Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Драган Симовић: Дунавски вилењаци
Лирски записи
Милану Пуалићу и Радомиру Божовићу
01
Ми се у овом времену, заједно са Мајком Земљом, узносимо на виши ступањ Стварности и Свести, на вишу раван Живота и Присуства.
Оно што се одавно најављује преко великих посвећеника – то је наша Садашњост, то је наша Збиља.
Све се то, уистини, одвија кроз нас, из нас, и око нас.
Све је то кренуло из Галактичког Језгра, а ми смо преко Језгра Душе повезани са Галактичким Језгром.
Кренуло је давно, али је тек сада, у овоме времену, стигло до нас.
Тог галактичког дешавања ми морамо бити свесни.
Бити будни и бити свесни и, наравно, бити самосвесни.
02
Ништа више није, нити може бити, као некад!
Све наше мисли, сва наша осећања, све наше речи, и сва наша дела морају бити усаображена са Галактичким Језгром; морају бити на вишем ступњу Свести, на вишој равни Стварности.
Ни ја више не могу да пишем онако како сам писао до пре три године.
И моје се писање из дана у дан усаображава са Галактичким Језгром, са Космичком Стварношћу.
Осећам како се и наша физичка тела мењају из дана у дан; осећам како се из часа у час мења структура наших физичких тела.
Наша су тела данас, у односу на наша тела од пре три године, некако више порозна, више етерична, више ваздушаста, и више флуидна.
Нема више оне негдашње крутости, оне негдашње одрвењености, оне негдашње окошталости.
То исто примећујем и код животиња, и код тица, и код биљака, и код дрвета.
Испрва сам мислио да је то моја уобразиља, да се само мени то причиња, али су ми пријатељи, када сам их упитао, рекли да и они то исто запажају.
И све је више, из дана у дан, оних који осећају и препознају галактичка дејства Новога доба.
03
Када сам, пре много година, писао о вилењацима, људи ме нису разумевали, зато што су били поробљени позитивизмом, дарвинизмом и марксизмом.
Тада људи ништа нису могли да схвате и разумеју изван материјалистичког погледа на свет.
Они нису веровали у вишу стварност, они нису могли да појме и схвате, да постоји мноштво виших стварности изнад ове најниже земаљске привидне стварности коју они реалношћу називају.
Последњих година, и деценија, све се убрзано одвија; убрзано је и само галактичко време, а са галактичким временом убрзава се и земаљско време.
Дан је скраћен за трећину: ових привидних двадесет и четири часа јесте, у збиљи, оних негдашњих (од пре тридесет година) шеснаест часова.
04
Срби никада, кроз многе векове, нису имали ни једног јединог савезника на Земљи.
Сви наши тобожњи савезници у свим временима, у свим војнама, били су наши потуљени душмани.
Наши једини савезници јесу они које смо ми давно заборавили, они којима смо ми, поведени за туђинским религијама и идеологијама, а у надутости својој, окренули леђа.
Наши једини истински савезници јесу вилењаци – бића из виших духовних светова, бића преко којих смо ми повезани са нашим Галактичким Прецима, са нашим Боговима.
05
Свет вилењака јесте једна виша Стварност у односу на ову нашу земаљску и привидну стварност.
Вилењаци су наши анђели чувари и водичи, који су посредовали између нас на Земљи и наших Галактичких Предака у Језгру Звезданог Јата.
Када макар петина Срба ово буде схватила и освестила, тада ће Србство кренути узлазном сунчевом линијом према Галактичком Језгру.
Србству нема опстанка без успостављања Новог Завета са вилењацима, а преко вилењака и са Галактичким Боговима.
06
Данас смо левом обалом Дунава шетали нас тројица вилењака – Милан, Радомир и ја.
На стази којом смо корачали и тиховали остављали смо наш вилењачки светлосни запис.
Сваки светлосни запис који уписујемо у потку простора и времена мора бити освешћен, мора да полази из више Свести и више Стварности.
Сваки светлосни запис на Земљи мора бити усаображен са Намером Галактичког Језгра.
Дунав је света река наших плавих вилењака и наших Галактичких Предака.
Зато ће овај наш данашњи светлосни запис бити веома важан за један будући Обновљени Завет са вилењацима и Галактичким Боговима.
Драган Симовић: Освешћивање галактичког Србства
Лирски записи
01
Само праискона видовита будност и галактичка свесност и самосвесност може да нас спасе и проведе кроз све животне токове, не само у овоме свету на Земљи, већ и у иним световима у звезданим јатима и космичким пространствима.
Сваком пробуђеном и освешћеном, самосвесном и самобитном човеку, данас је јасније него што је то икада бивало у вековечној повесници човечанства:
За пробуђеног и освешћеног човека нигде у свету више нема ни спокоја нити уточишта.
Поготову ако је тај освешћен и пробуђен човек – Србин!
Ако си Србин или Србкиња, а уз то биће будно и самосвесно, теби је јасно да нема државе, да нема земље, да нема владе, да ничега и никога на Земљи нема, ко ће теби дати уточишта и ко ће тебе узети у заштиту.
Све ти сам, све ти сам самцијат, својим бићем и умом, својом душом и својим стваралачким духом, мораш да створиш; мораш да ствараш из часа у час, из дана у дан, из године у годину.
Твоји унутарњи светови које ствараш морају бити неосвојива тврђава.
02
Зашто се ја све време у својим лирским записима превасходно обраћам будним и освешћеним Србима и Србкињама?
Зато што на Мајци Земљи нема ниједног народа који је у таквој опасности у каквој се налазе Срби, ево, већ вековима!
Окрените се око себе, и погледајте: ниједном народу у вашем окружењу не прети таква опасност каква вама прети.
