Лирски записи

 

01

Сви се наши снови материјализују.

Али посвећени песници ришији не желе матијализацију својих снова, већ раде на томе да њихови снови постану Виша Стварност.

Све што се материјализује, то се брзо поквари и бива осуђено на смрт.

Ствар је да се из света снова уздигне у Пространство Више Стварности.

Виша Стварност – то је Вечност.

Виша Стварност јесте изван Простора и Времена.

 

02

Само нижи духови теже ка материјализацији својих снова.

Под сновима подразумевам – мисли, осећања, речи, дела и визије.

Велики духови, божански и галактички изасланици, аватари – не желе материјализацију, већ остварење својих снова у вишим световима, у Вишој Стварности.

 

03

Ви сте синови и кћери звездане расе; ви сте изабрано посредничко племе.

Свако од вас мора да има ове божанске дарове; свако од вас мора да има снове које будан снева; снове у живим сликама; снове у визијама.

Срби су посредничко племе, племе које посредује између богова и људи, између Неба и Земље.

Свако је од вас изабраник, аватар.

 

04

Пут сваког расног Србина јесте Пут навише.

Пут сваке расне Србкиње јесте Пут навише ка Првобитној Светлости.

Рођени сте за богове, и тако се понашајте.

Будући да сте рођени за богове, ви морате имати доста непријатеља на Земљи међу нижим бићима.

Немојте се плашити и чудити што имате доста непријатеља!

Само виша духовна бића имају сва мрачна бића овога света против себе.

Да сте попут других, ви тада не бисте имали ни једног јединог непријатеља, али тада ви не бисте били ви!

 

05

Дошао је тренутак (ово је галактички, космички тренутак буђења и освешћивања!), када морате да се присетите ко сте, и чији сте!

Не бојте се, и не стрепите.

Још мало, и сваки ће расни Србин, и свака ће расна Србкиња, имати свега што им је за живот земаљски потребно.

Важно је да не страхујете, и да не будете себични и саможиви.

Што више између себе будете делили, све ћете више имати.

 

06

Мрзе вас због ваше духовне надмоћи.

Ово морате да запамтите: мрзе вас због ваше духовне надмоћи, због вашег божанског порекла!

Не задовољавајте се малим, обичним, свагдањим и земаљским стварима, зато што сте рођени за највише.

Рођени сте да посредујете између богова и људи, и тако се понашајте.

Понашајте се у складу са својим бићем, са својом природом и са својим пореклом.

Ви сте аватари.

 

07

Да бих ја ваљано обављао своје песничке задатке, мене посматрајте као једног од вас, као једног који је раван вама, који је попут вас.

Не посмтрајте ме као бољег и мудријег од вас – то не!

Посматрајте ме, како већ рекох, само као једног од вас.

Ми смо у заједничком Пољу Свести и Свесности, ми смо из истог звезданог јата.

Ми смо један те исти Род!

 

08

Сваки се расни Србин (и свака расна Србкиња!) препознаје по томе што га мрзе сва мрачна, сеновита и нижа бића.

Онога што је духовно надмоћан морају да мрзе.

Али ви с том мржњом не смете да имате ништа, јер то није ваша, већ њихова мржња.

Њихова мржња јесте њихов проблем.

А ви немате проблема, зато што знате ко сте и чији сте.

Упамтите: ви немате проблема, и нисте у проблему!

 

09

Живите у свету, али будите изнад света!

 Будите и останите изнад и понад света.

Свет је само ваш привремени дом.

Ваш вечни дом јесте у вама, у вашем унутарњем бићу.

Своје снове будни сневајте.

Ваши снови јесу ваше божанске визије.

Ниједан расни Србин, ниједна расна Србкиња не сме бити слуга и роб мрачних владара овога света.

Србска духовна надмоћ све побеђује.

Ви сте аватари.

Ви сте посредничко племе.

Ви сте потомци звездане расе.

Лирски записи

 

01

Кедрова књига илити светлосни запис у Пољу Свесности.

То су речи звездане мудрости, митови и предања, песме и бајке, ведсрбских галактичких песника ришија, што су у виду светлосног записа сачуване заувек у Језгру Бића Мајке Земље; а будући да је Мајка Земља усаглашена и усаображена са Галактичким Језгром, ови се светлосни записи истовремено налазе и у Галактичком Језгру.

