Лирски записи

01

Питање Србства јесте питање Свести и Стваралаштва.

Јер Србство се нити налази нити огледа у нечему земаљском и пролазном; Србство се препознаје у Освешћеном Стварању.

Србин је Онај Који Ствара.

Само Србин може бити Стваралац.

По Стварању се Србин разликује од Несрбина.

Између Србина и Несрбина испречила се дубока и непремостива, не земаљска, већ галактичка провалија.

Србин је Стваралац, а Несрбин је Рушитељ.

Тако је одувек бивало, и тако ће заувек бивати.

 

02

Ко је Србин?

Србин је Сунчев ратник, звездани витез, галактички Стваралац.

Зато је редак Србин.

И добро је што је редак!

Многи имају србска имена и србске претке, али нису Срби.

Нису Срби, јер не живе Србско Предање, Србски Мит, Србски Завет, и Србско Посвећење Стваралаштву.

Да би неко могао да каже за себе: ја сам Србин! – он  мора да мисли србски, да осећа србски, да ратује србски, да верује србски, да зна србски, да ствара србски, да живи србски и да умире србски.

 

03

Порекло Србства није земаљско, већ галактичко и космичко.

Србство није рођено на Земљи; Србство се само на неко време низвело на Земљу.

Србство је рођено у Небеској Србији, у Језгру звезданог јата.

Несрбин не може разумети Небеску Србију, из простог разлога – јер није Србин!

Само Србин може да разуме Србина.

Само Србин може да препозна Србина.

Зато Србин никада Несрбину неће ни причати о Небеској Србији.

О Небеској Србији једино Србин може да прича Србину.

 

04

Србин никога и ништа не мрзи.

Србин је изнад и с ону страну мржње.

Он је предан и посвећен Стварању, предан и посвећен Духу Стварања.

Држи се Божанске Осе, држи се Језгра звезданих јата, држи се Првобитне Светлости.

Ову Тајну знаду само Срби.

Зато се ова Тајна и не открива Несрбима.

 

05

Будућност припада Србима.

Сви будући векови припадају Србима.

Тако је у Акаши записано.

Лирски записи

01

Србски језик јесте језик мајка.

Мајка свих језика.

Сви песници света, који певају на својим матерњим језицима, могу се и превести и препевати на србски.

Превод и препев песника на србски, често бива и бољи и лепши и снажнији од изворника.

Посве је опречно када се србски песници преводе и препевавају на ине језике.

Ниједан превод и препев србске поезије није ни приближно раван изворнику!

Зашто је то тако?

Зато што је србски језик мајка, језик свих језика – прајезик!

Ово су ми испричали расни Срби, књижевни преводиоци и велики посвећеници, који преводе и препевавају поезију са разних језика на србски, као и са србског на разне језике.

 

02

Његош је божански песник.

Божански песник србског језика.

Отуда се овај божански песник србског језика може разумети само на србском језику.

Сви западни књижевни тумачи Његоша нису дорасли да тумаче Његоша, зато што они не тумаче Његоша какав уистини јесте, већ тумаче једног другог Његоша на основу књижевних превода Његошевих спевова који су при превођењу изгубили најмање педесет посто од Његошевог изворног певања.

У начелу, једног србског божанског песника не смеју да тумаче они који том божанском песнику Небеског Србства ни до колена нису.

Лирски записи

 

Посвећено Мирку Медићу, Сунчевом ратнику и ведсрбском тајинственику.

 

01

Песник је најискренији кад пева и говори о себи, о свом срцу, о својој души, о свом суштаству, о својим сновима и љубавима.

Ја никада нисам био мислилац, никада нисам био човек мисли, мишљења и размишљања.

Песник је у мени већи од човека, већи од мислиоца, већи од верника, већи од свега.

За мене су одувек осећања била изнад вере, изнад мисли, изнад знања.

Моје мишљење, моје становиште, моја поетика, мој поглед на свет – све то происходи, не из знања и сазнања, већ из најдубљег осећања.

И нећу претерати ако кажем, да ја ништа не знам, јер заиста ништа и не знам.

Оно што је за већину људи знање, то је за мене осећање.

 Могао бих и овако рећи: све моје знање и све моје умеће јесте условљено и прожето најдубљим тајинственим и оностраним осећањем.

Али, морам још нешто да разјасним.

