Лирски записи

 

01

Ми смо увек, и у сваком трену, на правом месту.

Било где да се затекнемо, ми смо управо на своме месту, ми смо, заиста, на правом месту.

Када смо у свом унутарњем бићу, и када смо у овоме тренутку, ми смо свагда, и у сваком часу, на за нас најбољем месту.

Место на којем се налазимо, јесте место које смо и незнајући то сами изабрали.

Давно изабрали!

 

02

Ако имаш чисте мисли и чиста осећања, ако имаш чисте речи и чиста дела, и ако истрајеш у томе, онда си ти већ близу тога дана када ћеш да надиђеш и преокренеш властиту судбину.

Превазићи судбину значи: изићи из поља узрока и последица, и живети тренутак, вечни тренутак, вечно сада, у којему нема ни узрока нити последица.

 

03

Све што је пролазно, то може бити и вечно, само ако умеш да живиш овај тренутак.

Буди самоме себи и учитељ и ученик.

Један једини учитељ, и један једини ученик.

И то је довољно.

И то је све.

 

04

Не умишљај да си бољи од других, и не умишљај да су други бољи од тебе.

Сваки човек има нешто што ти немаш, и свакоме од људи недостаје нешто што ти имаш.

Кад сретнеш човека, буди му човек.

Од човека се учи да будеш човек, од орла се учи да будеш орао, од храста се учи да будеш храст, од ветра се учи да будеш ветар.

 

05

Срећа није у узимању; срећа је у давању.

Што више дајеш, све више имаш.

Ко даје, имаће довољно и онда када ништа нема.

Не брини ни о чему, не стрепи ни од чега, не тугуј за прошлим, и буди смирен пред долазећим.

Све је онако како треба да буде, само ако ти јеси оно што јеси.

 

06

Космички Поредак почива на давању.

Када сви дају, онда сви и имају.

Ако сви дајемо свима, онда никоме ничега мањкати неће.

Сви ћемо давати, и сви ћемо довољно имати.

Имаћемо довољно, па и преко тога.

Не размишљај о томе од кога ћеш шта добити, већ размишљај о томе коме ћеш шта дати.

Један будући свет, који мора да се роди, управо ће на овоме Закону да почива.

Лирски записи

01

Колико ми чувамо и негујемо Језик, толико ће и Језик да чува и негује нас.

Упрошћавање Језика, Суштог Језика, јесте упрошћавање Унутарњег Бића.

Упрошћавање у смислу обесвећења.

А обесвећење Језика јесте истовремено и обесвећење Живота и Бића.

02

Искварен Језик води кварењу Душе, Духа, Бића и Суштаства.

Какав ти је Језик, таква ти је и Душа.

Племенит, узвишен, продуховљен и одуховљен Језик има исцељујуће и животодајно дејство.

03

Неке најдивотније србске речи ушле су у језике иних народа и племена у окружењу.

Тисућа, тајница, творница, ногомет, крајолик и тисак (као и отисак) јесу србске речи.

Смучке и смучање јесу древне србске речи које користе нека словенска племена.

Смучке и смучање значе скије и скијање.

Ми не морамо уопште да користимо нордијске речи поред тако лепих србских речи: смучке и смучање! Чудно је да већина Срба користи германску реч фудбал (фусбал), када већ имамо нашу реч ногомет!

 Ако већ имамо рукомет, зашто не бисмо имали и ногомет?!

Многи необавештени мисле да је ногомет кроатизам, па је зато не употребљавају.

Запамтите: нема кроатизама, постоје само србизми!

04

Правилно је: Куда (или камо) идеш?

Неправилно: Где идеш?

Уместо: Где идеш? пита се: Где си био?

Правилно је: Ради чега путујеш у Русију?

Неправилно: Због чега путујеш у Русију?

На питање: Ради чега путујеш у Русију? Одговара се: Због посла.

05

Правилно је: Наточи ми чашу воде!

Неправилно: Наспи ми чашу воде!

 Вода се точи, вино се лије или налива, а жито се сипа.

