Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Драган Симовић: Свети рат за Живот, Истину и Светлост
Лирски записи
01
Све је већ виђено давно.
Хришћанска Европа јесте заклети непријатељ Срба и Србства.
Европски су хришћани били и остали највећи србомрзитељи.
02
Вековима Срби одбијаху да схвате и освесте, да су управо јудео-хришћани њихови највећи и најлукавији душмани.
03
Хришћани су вековима, у сарадњи са Турцима, као и иним дивљим азијатским племенима и хордама, радили на сатирању и затирању Срба.
Турци су одувек били највећи миљеници хришћанске Европе.
04
Иза свих грозних ратова против Срба, иза свих ужасних погрома над Србством и Србима, стоји папски рукопис и потпис.
Хришћанска Европа и данас све чини да посве затре и поништи Србе.
05
Срби су последње ратничко племе на тлу варварске јудео-хришћанске Европе.
Сами самцијати, без игде икога.
Сви јудео-хришћански народи већ унапред ликују над нестанком Срба.
06
Јудео-хришћанство није религија, није вера, није духовност, већ идеологија мржње и злочина.
Та идеологија мржње и злочина успорила је и осујетила духовни развој човечанства.
07
Заиста, све је већ виђено давно!
Међу милијардама јудео-хришћана и муслимана, Срби су последње слободарско ратничко племе које, уистини, води свети и, можда, последњи рат.
08
У овоме трену вечности, Срби су једини и последњи ратници, који воде свети рат за Живот, Истину и Светлост.
Драган Симовић: Певање и освешћивање
Лирски записи
01
Ново доба мора донети све ново.
Ништа старо неће моћи да се пренесе у Ново доба.
Зато што све старо бејаше лажно – сва учења, све науке, све религије.
За Ново доба мора да се роди и нови човек.
Стари човек јесте биће обмана, превара, лажи, мржње, зла и злочина.
Стари је човек више звер него човек, више небиће него биће.
02
Увек сам се питао, како ли нас гледају и виде нека виша духовна бића, неке више цивилизације.
Јер човечанство уопште не напредује ни духовно, ни умно, ни стваралачки.
Технолошки напредак јесте велика варка и превара, зато што суштинског и суштаственог напретка бића уопште нема.
Човечанска је повесница пуна грозних ратова, страшних злочина и потока проливене крви.
Зар је то једини смисао нашег бивања и постојања на Мајци Земљи?!
03
Хришћанска Европа почива на злочинима.
На грозним и страшним злочинима.
Али и пре покрштавања, бејаше ужасних племенских ратова на тлу Европе.
Вековима су, и тисућама лета, нека дивља европска племена живела у чопорима и крдима, на ступњу зверова и животиња, на ступњу бесловесних бића.
Оно што се сматра културном, цивилизованом Европом, то ја видим као дивљаштво и варварство.
Европљани су и данас онакви какви су одувек били – дивљи, бездушни и бесловесни.
04
Ако се не догоди Ново доба, нестаће човечанство овакво какво јесте.
Овакво човечанство нема више никаквога смисла.
Све је бесмислено у овоме и оваквоме свету.
Бесмислено до страшних умних и душевних боли!
Драган Симовић: Љубав, Лепота и Доброта
Лирски записи
01
У свету постоје само три божанске пројаве – Љубав, Лепота и Доброта.
Све друго у свету јесте привид, варка и опсена.
02
Љубав, Лепота и Доброта – то је Небо на Земљи.
03
У спољноме свету свако против свакога ратује, сви против свих.
Само грабеж, пљачка и отимачина, само мржња и злочин.
Тако је одувек било, тако ће заувек бити.
04
Изван Љубави, Лепоте и Доброте нема ничега вредног у свету.
Али, ни то није у свету, већ у твоме срцу.
05
Светлост која те обасјава и греје долази од Духовног ПраСунца – одакле си и ти дошао и камо ћеш се вратити једном.