Осећање, о којему овде говорим, нису осећаји, нису емоције, већ оно што надилази и осећаје и емоције.

То је само биће осећања које се рађа из унутарње свести, из праисконе свесности, из првобитне самосвесности.

 

02

Ја, заиста, не знам каква је судбина Србства, али осећам, да је Биће Србства неуништиво, непоновљиво, бесмртно и вечно.

Осећам да је, за Биће Србства, ово један нови почетак, једно ново рођење; али не земаљско рођење, већ звездано, галактичко и космичко.

Из дана у дан гледам, како Србство све више пати, како је на великим мукама и искушењима, како је обхрвано тугом, бедом и космичким болима, али, такође осећам, да је све то пред један нови почетак, пред једно поновно васкрсење, пред једно ново духовно рођење.

Не знам, и не умем да вам разјасним, зашто осећам да ће све на добро изићи, и да мора све на добро изићи.

Напросто, због Некога, или због Нечега – мора!

 

03

Живо се сећам ранога детињства.

Када би ме отац и мајка питали, где ти је памет, ја бих стављао руку на срце.

Збуњени мојим одговором, стављали би ми руку на чело, а ја бих је упорно враћао на срце.

Лирски записи

01

Србски Пут повезује Биће Србства са Језгром Звезданог Јата, са Животодајним Суштаством Створитеља.

То је Пут Предака Богова.

Пут Првобитне Светлости.

 

02

Постоји Знање које су на свет донела бића Светлости, и знања која су донела бића таме.

Постоји Вера Светлости, и религије таме.

Постоје племена и народи од Светлости, и племена и народи од таме.

Између једних и других разлика је, гле, као између  Неба и Земље!

 

03

Најпотуљенији србомрсци јесу јудео-кршћани.

Змијско гнездо које се зове Ватикан јесте само средиште србомржње.

Ту се највећи мучитељи Срба за светитеље проглашавају.

Стога се ниједан расни Србин неће за јудео-кршћанина изјашњавати.

За њега је јудео-кршћанство знамен вековног мучеништва србског.

 

04

Порекло Срба јесте Велика Тајна.

Велика Тајна за коју само посвећени Срби знају.

О тој Великој Тајни не говори пред туђинцима од рода душманскога!

Ту Велику Тајну откривај само пред Србима посвећеним. 

 

 

И кад би се сви Срби одрекли Србства,

и даље би живело Биће Србства.

 

Живело би у Језгру звезданог јата,

живело би у вишим духовним световима.

 

Јер Биће Србства нису стварали

 ови или они Срби,

већ наши Преци Богови.

 

Зато је Биће Србства неуништиво.

 

Ако је Биће Србства неуништиво,

онда су неуништиви и сви они Срби

 који су повезани

 са Бићем Србства.

 

 У томе се огледа србска духовна надмоћ.

 

Када већина Срба постане свесна овога,

онда ће се србска духовна надмоћ

осећати свуда на Мајци Земљи.

 

Наши се душмани

 управо овога највише прибојавају –

 да ми постанемо свесни,

 да је Биће Србства неуништиво,

и да су Срби неуништиви!

Оно што су делфини међу рибама и орлови међу птицама, то су Срби међу народима и племенима.

Зато су вековима сви насртали на Србе.

Сви су ратовали против Срба само и једино из суште и најприземније зависти.

Не може нико да ме убеди да је било неких других разлога!

Србско порекло одувек је свима сметало.

Свим народима, свим племенима, свим родовима – и данас, као и пре толико векова, највише смета србско порекло.

Завист у иних народа и племена према Србима бејаше толико јака, да је одавно у мржњу прерасла.

Нико више од тих народа и племена не може да се присети зашто мрзи Срби, али им унутарњи глас казује да морају да мрзе Србе.

Стога измишљају стотине и тисуће разлога за своју мржњу према Србима, али ми, посвећени Срби, знамо да је одувек постојао само један разлог – србска духовна надмоћ!

Они ће ратовати против Срба све док постоји и један једини Србин.

И тај један једини и последњи Србин биће оваплоћење свеколике србске надмоћи; и сведок пред световима и звезданим јатима њихове немоћи.

И тај један једини и последњи Србин биће им претња!

Јер само Србин зна тајну о постанку раса и народа; само Србин зна ко је ко, и чији је ко, међу расама и народима.

