Лирски записи

 

Србство је поражено изнутра.

Поражено, коначно!

Немам визија да ће се Ово Србство икада опоравити.

Можда ће се, негда и негде, појавити једно Ново Србство, но, са Овим је Србством свршено заувек.

Србство је вековима и тисућама година одолевало свим спољним и спољашњим ударима, свим туђинским вразима и душманима, али је у последњем веку против Бића Србства почео, лукаво, подмукло и потуљено, да дејствује унутрашњи и унутарњи непријатељ.

Унутрашњи непријатељ као пета колона, а унутарњи непријатељ у виду промене структуре ДНК молекула и светлосног записа.

Два велика и страшна рата у двадесетом веку посве су разорила све оно племенито, расно и суштаствено у Србском Бићу, тако да после тих грозних ратова двадесетог века, Срби више нису она негдања раса, нису више онај негдањи народ са оном структуром ДНК молекула и са оним светлосним записом високе расе.

Надаље, од стварања Југославије у србском је народу нагло почела да се развија и јача пета колона, која је свој врхунац досегла крајем двадесетог века.

Пета колона је последица страшног сатирања и затирања расних Срба, на чије су место долазили Срби мешанци, Срби који немају ничега заједничког са чистом расом, Срби који немају ни ДНК србски, нити  србски светлосни запис.

Пету колону у Србству чине Срби мешанци, оно што је отпад и шкарт чисте звездане расе, оно што се лукаво и потуљено ушуњало у србски ген, у Србско Светлосно Биће.

Будући да су расни Срби мањина, велика мањина, они више немају снаге да се изборе против тог потуљеног и подмуклог непријатеља Србства.

Надаље, морамо бити свесни, да су Срби мешанци, у овоме времену, огромна већина, што је и разумљиво, будући да је у двадесетом веку изгинуло девет десетина расних Срба.

Ови данашњи Срби јесу потомци отпада и шкарта, оних болесних и дегенерисаних Срба који су преживели два ужасна рата у двадесетом веку, и који су, будући да није било здравих расних србских момака, са младим и здравим Србкињама изродили ово што данас називамо Србством.

О овоме нико не говори и не пише, а знамо из којих разлога.

Песникова је дужност да каже оно што наслућује, појима, осећа и зна, а што други не желе нити умеју да кажу.

Србија је пуна Срба мешанаца, и ту више нема никакве поправке.

Срби ће мешанци посве разорити и Србство и Србију.

Мањини расних Срба преостаје једино да стварају тајна братства и удружења, те да са виших ступњева Духа и Свести дејствују за једно будуће Освешћено Србство.

Лирски записи

 

01

Само се у песничким сновима и визијама пројављује лепота овога света.

Никакве лепоте нема изван песничких снова и визија.

Овај свет је једноличан и прозаичан, и у њему влада досада и бесмисао.

Овим светом не влада закон бољег, већ закон јачег.

Јачи никада нису паметнији и бољи, већ увек глупљи и гори.

Увек су преживљавали само дивљи и крволочни народи.

Племенити и узвишени народи давно су нестали са лица Земље.

 

02

Ових сам дана освестио – али коначно! – да Србство обитава само у мојим песничким сновима и визијама.

Изван мојих песничких снова и визија постоји нешто што тек привидно, и издалека, личи на Србство, док у самој бити то није никакво Србство.

То моје освешћивање било је пропраћено тугом и душевним болима, али ме је у исти мах и подигло на виши ступањ Свести.

Све време ја сам певао о Србству које у свету не постоји.

Певао сам своје песничке снове и визије.

 

03

Више нисам тужан.

Заиста, нисам више тужан.

Сада осећам радост и блаженство освешћивања.

Сазнање да Србства нема у свету, већ само у песничким сновима и визијама, јесте, за мене, велико олакшање и растерећење.

Сада макар знам, на чему сам.

Више нема лутања ни бесмисленог трагања за нечим што је давно нестало из света.