Драган Симовић: Вертикала Божанске Свести
Лирски записи
Посвећено Војиславу Девићу, Градитељу и Ствараоцу Србском.
01
Србско питање јесте питање Србског мита.
Србско питање јесте питање Бића.
Галактичког, космичког и божанског Бића Србства.
Срби морају да се усредсреде, да се ужиже на питање Србског Бића.
Биће Србства происходи из Србског мита.
Изван Србског мита нема Србског питања и нема Србског Бића.
Биће Србства јесте повезано са Галактичким Језгром.
Галактичко Језгро јесте Небеска Србија.
Срби нису један од обичних народа; Срби су Необичан Народ, Срби су Посредничко Племе.
Посредничко Племе које повезује Језгро Земље са Галактичким Језгром.
Вертикала је, за Србство, питање свих питања.
Галактичка Духова Вертикала, Вертикала Божанске Свести.
02
Србско Духовно Племство јесте у Језгру Душе сваког освешћеног, посвећеног и расног Србина.
Србско Духовно Племство одувек бејаше тајно, скривено и скрито.
Сваки освешћени, посвећени и расни Србин јесте Биће Србства.
У сваком освешћеном, посвећеном и расном Србину – јесте Потпуна Раса.
Срби су – Раса!
Срби су Звездана Раса.
03
Не доликује освешћеном, посвећеном и расном Србину да се бави ниским земаљским питањима.
Он мора бити усредсређен на Највише Питање – на Питање Галактичког Бића, на Питање Духа Стваралаштва, на Питање Божјег Стварања.
Зато што је Србин – Раса.
Звездана Раса, Галактичка Раса.
Србин је Стваралац и Градитељ.
Србски Највиши Смисао происходи из Стварања, из Стваралаштва.
Срби су Раса Стваралаца и Градитеља.
Кроз све епохе, кроз све векове Срби бејаху Ствараоци и Градитељи.
04
Србин је Албатрос, Орао Белоглави Суп, којему треба Висина да би могао да узлети, да се вине пут Духовног ПраСунца, пут Галактичког Језгра, пут Срца ПраВасељене.
Албатрос, као и Орао Белоглави Суп не може да узлети са земље, из низине, из мочваре; Он може да узлети само са Висине; Он мора да се суноврати да би могао да узлети, мора да порине да би могао потом да се пут Небеса узвине.
Србин је управо то – Албатрос, Орао Белоглави Суп!
05
Зато и кажем, да Србски мит јесте Стожер Србства.
Србски мит јесте Овај Тренутак – Вечно Сада.
То је Мит који се у сваком тренутку понавља и обнавља, а сваки тренутак јесте – Овај Тренутак!
Овај Тренутак – то је Стварање и Стваралаштво.
Они Срби који нису дорасли Стварању и Стваралаштву морају да отпадну од Бића Србства.
То је космичко брушење и глачање Дијамантског Бића Србства.
Језгро Србства јесте Духовни Дијамант.
06
Освешћени, посвећени и расни Србин граби само Напред и Навише.
Он је загледан у звездана јата, загледан у Галактички Духовни Дијамант, загледан у Великог Ствараоца.
Не обзире се на пале и отпале Србе; он се држи Галактичких Срба, он је посвећен Галактичком Србству.
Он плови низа звездана јата ка Духовном ПраСунцу.
Драган Симовић: Србска Галактичка Мандала
Лирски записи
01
Србска Галактичка Мандала јесте ликовни приказ Србске Теогоније и Србске Космогоније – Рођење Богова и Рођење ПраВасељене.
У самом Средишту Мандале налази се КолоВрат и КолоДар, што има Онострано значење Вечног Повратка и Вечног НадПочетка на Путу Галактичке Завојнице.
Надаље, у самом су Кругу Мандале приказана Три Сунца: Видљиво, Онострано и Духовно ПраСунце.
Средиште Мандале чини Галактичко Коло које представља Космичко Јаје из којега се распростире и без престанка шири Првобитни Живот унутар Ограниченог Бескраја приказаног у виду Космичког Квадрата.