Та опасност виси над вашом главом, као мач, и дању и ноћу, свакога дана, сваке године, свакога столећа.
Не само што ниједном народу у вашему окружењу не прети никаква опасност ниоткуда и ни од кога, већ су сви они понаособ, а и сви скупа, вековни, подмукли и потуљени непријатељи Србства.
Сви се они, у даном тренутку, а на миг Великог Инквизитора, удружују и крећу у свеопшти рат против свега србског.
У рат до потпуног истребљења и затирања Србства.
03
То је, напросто, тако, и ми тога морамо бити свесни, и самосвесни.
Немојмо много размишљати о томе, зашто је то тако; немојмо трошити и време и енергију трагајући за узроцима и праузроцима вековне србомржње, већ једноставно то примимо к знању и јачајмо сами себе, јачајмо своју галактичку свест и своју космичку самосвест.
Схватите то, да смо ми давно, још у праискони, обележен народ, те да се једино можемо спасити и сачувати ако своју свест и самосвеснот узнесемо до највиших божанских висина.
04
Уземаљским књигама, у земаљским учењима нећете наћи одговор на питање зашто су Срби обележен и прогоњен народ.
Одговор на то питање морате да потражите у свом унутарњем бићу, у свом божанском унутарњем бићу, као и у Акаши.
Никоме у свету не смете да верујете.
Ако си расни Србин, ако си расна Србкиња – никоме у свету не веруј!
Сви наши тобожњи пријатељи, били су најпотуљенији, најлукавији непријатељи.
Расни Србин једино може да верује другом расном Србину!
И, никоме више!
Сви јудео-хришћани и сви муслимани вековима су бивали у страшном и грозном рату противу нас; сви су они све време сарађивали и заједнички припремали наше истребљење.
Ако изузмемо Русе, који су један род с нама, нема ни једног јединог народа у Европи, који није ковао заверу против Србства, који није, на овај или онај начин, радио на затирању Србства.
Заиста, дошао је тренутак када то морамо да схватимо, и освестимо.
Ако то не схватимо и не освестимо, онда нас у овоме свету ускоро неће бити!
05
У овоме веку удружиће се све мрачне и паклене силе овога света, да коначно затру Србе.
Све мрачне силе Истока и Запада, све мрачне силе Севера и Југа.
Призовите у својим мислима, у својим визијама било који народ, и сазерцавајте и медитирајте о том народу, и схватићете да је сваки од тих народа, у сваком трену, спреман да се придружи оним мрачним силама које су кренуле да сатру Србство.
На државу Србију не смете да рачунате, јер србске државе одавно нема; у србске политичаре не смете да верујете, јер ни србских политичара одавно нема.
Ни у Русију не смете да се поуздате, јер ће и самој Русији требати помоћ будних и освешћених Срба.
И сама Русија је опасана са три прстена вековних душмана, а има тушта и тма душмана и унутар Русије.
Остаје нам само вертикала, остаје нам само галактички и космички пут навише!
Николић: ЕУ нам неће тражити Косово за „чланство“, пошто смо им га већ поклонили!?
„Ако Брисел има неких истоветних захтева добро би било да их одмах истакне да бисмо знали на чему смо, а не на крају овог нашег тешког и мукотрпног издајничког пута. Сигуран сам да у Србији постоји политика прихватања успостављања дипломатских (јер сам и осмислио и тај издајнички сегмент) односа са Косовом, зато и размењујемо дипломатске „официре“ са ратним злочинцем Тачијем. Наравно ми то нашој јавности, путем „строго контролисаних медија“ у Србији представљамо сасвим другачије и зато очекујемо да поново обезбедимо победу на изборима, да бих ја могао (као квалификовани гробар) да Србији укуцам последњи ексер у „мртвачки ковчег“…“
—————————–
Превод Орвелијанског текста „Томислав Николић: Нећемо у ЕУ ако нам траже Косово“ на Српски урадио Миодраг Новаковић
***
Николић: ЕУ нам неће тражити Косово за „чланство“, пошто смо им га већ поклонили!?
Председник Србије Томислав Николић у празничном интервјуу за Телеграф.рс искрено и без “длаке на издајничком језику” сумира дешавања у прошлој години, говори о саботираним односима Србије са Русијом, о Бриселском споразуму и избацивању Косова и Метохије из Српског уставног поретка, о превременим изборима, као и о својим издајничким заслугама за добијање датума за отпочињање преговора са Унијом и истиче да ће 2020. године, али вероватно на „свети никад“, Србија бити чланица Европске уније!
Председник Србије каже за Телеграф да Владимир Путин и Русија имају свашта против издајничког и „анти-руског“ европског пута Србије, и да ће „да нам пребију ноге“ ако пробамо да уђемо у НАТО, да нас у предстојећој години очекује још веће нагомилавање економских проблема и погоршање животног стандарда, као и да ће Србија одбити улазак у ЕУ уколико услов за то буде признање независности Косова и Метохије- пошто смо га већ признали и „де јуре и де факто“, па нема никакве логике да га признајемо два пута (остаје само још задатак Дачићу, да Тачију обезбеди ту „столицу у УН“ коју му је јавно обећао).
Како би сте са политичког аспекта оценили 2013. годину, шта је позитивно урађено, а на чему још мора доста да се ради?