За нечим што одавно није присутно у свету.

 

04

Србство које драговољно жели да буде туђинско и свачије робље – није моје Србство!

Ми смо се овога пута разишли, канда за сва времена.

Певаћу о Србству из својих песничких снова и визија, али ћу у свакоме трену бивати свестан, да у овоме свету Србства нигде нема.

Лирски записи

 

 

Самосвесни и самобитни србски посвећеници морају самостално и тајно да дејствују.

Они свој стваралачки и посвећенички рад не смеју да везују за србски народ, зато што србског народа, као самосвојног бића народа, одавно нема.

Оно што се назива србским народом то, са становишта тајне духовне науке о народима, уопште није искристалисано, избрушено, изглачано и разјашњено, већ је то некаква мешавина разних – често опречних – народа, племена и раса.

У самом бићу србског народа постоји таквих опречности и супротности каквих, вероватно, нема ни у једног другог народа.

Разлика између Србина и Србина велика је као између Неба и Земље.

Стога су сви србски духовни покрети, кроз векове, за буђење и освешћивање Србства и србског народа, унапред бивали осуђени на пораз.

Највећи противници свесрбског националног и расног буђења и освешћивања јесу били, и остали, управо сами Срби.

Знам унапред да ће србски народ и овога пута да начини погрешан избор, јер је таква потка и матрица бића србског народа.

Срби као народ одавно не владају собом, будући да овај  народ не воде божанска бића, већ нека мрачна и сеновита остварења из пространстава која се називају  Астралом, а то су нижи поднебесни светови, светови у којима обитавају бића која су опречна вишим божанским бићима.

Србски народ јесте самоубилачки и саморазарајући, а на тренутке и самопоништавајући народ.

У србског народа постоји болесна (патолошка) веза са свим европским и западним народима, а то није од јуче, већ сеже кроз векове.

Сви европски и западни народи презиру Србе као скотове – и то знају и осећају Срби – али ће Срби, свеједно, и даље хитати европским и западним народима у „братски“ загрљај.

Срби више воле да буду најпрезренији рајетини на Западу, него ли човека достојни, поштовани и цењени Срби на Истоку.

То је тако, и ту нема поправке.

Немогуће је одвојити Србе од Запада.

Срби ће пре нестати, него што ће пристати да се одвоје од Запада.

Толико су Срби замађијани и слуђени Западом, да ту више никаква свест и самосвест не помаже.

Ту болесну везаност Срба са Западом освестио сам још у младости, када ми је један Србин рекао, да му је сладак и измет са Запада!

Кроз тог кукаквог и бесловесног Србина, којему је сладак и измет са Запада, говори огромна већина савремених Срба.

Огромна већина савремених Срба опчињена је и засењена свакојаким простаклуком Запада.

Такви Срби највише од свега желе да буду бело робље на Западу.

Стога сви србски родољубиви и патриотски покрети, и у овоме времену, бивају унапред осуђени на пропаст.

Једино решење, по мени, јесте да мањина великих србских посвећеника дејствује самостално и тајно, уопште се не везујући за србски народ.

Они морају да знају, и да бивају свесни, да огромна већина Срба није ни приближно слична и сродна овој мањини Срба, те да је разлика између расних и освешћених Срба, на једној, и оних других Срба мешанаца, на другој страни, велика као између Неба и Земље.

 

Лирски записи

 

 

Свако самога себе буди и освешћује.

Свако је самоме себи и предак и потомак.

Свако самога себе рађа за свет који је сам створио.

Ко сам ја, да било кога будим и освешћујем?!

Ко сам ја уопште?!

Ја следим свој унутарњи пут.

Следим пут великих звезданих предака који ће се поново родити у мојим потомцима.

Био сам, јесам, и бићу!

Шта ови назови Срби имају са мном, и шта ја, пак, имам са овим назови Србима?!