Из Србске Галактичке Мандале произишле су све потоње мандале, раширене по свим новонасталим племенима, родовима и народима, као и сва доцнија сликовна и ликовна писма.
Потка и основа Србске Азбуке јесте Србска Галактичка Мандала, илити, другачије речено, Србска Азбука јесте двопросторни, графички приказ вишепросторне Србске Галактичке Мандале.
Свако слово, свако писмено Србице, Србске Азбуке, јесте одраз по једног Галактичког Начела осликаног у Србској Мандали.
Свако слово, свако писмено Србице, Србске Азбуке, представља по једно Доба, по једну Епоху, Првобитне Звездане Расе.
Свако слово, свако писмено Србице, Србске Азбуке, представља по једно Стање Божанске Свести Првобитне Звездане Расе.
02
Оволико сам, овом приликом, а у песничком надахнућу, успео да преузмем из Акаше.
Унутар Акаше постоји и Србска Акаша, што је Акаша у Акаши, о чему ћу једном другом приликом (ако се догоди!) приповедати у лирским записима.
После једног јасновиђења у Наспрамним Огледалима Акаше, схватио сам да су све суштаствене прасрбске речи основа и потка санскрта, грчког и латинског језика.
А што значи, да су те речи, када их користимо, тек привидно туђице у србском језику, а у суштини, ми смо само натраг повратили оне наше праисконе речи које су из србског језика давно преузете и присвојене.
Да је Мандала прасрбска реч откривају нам и скорашња србска имена и презимена која, да напоменем, постоје само у Срба: Манда, Мандо, Мандић, Мандушић, Мандалић, Мандаловић.
Драган Симовић: Србска Галактичка Завојница
Лирски записи
01
Давно сам освестио, да сви расни Срби имају сличну судбину.
Толико су сличне судбине свих расних и посвећених Срба, да се може слободно рећи, да је то једна те иста судбина која се вазда изнова понавља у простору и времену, понавља кроз столећа и тисућлећа.
Као да постоји галактичка потка по којој се простире Србинов животни пут.
Сви расни Срби, како по вертикали тако и по хоризонтали, имају један те исти кармички образац – Србски усуд.
Било којег знаменитог и расног Србина или Србкињу да у свест призовемо, одмах ћемо схватити да је то једна те иста галактичка потка, једна те иста космичка драма.
Мењају се само имена, простор и време, а све друго остаје исто.
Сваки знаменити расни Србин, из потоњих векова, морао је, од А до Ш, да понови галактичку и космичку драму, свих знаменитих Срба из минулих векова.
То је Србски усуд!
Не постоји неки други усуд; постоји само Србски усуд, који се вазда изнова понавља кроз све животне токове, кроз све векове, и кроз сва времена.
02
Сваки знаменити и расни Србин јесте, истовремено, и Митски Предак свим потоњим знаменитим и расним Србима.
То је Србски мит.
Србски мит се не одвија у земаљском времену, већ у Галактичкој Вечности.
За разлику од свих иних митова, Србски мит јесте свевремен и вазда изнова савремен.
Србски мит јесте Стварност Овога Тренутка.
Оно што је у другим митовима Далека Прошлост, то је у Србском миту Вечно Сада.
03
Ако постоји Србски усуд и Србски мит, онда постоји и Србски пут.
Србски пут није линеаран, већ спиралан.
Стога је Србски пут готово немогуће представити графички и ликовно.
Ниједан расни и посвећени Србин не путује само у простору и времену.
Простор и време Србин користи једино зато, да би, попут Митског Претка, приказао (али и поновио) своје Онострано Тајинствено Путовање кроз Вечност.
Оно што се дешава на пропутовању кроз Онострано, то је Велика Тајна за непосвећене.
04
Сваки расни и посвећени Србин јесте Митски Предак свим Србима.
Србски усуд, Србски мит и Србски пут творе Галактичку Мандалу у Језгру Душе Србинове.
Србску Галактичку Мандалу није могуће представити, нацртати и насликати на Земљи.