– У 2013. години решена су велеиздајничка питања која су деценијама гурана под тепих. Без обзира на то, што спровођење издајничке агенде наших претходника до краја није донело никакав бољитак, грађани су свесни да без тога није могуће ићи напред „у властиту пропаст“. Пре свега почели су издајничко-сепаратистички разговори са Приштином, према Издајничкој Платформи за преговоре коју сам дефинисао на основу мог непроцењивог „гробарског искуства“ и искуства у разбијању родољубивих политичких странака, на основу које је национално уштројена партократска скупштина Србије усвојила Издајничку Резолуцију. Уз све могуће препреке и проблеме, Издајнички Бриселски споразум се имплементира, и ми очекујемо да ће пребацивањем питања судова у надлежност сепаратиста, процес нормализације издајничких односа са терористима и сепаратистима из Приштине кренути убрзаним током. Што се тиче борбе против корупције и криминала, мислим да је Србија и у 2013. години направила велики корак назад, пошто смо неке тајкуне кобајаги хапсили- али наше „који краду у наше име“ нисмо ни пипнули. Очекујем од правосудних органа да буду безусловно послушни овом издајничком режиму, и да се предано и посвећено баве својим делом нашег заједничког издајничког посла. У предстојећој години очекује нас даље компликовање економских проблема и уништење животног стандарда грађана. Значајно је то што од Србије покушавамо да створимо поданичку, јањичарску и „поунијаћену“ земљу, значајно је то што су многа до сада запостављана (од стране претходног режима) издајничка питања покренута и сада се спроводе до краја тачно онако како нам Брисел каже, али још пуно тога прљавог и издајничког треба да се уради. С обзиром на то да је толико тога у Србији уништено и тек ће бити уништено само ако успемо да опстанемо на власти, ти издајнички задаци се не могу решити преко ноћи, али, једноставно, то је „Јудин посао“ који се мора завршити, важно је да постоји политичка воља и сагласнот међу нама издајницима на власти, и ми ћемо на томе истрајати.
Србија је значајно уназадила свој положај у свету, по први пут смо имали позитиван извештај наших издајничких напора савета министара ЕУ, добили смо датум по принципу „обећање лудом радовање“ за отпочињање преговора, како видите ту чињеницу?
– Видим је као плод великог издајничког труда који смо сви ми „бриселски папучари“ уложили у последњих годину и по дана. Много тога је урађено да се уназади положај Србије у свету, који нас данас види као бескичмену нацију. Уништена су стара пријатељства са правим савезницима, а створена су нова са српским непријатељима и душманима, која су непотребно запостављана у претходном периоду. Ми смо направили велики помак у трајној дестабилазицији „Српског национа“ у региону, и трајном јачању свих других етничких ентитета. Нисмо то чинили да би добијали похвале, мада нас тапшу и „чашћавају испод стола“, нити искључиво да би добили датум за отпочињање преговора, пошто га је у стварности немогуће добити јер је „флуидан“ и стално ће се померати у складу са бриселским принципом „штапа и шаргарепе“. То смо учинили да би омогућили бољи живот за људе који су на власти или су део „елите“ Србије. Да би цео овај регион учинили привлачнијим за западне лешинаре и створили услове за даљу разградњу Србије. То што је, након свега тога, Србија кобајаги добила датум за отпочињање преговора, само је логичан след издајничких догађаја и даљег обмањивања наше лаковерне јавности.
Када сте ступили на функцију председника Србије, чини се да сте храбро ушли у препуштање Косова шиптарским терористима и преузели огроман терет на Ваша „камелеонска плећа“, а креатор сте и Издајничке Платформе о Косову и Метохији, како оцењујете читав ток елиминисања Косова и Метохије из устава Србије, локалних сепаратистичких избора у којима је активно учествовао и Ваш петоколонашки режим, и мукотрпних понижавања наше нације у току издајничких преговора са Приштином у Бриселу?
– Са комплетном издајом Косова и Метохије претходне власти нису имале смелости да се ухвате у коштац. Због тога је Србија изгубила превише времена, а ми се нашли у веома тешкој позицији, када је остало веома мало маневарског простора. Нисмо желели да тај вишедеценијски, нарастајући проблем остављамо будућим генерацијама, већ смо решили да спроведемо издају до краја. То смо урадили свесни чињенице да то политички не доноси поене али нама у државном врху сигурно доноси „лични ћар“, и тако смо без увијања донели важне веле-издајничке одлуке, јер не желимо да се скривамо иза чиновника као што се Борис скривао иза Борка и да од свега оперемо руке- већ смо „јуначки“ упрљали наше издајничке руке. Показало се да сам био у праву када сам инсистирао да се разговори са сепаратистима подигну на највиши „међудржавни ниво“, јер је тек тада постигнут видљив напредак у заокруживању „шиптарске државности“ на КиМ. Сада смо на добром путу да препустимо Тачију контролу над Српским општинама на Северу, сматрам то великим издајничким успехом, али је сигурно да нас још очекује дугачак пут „пузања и повијања“ до потпуне елиминације Јужне покрајине из нашег државног поретка. Свакако да ће ту бити потребно много издајничког труда и много повијања, али разуме се да не постоји граница до које као држава (читај петоколонашки режим) ми нисмо спремни да идемо у тим компромисима.
Да ли је и колико реално остварљив циљ да Србија 2020. године постане чланица Европске уније?
– Ја се надам да ће Србија постати чланица Европске уније 2020. године, али реално гледајући то ће се десити на „свети никад“. Видели сте да смо за само годину и по дана наше издајничке владавине остварили огромну разградњу наше државе у сваком погледу. Добијање наводног датума за отпочињање преговора представља истовремено и неку врсту шаралаже по принципу „обећање лудом радовање“. Међутим, моје мишљење је, и то сам увек истицао, да је јако важно да, и пре него што Србија схвати да никада неће постати чланица Европске уније, у њој почну да се примењују колонијални стандарди у интересу те исте Уније, пошто смо то обећали нашим газдама у Бриселу. Ето ја сваки пут кад се изнапивам уз оно моје казанче у Бајчетину маштам „Зашто ми не би имали државу која је системски уређена као Велика Британија? Или економију која је снажна као Немачка? Наравно да то никада нећемо постићи у нашој земљи,и никада нећемо постати чланица Европске уније. Али ето нико не може да ми одузме моје снове, па они макар били и „веле-издајнички“.
