Лирски записи

01

Кад зароним у само биће тишине, осећам присуство Бога.

Бог борави у бићу тишине.

Када наше срце постане биће тишине, тада се Бог настани у нашему срцу.

Бог се кроз тишину пројављује.

Тишина у нама разговара са Богом у нама.

 

02

Зимско вече.

Зурим кроз прозор, и посматрам румене сунчеве зраке на црвеним крововима.

Однекуд издалека, одблесак румених сунчевих зрака са прозора, светлуца и леска се у мојој соби.

Тајинствени плес светла и сенки по зидовима, чини моју собу дивотном и волшебном, као из бајки.

А тамо далеко, понад црвених кровова обасјаних руменим сунчевим зрацима, видим модре косе брежуљака, прошаране снегом, и слушам сетну вилинску свирку ветра са Дунава.

Наједном у мени оживеше неке давнашње слике из детињства, а да не знам што!

 

03

Данас сам, на самој обали Дунава, седео на врбовом пању, сунчао се и тиховао.

Одраз сунчевих зрака са воде титрао је на моме лицу и, кроз полузатворене очне капке, обасјаваше и грејаше моје унутарње биће.

Кад год се нађен на Дунаву, у ваздуху, у ветру, у мирису воде, осећам присуство вилењака, осећам присуство неких тајинствених бића из виших упоредних светова.

 

04

Присуство Бога, присуство виших духовних бића, осећам на сваком кораку.

Осећам Божје Стварање у свакоме трену.

И то осећање озарује и испуњава моју душу, моје срце, моје биће.

Топлина, милина, радост и дивота струји свуда око мене, и кроз мене.

Лирски записи

01

Свест је наша највећа и највиша моћ.

Свест нас чини боговима.

Боговима не само на Земљи, већ у свим звезданим јатима, у свим световима.

Ми смо преко Свести повезани са свим бићима, са свим божанствима.

Свест је тајинствена животодајна потка Првобитне Светлости која се пројављује у унутарњим пространствима Стварања.

Без Свести не би било ни Првобитне Светлости, а без Првобитне Светлости не би било ни Светлости.

Без Свести не би ни Живота било.

 

02

Из Свести све настаје и постаје.

Сва звездана јата, сви светови и сва пространства (видљива и невидљива) почивају на Свести.

Ми смо бића Свести.

Бића Свести јесу богови Свести.

Сва бића Свести јесу бесмртна и вечна.

Свест прожима свеколико биће наше, сва тела наша – појавна и непојавна.

 Ми смо у Водеану Свести, као што је и Водеан Свести у нама.

Сва дејства, све енергије јесу пројава Свести.

Све што игде постоји у пространствима и световима – све је то Свест на разним ступњевима Стварања.

 

03

Наше Суштаство јесте Свест.

Наш Створитељ јесте Свест.

Дух Стварања јесте Свест.

Живот је Свест.

Ничега нема изван Свести.

Свест је Покретач и Створитељ свега.

Свест све види, али се не може видети.

Све чује, али се не може чути.

Све ствара, али њу нико и ништа не може створити –

 Она Саму Себе ствара.

Само Свест може створити Свест.

Лирски записи

01

Сви моји преци живе са мном и у мени, у овоме часу.

Они не долазе из прошлости, већ из будућности.

Дошли су из будућности да би живели са мном и мноме, у овоме часу, у овоме трену вечности.

Све знам о својим прецима.

Све знам и о оним најдаљим прецима који су најдаљи преци мојих најдаљих предака.

Све је у језгру моје душе записано.

Записано је зраком првобитне светлости, првобитне звезде, првобитног сунца.

 

02

Са мном живе и моји потомци, моји далеки и најдаљи потомци.

Тако се твори унутарње коло вечнога живота и живљења.

Тако се твори вечност и бескрај у нашем унутарњем бићу, у нашим унутарњим световима.

 Најдаљи преци и најдаљи потомци живе у мени и кроз мене у овоме часу, у овоме трену вечности.

Ми смо свеприсутни, свевремени, али и ванвремени, у исти мах.