Ми се одавно не разумемо, ми се никада и нисмо разумели.

Не желим да кварим њихов просек.

Не желим да се мед њих сврставам.

Не желим да будем један од њих.

Срећан им пут, ма на коју год страну ударили!

Њихов пут никада и није био мој пут.

Заиста, ми смо одувек били два опречна света, два далека звездана јата.

Свако је од нас ковач своје судбине.

Нисам позван ни да поправљам нити да кварим нечију судбину.

Слушам свој унутарњи глас, и следим своје звездано јато.

Што самљи на путу, све јачи бивам.

Понављам, свако самога себе и буди и освешћује.

Буђење и освешћивање вечито траје.

Васцели живот и јесте само буђење и освешћивање.

Лирски записи

 

 

Ако овога пута, патриотске и родољубиве странке не уђу у Скупштину, онда то значи, да је Србија свесно изабрала пут смрти.

У том случају, Србству и Србији, заиста, нема спаса.

Такво Србство и такву Србију не треба ни жалити.

Ма шта се дешавало Србству и Србији, неће ме се више дотицати, неће се текнути моје душе.

Живећу у својим унутарњим пространствима смирења, тишине и стваралаштва.

Певаћу песме вилама и виланима, дивећи се лепоти далеких звезданих јата.

Нека Србство и Србија путују камо им драга воља, а ја знадем свој пут.

Ако овога пута, патриотске и родољубиве странке не уђу у Скупштину, онда то значи, да Србија и ја нисмо више на истој страни.

Да смо се разишли, можда, за сва времена.

Лирски записи

 

 

Људи су веома ограничени, у сваком погледу.

Када бисмо сабрали стваралачку интелигинцију свих људи на Земљи, а потом тај износ поделили са бројем становника, добили бисмо једног корисног идиота.

Добили бисмо идиота који је користан само у том смислу што је подобан за све врсте минипулација.

На томе почива савремен свет.

Савремени свет почива на корисним идиотима.

Један Његош и Достојевски рађа се, можда, на сваких стотину лета, док се један Тесла, отприлике, рађа на сваких десет векова.

Све ове силне приче о прогресу цивилизације падају у воду.

Прогреса уопште нема.

Привид прогреса ствара се једино у идиотским центрима моћи, а потом се путем пропаганде и медија прослеђује урбаним крдима и чопорима, друштвима и масама корисних идиота.

Све је у савременом свету у служби корисних идиота.

Зато су корисни идиоти повлашћен сој у свим западним друштвима.

Све западне демократије и јесу демократије корисних идиота, те само захваљујући корисним идиотима и опстају све идиотске владе света.

Све владе јесу владе корисних идиота.

Када бисмо сабрали стваралачку интелигенцију свих влада света, а потом тај збир поделели са бројем чланова владе, добили бисмо једног корисног идиота који не уме ни два јаја да испржи.

Заиста, људи су веома ограничени, а што западније од Запада – све је већа беда и јад.

Сви смо ми жртве корисних идиота.

Корисни идиоти тиранишу паметне и креативне.

Сва блага овога света јесу у рукама корисних идиота.

Они су банкари и индустријалци, они су председници влада и министри у владама, они су експерти, стратези, службеници, чиновници и сва могућа техничка интелигенција у глобалним центрима моћи.

Прогреса уопште нема.

Каквог прогреса може бити у свету корисних идиота?!

Сада вам је јасно зашто мора да нестане овај свет, ова идиотска цивилизација.

И не треба уопште жалити за овим светом, за овом стрвином од света, јер у овоме распадајућем свету нема ничег племенитог и узвишеног, нема ничег смисленог и стваралачког.

Мора да нестане овај свет корисних идиота, да би из његовог пепела могао да се роди свет божанских стваралаца.

И то је Закон! 

Лирски записи

 

 

О слободи се не може причати уопштено.

Свака прича о слободи јесте само лична прича о слободи.

О слободи нам може говорити само сушти човек.