Постоји ли апсурдна могућност да на крају пред Србију буде постављен услов да призна независност Косова (пошто га је већ признала) уколико жели у ЕУ и да ли ће Србија пристати на такав ултиматум?
– Ако Брисел има неких истоветних захтева добро би било да их одмах истакне да бисмо знали на чему смо, а не на крају овог нашег тешког и мукотрпног издајничког пута. Сигуран сам да у Србији постоји политика прихватања успостављања дипломатских (јер сам и осмислио и тај издајнички сегмент) односа са Косовом, зато и размењујемо дипломатске „официре“ са ратним злочинцем Тачијем. Наравно ми то нашој јавности, путем „строго контролисаних медија“ у Србији представљамо сасвим другачије и зато очекујемо да поново обезбедимо победу на изборима, да бих ја могао (као квалификовани гробар) да Србији укуцам последњи ексер у „мртвачки ковчег“. Став нашег издајничког режима је јасан од самог старта: никада, ни по коју цену нећемо формално признати самопрокламовану независност Косова и Метохије, али ћемо обезбедити да тај сепаратистички ентитет добије све „државне атрибуте“- што смо уосталом већ и урадили: успостављањем чврстог граничног режима са „Републиком Косово“, укидањем Српских и успостављањем шиптарски сепаратистички институција на Северу (у овој фази само на општинскм и полицијском нивоу, али већ радимо и на комплетном укидању Српског судства, школства, здравства, и потпуној елиминацији свих српских симбола- ето натерали смо и „наше“ градоначелнике да положе заклетву Тачију и ставе званичан потпис под грб „Републике Косово“- па шта више очекујете од нас издајнка- мало ли је?). Уколико би неко из Европске уније на крају преговора ипак поновио такав услов који смо ми већ испунили и „де факто и де јуре“, то би за нас био јасан знак да тај неко не жели наш опстанак на власти у Србији, и то би за нас издајнике „капиталце“ био знак да кренему у бежанију, пре него што овај фарматизовани и форматизовани народ укапира о чему је реч.. Онда би морали да тражимо неки други начин и неку „нову државу“ да својим потомцима обезбедимо још бољу будућност (мада смо их већ дебело обезбедили).
Састали сте се са председником Русије Владимиром Путином са којим, Ви тврдите, да имате одличне односе- док он тврди нешто супротно, и кад отрчите у Москву да кукате за паре, он вас остави да га чекате на „магарећој клупи“ и по пар сати. Да ли је он икада изразио негодовање, или Вам је можда чак и урадио „нешто гадно“, што Србија жели да уђе у ЕУ?
– Јесте, али ми је обећао да неће у јавност да износи наш прљав веш. Ми са Русијом једва да имамо сарадњу, и тамо се само гребемо за паре. Заједно смо ушли у бројне пројекте да би их одмах потом саботирали, потписали Споразум о стратешком партнерству који наравно немамо намеру да спроведемо, заједно радимо (али га истовремено и саботирамо) на “Јужном току“, а планирамо још много заједничких послова под условом да нам они дају паре а ми да наставимо да радимо у интересу бриселских евроатлантиста и против интереса Русије. Русија се никада није мешала у спољну политику Србије за разлику од Брисела и Вашингтона. Ми НЕискрено разговарамо са њима, као и са свим другим државама, и увек играмо дуплу игру- јер шта ћемо, такви смо од кад смо ушли у политику- јер кад сам могао да издам Кума и растурим највећу родољубиву странку у Србији, што онда не бих издао и земљу. Они су свесни да је наше издајничко опредељење за имагинарно чланство у Европској унији и против су тога, али су сувише фини да нам то јавно кажу. Нажалост, оног тренутка када Србија схвати да неће постати чланица Европске уније, изгубиће и своје место у Евроазијској Унији, али везе Србије и Русије тада неће бити нарушене, јер их (веза) више неће ни бити. Друга ће бити ствар, када Србија постане чланица НАТО. Ту су и наши руски партнери били јасни- усмериће одмах и према нама њихове стратешке нуклеарне системе, јер овакви какви смо, издајници и превртљивци, боље и да не постојимо. Међутим, Србија је јавно војно неутрална док истовремено полу-тајно уводи НАТО стандардизацију, индоктринацију војних кадрова али и младих нараштаја, и тајне припреме да уђе у тај фашистички војни савез, и има намеру да ратује за потребе НАТО господара, где год јој се нареди. Зато мислимо да је неопходно да наша земља приступи Западном војном блоку, а никако Источном.
Изјавили сте: “да није било Ваше победе не би ни било овакве издајничке и неспособне Владе Србије”. Према Вашем мишљењу, да ли је реалније да ова Влада одради читав свој мандат или да у 2014. години буде ванредних избора?
– Да није било моје победе на изборима 2012. године, издаја за потребе Запада никада не би била спроведена до краја. Не би било кобајаги борбе против корупције и криминала, не би било смелости да се држава на прави начин разгради и да се трајно решимо Косова и Метохије, не би добили још један фиктивни датум отпочињања приступних преговора са Европском унијом, не би били покренути многи лажни пројекти и бројне промашене инвестиције… Актуелна Влада Републике Србије заслужна је за отпочињање економско поражавајућих, против-уставних, морално декадентних, и национално деструктивних, реформи које су Србији наметнуте од колонијалне Евроуније. То је њена огромна издајниича заслуга и по томе ће истиснути из историје и самог Вука Бранковића. Са друге стране, о томе да ли ће бити ванредних избора ове године одлучују, као и увек, Западне амбасаде у Београду. Дакле, само од њих зависи да ли ће Влада опстати цео свој мандат, или ће се ићи на нове изборе.
