Лирски записи

 

01

Унутар Србства постоје две крајње опречне расе – звездана илити галактичка раса, која је кичма, вертикала и суштаство Србства, и, наспрам ње, једна условна раса настајала вековима од различних раса, која притајено, подмукло и потуљено изнутра разједа и растаче само Биће Србства.

На једној страни имамо звездану расу, која је носилац Крви и Духа ВедСрбства, и, на другој страни, имамо нешто што бисмо могли назвати кармичком сенком галактичких Срба.

 

02

Оно што зовемо кармичком сенком ВедСрбства то су они бивши расни Срби који су отпадништвом од Крви и Духа звездане расе окренули путем наниже,

променивши најпре генетски а потом и светлосни запис свог бића, тонући лагано, а све дубље и дубље, у Таму НеСтварања, у Таму Ништавила.

 

03

Слабљењу и разводњавању ведсрбске звездане расе највише је допринела управо кармичка сенка Србства.

Оно што је закочило и заледило себе на пољу стварања, оно што је отпало од звездане расе, разводњавањем Крви и Духа, то се, лагано клизећи путем наниже,  низвело у неке ниже расе, у нека нижа и простија бића.

 

04

Највећи непријатељ Србства јесте управо оно што се вековима и тисућама година низводило, што је опадало и назадовало, у самом Бићу Србства.

Оно што је одбијало да духовно ради на себи, што је погазило Завет са Духом Стварања, што је ниподаштавало сустваралаштво са Великим Ствараоцем, управо се то и окренуло против звездане расе, окренуло против ВедСрбства.

 

05

У времену долазећем, све више ће јачати ведсрбска звездана раса, а, упоредо с тим, све више слабити кармичка сенка Србства.

Звездана раса изнова васкрсава у Бићу Србства, обнављајући Завет са Духом Стварања.

Обнављање Завета са Духом Стварања јесте поновно рођење звездане расе.

А то и јесте почетак Новога доба.

 

Шеснаесто мудрованије из Тијаније

 

*

Пројава Вечности

Истински живот човека почива у Свести и у Сада. Свестан човек, свестан

садашњег трена, осећа радост у срцу, у души, а њу побуђује и одржава

доток силе Љубави, доток Вечности, кроз вечну ћелију на срчаном центру.

Ова сила улази у срце и одржава непрекидни рад срчаног мишића, и одржава

цело наше биће. Сваки мишић нашег тела има ограничено време рада, после

кога му је неопходан одмор, а срце ради све време. Тајна је у сили Љубави.

У сили Љубави налазе се све тајне овосвета и оносвета, тајне свих светова,

и тајне свих стања свести. Осетите доток Вечности кроз вечну ћелију као поветарац, као лахор, као пев птице певалице, као топлоту, као умилност…

* *

Вечна шара

 

Пази шта мислиш, осећаш, радиш, говориш! Судбину одређује резултанта ових

eнергија. Посебно је тешко контролисати мисли. Оне су жешће и од дивљих коња, жешће су и од лавова, тигрова, гепарда, рисева, курјакова. Треба много рада, много стрпљења, на припитомљавању дивљих звери које ричу кроз мисли. Звери ричу кроз стални унутарњи дијалог. Посебно су активне у временима које не можемо да контролишемо – пре него што заспимо, и ујутру, када се још нисмо разбудили. Унутарњи дијалог је, уствари, паралелни живот, опијеност илузијом. Тада дивљају страсти, комплекси, љутња, бес… Унутарњи дијалог односи много енергије узалуд. Горе од тога је што се уписује у потку, шести елемент, у виду сувислих чворова, а потка све памти и све враћа на поправку, кроз судбину. Стога пазите шта мислите, јер мислима бирате и стварате боје за шаре и зашарке на вашем ћилиму живота.

* * *

Говорите срБски …

Прва књига Мојсијева, глава 11.                                                                                                         1. А бијаше на цијелој земљи један језик и једнаке ријечи.                                                           2. А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи  С е н а р с к о ј                                                               и населише се ондје.                                                                                                                             4. Послије рекоше: хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба,                               да стечемо себи име, да се не бисмо р а с–ијали по земљи.                                                                    5. И Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији.                                        6. И рече Господ: гле, народ један, и један језик у свијех, и то почеше радити,               и неће им сметати ништа да не ураде што су наумили.                                                                                  7. Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумију                                                        један другога што говоре.                                                                                                                 8. Тако их Господ  р а с у  оданде по свој земљи, те не сазидаше града.                                     9. За то се прозва Вавилон, јер ондје помете Господ језик цијеле земље,                                   и оданде их  р а с у  Господ по свој земљи.