06

Каже се: чистота језика, чистота душе, као и чистота свега другог што се опипати не може.

А за све оно што се опипати може, што је вештаствено и материјално, што је појавно и видљиво, за то се користи израз: чистоћа.

Такође морамо правити разлику између унутрашњег и унутарњег!

Унутрашње се односи на оно што је видљиво, а унутарње на оно што је невидљиво.

Каже се: унутарње биће, унутарњи светови, а не: унутрашње биће, унутрашњи светови.

07

Правилно је: жита.

Неправилно: житарице.

Само један постотак Срба прави разлику између жита и житарица.

Знамо шта је жито, знамо шта су жита (множина), а житарица је назив за брод који је некада давно, рекама и морима, превизио жито.

08

Лице се мије, коса се измива, а улица се пере.

Ружно је рећи: опери руке, или: опери лице!

Да вас подсетим на једну народну пословицу:

Рука руку мије, образ обадвије.

Сад замислите да је уместо песнички дивотне речи мије, тврда и прозаична реч пере!

 

09

Језик је огледало Душе.

Какав ти је Језик, таква ти је и Душа.

Племенит, отмен, господствен, образован Човек, заиста, по Језику се препознаје.

10

Лечење Србског Бића почиње са лечењем Србског Језика!

Лирски записи

 

Племенитој и Дивотној Ј. М.

 

 

01

Од детета сам осећао присуство виших духовних бића.

Они су моји водичи, они су моји чувари.

Без тих бића не бих ништа учинио, и без тих бића не бих опстао у свету.

Та бића ме прате сустопице на свим путевима мојим.

Прате ме и на јави и у сну.

С њима певам, с њима пишем песме, с њима се животу радујем, с њима тугујем и патим, и с њима љубим сва бића у свим световима.

Сваки човек има своје водиче и чуваре, и сваки је човек под заштитом из виших духовних светова.

Али је само редак онај, који бива свестан тога.

 

02

Све време ме прати Жена од Светлости.

У својим најтежим и најболнијим тренуцима, могао сам јасно да видим Жену од Светлости.

Она је високо понад свих иних бића из духовних светова, негде високо у небеским пространствима.

Чини ми се, да је Она надређена њима, да Она њима руководи, да их Она усмерава.

Она се појављује само у оним тренуцима када се налазим између живота и смрти, када сам у великој опасности, када се заглавим у понорима упоредних светова, када нисам ни овде ни тамо, ни у овом ни у оном свету.

 

03

Жена од Светлости јесте сва у светлости.

У светлости белој, у светлости плаветној, у светлости ружичастој, у светлости љубичастој – у свим овим ваграма светлости у исти мах.

И све те вагре светлости титрају и трепере, и све се преливају, прожимају, претапају и стапају, творећи дивотну ауру светлости што попут венца искричавог, бљескајућег и љескајућег, овенчава свеколико небо на обзорју.

 

04

Она је истовремено све: и мајка, и сестра, и невеста, и драгана, и кћи.

Она је сва од топлине и милине, сва од лепоте и дивоте.

Она је све у свему, – празнина и пунина, дубина и висина, простор и време, време и вечност, јава и сан.

Она је Првобитна Светлост која се пројављује у Жени од Светлости.

Њу некада осећам и доживаљавам као Прамајку, као Свемајку – као Велику Мајку свих бића суштих у свим световима суштим.

 

05

Да, сви смо ми вођени.

Ја верујем, осећам и знам, да сам вођен.

А ако сам ја вођен, онда смо сви вођени.

Јер, што се дешава само једном од нас – дешава се свима нама, дешава се сваком од нас.

 

06

Кад год чинимо племенита и узвишена дела, тада узрастамо у светлости, тада узрастамо у духовним световима, тада се Извору Живота примичемо.

Без племенитих и узвишених дела, ми бисмо брзо усахнули и свенули.

Наша би лепота намах ишчилела.

Наше би биће у таму потонуло.

Што чешће понављамо племенита и дивотна дела, тиме све више животодајне светлости из себе исијавамо.

Са исијавањем животодајне светлости из себе, ми учествујемо у Божјем Стварању.