Има нас свуда у сваком трену, јер смо једно биће, једно суштаство и један живот у вечности и бескрају.

Вечност је овај тренутак; бескрај је ово место.

Све што се дешава у свим световима, гле, дешава се управо овде и сада.

Лирски записи

 

01

Обично људи, кад дођу у неке позне године, стварају божанствену (идеалну) слику младости.

Песнички речено, идеализују младост; гледају са сетом, жалом и тугом на минулу младост.

Причају са сетним уздахом, како им је младост била дивна, и како би желели поново да се врате у то доба ране младости.

Ја немам тих опсена!

Уопште не гледам на младост као на неко узвишено животно доба за којим би требало жалити.

Штавише, ја се радујем што је младост минула, јер сам је проживео онако како сам желео, како сам знао и умео да је проживим.

И, знам, зацело, да ничија младост није била идеална, да ничија младост није била тако дивна, да би сада, у позним годинама, требало жалити за њом.

Не жалим ни за чим што је прошло.

Живим само овај тренутак, ово вечно сада.

 

02

У много чему, лепше се осећам сада неголи у младости.

Више разумевам Живот, више ценим Живот, више се радујем Животу.

Младост је пуна надања, пуна ишчекивања, пуна опсена, омаја и илузија.

Млад човек не живи овај тренутак, не живи ово вечно сада.

Он живи у некој умишљеној будућности, у некој будућности која се никада неће догодити, и која не може да се догоди, јер будућности, уистини, и нема.

Будућност је омаја и опсена нашега ума.

Ни на Земљи, нити било где међу звездама, било где у галактичким просторима и пространствима, гле, нема будућности, већ свуда постоји само овај трен, само ово вечно сада.

 

03

Никада ми, ни са двадесет година, Живот сам по себи не бејаше циљ.

Знао сам одувек да Живот мора да има неки Виши Смисао; да Живот мора да буде посвећен Стваралаштву.

Још сам од детета имао осећај, да сам овде на Земљи – само на пропутовању!

Да је мој боравак на Земљи привремен.

Зато никада и нисам тежио неким материјалним добрима.

Знао сам одувек да су материјална добра само нужност, само за једнократну употребу, те да су подређена неком Вишем Смислу, неком Вишем Циљу.

Јер, што човек има више материјалних добара, све се више материјализује његов Стваралачки Дух; све се више везује за Земљу, за овај свет илузија и омаја.

 

04

Никада нисам разумевао песнике и ине уметнике који јадно и бедно продају своје таленте.

Песнике и уметнике који подилазе ниском укусу својих читалаца, своје публике.

Песник мора да буде високо изнад сваке простоте овога света, мора да се узнесе високо међу сунца и звездана јата, мора да буде свестан у сваком трену – да је на пропутовању кроз Бескрај и Вечност.

Као песник, никада нисам желео да имам пуно читалаца; напротив, желео сам да имам мало читалаца, али оних правих!

Одбијао сам оне издаваче који су желели да моје песничке књиге објављују у великом тиражу, да их преводе и препевавају на нека туђинска писма, на неке туђинске језике.

Био сам чудак и за њих!

Нису могли да ме разумеју, кад сам им рекао да сам ја србски песник, те да пишем србском азбуком, србским писмом (србицом) за србске читаоце, за ВедСрбе.

Зато што знам (а то посвећени песник мора да зна!), да је поезија у суштини непреводива!

Ретки су, веома ретки, успешни преводи (или препеви) поезије.

При превођењу са писма на писмо, са језика на језик, свака песма, свака поезија, изгуби, најмање, педесет посто од својега дејства, од својега набоја, од својега смисла, од своје унутарње музике, од својега унутарњег ритма, од својега значења, од својега суштаства.

Оно што се у преводу добије као поезија, то је само бледа сенка поезије!

 

05

Проза може да се преводи.

Има не само успешних, већ и дивних, превода уметничке прозе; али поезија – поезија, заиста, заувек остаје непреводива!

Стога сваки народ мора да изнедри своје песнике.

Тешко ономе народу који нема својих песника!

Народи без песника јесу мртви народи.

Духовно мртви народи!

Руси просто обожавају песнике.