Сушти човек о својој суштој слободи.

Моје појимање и виђење слободе тиче се само мене и мојег појимања и виђења слободе.

Ја не могу говорити о нечијој слободи, не могу говорити о било чијој слободи, зато што не знам шта за некога значи слобода, и како неко доживљава и појима слободу.

Има слобода и слобода.

Колико људи толико и схватања слободе.

Слобода је саобразна са унутарњим бићем суштог човека.

Само освешћен и самобитан човек може бити слободан човек.

Личност је увек и вазда слободна.

Персона није слободна.

Персони је драже робство од слободе.

Огромна већина – то су персоне!

Огромна већина жели да буде робље.

За огромну већину – слобода је претешко бреме!

Бесмислене су све приче о политичкој и економској слободи, кад људи нису у срцу и бићу слободни.

Прошло је време свих политичких покрета који се боре за слободу народа и маса.

Народи и масе никада нису били слободни, јер никада и нису истински желели да буду слободни.

Сви борци и револуционари за слободу борили су за слободу да владају над онима у чије се име боре за слободу.

Највећи преваранти и опсенари јесу управо борци за нечију слободу.

После свих преврата и револуција за слободу, народи су падали у још тежа и суровија робства.

Клоните се оних који се боре за вашу слободу!

Они који се боре за вашу политичку и друштвену слободу, јесу ваши најпотуљенији душмани.

Они се не боре за вашу слободу, већ за слободу да неограничено владају над вама!

Само ви сами можете да се изборите за своју слободу.

Слобода је у вама, у вашем унутарњем срцу, а када сте слободни у свом унутарњем срцу, ви сте слободни свуда у свету.

Ви можете бити политички и економски поробљени, али сте, ипак, слободни, зато што сте слободни у свом унутарњем срцу.

Ово је само наизглед противуречно, а у суштини је исправно.

Слобода није за показивање, нити за сликање; слобода је за живљење.

Упамтите, нико нема права да се бори за нечију слободу, већ је то света дужност сваког освешћеног човека!

За слободу се бори из дана у дан, из часа у час.

Слобода се осваја духом, а не оружјем.

Свака слобода која се оружјем освоји, оружјем ће бити и поништена.

Они који некада бејаху најхрабрији на бојноме пољу, дешава се да у миру бивају највеће кукавице.

Лирски записи

 

01

Све теже је у свету.

Свака душа осећа, да је све теже у свету.

И свако од нас осећа, да је све самљи у свету.

Обитавамо у свету који није наш дом, у свету где је свако свакоме туђинац и враг.

Обитавамо у свету из којега је ишчилела лепота и милост, у свету безнађа и бесмисла.

 

02

У свету нема истине и нема љубави.

Истина је с ону страну свих опсена света; љубав је далеко и високо тамо негде иза свега појавног у свету.

Наш ум није истина, наше мисли нису истина.

Истина је наше срце, наша душа, наша осећања.

Љубав исијава из истине, љубав је само сунце истине.

Где нема истине, тамо ни љубави нема.

 

03

Сви се ми осећамо као сирочад у свету.

Осећамо се напуштеним од Благога Бога.

Осећамо се препуштеним злим људима и дивљим зверовима.

Без икакве, и без ичије заштите.

Сви нас ветрови судбине шибају.

Шибају нас све невоље овога света.

 

04

У овоме свету нема стварности.

Стварност није овај свет.

Оно што доживљавамо као стварност овога света, то је само одраз у огледалу.

Овај свет је криво огледало виших звезданих и духовних светова.

Да бисмо дошли до познања стварности, ми морамо да изиђемо из опсена и омаја овога света.

 

05

Савремени човек – то је најтужније и најнесрећније биће у звезданим јатима, у бескрајним пространствима галактичких светова.

Свака душа пати у свету.

Свака душа веома пати у овоме свету.

Душу која пати, ништа не може да утеши у овоме свету.

