Лирски записи

01

На темељима древних ведсрбских храмова подизане су све јудео-хришћанске цркве.

Или још јасније: ведсрбски су храмови претварани у јудео-хришћанске цркве.

Најраније цркве нису ни грађене, већ су само на ведсрбске храмове стављана јудео-хришћанска знамења.

Зато су све цркве на местима чудесних дејствених моћи, на местима тајинствених пролаза у више упоредне светове.

Наши древни храмови бејаху тајни галактички пролази и портали.

 

02

Будући да је наш ум поробљен још пре двадесет векова, отуда ми имамо посве искривљену представу о ономе што је бивало (и како је бивало!) пре јудео-хришћанства.

Нама је у овоме часу тешко да замислимо, да је пре појаве јудео-хришћанства на Земљи обитавала висока галактичка цивилизација као и још виша и највиша галактичка култура.

Постојала су уређена царства која су била усаображена како са Природом и Мајком Земљом тако и са Галактичким Језгром.

То су била Царства Свести, Царства Стваралачког Духа.

 

03

Сви египатски, персијски, асирски, месопотамски и вавилонски владари бејаху плавооки и зеленооки; бејаху стасити, високи, продуховљених црта лица, бистрих и паметних очију, и светле, млечно-светле пути.

Сви древни градови бејаху пространи и светли, бејаху пуни светлости и лепоте.

Сви дрени градови имађаху прекрасне грађевине, уређене и простране тргове, широке цесте и улице, имађаху водоводе (а неки и млеководе!), прелепе вртове на земљи и висеће вртове над земљом.

Сви древни градови бејаху поплочани најлепшим каменом, а неки и са позлатом.

Сви древни градови имађаху градску и уличну раствету; имађаху светиљке које су се саме палиле и саме од себе гасиле.

 

04

Колико је нараштаја стасавало у лажи!

Колико је нараштаја живело у тами, у лажи јудео-хришћанства!

 Стари свет није био варварски, није био примитиван, како су нас вековима учили.

Стари свет је био свет реда и поретка, свет галактичког устројства и галактичких знања, уметности, градитељства и духовности.

 

05

Црна рупа Свести из Мале Азије усисала је цео уређени и освешћени Свет, Свет Свести и Словесности.

Варварство и дивљаштво дошло са варварским, дивљачким и рушилачким религијама.

Са религијама које су иза себе остављале највећу грозоту пустиши.

Данашни Свет је слика и прилика потомака оних  варвара, тих истих варвара.

Лирски записи

01

Сваки будан и освешћен човек зна истину о себи.

Зна истину о својему пореклу, о својим прецима.

Зна ко је, и зна чији је.

Он неће читати лажне књиге лажљивих списатеља и повесничара.

Њему не треба нико од људи, да би му потврдио оно што већ зна, што одавно зна.

 

02

Оно што се зове светском историјом – то је крива слика у кривом огледалу.

Све су те књиге писали непробуђени и неосвешћени људи пуни таштине.

Они су светску историју писали или онако како се њима хтело или, пак, онако како им је речено да пишу.

Њима истина и стварност уопште и нису били битни.

Битна им је била таштина, и само таштина!

 

03

Није истина да је скрбска историја била скривена.

Била је скривена онолико колико је и светска историја скривена.

Сваки пробуђени и освешћени Србин у свакоме веку, у свакоме нараштају, у свакоме трену, могао је да дође до те „скривене“ историје и „скривене“ истине о Србима.

Ако је заиста желео – могао је да дође!

Србску историју и србску истину нису скривали туђинци, већ сами Срби.

Срби су сами властиту историју скривали од себе самих.

Тако им се свидело.

Чинило им се, да ће их свет више поштовати и ценити ако сакрију своју историју.

 

04

Срби, који су прихватили јудео-хришћанско православље, избрисали су све оно памћење које су имали пре тога.

Када су после неколико векова одбацили јудео-хришћанско православље и прешли у јудео-кршћански католицизам, они су из своје свести избрисали све оно памћење што их је везивало како за древну веру тако и за јудео-хришћанско православље.

Тако су се исто понашали и они Срби који су најпре одбацили древну веру, а потом и јудео-хришћанство, да би прихватили ислам.

У србској колективној свести има доста црних рупа.