Велика је мудрост разумети библијске текстове. Они су многозначни, слојевити и садрже огромна знања, која превазилазе овоземаљска. То потврђују многа научна открића инспирисана библијским тврдњама. Има много примера која то доказују. То је друга тема. Наша тема је  ј е д а н  језик. Библија јасно каже да је народ који је говорио један језик дошао у Вавилон од истока и да је направио кулу, за коју се не каже која јој је сврха. Акаша записи кажу да је ту био велики центар за разна, па и за астрономска истраживања, и да ју ту био инсталиран многомоћан рачунарски систем. Рачунарски систем, о коме говорим, је био повезан са духовним рачунаром. Језик којим је  г о  в о р и о  тај народ, и језик којим је  г о в о р и о  рачунар је био срБски,  п и с а н а  с л о в а р и ц а, с р б и ц а.  У то време је био један језик и цео га је разумео. Тим језиком је исписан цео један зид на Вавилонској кули, док су други зидови били исписани са распаднутом србицом, деловима слова србице, хијероглифима. То је открио један италијански научник кога су због тог открића србице на зиду куле изопштили из истраживачког тима, а ово откриће одмах сакрили. Како је пометен језик? Како је то урадио Господ? Ко је тај Господ који је могао да помете језик? Не знам ко је он. Можда ви имате идеју. Библија каже да је помео језик, односно имао је знање да помете рачунарски језик. Из тог времена, времена изградње Вавилонске куле потиче крилатица: Говори србски да те цео свет разуме. И верујем да је то језик стварања. Не верујем да је Бог мислио, осећао и радио – читао, узимајучи два или три слова за један глас. Говорите србски, изворни језик, интергалактички језик, и бићете у духовном нивоу, будни. И сви ће разумети једни друге јер ће мислити, говорити, осећати, и читати једнозначно.                                  – Не оговарај, не сумњај, не уходај, – каже Куран.

* * * *

Канонски лик

Узмите округло огледало, довољно велико да јасно видите своју главу са даљине од једног метра. Поставите на десној страни огледала усправну осмицу исписану златом, а на леву страну водоравну златну осмицу. Прва представља Вечност, друга Безконачност. По ободу огледала испишите писаном србицом – Свеопшти усклађени развој, спасење за све и вечни живот. На доњем ободу испишите: Огледало среће. И посматрајте свој лик у огледалу из положаја расцветалог лотоса. После дуже вежбе, угледаћете свој лик у светлости, млад, вечан. То је ваш канонски лик, по норми Творца. Сваки човек има канонски лик, преко кога су налегле маске које је човек прихватио у незнању, маске јарости, беса, себичности, тромости, лакомислености, лажи, преваре… Тиховање, несебичност, невезаност, истина, одувавају маске и остаје канонски лик. Сваки човек је од Бога створен по лику и подобију божјем, а то је чиста лепота.

* * * * *

Камата

 

Сва зла света потичу од камате. Куран каже да је камата главно зло. Ја, наравно, не припадам никаквој религији. Јасне су ми намере њихових доносиоца. И јасно ми је да оне ограничавају људски потенцијал. Овим не спорим њихов значај, вечне истине које кроз њих провејавају. То сам научио изучавајући светске религије. Али, сасма је јасно, човеков потенцијал треба да расте кроз знање, онолико колико је то Творац предвидео, а то је толико велико да превазилази и најбујнију машту. То религије не могу да дају. Оне немају знање које би могло да доведе до масовног пробуђења, просветљења. А ту се упетљала и камата. Она потиче од зеленаша, паукова. Они су поробили ову планету. Они су развили светски бизнис, најчешће, скоро увек, штетан по здравље и духовни развој. Камата, из угла Једноте, а то говорим за уке и неуке, значи поробљавање других, поробљавање брата свога.

30. 01. 2014.

Владан Пантелић

Лирски записи

01

Од наших мисли зависи кретање планета, сунаца, звезда, сазвежђа и звезданих јата.

Наше мисли стварају светове, наше мисли покрећу и одржавају светове, али неке наше мисли и разарају светове.