Патња душе која пати, бива све дубља и све тежа у свету.

Са сваким даном, повећава се и продубљује бескрајна патња душе која пати у свету.

 

06

Наш Пут навише води кроз патњу душе која пати.

Пут ка Пропланку Светлости води кроз најгушћу Таму света.

Заиста, најмрачније је пред Свитање.

Најмрачније и најстуденије.

 

07

Свим бићем благодарим Снежани, једној тананој песничкој души, која ме, данас, својим надахнутим казивањем из срца и душе, подстакну да напишем ове лирске записе.

Лирски записи

 

01

Појачана зрачења из галактичког језгра условљавају буђење и ширење свести.

Људи ће у времену долазећем бивати све више одговорни и самосвесни.

Политиком и свим важним друштвеним и државним питањима бавиће се јаке и самосвојне личности.

Долази време истинских родољуба и патриота, оних родољуба и патриота који ће у свакоме трену бити спремни да се жртвују за род и родину.

Лажно родољубље и лажни патриотизам више неће пролазити – у трену ће бити препознати.

Завршава се епоха владавине англосаксонске рептилије, која ће бити запамћена по најгрознијим ратовима и најужаснијим револуцијама.

Епоха англосаксонске рептилије јесте епоха превара, преврата, лажи, крви и злочина.

То је епоха у којој су сви ратовали против свих.

Кијевски преврат јесте последњи покушај англосаксонске рептилије да продужи своју крваву владавину на Земљу.

Све ово што се дешава у Кијеву има потпис и жиг англосаксонске рептилије.

Нису то никакви родољуби и никакви патриоти, већ најбедније слуге англосаксонске рептилије што се скривају иза родољубља и патриотизма.

Само англосаксонска рептилија уме да буде тако сурова и дивља, тако задојена мржњом и злочином.

Те лажи више не пролазе.

Није то никаква десница, и није то никакав десни сектор, већ су то дронови и орци англосаксонске рептилије.

 

02

И на србској политичкој сцени ствари ће се из корена променити.

Отпашће све оне странке и све оне политике које сарађују са англосаксонском рептилијом.

Такви неће ући у Ново доба појачаног галактичког зрачења, будући да припадају свету који нестаје.

За њима већ звоне вечерња звона.

На србску политичку сцену ступају истински родољуби и истински патриоти.

Они су та свежа крв и нова енергија за исцрпљено и измрцварено Биће Србства.

Са њима ће, и кроз њих, васкрснути Србство и Србија.

 

03

Већ у овоме кругу, патриотске и родољубиве снаге улазе у Скупштину.

Ови избори у Србији најављују Нови почетак – умирање Старог и рађање Новог.

Победа родољубивих и патриотских снага јесте победа над англосаксонском рептилијом.

Срби ће се, најзад, пробудити од вековног сна.

Ако желите да припомогнете буђењу и освешћивању Србства, онда на овим изборима гласајте за патриотске и родољубиве снаге.

Србија има будућност само у заједници са Русијом.

Без Русије, ниједно истинско србско питање не може да се реши.

Ваљда смо свесни тога!

Лирски записи

 

 

Свет без Америке – то је Будућност у коју верујем.

Нема духовног развоја човечанства све док постоји Америка.

Зато Америка мора да нестане, да би човечанство могло да напредује.

Због космичког бола стотина милиона невиних жртава, због космичког бола нанетог не само племенима и народима, већ свим иним бићима на Земљи, па и самој Мајци Земљи, Америка мора да нестане.

Америка мора да нестане као анти-цивилизација предатора и паразита, друмских разбојника и пљачкаша.

Све што је Америка чинила то бејаше само лелек и кукњава, од самог почетка па све до свршетка Америке.

Свет са Америком нема будућности.

Или ће нестати Америка или ће нестати Планета  Земља!

Свет без Америке – то је Будућност у коју верујем, Будућност у коју морам да верујем!