Стварамо нове животе, нове светове, нова звездана јата у којима ћемо једном, ко зна када, да бивамо и обитавамо.

Лирски записи

 

Драгославу Бајагићу, вечитом путнику кроз унутарња звездана јата.

 

01

Када бацимо поглед кроз човечанску светску повесницу, онда видимо да нису увек побеђивали јачи и бољи, већ, најчешће, они у којих бејаше више зла.

За победу није довољна само неустрашивост, храброст, издржљивост, снага и оружје, већ је за победу, канда, најпресудније зло, како у човеку појединцу, тако и у народу.

Не може да убија онај човек, ма колико био храбар, јак и моћан, ако нема зла у себи, ако по природи није зао.

Што се односи на појединце, то се односи и на племена, родове и народе.

Све оне дивље хорде, сва она варварска крда и чопори, све оне освајачке војске кроз многе векове нису побеђивале зато што су биле ратничког и витешког духа, већ зато што су то биле војске саздане од болесне мржње и великог зла.

На свим бојним пољима зло је вазда пресуђивало и побеђивало.

Ратове су увек губили они народи који нису могли да понове злочине својих непријатеља.

 

02

Званична човечанска светска повесница јесте пуна обмана и опсена, те свесних или несвесних кривотворења.

Кроз многе векове, управо су заувек нестајали они народи који су у том добу били на највишем духовном и културном ступњу.

Одавно  су са лица Земље нестали управо они народи који су највише задужили човечанство, они који су највише умних и духовних вредности подарили људском роду.

Није у питању ни мудрост, ни снага, ни храброст, већ, превасходно, зло!

У свим ратовима, у свим биткама – зло је ликовало над добром.

Ову истину, ову сушту истину, многи учени људи превиђају.

 

03

Овај свет је тако устројен, да је у њему добро вазда на губитку.

У сваком рату између добра и зла, зло ће увек изићи као победник.

Срби су одувек били убијани, сатирани, затирани и прогоњени са својих вековних огњишта, не зато што су слабићи и кукавице, већ зато што немају ону количину зла коју имају њихови душмани.

Срби су храбри и неустрашиви, Срби су јединствени ратници и витезови у духу, у срцу, у бићу своме, али Срби губе битке, некад и ратове, само зато што по природи својој нису зли.

 

04

А сада да разјаснимо нешто што није предметом позитивистичког и материјалистичког учења, нити великих егзотерних религија, већ једне тајне духовне науке, рођене на Пупку Света, међу синовима и кћерима Звездане Расе.

Сви смо ми у овај свет дошли по задатку од виших духовних бића, те са овог света одлазимо онда када обавимо свој задатак.

Што се односи на појединце, то се односи како на племена и народе тако и на расе.

Не само да верујемо, већ и знамо, да је Живот вечан, заиста вечан.

Али тај вечан Живот није нам дан да бисмо га проживели само у овоме свету, само на овој Планети (која некада бејаше Звезда), само у овим појавним и видљивим пространствима, већ се вечан Живот прелива на све светове, видљиве и невидљиве, на сва звездана јата, видљива и невидљива, на све космосе, видљиве и невидљиве.

 

05

Да бисмо могли негде другде да се појавимо, да се родимо на некој новој планети (некој Новој Земљи), у неком новом сунчевом систему, у неком новом звезданом јату, ми пре тога морамо овде да умремо, морамо одавде да одемо.

Оно што овде видимо и појимамо као смрт, то се тамо негде далеко, у некој новој галаксији, види и појима као рођење.

Смрт у овоме свету, није смрт за друге светове.

То је само смрт овде и сада, а рођене се, истовремено, дешава с ону страну Обзорја Догађања.

 

06

Све ово што се у последње време дешава са нама Србима, указује ми на нешто суштаствено што превазилази сва учења овога света.

Имам предосећај, дубоко осећање, да су Срби, и као Народ и као Раса, обавили свој задатак на Земљи, у овом сунчевом систему, у овој галаксији, у овим појавним пространствима.