Толико је црних рупа у србској колективној свести, у србском колективном памћењу, да Срби, напросто, више и не знају ко су и чији су.

Могу бити свачији и ничији, а могу, уистини, и не бити!

 

05

Зашто би пробуђени и освешћени Србин уопште и размишљао о таквим Србима?!

Треба их пустити нека живе свој живот онако како су желели да живе.

Пробуђеног и освешћеног Србина не занима како размишљају и како живе неки Срби који не желе да буду пробуђени и освешћени Срби, који, штавише, и не желе да буду Срби!

 Пробуђеног и освешћеног Србина занима превасходно, како размишљају и како живе они други, њему слични и сродни, пробуђени и освешћени Срби.

Он жели да се сретне с њима, он жели да их упозна.

При сусрету с њима, он ће, свакако, продубити и проширити сазнање о самоме себи, о својим прецима и потомцима.

Лирски записи

 

01

Ми, Срби, одавно немамо визионарске вође.

Већина наших државника и политичара припада полусвету.

То су људи необразовани и непросвећени.

Полуписмени или, пак, најнижи сој техничке интелигенције.

Недорасли за високу, озбиљну и одговорну политику.

Надаље, то су људи без етичких и естетских начела.

Укратко, људи без визија и вертикале.

 

02

Наша културна елита јесте посебна прича.

Одмах да разјаснимо.

Ми уопште и немамо своју (србску!) културну елиту.

Оно што се зове „србском елитом“, то је интелектуални полусвет скупљан са коца и конопца који је, преко западних обавештајних служби, присилно наметнут србском народу.

Истинска србска елита уопште не постоји.

Ова нам је „културна елита“, као што рекох, силом наметнута од окупатора.

 

03

Јасно нам је, одавно, да „србска елита“ не може ни у ком случају бити србска, зато што или презире или, пак, мрзи све што је истински србско!

Али, то ће бити тако како јесте, све док се ми не пробудимо и не освестимо.

Онога трена када се ми пробудимо и освестимо, отпашће од нас и „србска елита“.

 

04

Стога је дужност сваког будног и освешћеног Србина, да игнорише„србску елиту“, да се понаша тако као да уопште и не постоји „србска елита“.

Да би могла да се створи истинска србска културна елита, да би могло да се васпостави србско духовно племество, ми морамо једноставно да презремо и одбацимо ову „елиту“ коју нам је окупатор наметнуо.

 

05

Ствари се много лакше и једноставније решавју, него што нам се то у први мах чини.

Сви они ствараоци и уметници, сви они академици и професори, сви културни посленици, политичари и државници који шурују са Ватиканом, који шурују са Бриселом, који шурују са западним обештајним службама, који шурују са србским вековним душманима, морају, напросто, бити игнорисани, презрени и јавно одбачени од нас.

 

06

Ако то не учинимо, овде и сада, ако будемо и надаље млаки и трпељиви, онда ћемо управо ми, и највише ми, бити презрени и заувек одбачени од својих потомака, од једног далеког (будућег) србског поколења.

Лирски записи

 

01

Веје ситан снег, ношен источним ветром.

Дубока снежна тишина, у шуми поред Дунава, одзвања у мојем унутарњем бићу.

Призивам слике из детињства, давнашње слике горја под снегом.

Некеда снег бејаше плавичаст и плаветно-зелен.

Сада је бледожут.

Заиста, ништа више није као негда.

 

02

Има једна ведска медитација која се зове ходање по леду.

То је једна од најдубљих и најбољих медитација.

Србски бисмо рекли: тиховање освешћивања, тиховање свести и свесности.

Будност тренутка, освешћивање тренутка.

Сваки тренутак је вечност.

Мисли долазе, пролазе и поново долазе.

Ти не пратиш ниједну мисао, не везујеш се ни за једну мисао.

Само пустиш да мисли долазе, пролазе и да снова однекуд долазе.

Мисли нису битне, мисли нису важне.

Ти си само посматрач и сведок својих мисли.

Твоје мисли нису ти; ти немаш никакве везе са својим мислима.

Нека само долазе и пролазе и снова се враћају да би поново нестале некамо!

 

03

Ко сам ја?

Питање свих питања гласи: Ко сам ја?

Ја нисам ово што се види и чује, нисам ово што се опипати може.

Нисам овај свој овој, нисам ово појавно и рањиво тело.