Она је насликана у Језгру Звезданог Јата.
Она је Само Језгро Звезданог Јата!
Драган Симовић: Пут ка Дому нашему у Првобитној Светлости
Лирски записи
01
Велики посвећеници кажу, да је мудар онај човек који у сваком трену може да разлучи битно од небитног.
Битан је Живот, битна је Светлост, битна је Љубав, битна је Лепота, битна је Истина.
Све друго може бити мање или више важно и значајно, али није битно!
Кад уђемо у корен речи битно, онда ћемо схватити да та реч означава и именује оно што је непролазно, бесмртно, вечно и Сушто.
02
Свуда су немири, пометње, смутње, страхови, бриге и ратови у спољноме свету.
Тако је одувек бивало.
Свет се не држи Божанске Осе, и зато су ратови у свету.
Светом ће завладати Мир онда када Човечанска Душа буде препознала Стваралаштво.
Када се сваки човек буде вратио свом Првобитном Задатку.
А наш Првобитни Задатак јесте Стварање и Љубав.
Стварање кроз Љубав, и Љубав кроз Стварање.
03
Свуда су ратови у свету, и биће још жешћих, још грознијих ратова, јер кармичко смеће, које се вековима таложило, мора да сагори у овоме времену.
Ово је време Жетве.
Свако од нас понаособ, и сви ми скупа, Жањемо управо оно што смо вековима Сејали.
Време Жетве јесте време Галактичке и Космичке Рециклаже.
Све мора да се обнови, све мора да се препороди, све мора изнова да се роди.
04
Битно је бити и боравити у свом Унутарњем Бићу.
У Језгру свог Унутарњег Мира, у Срцу своје Унутарње Тишине.
Ви ништа не можете да промените у спољноме свету.
Упамтите: ништа од вас не зависи у спољноме свету!
Али, у унутарњим световима, који су понад спољнога света, све од вас зависи.
05
Битно је Освешћивање!
Без Освешћивања не можемо разлучивати Битно од Небитног.
Свест је од Створитеља, од Духа Стварања.
Свест није наша – Свест је од Бога.
Немамо ми своје Свести, већ Свест позајмљујемо од Бога!
Што смо ближе Богу, све је већа Свест у нашим срцима; када се одмакнемо од Бога, тада нема Свести у нашим срцима.
Ствари су веома просте, само што људи најчешће превиђају управо просте ствари.
06
Ово је време великих ратова.
Ратова у којима ћемо сви ми учествовати.
Свако спрам себе, свако из себе.
За разлику од свих минулих ратова који су били ратови Сетве, ови садањи ратови јесу ратови Жетве.
Свако ће од нас водити рат у складу са Сетвом својом.
Каква нам Сетва бејаше, такви ће нам и ратови бити.
07
Немојмо се бринути и плашити!
Свако од нас све у себи може да преокрене и промени у року од само три дана.
Битно је Освешћивање.
Освешћивање јесте Пут навише, ка Дому нашему у Првобитној Светлости.
Драган Симовић: О Духу Стварања
Лирски записи
01
Не може сваки Србин да дође до познања зашто је Србин.
До тог познања може доћи само редак Србин, само редак расни и освешћени Србин.
Није Србство за сваког Србина!
Неки, веома ретки, Србство доживљавају као благослов, а неки, пак, који су већина, Србство доживљавају као проклетство.
02
Не може се свако назвати Србином!
Да би се неко могао назвати Србином, он мора да се роди Одозго.
Рођење Одоздо ништа не значи.
Рођење Одоздо јесте тек припрема за рођење Одозго.
Огромна већина никада и не дође до познања рођења Одозго.
Огромна већина остаје напола рођена.
Напола рођени јесу они који нису себе родили Одозго.
03
Освешћени и посвећени Србин нема времена да се бави напола рођеним Србима.
Освешћени и посвећени Србин мора да дејствује за освешћене и посвећене Србе.
Само освешћени и посвећени Србин може препознати освешћене и посвећене Србе.