Има мисли које стварају, и мисли које руше и разарају.

Има мисли које дају живот, и мисли које узимају живот.

 

02

Све што постоји, бива и живи у свим световима, гле, са нама је повезано!

У мислима је повезано, у осећањима је повезано, у срцу је повезано, у језгру душе је повезано.

У нама је истовремено бескрајно мало, као и бескрајно велико; и најмање и највеће у нама обитава.

Најдужи пут води кроз властито срце.

Путујући кроз властито срце, ми стижемо и до најудаљенијих звезданих јата.

 

03

Дошао је галактички тренутак буђења и освешћивања.

Ми смо кроз многе векове, кроз многе животне токове преспавали живот.

Спавали смо столећима, спавали смо тисућама година.

Заиста, дошао је тренутак буђења, и освешћивања.

Јер ништа више није као негда!

 

04

Дошао је тренутак стварања.

Након многих столећа, након многих тисућа година, ми се будимо иза галактичког сна и сазерцавамо Стварност у себи, Стварност из себе, Стварност кроз себе, и Стварност изван себе.

 Нисмо више спавачи, већ будни и освешћени ствараоци.

Галактички ствараоци!

 

05

Ко смо ми?

Ми смо Сунчеви ратници, Звездани витези.

Ми смо на пропутовању кроз планете, сунца, звезде, сазвежђа и звездана јата.

Ми смо вечити путници на Путу стварања.

Стварајући светове, гле, ми стварамо себе!

 

06

Док ово пишем, уоколо бесне и витлају дуси ветрова.

Узнемирени су и разљућени.

Морам да разговарам с њима.

Морам да их замолим да утихну.

Дувају ледени ветри с Дунава, а мој дом је кула ветрова.

Снежна белина у ноћи, и ледени ветрови низ поље широко – урлају, завијају, бесне и витлају.

Утихните и смирите се, ледени дуси ветрова!

Лирски записи

01

Ако се не подигнемо на виши духовни ступањ, ми нећемо моћи више да живимо и боравимо на Земљи.

Већ у следећем нараштају овај ће свет бити пакао.

Стога је битно, уистини битно, да се посветимо духовном раду на себи.

Мајка Земља не може више да издржи све ово што јој, овако бесловесни, чинимо.

Мајка Земља очекује нашу духовну помоћ.

У противном, биће принуђена да све ово помете и почисти.

Да се ослободи нас овако бесловесних.

 

02

Ма шта мислили, ово је сам свршетак цивилизације.

За оваквом цивилизацијом не треба ни жалити.

Мора де се роди нова цивилизација усаглашена и усаображена са Духом Стварања.

Цивилизација која нестаје оставља за собом рушевине и пустош.

Рушевине и пустош Мајке Природе.

 

03

Наш најважнији задатак јесте рад на себи.

Рад на себи подразумева рад за потомке.

Рад за Мајку Земљу.

Рад усаглашен са Духом Стварања.

Нема ничег пречег, од рада на себи.

Залуд се ми боримо за имовину, за радна места, за материјална добра, за државу, за племе и род, ако не радимо на себи.

Ако не радимо на себи, ничега тога неће бити.

Све ће нестати већ у следећем нараштају.

Наша деца, и деца наше деце, умираће у паклу на Земљи.

 

04

Све политике, све геополитике, све стратегије, сва планирања – падају у воду.

Ничега неће бити, ако не радимо на себи.

Ако не радимо на себи, ни нас неће бити!

Само још малоумни и бесловесни могу да трче, да јуре и да грабе материјална добра.

Још мало, још сасвим мало, па ни тога више неће бити.

Ако не радимо на себи, заувек је свршено са нама.

Са светом који се руши и нестаје, и ми ћемо нестати.

 

05

Следимо звездане стазе, следимо Унутарњу Звезду, следимо Унутарње Јато, следимо Унутарње Сунце.

Ми нисмо рођени да вечно боравимо на Земљи.

Земља је само једна од мноштва наших звезданих станица на нашем галактичком путу.

Ми смо виша духовна бића, и тога морамо бити свесни.

Морамо бити свесни, да живимо да бисмо Стварали.

А Стварамо да бисмо Живели у Вечности.

Лирски записи

 

Посвећено Драгошу Калајићу, ВедСрбину Реда Сунчевих ратника.

01

Постоји онострани и тајинствени Ред Сунчевих ратника, Звезданих витеза.

