Ако ниси обрадовао некога,

ако ниси неко добро и племенито дело

 учинио некоме,

ако ниси свом душом својом

и свим срцем својим

 љубио некога,

 ако те неко није макар и на тренутак

 примио у своје срце,

да у срцу његову обитаваш

 као мио и драг гост,

 онда ти, пријатељу и сапутниче мој,

 никада ни живео ниси –

 не само у овоме свету,

већ и у свим иним

 Божјим световима!

Лирски записи

 

01

Желим да будем слободан!

Ако свако од нас ово пожели, помисли, каже и запише,

тада ће се покренути чудесна дејства из језгра галаксије, из звезданих јата, из космичког бића, из срца неба, што ће потом покренути све добре духове на земљи – у води, ватри и ваздуху – и ми ћемо, заиста, након краћег времена, осетити и схватити да ништа више није као некад.

Желим да будем слободан!

То је снажна порука свим божанским бићима, свим силама и дејствима, свим видљивим и невидљивим савезницима, у свим световима – порука која неће остати без одговора.

Желим да будем слободан!

То је, истовремено, вапај и крик свих поробљених људи у свету, који више не желе да буду робље човеколиких гуштера.

 

02

Све се наше жеље и намере остварују.

Све што мислимо, маштамо и сневамо то ће, пре или доцније, постати наша сушта стварност.

Дошао је тренутак буђења и освешћивања, тренутак у којему су људи схватили да човеколики гмазови, да астрални и енергетски паразити и вампири, исисавају њихова животна дејства, њихове животне сокове, да им поткрадају снове, да им краду, пљачкају и отимају њихова дела, њихова остварења, њихове производе и свеколика природна добра.

Људи, напросто, желе да буду слободни.

Слободни од сваког вида робства; слободни на свим пољима бивања, бивствовања и присуства.

И не само да желе, већ хоће, и морају, да буду слободни!

 

03

Када милиони у једном часу ускликну: желим да будем слободан! тада се жеља милиона пробуђених и освешћених претвара у чудесну космичку енергију која у трену руши све гмазовске владе, све гуштерске институције, све рептилске центре моћи, и свет више не може и неће бити оно што је до тада био.

 

04

Буђење и освешћивање човечанства мора кренути од нас, из Србије.

Када пробуђена Србија, када освешћено Србство ускликне углас: желим да будем слободан! и када се та сила гласова проломи Србијом, од тог трена ништа у Србији више неће бити исто.

То је скривена снага робова, снага и моћ поробљене Србије.

Желим да будем слободан!

Нека то буде мантра, нека то буде наш поздрав, свуда и на сваком месту.

У сваком граду, у свакој улици, на свакој згради, на свим трговима диљем поробљене Србије, на плочнику и асфалту, на путевима и стазама, свуда и увек, само један графит, само једна порука: желим да будем слободан!

И, не само да желим, већ хоћу и морам да будем слободан; и нећу стати, нећу престати да се борим, све  док уистини не будем био слободан!

Лирски записи

 

01

Победићемо, само да верујемо у себе.

Све силе светла јесу на нашој страни, само је важно да верујемо у себе!

Победићемо, зато што је речено да ћемо победити, и зато што морамо да победимо.

Морамо да победимо, као што морамо да дишемо, као што морамо да живимо!

Уз нас су сва божанска бића, и зато – свакако побеђујемо!

Нико више не сумња у нашу победу.

Наша је победа већ на видику, и већ нас поздравља.

Између нас и наше победе стоји наша одлука.

И зато кажем, да смо само на корак од победе.

Тај један корак морамо да учинимо!

 

02

Злочин је посумњати у победу.

Сада, када смо само на корак од победе.

Онај ко посумња у нашу победу – није уз нас и није са нама!

Није наш онај који не верује у нашу победу.

Не веровати у победу – равно је издајству!

 

03

Дошло је наше време.

Наше је време одувек било, само што га тек сада видимо.

Не само да верујемо, већ и видимо своју победу.

Видимо је онако како једни друге видимо.

Наша победа је у нама, и свуда око нас.

 

04

Опсена је да су Срби губитници.

Срби никада не бејаху били губитници!

Срби су одувек побеђивали, само што често нису били свесни својих победа.

Победа је у нама.

У нашем унутарњем бићу, у нашој свести.

Када смо свесни и самосвесни – вазда побеђујемо!