Ја сам негде дубоко унутра, ја сам с ону страну свега видљивог и појавног.

Ја сам светлост скривена у овоме што се види и опипава.

Ја сам бесмртно божанство у обличју смртнога човека.

То сам ја, то си ти, то смо сви ми.

 

04

Тешко је сагледати стварност овога света.

Зато што је стварност овога света двадесет и седам пута обавијена овојем опсене, омаје, маје, илузије.

Да бисмо познали стварност овога света, ми морамо да скинемо двадесет и седам овоја маје са својега бића, као и са бића света.

Стварност овога света сагледава се и сазерцава само у ретким тренуцима дубоког тиховања.

Сагледава се из дубина унутарњих светова.

Свим бићем веруј,

и када те сви напусте,

и када те се одрекну сви.

Да верујеш и да љубиш,

и да Душу сачуваш своју!

Само Вера и Љубав,

Лепота и Доброта

могу да те спасу

у Овоме Свету привида и опсене.

И када ти се учини

да си посве напуштен и заборављен,

да си сам самцијат

у Свеколиком Свету,

знај да, зацело,

у том трену негде

Неко мисли на тебе.

Неко Кога никада ниси

срео ни видео,

и Кога, можда, никада

ни срести нити видети нећеш,

али, ето, управо Тај Неко,

тебе однекуд зна,

и, гле,

Душу твоју љуби.

Велика Тишина,

Пра – Васељенски Велики Сан,

Вечна Потка, Прагустина Свега и Ничега,

Онамо Где се Простор и Време враћају у Пра Клицу,

у Пра Заметак,

Где је Све – Ништа, и Где Ништа не бива Ништа.

Ту Сва Звездана Јата и Свеколики Светови

постају само Једна Једина

Изви Искра Пра Живота;

Ту Све Мисли, Све Речи и Сва Дела

бивају само Један Једини Дах Великог Створитеља,

Пра Узрока и Пра Суштаства.

Ту нема Простора и нема Времена;

Ту нема Прошлости и нема Будућности;

Ту постоји само Велико Вечно Сада;

а ми не знамо што је То Сада!

Ту Све стаје и Све престаје,

али никада не нестаје,

јер Ништа не може нестати,

јер Ништа не може бити –

Ништа!

Лирски записи

01

За Великог Рептила људи су само потрошни материјал.

Велика већина, огромна већина бесловесних, никада неће схватити да су они (људи!) за Великог Рептила само потрошни материјал, само роба за једнократну употребу.

Људи су на тако ниском ступњу свести, да с њима Велики Рептил може да чини што год пожели.

 

02

Оно што се назива Словенима (мада ми сам појам Словенства никада није био јасан!) јесте најподобнија маса за вајарско обликовање, за све могуће видове преумљења и обрађивања.

Можда су пре покрштавања Словени нешто и значили, али после покрштавања Словени су изгубили сваку самосвојност и самобитност.

Они су данас једно, сутра нешто друго, а већ прекосутра могу бити и све и ништа у исти мах.

 

03

Нико није тако подложан утицајима Великог Рептила као оно што се зове Словенством.

Одмах да разјаснимо.

ВедСрби и ВедРуси нису Словени, и немају никакве везе са Словенством.

Словени су се појавили тек након покрштавања.

Они су некакви вештачки народи, некаква вештачка племена.

 Они нису ни ВедСрби ни ВедРуси, већ нешто што се разродило и одродило како од Срба тако и од Руса.

Они су, у тајној духовној науци, Сенка ВедСрба и ВедРуса.

 

04

Само Словени могу тако бесловесно да срљају у смртоносни загрљај Западној Рептилији.

Оно што се данас дешава у Украјини, у Кијеву, јесте најбољи показатељ словенске бесловесности и малоумности.

Ако у сећање призовемо не тако далеку прошлост, онда ћемо схватити да је Велики Рептил управо преко Кијева убацио смртоносни вирус јудео-хришћанства.

Нема случаја, и никада се ништа није случајно дешавало.

Кијево је знамен ведсрбске и ведруске пропасти.

 

05

ВедСрби морају да схвате, да Словенство нема никакве везе с њима.

Да су Словене измислили германски јудео-хришћански калуђери.

 Да су Словени најслуђенији јудео-хришћани.