Постоји и Законик овог Звездано-Сунчевог реда који је Сунчевим зраком уписан у Галактичком језгру, као и у језгру душе сваког од ових сунчано-звезданих посвећеника.

Данас ћемо о томе песнички приповедати.

 

02

Света књига Сунчевих ратника гласи:

А –Ми смо рођени, не створени, у Језгру звезданог јата, да будемо суствараоци са Великим Ствараоцем.

Б – Ми следимо Унутарњу Првобитну Светлост; ми следимо своју Унутарњу Звезду; ми следимо своје Унутарње Сунце.

В – Наша ПраРодина није у појавним и видљивим световима; наша је ПраРодина у непојавним и невидљивим пространствима, с ону страну свега умом појмљивог и схватљивог, с ону страну свега појавног и видљивог; с ону страну свих узрочно-последичних светова.

Г – Ми смо посвећеници Великог Стварања, и ми живимо за Стварање и живимо кроз Стварање и живимо од Стварања.

 

03

Д – Ми знамо да је наш живот у овоме свету, у овоме обличју, одраз Једног Вечнога Живота који се  пројављује кроз мноштва привидно раздељених живота у мноштву привидно раздељених обличја.

Ђ – Ми знамо да је наше присуство на Земљи са Сврхом и Смислом Великог Ствараоца.

Е – Ми знамо да је Земља некада била Звезда, и да ће поново бити Звезда када ми свој земаљски задатак будемо ваљано обавили.

Ж – Ми знамо да није било времена у којем нас није било, те да неће бити времена у којем нас неће бити.

 

04

З – Ми знамо да су наши Родитељи – Првобитни Живот и Првобитна Светлост, те да су Они дејствовали кроз мноштва наших родитеља који су једно дејство и једно суштаство с нама.

Сви наши родитељи јесу синови и кћери Великих Родитеља; сви наши родитељи јесу истовремено браћа и сестре наше, јер смо сви ми од једних те истих Великих Родитеља.

 

05

И – Као што свака кап воде тежи да се врати ПраВодеану, тако и наш живот у овоме обличју тежи да се врати Првобитном Животу.

Ј – Ми знамо да Почетак Стварања јесте Садашњи Тренутак.

Почетак Стварања није се догодио у Прошлости, као што се ни Свршетак Стварања неће догодити у Будућности.

К – Велико Стварање јесте Овде и Сада – нема ни Почетка нити Свршетка, већ јесте и бива у Садашњем Тренутку.

 

06

Л – Свако тренутно обличје и сваки текући животни ток јесте подједнако битан за Сунчевог ратника, за Звезданог витеза.

Љ – Ми знамо да је све Савршено у свакоме тренутку, у свакоме обличју, у свакоме животном току.

Савршено је зато што је од Савршенства!

М – Живот је Савршен од Савршенства, ма на којему ступњу Стварања, ма у којему обличју Бивања.

Н – Ми знамо да је човек Савршенство – Мушко и Женско је Савршено.

Њ – Спајање Мушког и Женског јесте Савршенство, јер се из њиховог спајања рађа Савршени Живот у Вечноме Сада, јер се не спајају само њихова плотска тела, већ сва сунчева и звездана дејства и суштаства у чину спајања дејствују кроз њих.

 

07

О – Мушко и Женско јесу Божанска Начела Живота.

Мушко и Женско јесу Савршенства по себи, али у чину љубавног спајања они постају Првобитно Савршенство.

П – Ми не слушамо оне који говоре о првобитном  греху Мушког и Женског, јер првобитни се грех никада ни догодио није.

Р – Ми не слушамо оне који проповедају да је чулна љубав, да је плотско спајање Мушког и Женског грех по себи, јер таквога греха нема, нити га може бити.

Напротив, ми знамо да је Савршенство у љубавном загрљају Мушког и Женског, јер ће се из тог љубавног загрљаја родити Савршени Живот.

 

08

С – Ми, Сунчеви ратници и Звездани витези, тежимо Првобитном Савршенству кроз Велико Стварање као посвећени суствараоци са Првобитним Ствараоцем.

Т – Ми смо свесни да наше Стварање нема ни Почетка нити Свршетка, те да је свако Стварање са Првобитним Ствараоцем – Савршено!

Лирски записи

 

01

Није зло завладало светом, већ нам се то само тако причињава, зато што свет посматрамо из немира, из брига, из страха, из ума.