После свега, појмих и схватих,

да све божанске душе

 бивају обхрване тугом, сетом, патњом

 и болима овога света.

 Да овај свет није за божанске душе;

за оне дивотне, узвишене, племените

 танане душе

 саздане од првобитне светлости.

 

После свега, појмих и схватих,

да тананој, узвишеној и дивотној души

 нема утехе у овоме свету.

Да је све, чега се такне,

мука и невоља, беда и јад,

туга и очај, патња и боли.

Да овим светом владају неке мрачне силе

које у корену сасецају сваку лепоту и доброту,

сваку племенитост и узвишеност,

сваку љубав и дивоту.

 

После свега, појмих и схватих,

 да сам се, из не знам којих разлога,

грешком обрео у овоме свету;

 да сам без сврхе дошао

 и да ћу без смисла отићи.

 

После свега,

не знам да ли сам сневао да живим,

или сам заиста живео у свету! 

Лирски записи

01

Заиста, Запад је непоправљив.

Никада се неће излечити од русомржње и србомржње.

По количини мржње западног човека према свему руском и србском, одмах се види да им нема спаса.

Појешће их русомржња и србомржња.

Појешће их изнутра.

Њима не треба никакав спољни непријатељ; они су самима себи највећи и најгрознији непријатељ.

 

02

Одувек сам се питао, какво је то биће (и да ли је уопште биће!) западни човек?

Да ли је то човек, и да ли је то биће?

Зашто је толико мржње и толико зла у западнога човека?

Да ли се он мржњом и злом храни?

Да ли у западног човека има ичег другог, осим пакости, мржње и зла?

И, на концу, од којих је дивљих племена и родова постао западни човек?

 

03

Некада сам, давно, веровао да ће се западни човек излечити од србомржње и русомржње.

Данас верујем и знам, да се никада неће излечити.

Схватио сам, да он не жели да се лечи.

Јер живи од мржње и живи за мржњу.

Мржња је тако дубоко у бићу западног човека, да ју је, напросто, немогуће ишчупати.

Покушате ли ишчупати мржњу из њега – убићете га!

Између западног човека и мржње стоји знак једнакости.

 

04

Та мржња у западног човека није тренутачна, није од јуче; та мржња је одувек и заувек!

 

05

Увидом у Акашу, сазнао сам да је западни човек изданак нижих раса, изданак дивљих племена и родова.

Јер мржња и јесте одлика нижих раса и заосталих бића.

Што је неко биће на нижем ступњу умног и духовног развоја, све је већа мржња у њега.

Мржња као животна поетика; мржња као поглед на свет.

Мржња према љубави, лепоти, доброти и животу.

Мржња зарад саме мржње!

Лирски записи

 

Посвећено свим оним Србкињама и Србима из мојега звезданог јата.

                                                                                     

01

Загледам се у звездана јата, и кажем: Здраво да сте ми, миле моје звезде, сапутнице моје верне на мојим звезданим стазама.

Загледам се у Месец, и кажем: Здраво да си ми, млад Месече, сапутниче мој и витеже поноћног неба!

Загледам се у Сунце, и кажем: Здраво да си ми, жарко Сунце, близанче оног невидљивог Сунца што преко Тебе и нас обасјава!

Тако ја поздрављам браћу и сестре, а потом диваним с њима о тајнама тајносаним, о тајнама овостраним и оностраним.

 

02

Љубав је у нама, љубав је око нас, љубав је у свим световима и свим звезданим јатима.

И ми смо оличење и оваплоћење љубави, лепоте, доброте и дивоте.

Само ако смо љубав, можемо знати шта је љубав.

Јер љубав није изван нас, није негде тамо далеко, већ је љубав у срцу нашем, у бићу нашем, у души нашој.

Колико љубави стварамо, колико љубави исијавамо, толико, па и више, љубави примамо.

 

03

Свака је расна Србкиња – Богиња!

Богиња Љубави, Богиња Лепоте, и Богиња Мудрости.

На Земљи нема лепшег бића од расне Србкиње.

Ова Истина је у Акаши записана.

 

04

Сваки расни Србин јесте Сунчев ратник и витез звезданих јата.

Он је оличење мушке лепоте, оличење аријевске  мудрости и витештва, оличење ратничке неустрашивости.

И ова је Истина у Акаши записана.