Руси и Индуси своје песнике гледају као божанства.

Нико у свету тако не слави и не обожава своје песнике као Руси и Индуси!

Зато Руси и Индуси вазда изнова васкрсавају.

Њих никаква земаљска сила не може да сломи.

Не може да сломи њихов Стваралачки Дух!

Лирски записи

 

01

Древни посвећеници, који су усмено преносили Знања Богова, сведоче о Три Сунца.

Када са Земље сазерцавамо, Прво Сунце (до нас, у односу на нас) јесте Појавно Сунце, које је Предајник Другог Невидљивог Оностраног Сунца које је много веће од Првог Сунца илити Сунца Предајника.

Могли бисмо рећи, да је Прво Сунце уистини Сунце Сочиво у којему са сабирају и ужижују зраци Оностраног Сунца.

Прво Сунце не ствара Светлост, Топлину и Топлоту, већ је Оно само Прималац и Преносилац Светлости, Топлине и Топлоте Другог (Оностраног) Сунца.

Древни су посвећеници могли да виде и са Земље, на неким местима и у неким тренуцима, и Онострано Сунце.

Видели су га као Светлосни Венац, као Светлосни Прстен, као сребрно-златну Ауру око Првог (Појавног) Сунца, пошто је Друго Сунце много веће од Првог Сунца.

Древни су, такође, знали и за Треће Сунце, Сунце Свих Сунаца, и то Сунце они су звали Поноћним Сунцем, будући да су Га сазерцавали у Тренуцима када се Свето Време усаглашава и усаображава са Светим Простором (а то се најчешће дешава у Поноћ), односно, када се отвара Тајни Пролаз, када се пројављује и указује Галакрички Портал према Трећем Сунцу, према Сунцу Свих Сунаца.

Сунце Свих Сунаца јесте Првобитна Светлост која прожима сва сазвежђа, сва звездана јата, све појавне и непојавне светове на свим ступњевима Присуства и Стварања.

 

02

Древни су били носиоци Знања Богова, и та су Знања претакали у бајке, у приче, у песме, у митове и легенде, у усмена и писана Предања.

Древни су живели у Заједништву са Боговима.

Они су учили од Богова, Они су подражавали Богове.

Имена Богова – то је Стварност преточена у Име, у Реч, у Слово.

 Дејство Стварности јесте Реч, јесте Слово, јесте Име Божанства.

Ко је Сварог?

Сварог је Име, Сварог је Реч, Сварог је Бог Оностраног Сунца.

Сварог је Друго (Онострано) Сунце; Он јесте Онострано Сунце.

Али, Сварог има Два Начела – Појавно и Непојавно; што значи, да је Он по Суштаству, гле, Онострано Сунце, а по Дејству – Овострано илити Појавно Сунце.

Сварог је истовремено и Видљив и Невидљив.

Знамен Сварога (Коловрат) управо указује на то – да је  Он у исти мах и Појавно и Онострано Сунце.

Када из Унутарњег сазерцамао Коловрат, тада ће нам се открити да су у Знамену Сварогову уписана Оба Сунца.

Да је Сварог само Бог Појавног Сунца, онда Сварогов Знамен не би био Коловрат, већ Точак или Круг.

 

03

Треће Сунце, Поноћно Сунце, Сунце Свих Сунаца, Древни су звали Великим Триглавом.

Ко је Велики Триглав?

Велики Триглав – то су Три Сунца: Сварог – Онострано Сунце; Перун – Појавно Сунце; Свевид – Треће Сунце, Поноћно Сунце (зато што Свевид и ноћу види), Сунце Свих Сунаца.

Морамо разјаснити да је Перун Сварогов Син, односно, да је Перун носилац оног Свароговог Начела које се односи на Појавност, на Појавно Сунце.

Перун је рођен из Свароговог Суштаства; Перун је Сварогово Начело Суштаства.

Перун има Дејство Сварогово, али нема Суштаство Сварогово.

Али, Суштаство Сварогово јесте Суштаство Великог Триглава, Суштаство Сунца Свих Сунаца.

Перун је Владалац Доњег Неба.