Ја говорим из осећања, из срца, из унутарњег бића, а не из ума, из знања и сазнања.

Живот је вечан, заиста вечан!

Да бисмо могли да видимо и доживимо друге далеке и тајинствене светове, ми пре тога морамо да одемо одавде, да напустимо овај свет, и ова пространства.

Морамо за овај свет да умремо, да бисмо били рођени за неки далеки и онострани свет.

Све су ово осећања и виђења једног песника, који је својим срцем повезан са Акашом.

Лирски записи

 

01

Ако немаш визије, немаш ни себе!

То је закон.

Виши галактички, космички и божански Закон.

Мисли шта год хоћеш, али без визија, без виших духовних и божанских визија, ти ниси ти!

Ако уметник нема визија, онда нема ни уметничког дела.

Ако један народ нема визија о себи и својој држави, онда нема ни народа, ни државе.

 

02

Србији требају школе стваралачких визија.

Не школе у којима ће да се предају техничка и технолошка знања, да се стварају роботи и киборзи, већ школе у којима ће се рађати стваралачке личности, самосвојне и самобитне личности од божанских визија.

Нема личности без вертикале.

Без вертикале ничега нема.

Вертикала је карактер, виши карактер, редак карактер.

Вертикалу нема техничка и технолошка интелигенција; вертикалу имају само они који се образају на галактичким, на космичким, на божанским знањима и искуствима.

 

03

Ако не уништимо ове позитивистичке и мундијалистичке школе, онда ће те школе уништити и нас и нашу децу, као и децу наше деце.

Сваки самобитан и самосветан човек мора бити против оваквих школа, јер то су школе за идиоте и дебиле, за слуге и роботе Великог Инквизитора.

Свако ново друштво почиње од деце и са децом.

Ако не променимо школе, ако не створимо неке нове школе, онда су бесмислене све друге промене и обнове друштва.

Почетак свих почетака јесу деца; почетак свих почетака јесу нове образовне, продуховљене и освешћене школе.

 

04

Родитељи, не будите спавачи!

Сваког дана проверавајте шта ваша деца уче у школи.

Ако не бдијете над својом децом, онда ћете већ колико сутра и ви сами бити изгубљени заједно са својом децом.

Изгубљени, не од данас до сутра, већ заувек!

Да би могло да се обнови, препороди и васкрсне Србство, онда се, за почлетак, морају уништити ове и овакве србске школе.

Ове и овакве србске школе нису за освешћене и словесне, већ за поробљене и бесловесне.

 

05

Родитељи, пре него што упишете своју децу у школу, упознајте будуће учитеље и наставнике.

Разговарајте са сваким понаособ; упознајте и душу и биће сваког оног којему ћете поверити своју децу.

Наставник мора да буде образован и моралан.

Није довољно само знање, техничко и технолошко знање наставника, већ наставник мора да буде личност од етике, личност од вертикале, личност од карактера – високог катактера!

Наставник мора да зрачи духом!

Мора да буде оваплоћење вертикале!

 

06

Распитајте се, проверите, испитајте ко пише уџбенике за вашу децу.

Ко су аутори уџбеника из којих ће учити ваша деца!

Да ли су то заиста образовани, просвећени и освешћени аутори, или тек слуге ватиканских и бриселских чиновника.

Ваша деца морају да се образују, морају да стичу темељна и темељита знања, из оних уџбеника које ће писати самобитни и освешћени србски стваралачки посвећеници.

Не верујте им ништа, већ све сами проверавајте!

 

07

Није лако бити родитељ, али је истовремено и најлакше бити родитељ.

Ово је зен-будистички парадокс који открива саму суштину.

Није лако бити родитељ, ако љубави немаш; најлакше је бити родитељ, ако љубави имаш!

Ако љубави имате, онда ћете из часа у час, из дана у дан, будно мотрити на своју децу.

Колико ви бдијете над својом децом, толико ће и Божански Дух да бдије над вама!

 

08

Све је труло у србским државним школама, и ту не помажу никакве поправке, никакве реформе.

Овакве школе морају да се посве униште, те да се из темеља, из Бића, граде нове школе – нове школе за Ново доба!