Вазда побеђујемо, зато што је писано да вазда побеђујемо!

 

Сећање на Олгу Павков, песникињу из Великог Гаја.

 

 

Одлазиш из света.

Иза тебе остају само песме

 у којима ће и даље живети

 све љубави твоје,

све радости твоје,

 све милине твоје,

и све тајне твоје.

 

Пошла си на далек, далек пут,

у неке тајанствене светове,

 у нека звездана пространства,

да се тамо негде, далеко одавде,

далеко од свих привида, варки и опсена,

сретнеш са бићима милим и драгим,

са оним бићима без којих твоја сетна душа

 више није могла наћи ни сврхе ни смисла

 у овоме свету.

 

Заиста, све је само сан,

један дивотан сан

 који будни сневамо.

 

Долазимо и одлазимо,

и опет, гле, долазимо и одлазимо,

 селећи се из света у свет,

из живота у живот,

са неким вишим смислом,

који никада до краја

 докучити нећемо.

 

Нека је мир души твојој,

 и нека те на том тајинственом

 путу без повратка

прате дивотна

бића од светлости!

Када користимо речи срца,

тада исцељујемо властити живот,

 и творимо живот после живота.

 

Јер када у речи срца

 сажмемо чисте мисли,

чиста осећања и чиста дела,

тада речи постају много више од речи –

речи тада постају духовна и светлосна бића

која исцељују и обликују нашу душу,

наше биће, и наше суштаство.

 

 Песник би овако рекао:

Речи нису само речи,

већ дела која прожимају

 све ступњеве присуства

 и бивања у вечности.

 

Онај који путује на речима срца

одабрао је унутарњи пут,

који путујућег путника води

 ка светлости тајинствених

оностраних светова

 и унутарњих звезданих јата

 у унутарњем бићу

 вечнога суштаства.

С вечери, у сутон, излазим

 у тајинствену тишину од века утонуло поље,

под снегом белим и плаветним,

и руменим од неба румена, нада мном.

Трепери Вечерњача,

и срп младога Месеца,

тако танушан и лаган

попут пера голубијег,

благо се нише на студеном дашку,

што, понад Реке широке,

лепрша и мрешка се у зрцалу лучезарном.

Небо румено вечерње,

али и плавозелено и зеленоплаво

између пурпурних облака.

Девичански дивотна и топла снежна белина, доле,

и мили преливи вагри и светлости, горе, у висинама,

где жуборе и кликћу ждралови,

као негда давно, у прамалеће света

и далеких звезданих јата.

Лирски записи

01

Сваки расни и освешћени Србин зна, да се Србска Азбука зове Србица, те да је настала пре седамдесет и пет векова.

Србица је рођена из галактичких знамења звездане расе као јединствено и заједничко писмо свих ведских, аријевских, словесних прасрбских племена.

Од примања божанског писма (Србице) почиње бројање година по ведсрбском КолоДару.

Дуго смо се питали, шта се значајно догодило у ведсрбској духовној повесници, да би од тог догађаја почело бројање година!

Наравно да нигде до тога нисмо могли да дођемо у земаљским светим списима и књигама, будући да су ведсрбске свете списе и књиге заклети врази ВедСрбства вековима уништавали, рушили и спаљивали.

Али, све оно што је на Земљи уништено, увек ће се у Акаши наћи, јер је Акаша вечна и неуништива.

 

02

Увидом у Акашу, дошао сам до познања, да је са примањем писма од бога Срба почело бројање година међу свим звезданим, ведским, аријевским племенима и родовима.

Писмо илити азбука зове се Србица, по богу Србу, те стога ту азбуку не смемо звати ћирилицом, јер тиме бришемо многе векове нашег словесног и стваралачког присуства на Земљи.

 

03

Будући да је Србица примљена од богова, свако писмено, свако слово јесте, истовремено, и галактички знамен.

Надаље, Србица, као божанско писмо (као Писмо Богова), има два упоредна дејства – овострано и онострано; као и двојно значење у општењу: по хоризонтали – између човека и човека, а по вертикали – између људи и богова.

Србица, у духовном и оностраном, повезује Земљу са Небом, Јав са Навом и Правом.

Преко Србице се одвија галактичко умрежавање свих потомака првобитне звездане расе.

За Србицу још можемо рећи, да је Писмо Вертикале.