Кедрова књига није никада материјализована, већ постоји у вишим невештаственим световима, будући да су речи и мудре поруке преостварене у светлосне титраје и трептаје, да би се, по потреби, светлосни титраји и трептаји вазда изнова преваспостављали у речи мудрице.

 Зове се Кедрова књига зато што је настала у моћним кедровим шумама СрбИрије, у Праскозорје Првобитног Златнога доба.

Древни су знали, да су вечна само она знања која се оставе у Бићу Народа, у усменом предању, у Пољу Свесности, у Акаши.

 

02

У Кедровој књизи сачувана је свеколика ведсрбска повесница, паметарница звездане расе, ведсрбски вилењачки језик из којега су рођени и постали сви потоњи језици на Планети.

Сачуван је Завет између звездане расе и расе вилењака; сачуване су тајне и моћи ведских полубогова и богова; сачувана су тајна знања о вечном враћању богова и људи, о бесмртности душе и о вечноме животу на Земљи.

 

03

Наши врази и душмани вековима уништаваху наше свете књиге и списе, наше материјалне и духовне споменике, али никада нису могли да униште Кедрову књигу, зато што се Кедрова књига чува у језгру душе, у језгру бића, као светлосни запис, у Свести и Самосвести сваког ВедСрбина.

То је наша народна усмена поезија, то је наше епско певање, то су наше приче и бајке, то су наше пословице и загонетке, то је наш ведсрбски вилењачки језик.

Лирски записи

 

Једној племенитој Снежани са Радан-планине, посвећујем ове лирске записе.

01

Страхови и бриге јесу наши највећи смртни непријатељи.

Када смо обхрвани страховима и бригама, тада се прекида наша веза са вишим духовним бићима, са Створитељем, са Духом Стварања, са Извором Живота.

Сликовито речено, тада испадамо из Вечног Живота, и упадамо у вртлог пролазног и бесмисленог кратковеког земаљског живљења и преживљавања.

Преко страхова и брига делује и дејствује наш праискони непријатељ, који смера да пороби наше мисли, наша осећања, наше снове и визије, нашу душу, наше биће и наш дух, те да нас заувек веже за смрт.

 

02

Све у спољноме свету јесте извор страхова и брига.

Спољни је свет испуњен нашим подмуклим, лукавим и потуљеним непријатељима.

У спољноме свету, ми у свакоме трену можемо бити било чија жртва.

Свако нас ту лови, и свако нас ту држи на нишану.

Много је наших и видљивих и невидљивих непријатеља у спољноме свету.

А када смо у свом унутарњем свету, у свом унутарњем  бићу, тада нам нико ништа не може.

Наш унутањи свет јесте наша неосвојива дејствена, духовна и божанска тврђава.

Ту смо ми своји на своме, под изравном заштитом космичких и божанских сила.

 

03

Варка је, велика варка и опсена, да ћемо ми бригама и страховима некога да заштитимо.

Брижан и уплашен родитељ неће помоћи својој деци.

Забринута и страшљива мајка, више ће одмоћи него што ће помоћи својој деци.

Родитељство је одувек било велика одговорност.

Родитељство је у овоме времену највећа и највиша одговорност.

Није лако савременим родитељима!

Није лако, зато што је све у спољноме свету противу њихове деце.

Све из спољнога света смера да им украде и отме децу.

Али и буквално – све!

На све могуће начине, све мрачне силе овога света, смерају да вам украду и отму децу.

 

04

А шта нам је чинити?

Шта нам је чинити у свету где све и свја смера да пороби и нас и нашу децу?

Ма шта ко мислио, нама једино преостаје посвећенички рад на себи.

Рад на себи – из часа у час, из дана у дан, из године у годину!

Како ми будемо јачали изнутра, тако ће се смањивати број наших непријатеља из спољнога света.

Што јачи наши унутарњи светови – све слабији бивају наши непријатељи у спољноме свету.

Када посве ојачамо и оснажимо у свом унутарњем бићу, тада ће нетрагом нестати сви наши душмани из спољнога света.

Ето, само ћемо тако, само на тај начин, највише учинити за своју децу.