Лирски записи

 

01

Ако желите да сачувате душу своје деце, не дајте их у државне школе.

Како год знате и умете, удружујте се, скупљајте средства, и оснивајте приватне школе, у којима ће ваша деца стицати она знања која ће их водити кроз живот.

У званичним државним школама, знајте и верујте, ваша се деца неће умно и духовно образовати, нити ће моћи икада да се развију у здраве, самосвојне, самобитне и самосвесне личности.

Ја сам још пре тридесет година писао, да би званичне школе требало укинути.

Сада то понављам, и поткрепљујем, са новим увидима, новим доказима, новим чињеницама.

У србским школама, србска се деца не уче да љубе завичај, да љубе родину, да љубе отаџбину и свој род, да љубе своје племе и свој народ, не уче се да поштују и цене културна, уметничка, историјска и духовна остварења својега народа, већ им се поробљава и душа и ум и дух, већ се од њих стварају медиокритети који ће, када одрасту, бити послушници, слуге и робови Великог Инквизитора.

 

02

Ако завирите у уџбенике из којих уче ваша деца, а поготову у уџбенике из србске повеснице, онда ћете ту наићи на све сама историјска кривотворења и на све саме ватиканско-германске лажи.

Имаћете осећање да су те уџбенике писали лукави и потуљени вековни непријатељи Србства, да су их састављали и писали јудео-кршћански калуђери шкопљеници.

Ниједна званична школа у Србији није више србска, већ иза свих тих школа стоје највећи мрзитељи Србства.

У званичним србским школама, од учитеља до професора, раде само они који су положили заклетву Великом Инквизитору.

 

03

Из званичних србских школа србска деца не излазе паметнија и словеснија, већ глупља и бесловеснија.

Немојте се заваравати, немојте се поводити за лажима србских политичара и србских званичних медија – Србија је посве поробљена земља!

Наши су вековни душмани најпре поробили вас, па сада смерају да поробе и вашу децу.

Преко својих школа (јер у Србији одавно нема србских школа!) они вашој деци поробљавају душу, поробљавају срце, поробљавају ум и поробљавају стваралачки дух.

Када заврше школе, ваша деца неће бити умне и стваралачке личности, већ персоне које ће и мислити и радити онако како им, преко својих слугу, нареди Велики Инквизитор.

 

04

Родитељи, Срби, исписујте своју децу из званичних државних школа, и уписујте их у србске школе које ћете сами оснивати, подизати, градити и отварати!

Јесте скупо, али је овако много скупље.

Много скупље, зато што ћете, у овој и оваквој школи, изгубити своју децу, али ће и ваша деца да изгубе сама себе, јер никада неће бити своја на своме, никада неће бити самосвојне и самосвесне стваралачке личности.

 

Осмо  Мудрованије из Тијаније

 

*

Устани радосно са песмом будилницом

На починак иди са песмом успаванком

Свети текстови се тихују и певају

Деца се уз песму милују и подучавају

 

* *

 

Најбоље духовно време је предјутро. У овом исечку Вечности добро је

започети  с в о ј  вечни разговор са Творцем. Свестан разговор са Творцем,

свестан разговор са сваким човеком, са сваком биљком, животињом и

минералом, узајамна искреност, поштовање, узајамно давање и примање,

узајамно подучавање, узајамно путовање, певање и играње, основа су живота

 у Новој свести.

 

* * *

 

Предјутро рађа јутро, јутро рађа дан, а дан рађа недеље, месеце, године.

Време и простор рађају догађаје, догађаји обликују нас, све до једног

времена – не-времена, стања Једноте, вечног блаженства. Вечно блаженство

није друга и моћнија врста сна или сањања. Вечно блаженство је Стварање.

 

* * * *

 

Јутрос, на размеђи јесени и зиме, стигла је из суптилног поретка крунска

вест: У ТИЈАНИЈИ ЈЕ ЗАПОЧЕЛО ЗЛАТНО ДОБА. Од данас Тијанија

неће одређивати судбину Тијанијцу, већ ће Тијанијац, концентрацијом

угушћивати свест и управљати Тијанијом и својом судбином.Ускоро ће

Златно доба да стигне и у Србију. Из Србије, праземље, првоствореније,

Лепота ће се разлити планетом и Универзумом.