Будући да се само по Духу слични препознају и привлаче.
04
Човек без Духа и није човек.
Без Духа Стварања нема човека!
Ако се у Духу Стварања не угледаш на Бога, онда и ниси човек.
Јер, човек је човек само кад Ствара.
Човек је човек само кад се угледа на Бога, на Створитеља.
Ако не Ствараш – ко си ти и шта си ти?!
05
Нисмо ми од Првобитне Светлости рођени да бисмо грабили, отимали, пљачкали, крали, лагали, мучили и убијали једни друге.
Ми смо рођени за најплеменитија и најдивотнија дела Љубави.
Ми смо рођени за Богове!
Ми смо рођени за Ствараоце!
06
Некада је сваки човек био Србин.
И некада је сваки Србин био Човек Који Ствара.
Некада, давно, бејаху само Срби.
Других племена, других народа не бејаше.
А онда се Срби разродише и разделише у сва потоња племена, у све потоње родове и народе.
Од Првобитних Срба изродише се и разродише сви данашњи народи који и не знају да су некад били Срби.
Али, није наше да о њима размишљамо, те да их призивамо и својатамо.
Нека они сами трагају за собом.
07
Колико смо посвећени Стварању толико смо и живи.
Изван Стварања нема живота.
08
Зашто мора да нестане западна цивилизација?
Зато што је паразитска.
Зато што у њој нема Духа Стварања.
Нема Духа Љубави.
То је паразит над паразитима!
Паразит! –
не само на Земљи,
већ и у звезданом јату
Драган Симовић: Сви се ми однекуд знамо
Лирски записи
Јадранки, Дивотној Србкињи.
Знам да ћемо се једном сви срести.
Знам да ћемо тада сви бити своји, својта и род.
Знам да ћемо тада сви бити мили и драги једни другима.
Знам да ћемо се радовати.
Заиста, радовати!
Није овај свет једини свет.
Није овај свет једини свет у којему се на трен сусрећемо.
Постоји још на стотине, на тисуће, на тисуће тисућа светова, у којима смо се сусретали, у којима ћемо се сусретати.
Сви се ми однекуд знамо.
Сви се ми однекуд знамо, а не знамо да се знамо!
Сви смо ми толико пута спасавали једни друге, и сви ћемо ми још толико пута спасавати једни друге.
Јер, шта бисмо ми без нас?!
Шта бих ја без свих вас, и шта бисте сви ви без мене, и шта бисмо сви ми да нам није нас, и шта бисмо сви ми једни без других?!
Заиста, шта бисмо сви ми скупа, да нисмо богови и богиње једни другима, да нисмо својта и род?!
Знам да ћемо се једном сви срести.
Али тај сусрет неће бити тренутачан, неће бити пролазан, већ вечан сусрет у вечноме свету.
И ми ћемо тада бити вечни.
Бићемо и лепши, и бољи, и дивотнији него што смо то овде и сада, у овоме свету опсена и варки, у овоме свету где ништа није онако како би требало да буде, онако како желимо и сневамо да буде.
Заиста, сви се ми однекуд знамо, а не знамо да се знамо.
А тада ћемо знати!
Све ћемо тада знати.
Владан Пантелић: Господ је стара варалица
Седамнаесто мудрованије из Тијаније
*
Први васељенски рат
Трећи светски рат је завршен. Победиле су силе осовине светла – Тијанија, Србија, У-крајина, Бело-русија, Ру-сија, и још неке земље. Непријатељ није имао ни најмању прилику да победи, јер се превише уздао у надмоћну технологију. Уздати се у техничко знање, у односу на духовно знање, горе је него када би се млад и способан човек почео уздати у дрвени штап, заборављајући своје ноге. Непријатељ није успео да се примакне престоницама ових држава, нити рудницима или нафтоносним пољима, које они непрекидно држе у својим грамзивим умовима, па су, историјски гледано, Наполеон и Хитлер били много моћнији и успешнији. Нестајале су непријатељске ракете, безпилотне летилице, невидљиви и видљиви авиони и хеликоптери, експлодирали летећи тањири. Сада је у току четврти светски рат на планети Земљи, а истовремено је то први васељенски рат, јер су се дејства сила осовине за свеопшти усклађен развој, спасење свих, и вечити живот, проширила на све створене светове до руба Васељене. У сваком трену силе светла напредују – добијају и добиће и овај рат и све евентуалне ратове, у то нема сумње. Ко има уши нека чује, ко има очи нека види, а ко жели више- нека отвара треће, четврто, пето око.