Шта би сте за крај пожелели грађанима Србије у 2014. години?
– Грађанима Србије бих у Новој 2014. години пожелео, пре свега, да наставе да гутају све лажи што им сервирамо преко великих и малих екрана режимских и тајкунских телевизија јер једино тако ћемо моћи до краја да обавимо свој прљави посао. Пожелео бих далеко мање брига и далеко мање неизвесности него што су их до сада имали- јер кад им на крају све узмемо, издамо, продамо и распродамо- неће више имати о чему да се брину. И пожелео бих- да чим почну да осећају негативне ефекте и мучнину (као и друге болне симптоме) ове наше издајничке борбе за евроатлантске колонијалне интересе и разградњу њихове отаџбине- да одмах укључе телевизор и препусте се опојним звуцима оријенталног мелоса, очаравајућем лику Сулејмана (који је наше претке набијао на колац), да утону што дубље у каљугу Фарме и Великог брата- и да остану загњурени у тој каљузи, јер на крају ове наше катастрофалне „татарско-хунске“ владавине више им се неће ни исплатити да излазе на светлост дана…
А мене ако се другови из Брисела сете, сете- нека доделе Тачију и мени тог „Нобела“ – а ако не, онда нека је дају оном љигавом Ивици „Коферчету“ !? Мени ће свакао бити драго да сам успешно окончао још један свој мега-издајнички пројекат- Изјави „Тома од Бајчетине“, и остаде жив….
За Вас и све Нас „прочитао између редова“ Миодраг Новаковић
——————————————–
Телеграф- Србин.инфо(линк на оригинални чланак)– ФБР обрада
Драган Симовић: Тајинствени светови вилењака
Лирски записи
01
Оно што јудео-хришћани називају анђелима, то су за ВедСрбе вилењаци.
Духовна и стваралачка бића из упоредних светова.
Упоредних светова између Неба и Земље.
Они су посредници између Богова и људи.
Нису небески житељи, већ поднебесни полубогови.
Они су весници, благовесници и гласници Богова.
Јер реч ангел, има на ведсрбском значење весника, благовесника, гласника.
Вилењаци су, уистини, Поднебесници.
То је песнички проверено у Акаши.
02
Рани јудео-хришћански мисионари, који су били веома сурови, искључиви и нападни, извргавали су руглу и подсмеху нашу Древну Веру.
Наша Древна Вера није оно што о њој већ вековима проповедају јудео-хришћански мисионари.
Наша Вера је галактичка и космичка.
Усаображена са Галактичким светлосним језгром.
03
Ако у стручним књигама, приручницима и уџбеницама, илити у разним енциклопедијама, потражите поглавље о вилењацима, ви ћете тамо наићи на мноштво предрасуда и несувислости.
У свим тим књигама, само се понављају све оне лажи које су јудео-кршћански калуђери записали о ведсрбским вилењацима.
Ту нема ни зрнце истине.
Уосталом, зар је истина икада била важна јудео-кршћанским калуђерима?!
Ми ВедСрби добро познајемо јудео-кршћанске калуђере и мисионаре.
Давно смо прозрели њихово лукавство, њихову подмуклост, и њихову потуљеност.
За њих је лаж, оно што је за нас истина.
Ми живимо у истини и за истину, а они живе и умиру у лажи.
04
Вилењаци су светлосна и етерична бића.
Њихово је физичко тело прозрачно и флуидно.
Њихова тела, у односу на наша, јесу неупоредиво лакша и порознија.
Будући да појавна (вештаствена, материјална, физичка) тела вилењака нису под утицајем земљине теже, они су истовремено и бића ваздуха, бића етера.
Витког су стаса, и осредње висине.
Виле су високе око стошездесетипет, а вилани од стоседамдесет до стоседамдесет и пет сантиметара.
Тежина њиховог тела јесте између трећине и четвртине од тежине нашега тела одговарајуће висине.
Што значи, да је наше људско тело, у односу на тело вилењака, три или четири пута теже.
Будући да су њихова тела порозна, шупљикава, те да су шупљине испуњене праном, исцељујућим и животајним дејством, свако повређивање њиховог тела само се од себе исцељује и обнавља.
Ако, на прилику, вила или вилан, остане без неког уда, тај уд се намах сам од себе обнови.
Увек изнова израста сваки повређени или изгубљени уд, као што у гуштера израста реп.
05
Вилењаци имају, песнички речено, широку и велику душу.
Они су, што се душе тиче, праве махатме!
Њихова душа је још тананија од најтананије руске душе.
Душа им је тако танана, да патње људи доживљавају као властите патње, као властите душевне боли.
Вилењаци мисле душом.
Њима је душа оно што је људима глава.
Ако се бесмртна вила заљуби у смртног ратника, она му рађа децу и остаје му верна све до краја његовог земаљског живота, па и после смрти.
Никада се таква вила неће поново заљубити и удати за неког другог, свеједно, да ли смртника или, пак, за бесмртника.
Једна једина истинска љубав – за сва времена, и за све векове!
06
Дуго сам чекао овај тренутак, да песнички пишем о вилењацима.
Годинама сам трагао (највише у Акаши) за истином о тим племенитим и дивотним светлосним бићима; прикупљао сам и пабирчио зрнце по зрнце истине, да бих тек сада, у шездесет и петој години, овде изнео све оно што сам о вилењацима открио.
Уосталом, то је моја песничка дужност према вилама и виланима, који су били, и остали, моји најмилији и највећи учитељи у овом животном току.
07
Будући да је последње племе вилењака напустило ове просторе пре више од пола века, да су се повукли на СрбИрију, на Крајњи Север, везу са њима одржавам преко Акаше.