 

* * * * *

 

Одмах сам постао расположен за изградњу нових великих дела, за за-једницу.

 Јасно сам осетио  покрет из промисли, потом кроз мисао, а онда су испливале идеје. Иде-ја је основа изграђеног дела – техничког, сликарског, музичког,

сваког. Прекрстио сам ноге у положај расцветалог лотоса и кренуо на дуги унутарњи пут. Ако хоћеш да помогнеш човечанству-Човеку, помогни најпре

себи, и буди тих. Нека те ти-шина одведе у поље Једноте, битак. Тада ћеш

 душу напајати са изворним знањима, која осветљавају лични задатак, лични

пут, осветљавају пут општег развоја и спасења. То потпуно испуњава биће.

Срећа и Љубав развукли су моја плућа као хармонику.

* * * * * *

 

Волим сваки део дана од јутра до поноћи.

Волим сваки дан у месецу

Волим сваки месец у години

Волим сваку годину у столећу

Волим свако столеће у тисућлећу

Волим свако тисућлеће у Вечности

 

21. 12. 2013.

В л а д а н   П а н т е л и ћ

Лирски записи

 

01

Сваки је уметник вођен из виших духовних светова.

Сваки песник има своју вилу која га води и проводи кроз тајинствене пролазе овога света.

Кроз овостране и оностране лавиринте, кроз капије и двери упоредних и тајносаних пространстава.

Без виле путеводитељице, песник не би могао, не би знао, и не би умео, сам, да прође скривеним и  тајанственим крајолицима унутањих светова.

Изгубио би се, залутао би, потонуо, и нестао, заувек, у црним рупама Велике Душе.

 

02

Данас сам упознао једног дивног човека, једног сликара, једног уметника, и једног посвећеника Лепоте.

Знао сам га одавно, онако издалека, али га тек данас уистини упознах.

Живи у мом суседству; виђали смо се данима, месецима и годинама, најчешће на Дунаву, но, тек се данас сретосмо и, упознасмо.

Кад год се догоди сусрет двеју душа на Земљи, онда се, у исто време, роди и нова звезда у духовном звезданом јату.

 

03

Зове се Радомир Божовић.

Сликар, вајар, свестрани уметник и посвећеник из Гајтана, села подно тајносане Радан-планине.

Једноставан, благ, племенит, и продуховљен.

Редак је, заиста редак, такав човек, такав посвећеник, у овом бездушном времену!

Живи за Лепоту, и живи од Лепоте.

Оне унутарње, душевне и духовне Лепоте.

Јер само унутарња и душевна Лепота јесте уистини Лепота!

 

04

Седео сам са Радомиром Божовићем, у његовом уметничком врту, у врту за тиховање.

Окружени биљкама, ретким воћкама и дрветима са Радана, окружени уметничком душом обликованим каменом и дрветом, имао сам осећај, да седимо у зеновском врту, у којему ветар са Дунава, по сувоме и опалом лишћу, у овоме трену вечности, исписује хаику песме.

 

05

Лепота нас штити, Лепота нас брани, Лепота нас храни, и Лепота нас спасава.

Лепота Душе, Лепота Срца, Лепота унутарњих светова.

Без те Лепоте – нема Смисла, нема Љубави, нема Живота!

То је она тајинствена Лепота и Дивота што остаје и после нас.

Остаје после нас, и иза нас, да још дуго, некада и вековима, живи као самостално и самосвојно Биће Унутарње Лепоте. 

Лирски записи

 

01

Србија ће нестати, уколико не пронађе Властити Пут.

Али, без Обновљеног Србства, Србија не може да пронађе Властити Пут.

Без Обновљеног Србства, нема ни Властитог Пута за Србију.

Само у Духу Стварања Обновљено Србство може да васкрсне Србију.