У свету има више доброте, више лепоте, више љубави него што то и можемо замислити.

Ако смо обхрвани немирима, бригама и страхом онда имамо искривљену слику света.

Како је у нама, тако је и око нас.

Ако смо смирени, ако смо у љубави са собом, ако смо у свом унутарњем бићу, у свом унутарњем срцу, онда је и спољни свет усаображен са нама.

Спољни свет је увек одраз нашег унутарњег света.

Спољни свет је наше огледало.

 

02

На нашем животном путу, сви које сусрећемо јесу наше огледало, наши тајинствени и непознати учитељи.

Имамо многе разне и различне учитеље.

Они који нам чине добро, требало је да нам чине добро; они који нам чине зло, требало је да нам чине зло.

Сви су они наши учитељи, сви су они наше огледало.

Благодаримо свим својим учитељима, и смирено путујмо властитим путем.

Посвећени путник никада се не осврће за собом, никада се не обзире на пређени пут, већ само путује, већ само греде напред и навише, загледан у своју Унутарњу Звезду, загледан у своје Унутарње Сунце.

 

03

Највише ћемо учинити за себе, за своју породицу, за своје пријатеље, за своје племе и за свој род управо онда када смо смирени, када смо помирени са собом, када смо у љубави са собом, када смо у свом унутарњем срцу, у свом унутарњем бићу.

Будите путујући путник на путу!

Будите ова песничка праслика, будите једно са својом песничком прасликом, будите путујући путник који је једно суштаство са својим животним путом.

Нека ваш унутарњи мир, нека ваше унутарње путовање буде највећа светиња за вас.

 

 

Тражио сам божанску светлост

У очима људи;

И тражио сам љубав у срцу

Оних које сам на путу сретао;

И тражио сам Душу Велике Мајке

У свим мајкама које сам

У свету препознао;

И тражио сам Бога живога

У свеколикој творевини Божјој;

И био сам очаран и задивљен

Лепотом свих бића и ствари

У Васељени и иним световима!

Лирски записи

 

01

Посвећеник је онај који живи у складу са својим знањем, са својом вером, са својим умећем и са својом уметношћу, својом животном поетиком.

Ако човек нешто зна, а не живи у складу, у сагласности и саобразности са својим знањем, онда је то човек без вертикале.

Отуда су веома опасни они људи од знања који не живе у складу са знањем које поседују.

Управо ово и јесте одлика западног човека, савремене западне цивилизације.

То је цивилизација знања без вертикале, без етике, без начела.

То је цивилизација робова и робавласника.

Западна демократија јесте само ново за рептилску тиранију.

 

02

Западно знање укида слободу и поништава личност.

То је знање које убија душу, знање које убија стваралачки дух.

Човечанство мора да се ослободи западних знања, знања која трују и уништавају све живо, како у нама тако и око нас.

То су знања која поништавају лепоту, доброту, племенитост и љубав.

Та знања спутавају и осујећују духовни развој човека и човечанства, ево, већ вековима!

То је цивилизација предатора.

 

03

Ми морамо да се вратимо изворним, исконским и праисконским знањима звездане расе.

Да се вратимо знањима која обогаћују и оплемењују и ум, и дух, и срце, и душу.

Свршено је са Старим добом, са добом предатора и грабљиваца, са добом себичног и саможивог човека западне цивилизације.

Таква цивилизација мора да нестане; мора да се избрише из свести; мора да се избрише из нашег божанског унутарњег програма.

 

04

Нећемо ми поништити западну цивилизацију, већ ће то учинити духовна бића из виших светова.

Када се то догоди, тада ће се родити Ново (Златно) доба нове галактичке и космичке духовности.

 

Лирски записи

 

01

Унутарњи пут јесте светлосна завојница.

Или још јасније: унутарњи пут јесте вечна светлосна потка у виду завојнице (спирале); светлосна потка слична записима на грамофонској плочи по којима се креће магнетна игла.

Стога се може рећи, да је унутарњи пут потка коју смо ми сами стварали кроз многе животне токове у сарадњи са вишим духовним и божанским бићима.

Тај пут води изравно у Галактичко језгро, у Биће свих бића, у Суштаство свих суштастава.

Надаље, тај пут јесте потка изаткана од првобитне унутање светлости, светлости која не греје у спољном свету али одашиље топлину унутарњим световима.