Сварог је Владалац Средњег Неба.

Велики Триглав је Владалац Горњег (Највишег) Неба.

Велики Триглав чине Три Сунца, Три Начела, Три Бога Једног Суштаства.

Три Бога јесу Један Бог, јесу Једно Суштаство Присуства и Стварања.

 

04

Немогуће је разумети и схватити Родну Веру без Галактичких Знања.

Зато бих ја Родну Веру назвао Родним Знањем.

Више одговара реч Знање неголи Вера!

Родна Вера илити Родно Знање јесте Предање Богова.

У Родној Вери јесте скривено Знање о Рођењу Богова, о Стварању и Рађању Светова.

Родно Знање јесте Галактичко Знање, Знање из којег су произишле све потоње митологије, све потоње религије, сва потоња учења на Мајци Земљи.

Родна Вера бејаше дуго чувана и скривана, јер је тако одговарало мрачним владарима на Земљи.

Није смела да се открије и обелодани Истина о присуству Звездане Расе, о присуству Људи-Богова на Земљи, чији су изравни потомци ВедСрби.

 

05

Морамо схватити и освестити, да су ВедСрби изравни  потомци Звездане Расе.

Морамо схватити и освестити да су одувек постојали ВедСрби, а да Словена никада није било.

Ову Истину морају да прихвате, да схвате и освесте,  сви расејани ВедСрби који се данас зову Русима, БелоРусима, Украјинцима, Словацима, Чесима, као и иним именима.

Нису данашњи Срби постали од Словена, већ су данашњи Словени постали од Срба, од ВедСрба.

Нису Срби отпали од Руса, већ су Руси отпали од Срба, од ВедСрба.

Са становишта Тајне Науке, није битно што Срба има десет, а Руса стопедесет милиона, већ је за Тајну Науку битна Истина, а то значи, да су Срби Старији Брат Руса, а не обрнуто, како многи умишљају.

Људи у опсени овако размишљају: ако Руса има највише, онда су Срби постали од Руса.

Људи у Истини знају, да су сви постали од Срба, од ВедСрба; знају да су сви Словени – Срби у расејању; Срби који су заборавили да су Срби, да су ВедСрби.

Лирски записи

 

01

Без великог посвећеништва и рада на себи, немогуће је обитавати у овоме свету.

Без помоћи виших духовних бића, човек ни трена једнога не би опстао на Земљи.

 Овде се води вечити рат између Светлости и Таме.

 

02

Колико смо свесно повезани са бићима из виших светова, толико смо и живи.

Свест одређује и ствара нашу Судбину.

Колико смо свесни и освешћени, толико смо и слободни.

 

03

Није довољно само да верујемо – морамо и да знамо!

Веру мора да прати Знање о ономе у шта верујемо.

 Ако Веру не прати Знање, онда ће и Вера брзо ишчилети.

Али не знање ума, већ Знање Срца, Знање Душе, и Знање Свести.

 

04

Вера и Знање узајамно узрастају међу звезданим јатима.

Вера призива Знање; Знање снажи и јача Веру.

Да знаш оно што верујеш, и да верујеш у оно што знаш!

Лирски записи

 

01

Мртво је све што није прожето Духом Стварања.

Живот је вредан онолико колико је посвећен Стварању.

Све земаљске лепоте и дивоте тек су бледи одраз Лепота и Дивота далеких звезда, сазвежђа, сунаца и звезданих јата.

Све што видимо у спољноме појавном свету само је вечерњи одблесак Великог Духа Стварања.

 

02

Велики посвећеник Стварања у свом унутарњем свету открива тајни пролаз ка Мајци Акаши, ка Језгру звезданог јата, где се сусрећу и препознају сви велики посвећеници Стварања.

Све што је у машти и сновима великих посвећеника Стварања, то се пројављује потом у свим световима Великог Духа Стварања.

 

03

Све ово што видимо у свету, све су то створили велики посвећеници Стварања, о којима ми ништа не знамо, нити смемо да знамо.

Велики посвећеници Стварања остају скривени и недодирљиви у појавним световима, будући да њихово Стварање и јесте Велика Тајна.

