

И зато кажем: нека су проклети за сва времена, и нека им се језици заувек завежу, и нека се испишу из Србске Књиге Живота сви они који макар и спомену улазак Србије у НАТО!

 

04

Мора да се пројави Нови Свет у Духу Стварања, и мора да се роди Нови Човек.

Нови Човек који неће бити крволочна звер, већ Божански Стваралац.

Човек није рођен да убија, но да даје живот и да спасава живот.

Западна је цивилизација изнедрила човека звер, и зато та цивилизација мора да нестане са лица Земље, за сва времена.

Упамтите: да би могао да се пројави Нови Свет и да се роди Нови Човек западна цивилизација мора да нестане из наше Свести.

Лирски записи

 

01

Све појаве и све ствари морамо да сазерцавамо из свог унутарњег бића.

Из унутарњег бића тишине и шутње.

Да сазерцавамо појаве, ствари и догађања из видивотог и сневајућег унутарњег бића тишине и шутње.

Јер тада нисмо судије, већ само посматрачи, истински божански посматрачи.

Када смо у унутарњем бићу тишине и шутње, тада осећамо звездано и божанско блаженство, тада се купамо у ПраВодеану вечног блаженства.

Тада не посматрамо као људи, већ као богови.

Само тада можемо да осетимо и доживимо унутарњу лепоту и дивоту које нема нигде у свету.

Кад год изиђемо из свог унутарњег бића тишине и шутње, бивамо у трену поражени и растурени.

Ми више нисмо божанства, нисмо сушта духовна и божанска бића, већ само привидна бића у свету варки, обмана и привида.

 

02

Ми смо своји само онда када смо у свом унутарњем бићу тишине и шутње.

Тада смо оно што заиста јесмо – духовна и божанска бића.

Онај ко није кадар да зарони у ПраВодеан тишине и шутње у свом унутарњем бићу, никада неће осетити, доживети и познати лепоту живота и живљења.

Живот се дешава унутра, у ПраВодеану тишине и шутње, а оно што се одвија мимо и изван тога јесте само подражавање и опонашање живота.

 

03

Моји лирски записи минулих дана нису настајали из мојега унутарњег бића тишине и шутње, већ само из срца и унутарњих осећаја и осећања.

Разлог је моје мучно боловање.

Две недеље мене је ломио грип, са грозницом и повишеном температуром, како никада раније није бивало.

И са повишеном температуром, ја сам се трудио да будем присутан на нашем сајту.

Свакога дана, седао бих по пола сата за рачунар, да на брзину напишем и објавим лирске записе.

Сада видим, да ти лирски записи немају ону тајинствену и космичку дубину песничког сазерцавања и јасновиђења.

Но, у крајњем случају, нису ни тако лоши.

 

04

Моје разочарење у Србство из минулих дана јесте, такође, било условљено мојом болешћу.

Тада сам имао осећање да је заувек свршено са Србством.

Више нити мислим нити осећам тако.

Ништа није свршено, и ништа не може бити свршено,  под вечним звезданим јатима.

Могао бих сада, из унутарњег бића тишине и шутње рећи, да је ово поновно рођење Србства.

Поновно рођење једног Новог Србства, али у вишим духовним и галактичким пространствима.

 

05

Пораз Србства на овим парламентарним изборима јесте истовремено и освешћивање Србства.

Захваљујући овом привидном поразу, Србство се изнова рађа на вишим ступњевима бивања и бивствовања.

Да се није догодио пораз на Земљи, не би се догодило ни поновно рођење у звезданим и космичким пространствима.

Свако зло има и своје добро, по оној народној пословици.

 

06

Шутња је србска реч, као што су и све ине речи – србске!

Ту реч често користим, због њене галактичке и космичке треперавости и звучности.

Глас Ш, за разлику од гласа Ћ, има треперавост која подсећа на шуштање звезда, на шуморење шума.

Када се уместо шутње употреби истоветна реч ћутња, тада имам песничко осећање да се убија треперавост, шуштавост и звучност ове дивотне речи.

 

07

Ово што ћу овде написати, нема никакве везе са лирским записима, те зато овај додатак слободно избришите.

Неко ми је од вас послао новац пост-нетом, али будући да сам ја боловао две недеље, и да тако болестан нисам могао да пешачим до поште и натраг (а то је око пет километара!), новац се вратио пошиљаоцу.

Нека пошиљалац сматра да сам примио новац и да сам  му благодаран.

 

 

Људски ум је најразорније оружје у космосу.

Не само што људски ум може да уништи Земљу, већ је у стању да разори и Галаксију.

Стање човечанског ума је такво, да у свакоме трену може да сруши Галактички Поредак.

Човечански ум производи такву буку која већ омета кретање звезда, сазвежђа и звезданих јата.

Земља буквално подрхтава од наших разорних мисли.

Виша духовна бића бејаху буквално приморана да напусте Земљу, те да се настане у неким тајинственим световима далеких звезданих јата.

Нигде на Земљи више није могуће доживети и чути звездану тишину.

Несношљива и разорна бука већ је преплавила Земљу, и сва племенита божанска бића буквално беже са Земље.

Долази време када ћемо се између се убијати умом и разорним мислима.

Биће то настрашнији и најразорнији рат икада вођен.

Тада ћемо схватити да наш ум није Створитељева творевина, већ да је то остварење Рушитеља и Разоритеља светова.

Рушитељ и Разоритељ светова управо преко људскога ума, и наших разорних мисли, руши и уништава духовне и божанске светове.

Лирски записи

 

 

 

Нема у Кијеву никаквих националиста, нити, пак, нациста, већ су то све орци и дронови ватиканске и англосаксонске рептилије.

То је демонска војска скупљена с коца и конопца, од зла оца и од горе мајке, којом се управља из паклених центара моћи, а чији је задатак потпуно уништење европске звездане расе.

Кијевски Мајдан јесте змијско гнездо рептилије и рептилофилије, а национална и нацистичка знамења која користе служе им само за то да би они себе представили као тобожње борце за националне слободе.

Да су они истински националисти, онда се не би борили против Путинове Русије, већ би се окренули против Енглеске и Америке.

Само бесловесни и наивни могу још да поверују да су на кијевском Мајдану некакви европски националисти.

Понављам, све су то орци и дронови ватиканске и англосаксонске рептилије и рептилофилије.

Ко су мундијалисти и глобалисти?

То је ватиканска и англосаксонска рептилија и рептилофилија која је већ дуже од једног столећа ради на сатирању и затирању европске звездане расе.

Путинова Русија јесте последња тврђава европске звездане расе, и ко то не види, тај ништа видети неће у времену долазећем.

Европски националисти и родољуби морају до краја раскринкати кијевску рептилију и рептилофилију, и јавно рећи, да на Мајдану нема никаквих националиста, већ да је то, уистини, демонска и паклена војска највећих мрзитеља европске звездане расе.

Лирски записи

 

Битна је повезаност са Језгром Живота.

Наш Живот од тога зависи.

Када смо повезани са Језгром Живота, тада наш Живот има виши смисао у вишим духовним и божанским световима.

Бити повезан са Језгром Живота, значи бити Једно са Животом.

Од наших мисли, осећања, речи и дела зависи и наша повезаност са Језгром Живота.

Језгро Живота јесте свеприсутно.

Оно је и видиљиво и невидљиво, и појавно и непојавно, и напољу и унутра.

Језгро Живота јесте тајинствена светлосна завојница која повезује Највеће и Најмање, Бескрајно Велико са Бескрајно Малим.

Битна је повезаност са Језгром Живота.