 

02

Завојита светлосна потка унутарњег пута јесте и Мајка правасељених и свеживотних објава, знања, сазнања и општења међу свим бићима у свим световима.

То је Мајка Акаша, Мајка свих акаша.

У Мајку Акашу сливају се све акаше, јер су све акаше умрежене, као што су и сва мора те сви океани умрежени у ПраВодеан.

Тако смо сви ми, сва бића, умрежени у ПраБиће, у Биће свих бића.

Сви ми јесмо Једно Биће.

Сви ми јесмо – Једно.

 

03

Све енергије у ПраВасељени садрже поруку, објаву, сазнање, знање, информацију.

Све енергије јесу Једна Енергија, Једно ПраДејство, Дејство свих дејстава.

Мноштво различних енергија јесте привид; јер нема мноштва различних енергија; постоји само Једна Енергија у мноштву невидљивих обличја и испољавања.

Мноштво је привид и обмана; мноштво је опсена, омаја, маја, илузија.

 

04

Научници будућности биће видовити песници, песници видовитих знања.

Будућност припада видовитим посвећеницима; видовитим песничким знањима.

Прошло је време позитивистичких и материјалистичких научника, научника без јасновиђења, без галактичких, космичких и божанских визија.

Отуда је Тесла претеча свих научника и стваралаца свих будућих векова.

Његова наука јесте јасновида поезија; поезија која сваку мисао и замисао, сваку слику и визију претаче у галактичку, космичку и божанску Стварност.

Зато реч Стварност пишем великим словом.

Прошло је време стварности која се пише малим словом – стварности која није Стварност.

 

05

Већ је застарела и превазиђена ова савремена технологија којој се дивимо.

Ми се, уистини, дивимо већ застарелој и превазиђеној технологији.

Интернет је, у петом пространству, већ превазиђен; на помолу је космонет.

На космонету већ раде бића из виших духовних светова, и ускоро ће космонет бити наша Стварност.

Космонет ће дејствовати на светлосним галактичким и међугалактичким поткама.

Позитивизам и материјализам је већ превазиђен.

Бавити се позитивистичким наукама и открићима – то је већ прошлост.

Тесла је управо о томе беседио, само што га људи оног времена нису разумели.

 

06

Речено је, да будућност припада Словенима – ВедСрбима и ВедРусима – који ће увести човечанство у галактичке и космичке технологије.

У знања и технологије усаображене са Великим Духом Стварања.

Отуда све мрачне силе овога света и желе да сатру ВедСрбе и ВедРусе.

И то је давно виђено и најављено – да ће се све мрачне силе свих мрачних светова ујединити у рату против ВедСрба и ВедРуса, да спрече долазак Новог (Златног) доба.

Али, Велики Дух Стварања јесте – СвеМоћан!

Биће онако како је објављено и записано, давно.

Биће!

Лирски записи

 

01

Ако немаш љубави према себи, ако не поштујеш и не цениш самога себе, онда не можеш ни духовно да узрасташ, не можеш да напредујеш на својему животном путу.

 

02

Опрости самоме себи, опрости души својој, опрости бићу својему, опрости срцу својему, помири се са самим собом, помири се са светом, помири се са прецима својим, помири се са потомцима, помири се са Земљом, помири се са Небом.

Живи свој живот у својему унутарњем бићу, у својим унутарњим световима и пространствима које си сам стварао кроз све животне токове.

 

03

Ако патиш у свету, не љути се ни на кога, не љути се ни на шта, јер нико није ни крив ни одговоран за патњу твоју.

Твоја патња јесте твоја карма, твоја усудба, твоја судбина, твој усуд.

Прихвати патњу, па ће патња бити твоја велика животна учитељица, која ће ти открити многе животне тајне, како овога света тако и иних оностраних светова.

Када патњу прихватиш својим унутарњим бићем, тада патња узраста у радост, у лепоту, у блаженство.

Сви мудри људи овога света, упамти то, били су најревноснији, најмарљивији ученици властите патње.

Зато су и постали мудри.

 

04

Немој да постанеш мрзовољан и малодушан због своје патње, због својих мука и невоља, због својих болести.

Уздигни се, и у радости све примај и прихватај.

Када смирено и радосно све примаш и прихваташ, тада ти следи награда од Створитеља, од Духа Стварања, од Мајке Земље, од богова и предака, од свих бића из виших духовних и божанских светова.