Да би се родило Обновљено Србство, пре тога мора да умре и нестане Трулежно Србство.

Трулежно Србство јесте праузрок и узрок свеколике беде у Србији.

Трулежно Србство данас води главну реч у Србији.

Трулежно Србство јесте на свим кључним местима у Србији.

Трулежно Србство изнутра разједа и растаче све што је у Србству икада било здраво.

 

02

Србија не може да крене напред и навише, све док се не уклони Трулежно Србство.

Трулежно Србство јесте Небиће наспрам Бића Србства.

Рат између Обновљеног Србства и Трулежног Србства јесте рат између Бића и Небића.

Све док већина Срба ово не схвати и не освести, Србија не може да крене напред и навише.

 

03

Рат између Обновљеног Србства и трулежног Србства јесте рат између Светлости и Таме, рат између Стварања и Разарања, рат између Вертикале и Хоризонтале, рат између Смисла и Бесмисла, рат између Истине и Лажи, рат између Живота и Смрти.

 

04

Трулежно Србство – то је нечиста крв, нечисти дух, нечиста душа, нечисте мисли, нечисте речи, нечиста дела, нечисти живот свих оних Срба отпалих од Истине, од Светлости, од Правде, од Љубави, од Доброте, од Природе, од Духа Стварања.

 

05

Обновљено Србство мора да проклија и исклија из Трулежног Србства, онако како проклијава, исклијава и расцветава се најдивотнији цвет из најсмраднијег гнојива и сметлишта.

 А када се расцвета Обновљено Србство, када ојача и оснажи, када узрасте и надрасте, тада ће само од себе да усахне, да ишчили и да заувек нестане Трулежно Србство.

Лирски записи

 

01

Природа је за мене одувек била Божанство.

У Природи сам још од детета осећао присуство Бога, присуство виших духовних и божанских бића.

Кад свој животни пут сагледам из унутарњег бића, тада могу рећи, да сам ја још у детињству био родоверац, родноверац, староверац, древноверац и праисконац, а да ни сам нисам био свестан тога.

 Напросто, осећао сам и живео Веру својих Древних Предака, онако како сам осећао и живео саму Природу.

Између Природе и мене одувек је постојала јака веза, која се може само Срцем и Душом појмити, схватити,  објаснити и разјаснити.

 

02

Свака истинска вера јесте Вера Срца.

Вера није предмет и ствар Ума, већ праискони, празвездани, галактички и космички зов Срца и Душе.

Вера се не може учити и научити.

Вера одувек и заувек живи и обитава у Срцу, у Језгру Душе.

Зато је мом Бићу, мом Песничком Бићу, и најближа Праискона Вера, Вера наших Древних Предака.

Свако од нас на овај свет долази са Својом Вером.

Ми се рађамо са Својом Вером, и Наша Вера јесте Наш Унутарњи Пут ка ПраСветлости, ка ПраЖивоту.

 

03

Мени је драго што је у Србији све више младих родновераца, оних праисконих посвећеника који осећају и живе Веру Древних Предака.

Заиста, има дивних, пробуђених и освешћених младића и девојака, младих праисконаца, младих словенских ратника светлости, који наслућују и осећају, да је Истина, да је Светлост, да је Живот – негде с ону страну Обзорја Догађања, с ону страну јаве и сна, с ону страну ветрова и киша, с ону страну Добра и Зла, с ону страну свих варки, опсена и омаја овог дегенерисаног,  декадентног, болесног и лажљивог света.

Ти млади људи јесу духовна основа и потка једног Новог Србства које тек има да се роди.

 Новог Србства у Светлости Древних Богова.

 

04

Млади србски родноверци и старославци јесу будућност Србства, ВедСрбства.

Они су открили и препознали Свој Пут – Пут Живота.

Они љубе Живот, и они живе Живот.

Они прослављају и обожавају Живот.

И они желе да се жене и удају, и они желе да рађају децу.

Они желе да буду Цели и Поптпуни, они желе да буду Испуњени и Заокружени, и, они, надасве, желе да живе Живот са Сврхом и Смислом.

Ја верујем у њих!