Када смо ми јаки у својим унутарњим световима, тада ће бити јака и наша деца, као и сви ближњи наши.

 

05

Када само један члан породице доживи просветљење, на овај или онај начин биће просветљени и сви његови ближњи, сви који се налазе у његовом окружењу.

Један просветљен у породици – просветљена је и цела породица.

То је Закон, то је галактички и космички Закон.

Када је родитељ просветљен, он не мора ништа да прича својој деци о свом просветљењу, не мора да их смара никаквим васпитним и поучним причама (свака је прича излишна и сувишна!), али ће деца, ипак, знати,  да се нешто чудесно у њиховом окружењу догодило.

Деца ће, на овај или онај начин, преко свог унутарњег бића, примити божанске енергије просветљења.

 

06

Ми смо сви повезани и умрежени.

Сви смо повезани са Галактичким Језгром.

Сви смо умрежени у Космосу.

Ако само један од нас прими било коју вест из Галактичког Језгра, та ће се вест на разне начине, и муњевито, пренети на све оне који су у нашему окружењу.

 

07

Ради на себи, ради посвећенички, па не страхуј и не брини за своју децу.

Ако спасеш себе, спасао си и све око себе!

Посвећење Сербоне

Свесловенске Крилате Госпе

 

 

Светлани од Вилин–Горја,

лучезрачној Сербониној посвећеници,

по лепоти и дивоти равној Лади и Виосни,

из тајинственог племена Белих Срба.

Предводнице словенског јата

У венцу пурпурног обзорја тишине

Дивотом душе заносна Чаробнице

Ти што у сну призиваш

Три Сунца Поноћна

И што имаш глас и стас

Виле језеркиње Оране Свамиле*

Осом Вечности узведи Род наш

И потом сиђи у свет сенки и утвара

И мачем својим лучезрачним

Распрши таму од векова

И снова роди Саму Себе Сербона**

*Орана Свамила – свесловенска Дивот–Вила, заштитница песника тајинствених и иних уметника посвећеника, оваплоћење васколике божанске лепоте.

**Сербона (Србона, Срба) – свесрбска, свесловенска Крилата Божица, оличење васколике земаљске и небесне лепоте, која је, високо понад облака, летела пред Свароговим светим ратницима, предводећи их из битке у битку, из победе у победу.

Представљана је у лику прелепе, предивотне расне Србкиње: бујне, ваздушасте и неукротиве смеђе косе, што сеже до испод паса; небесно–плавих очију, из којих исијавају сунчеве ждраке, засењујући непријатељске паклене војске; обнажених груди млечно–беле пути, из којих је бризгала сурица, слатки напитак Богова, појећи и хранећи Свесловенску децу; била је увијена дугачким лепршавим (од пурпурне свиле) огртачем, изнад којега су светлуцала сребрна крила, а поврх свега је витлала копљем лучезрачним, распршујући тмушу облака, разгонећи зала света.

Сербона је, надаље, и Богиња Уметности, Божица Песништва, Божанство Словесности и Мудрости.

Вековима су, у свих Словенских Племена, дизани Сербонини Храмови, Храмови Уметности и Словесности, Храмови Лепоте и Дивоте.

Оног трена, Песник то зна, кад су Словени одбацили своју Веру и прихватили вере безбожничких племена из Тамног Вилајета, тада је потонуо Дух Словенски, и неће се снова дићи из Таме све док се не врате Вери Предачкој. 

Песник надаље зна, да Велики Преци обитавају у Будућности, и да нам долазе из Будућности, скривени у Великим Потомцима.

Тако се васпоставља Круг Вечнога Присуства.

Лирски записи

01

Одбачен од света, одбачен од људи, будан и освешћен човек бива најусамљенији у свету.

 

02

Будан и освешћен човек, може да се дружи само са другим будним и освешћеним човеком.

 

03

Једна од великих заблуда људи овога света јесте и то, да се супротности привлаче.

Истина је – да се само сличности привлаче!

Две сличне или сродне душе, привући ће једна друга и из најудаљенијега звезданог јата.

 

04

Људи још некако и могу да живе без смисла, али пробуђен и освешћен човек уопште не може да живи без смисла.

Он бива посвећен трагању за највишим смислом!