Док су сва ина земаљска писма – писма хоризонтале, Србица је (као ПраПисмо) – Писмо Галактичке Вертикале.

Путуј својим путем,

слушај своје срце,

стреми своме циљу,

и веруј у себе.

 

 Буди будан,

и буди свестан свакога тренутка,

као да ти је сваки тренутак –

 последњи тренутак.

 

Не жали за оним што је прошло,

нити очекуј ишта од оног што ће доћи,

јер су прошлост и будућност, гле,

 само овај тренутак

 у Срцу Вечности.

Лирски записи

 

01

Сваки расни Србин носи божански жиг у своме срцу.

Он је обележен од виших духовних бића; он је препознатљив.

Само расни Србин може да препозна расног Србина.

Сусрет се дешава онда када се сретну два расна Србина.

Сваки сусрет двају расних Срба уписује се у Језгру звезданих јата, уписује се у Акаши.

 

02

Сваки расни Србин долази по Задатку у свет.

Он се не рађа случајно, он не живи случајно, и он не умире случајно.

И када умре, он није умро заистински, већ се само преселио из света у свет.

 

03

Сваки расни Србин јесте Сунчев ратник.

И када није ратник, и када не жели да буде ратник – он јесте ратник!

Србин је увек ратник.

Свеједно да ли је песник, уметник или духовник – он је увек и вазда ратник, јер мора бити ратник зато што је Србин.

 

04

Сваки је расни Србин прогоњен од света.

Кад не би био прогоњен од света – не би ни Србин био!  Зато што је Србин, зато што је рођен од Светлости – мора прогоњен бити.

 

05

Сваки расни Србин бива усамљен у свету.

Усамљен Србин јесте најјачи Србин.

Нема већег ратника од усамљеног Срба.

Зато сваки Србин и јесте Сунчев ратник.

 

06

Сваком расном Србину сви у свету завиде.

И нека му завиде, јер морају да му завиде – зато што је Србин!

 

07

Сваки расни Србин следи Пут навише.

Он није бирао, већ је биран бивао.

Он полази од Суштаства и иде ка Суштаству.

Суштаство је ПраИзвор; Суштаство је ПраУвор.

Између ПраИзвора и ПраУвора – вечно путује Србин.

Усамљен Србин – најјачи Србин!

Лирски записи

 

01

Да бисмо победили себе, морамо да верујемо у себе.

Када победимо себе, онда смо победили свет.

Тако ћемо нашу немоћ да преиначимо у властиту надмоћ.

 

02

Рад на себи јесте рад свих радова.

Ако не радимо на себи, онда је бесмислен сваки други рад.

Можемо да подигнемо читав град, али ако нисмо радили на себи, онда нам је залудно све друго што смо радили и стварали.

 

03

Нема успеха без вере у успех.

Вера у себе, вера у своје моћи, јесте почетак и свршетак свих успеха.

Успешан је онај који верује у себе.

Колико смо јаки у себи, толико ћемо бити јаки и у свету.

Ко поштује и цени себе, бива поштован и цењен.

 

04

Ко смо ми?

Ми смо они који су дошли из Вечности и који путују према Вечности.

Чији смо ми?

Ми смо синови и кћери Сварога – Невидљивог Оностраног Сунца.

И ми смо унуци још једног Трећег Сунца, које је Отац Оца нашега, Невидљивог Оностраног Сунца, и деда овог Појавног Сунца, које је брат наш на Небу.

Ми смо, дакле, ПраСрби, ми смо ВедСрби.

 

05

Куда ми, и камо, идемо?

Идемо ка Дому своме, ка ПраЗавичају, далеко одавде, тамо негде иза свега видљивог, у Језгру звезданих јата.

Били смо, јесмо, и бићемо!

Јесмо одувек, и јесмо заувек.

Јер све што је било, и све што ће бити – бива у трену овоме.

 

06

Радуј се томе што си рођен као Србин!

Ко зна колико си векова, колико тисућлећа чекао да се родиш као Србин.

Можда си чекао и милион година!

Будући да си рођен као Србин, имаш све прилике, имаш све могућности, имаш све дарове да постанеш Сунчев ратник, да узрасташ до Првобитне Светлости и да се настаниш у Трећем Небу.

И да се никада више не рађаш на Земљи, већ у Небеској Србији, већ у Звезданом Ирију, где се рађају богови и богиње, где се рађају синови и кћери Светлости Првобитне.