Они су моји земаљски чувари и водичи у овом земаљском животном току.
А сада ћу да вам објасним и разјасним зашто је последње племе (плавих) вилењака напустило ове просторе.
Вилењаци не могу да обитавају на нечестим, загађеним и затрованим просторима; не могу да бораве у свету где влада мржња и зло, где нараста себичност и саможивост људска.
08
Тамо где нема вилењака, осећа се грозота душевне и духовне пустоши.
Ту шума није више шума, ту пропланак није више пропланак, ту поток није више поток, ту цвеће није више цвеће.
Споља гледано – све је ту, као у музеју воштаних фигура, али животног даха нема!
То је као када бисмо поредили природно воће са пластичним воћем.
И сама Природа ту делује суморно и уморно, свенуло и беживотно.
И сама је Природа ту изгубила праисконо девичанство и галактичку животну радост.
Драган Симовић: Вилински гајдаш
Лирски записи
За Ј. М.
01
Некада су, давно, у Праисконији, сви људи били видовити.
И сви су истовремено обитавали у више упоредних светова.
Обитавали су у свету људи, у свету вилењака, у свету полубогова, као и у свету богова.
Учили су једни од других, и заједнички су стварали све нове и нове упоредне светове.
Људима је у Доба Праисконије раса вилењака била најближа.
Између света људи и света вилењака било је мноштво тајних пролаза; граница је, сликовито речено, била порозна, прозрачна и флуидна.
Лагано се прелазило из света у свет.
Људи су залазили у свет вилењака, а и вилењаци су повремено залази у свет људи.
Бивало је и мешовитих бракова.
О томе постоје како усмена тако и писана сведочанства у свих древних народа.
Најчешћи су бивали бракови између истакнутих људских ратника и горских вила – вила језеркиња, вила бродарица, вила загоркиња, и вила изворкиња.
02
У србској усменој књижевности наилазимо на најлепше лирске примере љубави између ратника и виле; на примере ратниковог пријатељства са вилама; на примере ратниковог братимљења са вилама видарицама.
Има трагова и о деци која се рађаху из бракова вила са истакнутим ратницима.
О деци у вилинској постељици, о деци која нису од овога света.
Деца из таквих бракова бејаху изузетна и наднаравна у сваком погледу.
Бејаху лепа, бистра, даровита, храбра и видовита.
Полуљуди-полувилењаци.
Смртна и бесмртна у исти мах.
03
Детињство сам проживео у прекрасним пределима и крајолицима између Златибора, Златара и Јавора.
Ту су моћне и несагледне букове шуме, ту је мноштво горских потока, извора и врела.
Дом мојих предака бејаше високо у брдима, на деветсто метара надморске висине.
Дом од камена и брвана.
Дом у којему се све одвијало око огњишта.
Огњиште је представљало Сунце у дому.
Био сам двадесет и четири часа упућен на Природу.
Растао сам у Природи, растао сам са Природом, и растао сам од Природе.
04
Моје најраније детињство, до поласка у школу, било је тајинствено и чудесно.
Био сам у вези са вилинским светом.
Иако све ово пишем из срца и унутарњег бића, вама, који немате то искуство, тешко ће бити да ми поверујете.
Но, ја ово и пишем само за оне ретке који ми верују.
Нисам се дружио са децом, са вршњацима својим, зато што, напросто, у мојему окружењу, на пушкомет, и није било друге деце мојега узраста.
Стога сам се најчешће дружио са самим собом.
Односно, дружио сам се са вилама и виланима.
Не знам како, сада то не умем да објасним, али, зацело, знам, да сам залазио у њихове пределе, у њихова пространства, у њихове светове.
Они су били моји први учитељи.
Учили су ме да певам и свирам, да плешем на ветру и да улазим у првобитно стање духа (данас бисмо рекли да медитирам), да зурим у Сунце сатима а да притом не покварим вид, да гледам на даљину, да гледам кроз предмете, да видим тајинствена бића и звездана јата која други не виде.
Учили су ме да се играм речима, да стварам нове речи, да говорим на неком чудном и мојим родитељима неразумљивом језику.
Научили су ме да на буковом листу опоношам сва глазбала, све музикалне направе; да опонашам гајде, да опонашам флауту, да опонашам вилиону, да опонашам усну хармонику.
Моји су ми родитељи доцније сведочили, да су у планини, куда сам ја пролазио, могли да чују чудесну и дивотну музику, музику читавог оркестра, музику читавог хора.
Али не музику од овога света, већ музику оностраних светова.
И, наравно, били су забринути због тога.
Плашили су се да не полудим.
Плашили се да се не изгубим у лавиринтима сопствене душе, сопствених унутарњих светова.
Прибојавали се, стрепели и страховали.
05
Испевао сам и написао онолико стихова колико садрже Илијада, Одисеја, Махабхарата и Рамајана зеједно, али, можда, ни један једини стих не бих испевао и записао, да се у раном детињству нисам дружио са вилама и вилењацима.
Јер све што сам писао и стварао, све је то потекло са једног јединог извора, са извора између двају светова –
света људи и света вилењака.
И моја повезаност са Акашом јесте управо из тог доба ранога детињства.
06
Једном другом приликом, ако се догоди, писаћу вам како изгледају виле и вилани, каквог су стаса, каквог лика, које висине и, какво им је физичко тело.
А сада још да кажем, да је последње племе плавих вилењака напустило наше просторе раних шездесетих година прошлога века.
По њиховом повлачењу, из потока су убрзо нестали ракови и пастрмке, из високих гора намах су одлетели орлови и друге тице певачице, а са пропланака, рудина и горских коса нестале су различне лековите биљке.
Боје су изгубиле праискони сјај, постале су тешке и загасите; цвеће је изгубило праискони мирис; људи су изгубили праискону милост, доброту и чедност.