 

05

Само се у посвећеном стваралаштву, у стваралашту из љубави и зарад љубави, може пронаћи највиши смисао.

Човек посвећен стваралаштву подражава Бога.

 

06

Сасвим је природно, да се човек угледа на Бога, и да подражава Бога.

 

07

Човеков праискони сан јесте сан о Богу.

Човеков сан о Богу јесте тежња ка Богу.

Тежња да и сам постане сличан Богу!

 

08

Без сна о Богу, човек не би могао да опстане у свету.

 

09

Само онај који снева о Богу, може да твори дела која су мила Богу.

Лирски записи

 

01

Србски Стваралачки Дух спасава Човечанство и Мајку Земљу.

Тако је записано у Акаши.

А све што је записано у Акаши, то је Виша Стварност.

Нећу да размишљам о томе, како ово што сам записао звучи поробљеним и расрбљеним Србима!

То је њихово, а не моје!

Наш Стваралачки Дух, на почетку Новога доба, прелази на Вишу Стварност, остављајући за собом нижу земаљску стварност, у којој смо знали само за муке, невоље, патње и боли.

Србски Стваралачки Дух мора бити усаображен са Галактичким Језгром, са Галактичким Извором Живота.

 

02

Мрачни материјалистички поглед на свет остаје за нама.

У време владавине материјалистичког погледа на свет, огромна већина људи није могла ништа да схвати, да разуме и појми изван материјалног света.

Све религије, све духовности и сва учења у Староме добу бејаху у знаку материјалистичког погледа на свет.

 

03

Све глобалистичке и мундијалистичке приче јесу закаснели одјек Старог доба и његовог мрачног материјалистичког погледа на свет.

Све што је у минулих двадесет векова створено, било је подређено нижој (гмазовској) човеколикој раси, која је лукавством успела да пороби Звездану Стваралачку Расу, те тако да осујети духовни развој свих бића на Мајци, па и саму Мајку.

 

04

Буђење и освешћивање Србства јесте почетак ослобађања Човечанства.

Из корена се мења свеколико устројство Света.

Разориће се и нестати све земаљске установе Старога доба, а помреће и сагорети сва она човеколика бића која бејаху носиоцима тог Мрачнога духа.

 

05

Ново доба јесте Доба Духа Стварања.

Доба Више Стварности и Галактичке Свести.

Доба Обновљеног Завета са Расом Вилењака.

На језику Древних, на ведсрбском језику, реч Вилењак има значење Божанства Природе.

Вилењаци нису нека нижа (измишљена) бића Природе, како проповедају јудео-кршћани , као и свеколики европски позитивизам, већ су то Виша Божанска Бића Природе и Мајке Земље.

Штавише, Вилењаци су једна духовна грана Велике Галактичке Расе.

Лирски записи

01

Ми Срби, морамо да верујемо у своју духовну надмоћ!

И то, у овоме времену, мора бити наша вертикала, наша србска духовна и божанска вертикала.

Наш Пут навише, ка Светлости Духа Стварања.

За почетак је сасвим довољно да верујемо!

А потом ће Вера да се удружи са Знањем.

Знање – да смо духовно надмоћни над свим вразима и душманима својим.

 

02

Ми бисмо давно победили све душмане своје, само да смо веровали у своју духовну надмоћ.

Ми смо дошли до овога јадног стања, само зато што смо изгубили Веру у своју духовну надмоћ, само зато што су наши душмани успели да нас убеде, да смо ми духовно немоћни у односу на све њих скупа, као и на сваког од њих понаособ.

Дуго смо веровали да су наши непријатељи надмоћни, а да смо ми немоћнији од свих, те да ништа не можемо да учинимо за избављење и спасење своје.

Помирили смо се с тим, да је нама предодређено уништење, да смо ми народ који није достојан ни да живи.

Пристали смо да будемо жртва која не даје никаквог отпора.

 

03

Србство мора да се врати својим Изворима.

Србство мора да се присети своје давно заборављене духовне надмоћи.

Мора да обнови своју духовну надмоћ.

Мора да је васкрсне, и да је поново роди.

 Мора да верује у Себе, мора да верује у своју божанску мисију, мора да верује у Истину и Правду.

Србство мора да живи – како у Садашњости, тако и у Будућности!