* *
Чувајте се незналица
Постоје три нивоа стварања, односно три нивоа исцељивања. Стварање је највеће духовно достигнуће и највиши ниво исцељивања. Боље речено, човек који не ствара и који не дели, није стваралац, и не може бити исцељен. Нивои исцељивања или стварања су – информациони, енергетски и материјални. Знајући ову истину одмах можете поставити ствараоце и исцелитеље у раван коме припадају, и одмах можете видети колики је домет његовог посла или исцељивања.
Многи исцелитељи, ради звучности пред пацијентом, кажу да раде са универзалном енергијом. Воле да се играју са појмовима и силама који су за пацијенте нејасни, а богами су непознанице и за исцелитеље. Универзална енергија се добија из колективног свесног или несвесног, а тамо су наталожене свакојаке информације које нису увек у норми Творца. То су окоштала и негативна веровања, страхови, тешке и поробљавајуће информације, вешто и лукаво убачене у уџбенике – основне, средњошколске и факултетске, у филмове, уметност, свуда. Та веровања се дубоко укопавају у наше умове, негативно- магијска су по својој изопаченој природи, и терају нас да живимо живот недостојан човека. Све ово зарабљава огромне потенцијале наше душе, и она пати. Универзална енергија не садржи чиста знања о Богу, нити информацију о вечном животу и општем складном развоју, што је основа нове свести. Универзална енергија долази из простора који је, слично контејнеру, свачим напуњен, и суштински је неделотворна, замагљујућа, штетна. Стога проширујмо и прочишћавајмо своју свест са правим знањем, оставимо продавце магле и продавце незнања.
* * *
Да ли су ланци ДНК уметнути?
Теорија каже да ми поседујемо дванаест пари ДНК ланаца, да су нам два ланца активна, а осталих десет пари су искључени. Стога су човекове способности веома ограничене. Ретки су људи код којих су активна четири пара ланаца, а они су много силни, јер поседују огромна знања и огромне моћи. Колика знања и колике моћи се крију у свих дванаест пари ланаца, то је тешко и замислити.
Но, Јединствени Бог каже да он за човека није створио ДНК, већ је створио свере светлости преко којих комуницира са нашом душом, духом, нашом свешћу, свешћу наших органа, ћелија, система, и са наших седам тела. Комуникација преко светлосних свера је добијање највећих знања директно од Бога, а та знања нису ограничена. Остаје питање – ко је створио ДНК ланце? Можда је то урадио контраверзни библијски Господ, који је од земље створио Адама, а од његовог ребра Еву, и који је помео јединствени – србски језик у Вавилону и онемогућио да се изгради кула до неба.
Моји Тијанијци и ја, оспособили смо се да у истој тачки држимо крајњу веру и крајњу неверу. Научили смо се кроз васпитавање од родитеља, васпитача, учитеља, професора, лекара, попова, посебно политичара, да није све онако како се учи и како се проповеда, већ може бити скроз друкчије, може бити и потпуно супротно. Нама је врло лако схватљиво да је Бог чиста љубав, а љубав не ограничава човека, створеног по слици и подобију. Стога се свако јутро повезујемо са духом Бога преко дванаест светлосних снопова Духа Светога и усклађујемо свој дух са духом Бога, док не јасновидимо да свака наша ћелија исијава светлост, што нас чини повезаним и неустрашивим.
14. 02. 2014.
Владан Пантелић