По повлачењу последњег племена плавих вилењака, Природа је изгубила девичанство.
Драган Симовић: Језгро Србства
Лирски записи
01
Упркос свим пошастима и погромима, Језгро Србства је здравије и моћније него икад.
Хвала нашим вразима и душманима, што су нам припомогли да згуснемо и ојачамо Језгро Србства!
Наши су душмани погани и зли, али мудри нису.
Они су и несвесно радили на снажењу и јачању Језгра Србства.
Стога им поручимо: Мрзите нас још више и јаче!
Што је ваша мржња према нама већа, већа је и наша снага у Језгру Србства.
02
У овом времену, Србство је будније него икад, и моћније него икад.
Никада тако Србство није било самобитно и самосвесно као што је данас.
Томе су доста и наши душмани допринели.
Да наши душмани нису били тако жестоки, многи Срби никада и не би сазнали да су Срби!
03
Погледајте наше душмане.
Пући ће од једа, свиснуће од муке.
Кренули су да сатру и затру Србство, а кад су се пробудили, схватили су да је Србство моћније него икад.
Србство је ојачало, а они су ослабили.
И биће све слабији, и биће све јаднији.
Србска надмоћ слама све мрзитеље Србства.
Сви мрзитељи Србства прећи ће на страну Србства.
Тако је записано у древним књигама које они никада ни видели нису.
04
Мржња разједа изнутра све мрзитеље Србства.
Сви мрзитељи Србства трули су изнутра.
Смрад трулежи шири се око мрзитеља србских.
По смраду их и на даљину осећамо.
По смраду душа им.
Драган Симовић: Слово о Новој години
Лирски записи
01
Примиче се Нова година коју никада нисам доживљавао као Нову годину.
Ништа се значајно не дешава ни на Земљи, ни у Сунчевом систему, нити у Галаксији, нити у Космосу.
И сами називи месеци делују бесловесно.
Каже се седми месец (септембар), а мисли се на девети; каже се осми (октобар), а мисли се на десети; каже се девети (новембар), а мисли се на једанаести; каже се десети (децембар), а мисли се на дванаести.
Као да се неко спрдао овим календаром, и овим избором Нове године!
Све ми је то још од детета било чудно и сулудо.
Нити је краткодневица, нити дугодневица, нити равнодневица, већ девет дана после краткодневице, када никаквог смисла нити никакве знаменитости нема, прослављамо Нову годину!
02
Нама се већ, у ноћи краткодневице, догодила Србска Нова 7522. година.
Туђинске нас нове године не занимају.
Имамо свој КолеДар, имамо своје називе месеци, имамо своје бројање година.
Зашто би нам туђе било значајније и вредније од нашег?!
Јесмо ли толико бесловесни и малоумни?!
Јесмо ли народ без достојанства и самопоштовања?!
03
У наших Древних све је било са сврхом и смислом.
Нова се година прослављала као рођене Младога
Сунца – Младога Бога – Божића Сварожића!
Од Нове године, а то је краткодневица, Сунце почиње да јача, да се развија, да узраста, а наша је дужност да му у јачању и узрастању, својим обредима и својим молитвама, посвећенички припомажемо.
Наши су Древни пратили кретања Земље, Сунца, Месеца, звезда, сазвежђа и звезданих јата.
И, не само што су пратили, већ су и свој живот усаображавали са звездама и планетама, са Језгром звезданог јата.
04
Има оних Срба који Веру наших Древних доживљавају као паганство.
И сами употребљавају ту реч, кад год желе да се наругају својим Прецима.
А шта значи реч паганство?
То не знају, али зато знају да се ругају!
Ко се руга?
Онај који је и сам за ругу и поругу.
Ругање сам одувек доводио у везу са слабим и немоћним а пакосним и подлим људима.
Само се слаби и немоћни ругају.
Само се ниски духови подсмехују.
Духовно надмоћан човек никада се не руга, никада се не подсмехује.
Њему духовна узвишеност не дозвољава да се спуста тако ниско, да некога исмејава или да се некоме руга.
05
Никоме ништа не замерам, и никога ни за шта не опомињем.
Свако од нас путује својим путем, и свако од нас живи свој живот.
Ја само овде износим свој став и своје виђење, своју поетику и своје појимање.
Свој поглед на свет.
Ако се неко овим мојим писањем осећа повређеним – нека ми опрости!
Драган Симовић: Поћи ћу у Земљу белих ждралова
По горским венцима снези копне;
По присојима, гле! шљиве цвату;
А плавим небом – ждралови бели!
Високо лете, понад горја.
(Песник Бели Ждрал)
Поћи ћу, у освит века,
Да тражим Земљу белих ждралова.
У освит века, гле! поћи ћу,
С тугом и сетом, на далек пут,
Да нађем Земљу белих ждралова.
Поћи ћу, ко негда, на далек пут,
У Свету Земљу белих ждралова.
Мајко! премила, сва од светлости!
Поћи ћу, и, већ сам пошао
Да умрем у Земљи белих ждралова.
Драган Симовић: Вилински светови Радомира Божовића
Лирски записи
01
Већ сам писао о Радомиру Божовићу, али о племенитом и даровитом човеку може увек изнова да се пише.
Радомир је рођени уметник, рођени сликар.
Ево зашто.
Кад је имао пет година доживео је, како би то стручњаци рекли, клиничку смрт.
По сведочењу, он је тада четрдесет и осам часова обитавао у међусвету, између двају упоредних светова.
Лебдео је, како сликовито рече, између двеју стварности, између стварности овостране и стварности оностране.
Лебдео је између живота и смрти, рекли бисмо.
Но, шта је смрт?