Они су сами изабрали, и одлучили, да њихово Стварање заувек остане Велика Тајна.

Лирски записи

01

Земља је Биће.

Земља је Освешћено Биће, Словесно Биће.

Земља је Звезда, Земља је Мајка.

Земља има све одлике и све врлине Мајке.

Колико љубави имамо за Мајку Земљу, толико ћемо и Живота имати на Земљи.

Што Мајци дајемо, то ћемо од Мајке и добити.

Такав је Закон.

 

02

Тренутно се на Земљи води рат за Светлост.

Рат за Живот.

На једној страни бића Светлости, на другој страни небића Таме.

Рат на Земљи јесте одраз једног већег и вишег рата који се води у горњим световима, међу звездама и звезданим јатима.

Како горе, тако доле; како унутра, тако напољу.

Све појаве у Видљивом, јесу одраз збивања у Невидљивом.

 

03

Земља је у свом суштаству Звезда, али је, у овом часу, условно Планета.

Земља ће поново да заблиста, у свеколикој лепоти и дивоти својој, онако како је блистала у ПраИскони.

Све зависи од наших мисли, од наших осећања, од наших дела.

Због наших мрачних мисли, због наших тамних осећања и због наших црних дела, Земља не може да заблиста, да засјаји у лепоти и дивоти, те да нам се изнова Звездом пројави, укаже и објави.

 

04

Сунчеви ратник, велики посвећеник Стварања, осећа Душу Мајке Земље.

Он зна колико Мајка Земља пати због свега оног што јој људи у неосвешћености својој чине.

Он саосећа са Мајком; он болује са Мајком.

Његова борба јесте борба за Мајку, борба за сва бића на Мајци.

Сунчеви ратник верује и зна, да ће Првобитна Светлост ускоро озарити и исцелити Мајку Земљу, као и сва бића на Мајци Земљи.

Он то зна!

Лирски записи

 

Посвећено Владану Пантелићу, галактичком чувару Живих Вода.

 

01

Ма у којем се обличју и лику, и ма на којем месту затекао, Сунчев ратник зна, да је вазда и увек на пропутовању, зна да то није коначно место, и зна да то није коначни облик и лик.

Његов циљ је у Бескрају и у Вечности; његов циљ је негде тамо далеко, високо и дубоко, иза сваког циља, иза сваке мисли и помисли, иза сваког сна.

 

02

Сунчев ратник се присећа свих својих утеловљења, свих својих животних токова, свих својих планетарних и звезданих стаза.

И не само да се присећа, већ се и живо сећа свега што је било и свега што није било на свим својим животним путевима, на свим својим звезданим стазама, у свим својим минулим и будућим утеловљењима.

 

03

Док борави на Земљи, Сунчев ратник нема тачку ослонца на Земљи, већ у језгру своје душе, у језгру звезданог јата, у језгру Оностраног Сунца.

Он није везан за Земљу, иако је бескрајна његова љубав према Земљи, љубав према свим бићима на Земљи, љубав према свему живом у свим световима и свим пространствима.

 

04

Сунчев ратник зна, да је Стварање вечно, и зна, да је вечан Живот посвећен Стварању.

Зато Сунчев ратник и јесте велики посвећеник Стварања.

 

 

Иза овог Видљивог Сунца

 постоји још једно веће Сунце,  

 веће Сунце – Невидљиво.

 

Много веће и много сјајније,

чија нас светлост изнутра зари,  

и одржава живот у нама.

 

На том Сунцу ми смо рођени,

 на самом Почетку

Великог Стварања.

 

 Са тог Сунца ми долазимо,

и ка томе се Сунцу враћамо.

 

Ми смо потомци Великог Сунца,

Великог Сунца Невидљивог,

 с ону страну Појавног Сунца.

 

Сунце што нас на Земљи греје,

одраз је само Великог Сунца,

Великог Сунца Невидљивог.

 

Иза Сунца постоји Сунце,

 много веће и сјајније,

али постоји и Треће Сунце

 које је Отац свих сунаца.

 

И то Сунце свих сунаца

 јесте Сунце Првобитно

од Светлости Првобитне.