Да су највећи религијски фанатици.

Надам се, и верујем, да су ВедСрби свесни свих својих патњи и страдања у заједничкој држави са Словенима.

А надам се, и верујем, да су и ВедРуси тога свесни.

Ово је сазнање о Словенима из Акаше.

 

Лирски записи

 

 

Када се за ведрих зимских ноћи загледам у звездана јата, и када својим унутарњим бићем зароним у дубине светова и пространстава, и када искључим свој ум и посве се предам и препустим, да ме води само суштаство божанско у мени, тада свим бићем својим осећам и знам, да је мој завичај, да је мој дом, далеко и дубоко тамо негде иза свега, с ону страну појимања, схватања и разумевања, с ону страну варљивог и привидног, с ону страну видљивог и појавног.

 

* * *

 

Тада осетим праискону радост и блаженство што није од овога света, осетим како се разлаже и расплињује моје видљиво и појавно тело, осетим како летим и пловим низа звездана јата, како се стапам са звездама и сазвежђима, како постајем чисто биће од светлости, и како никавих мисли, страхова и брига немам.

Осетим да сам једно суштаство са свим бићима у свим световима и пространствима, једно једино суштаство одувек и заувек, осетим да никаквог почетка никада било није те да никаквог свршетка никада бити неће.

Лирски записи

01

Сретну се два човека, погледају се у очи, и све знају један о другоме.

Препознају се из неких ранијих живота, из неких далеких светова, из неких давно минулих времена, из неких тајинствених снова.

Сви се људи однекуд знају, и сви се људи препознају, јер су сви људи скупа један једини човек, у једном једином бићу и суштаству.

 

02

И што год човек погледа из свог унутањег бића, у свему ће себе препознати, и све ће се у њему препознати.

И све што човек види напољу, то је у њему унутра, дубоко негде унутра, скривено од њега самог.

Јер све што се у спољноме пројављује, то негде у нашем унутањем обитава.

 

03

И када човек сретне човека, он није срео другога човека, већ себе у другоме човеку.

Увек се срећемо са собом, и само са собом!

И све што човек сусреће на путу, у свему ће осетити и препознати и видети себе, као у огледалу.

Свако нам је огледало, и све нам је огледало.

 У свему се огледамо, и све се у нама огледа.

Лирски записи

01

Само бесловесни могу да поверују, да су ВедСрби драговољно прихватили јудео-хришћанство.

То је религија туђина освајача.

Религија наших заклетих душмана.

Какво је покрштавање Срба бивало у Јасеновцу, такво је и на самом почетку бивало.

 Одувек је једнако бивало.

Јудео-хришћанство или ислам, то је за Србе једно те исто.

То су привидно различите религије једних те истих србских вековних душмана.

Дошао је тренутак буђења и освешћивања; тренутак када морамо да разлучимо и разјаснимо шта је шта!

Да разлучимо шта је истински наше, а шта лажно наше, шта нам је од туђина и душмана подметнуто.

 

02

Ниједан расни и освешћени Србин не може да прихавти хришћанство као своју веру.

За таквог Србина, то је вера туђина и крвног непријатеља.

За таквог Србина, то је исто што и ислам.

Како расни и освешћени Србин може да прихвати веру због које су његови преци проживели најгрозније муке?!

Покрштавање Срба – то је сатирање и затирање Срба!

Тада су преконоћ нестајала србска племена, нестајали србски родови, нестајале србске области.

 

03

Све је лажно и измишљено.

Нема србског хришћанског православља.

Никад га ни било није.

То је исто као и србско исламско православље!

Наша древна Вера јесте Правоверје, али Правоверје никакве везе нема са јудео-хришћанством.

То су два света, две галаксије, два космоса.

Зна се шта је наше, а шта туђинско и душманско.

И ако се не зна – мораће да се зна!

 

04

Само они који прижељкују коначно затирање Срба, могу и даље да причају како је јудео-хришћанско  православље србско.

Ма ко да су, они су или потуљени или неосвешћени  душмани Србства.

Крст или полумесец, за нас су подједнако грозна душманска знамења.

Не зна се ко је више погубио Срба – да ли јудео-хришћани или муслимани!

Најчешће су здружено радили на нашему сатирању и затирању.

То морамо да освестимо и, то нам је света дужност да освестимо!