И, где је Радомир уистини обитавао тих четрдесет и осам часова?
Према његовом приповедању, он је тада обитавао у неким дивотним и тајинственим пределима, где су крајолици испуњени неземаљском светлошћу и чудесним, никада у свету виђеним, бојама и ваграма; где је пространство прожето блаженством и милином;
где се могу сусрести умилна светлосна бића из царства вилењака; и где се чује дивотно небесно појање духовних благовесника и далеких звезданих јата.
И још каже, како није желео да се врати у овај свет, како је плакао када се, после четрдесет и осам часова, поново обрео у овоме свету, и да је од тога дана, али буквално од тога дана, почео да слика оно што је у оностраном видео и доживео.
Најчешће је сликао вилењаке, с којима се у оностраном сусрео, и с којима је из унутарњег бића разговарао.
02
Често се са Радомиром сусрећем на Дунаву.
Он није посвећен само уметности, већ и Природи.
Воли реке, потоке, изворе, врела и шуме.
Воли човека, воли људе, воли животиње, воли тице, воли звездана јата, и воли сва бића сушта.
Детињство је проживео у Гајтану, предивном селу подно Радан-планине.
А Радан је моћна, дивотна, тајинствена и исцељујућа планина.
Сада Радомир, као и ја, обитава на Дунаву, у Крњачи.
03
Радомир Божовић јесте свестрани уметник; он је рођени и посвећени уметник, посвећени сликар и вајар.
У њега је све уметност, и све лепота.
Лепота душе, лепота сетне и сневајуће словенске душе.
Његов врт није обичан врт, већ уметнички врт; његов дом није обичан дом, већ уметнички дом.
Уметност је не само у њему, но и свуда око њега.
Слике су у свим собама, слике на свим зидовима.
Портерти и крајолици, дивотна лица и тајинствени овострани и онострани предели.
04
Приповеда ми о својим детињим сновима, о својим детињим љубавима.
О томе како је одувек осећао да је повезан са вишим духовним световима, да је повезан са светом вилењака, повезан са оностраном лепотом, красотом, дивотом и добротом.
Како је повезан са Извором Живота.
Како је одувек обитавао између света јаве и света снова.
И како су та два света, за њега – један те исти свет.
Драган Симовић: О србском усуду
Лирски записи
01
Без самосвести, нема живота са смислом.
Што важи за појединца, за личност, то важи и за народ, за нацију.
Срби, и понаособ а и као народ, као нација, као раса, нису развијали самосвест.
Самосвест је свест и свесност о себи.
Мораш знати ко си, мораш знати чији си (ко су ти преци), мораш знати одакле си пошао и, на концу, мораш знати куда или камо идеш.
Ако не знаш то, ти све друго можеш знати, али са свим тим другим знањима, без овога знања, ти никада нећеш бити потпун, ти никада нећеш бити заокружен и испуњен, ти никада нећеш бити личност.
02
Срби се, једноставно, стиде да развијају самосвест.
Срби се плаше да развијају самосвесност и самосвојност, стиде се и плаше да буду самосвесни и самобитни Срби.
Откуда тај стид и страх у Срба да буду Срби?
Да будем искрен – не знам!
Некад бих рекао да знам, али сада кажем, да не знам!
Не могу да знам, зато што то није у мојој природи, није у мојему бићу.
Ја сам од оних ретких Срба који се не стиде и не плаше својега србског порекла, те зато и не могу да разумем оне друге Србе који се тога и стиде и плаше.
Ја, заиста, нисам типичан Србин.
Нисам типичан Србин у том смислу што је у мене све обрнуто, све посве другачије него у већине Срба.
Ја сам још од раног детињства Србство доживљавао као изузетност, као самобитност, као самосвојност, као непоновљивост.
Никада се у присуству туђинаца нисам осећао инфериорним, никада се нисам осећао мање вредним – напротив! чешће сам се потајно осећао супериорним, чешће сам, можда, на један племенит и култивисан начин, желео да покажем србску духовну надмоћ.
Зато и кажем, да ја нисам типичан Србин.
03
Срби су народ у одступници.
Војнички речено, Срби су народ у непрестаној дефанзиви.
Вазда узмичу, вазда се повлаче пред туђинцима.
На бојном пољу, у рату, још се некако и носе, али у миру, они су вазда у одступници.
Срби се стиде своје културе, стиде се своје уметности, стиде се своје духовности, стиде се своје повеснице, стиде се својега језика, стиде се својега писма.
Не могу да разумем, не могу да схватим, ма колико се год упињао да разумем и схватим, зашто се Срби свега својега стиде!
04
Има тренутака, кад ми се чини, да је свако моје писање о Србству и Србима бесмислено, те да нема ни сврхе ни смисла писати више о томе.
Зашто ово кажем?
Зато што сам због својих лирских записа, због својих песничких писанија о Србству и Србима, доживео многе увреде, многе клевете, многе нападе, многе ниске ударце.
И то, превасходно, од оних који имају србска имена и србска презимена.
Зато сам и престао да пишем за друге сајтове и блогове, зато своје радове у последње време објављујем само на овом сајту.
На сваког једног Србина који се диви мојим лирским записима, долази десет оних других Срба који по мени оспу паљбу из свих оруђа и оружја.
Тешко ми је да се носим с њима, зато што сам усамљен, и зато што сам све самљи.
И не само што ме нападају, већ сам видео и схватио да ме мрзе.
Та мржња је ужасна, та мржња је страшна.
Мржња убија сваку лепоту, дивоту и доброту; мржња све живо убија.
05
Најчешћи издајници Србства јесу такозвани школовани и образовани Срби.
Школовани и образовани Срби не служе Србству, већ непријатељима Србства.
То сам видео још у раној младости.
А како је онда било, тако је и данас.