 

04

Ми Срби, морамо да живимо! не тек неког приземног живљења ради, већ зарад једног Вишег Смисла.

Зарад једног Вишег Божанског Смисла, који превазилази и надилази сваки пролазни и земаљски смисао.

Тај Виши Смисао мора бити Свест о нашој божанској мисији!

Свест о нашој божанској мисији биће наша обновљена духовна надмоћ

Лирски записи

01

Проговорио сам на једном чудном и тајинственом језику, тако су ми рекли родитељи.

Тај чудан и тајинствен језик био је језик вилењака.

То сам тек много доцније сазнао.

Многа деца проговоре на том језику, на прајезику.

То су певљиве, мелодичне речи.

Речи од милозвучних самогласника и милозвучних сугласника.

Речи без оштрих сугласника као што су: р и ж.

Све оштре, страшне и ужасне речи у србском језику имају обевезно сугласнике р и ж: смрт, нож, бодеж, ужас, рез, рат, крв, жртва, трн, рака, црн, лупеж, крпеж, страва, стрмина, стрвина, мора, мртвац, мртваја, крах, крај, гром, погром, прогон, жалац, ждрело, жрвањ, жар, пожар, ватра, вир, вртлог.

Када песник жели да дочара страву и ужас, тада у песми ритмично понавља речи које управо садрже ова два сугласника.

Стога деца дуго не изговарају речи са гласовима р и ж, речи које их извлаче из тајинственог царства вилењака и уводе у суморан и прозаичан свет људи.

02

У најранијем детињству запамтио сам двостих који је до мене однекуд дошао, и који сам својим унутарњим бићем појимао и разумевао, само што га тада никоме нисам умео да разјасним и преведем.

 Тај двостих и сада (поново) записујем:

Оја нина туја виј,

мети нуна аза веј!

Овај двостих преведен са вилинског језика на србски језик, гласи:

Кад упознаш самога себе,

тада ћеш знати ко сам ја!

Као што осећате, смисао сам превео, али ритам и унутарњу музику стиха – нисам успео.

При превођењу и препевавању поезије са једног језика на други језик, ритам и унутарња музика стиха увек остају непреводиви!

То песници најбоље знају.

03

Вилински језик јесте језик чаролије.

Поваљање и певушење вилинских речи и песмица има чаролијско, магијско, онострано, тајинствено значење.

То је језик вилењака чаробњака, вилењака жреца, вилењака исцелитеља.

То је језик вилинских бајалица и басми.

У вилењака је све чаролијско, све магијско, све обредно, све ритуално, све бајалачко.

Њихов свет обједињује истовремено и видљиве и невидљиве светове; њихов свет је на граници двају светова: на једној страни – непојавни и онострани свет Природе, а на другој – овострани и појавни свет људи.

Једино ретки песници и несвено, до краја свог земаљског живота, одржавају везу са вилинским светом.

Зато свака права поезија и јесте – вилинска!

Колико је вилинског у поезији, толико је и животодајне енергије у песничкој речи.

РСИ*

Нити вити лити

Сети мети лети

Рси рси рси 

Нина нона нуна

*Ова песма је испевана на вилинском прајезику, из којега је доцније настао језик Белих Срба, на Крајњем Северу.

Појање ове песме има исцељујуће дејство.

Бели су Срби, илити Бели Словени, у изравној духовној, а по неким веровањима, штавише, и у крвној, дубокој вези, са Расом Вилењака.

То је Народ рођених сневача и пра ловаца на снове; Народ који од Праискони живи саобразно с Природом, саосећајући са самим Бићем Природе; Народ склон сновању, сневању и маштању, надарен за Лепе Уметности, превасходно за Певање и Песништво; Народ у којега је изражена сневајућа, уобразиљска, јасновида и  неовосветовна стваралачка даровитост, као и прозорљиво, видовито знање о тајинственим световима Нава.

Песнички речено, Бели је Словен и стасом и ликом, и душевним и духовним склопом, и складом, свакако, ближи Раси Вилењака (Вила и Вилана), него било којој другој Људској Раси.

А што се Вило – Словенских Језика тиче, слободно можемо рећи, ближи су Вилинском Прајезику, него ли ма којему од иних људских језика.