Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Драган Симовић: Тужбалица Србског Песника
Драган Симовић Једноумље и безумље
Лирски записи
01
Клони се светине, чувај се злих људи!
Људи без душе бивају страшнији од дивљих звери.
Они који нису ни за шта способни – за свако зло су способни!
Највећи паразити владају светом.
Највећи паразити и највећи лудаци.
Ако желиш да сачуваш мир, и да живиш достојно човека, не излази из свог унутарњег бића.
Не веруј људима ни када ти са даровима долазе.
Што су јаднији, све су опаснији!
02
Остани незапажен и непримећен у свету.
Што више награда и признања од света, све мање мира и слободе у свету.
Онај којега данас светина прославља, сутра ће бити разапет на крсту.
Ништа непостојаније од руље и светине.
Ништа непостојаније и непоузданије!
Једноумље је завладало светом.
Једноумље и безумље.
Човечанство одавно не води Дух Стварања, већ Дух раскола и разарања.
03
Србија је земља којом владају парије и палије.
Србија је пуна и препуна парија и палија!
Парије и палије свуда су и на свим местима.
Што јаднији и беднији изрод, све је на вишем и на бољем месту.
Изрод и поган растура Србију.
После овог изрода и погани, од Србије ништа останути неће.
Са овим изродом и овом погани, свака је будућа прича о Србији већ унапред испричана.
04
И ово је важно да разјаснимо и освестимо.
Највише зла Србству и Србији није нанео наш спољни злотвор и крвник, већ ова поган из Србства и Србије.
Оно што је међу нама, и у нама, то је наш најподмуклији и најгрознији враг.
Лако бисмо се ми одбранили од спољнога непријатеља, да није овога домаћега врага што са нама једе и пије!
Драган Симовић: Сусрет на Дунаву
Лирски записи
01
Колико сунчеве светлости, толико радости душе.
Данас сам изишао на свете воде Дунава.
Сео сам на пањ, као праисконац, као словенски седокоси и седобради Бог, окренуо лице према Сунцу и, кроз трепавице зурио у праискону светлост.
Тиховао сам, сневао и сазерцавао.
А онда су се, изненада и однекуд, стазом што води према Реци, појавила двојица младића, са руксацима и фотографским апаратом.
Видео сам, одмах и још издалека, да нису обични, да зраче чистом, тананом и тајинственом енергијом.
То се у трену осети, и препозна.
Не знам како ви, али ја то могу.
То је неко унутарње чуло палео-ловца, праисконца, самураја.
Људи се на даљину осећају и препознају.
Пре него што се неки човек примакне вама, можете на даљину, некад и на пушкомет, да осетите, да препознате и прочитате његов дејствени запис, његов светлосни запис, запис његовог бића и душе.
02
Сазнао сам да су студенти, да су посвећени уметничкој фотографији, и да су повезани са Мајком Природом.
Разговарали смо, једноставно и чисто, као да смо стари знанци.
Да, заиста, сви се ми однекуд знамо!
То је, претпостављам, свако од вас макар једном у својему веку доживео.
Сретнете некога први пут, заиста први пут у овоме свету, а имате осећање, убеђени сте, да се однекуд знате.
Знате се однекуд, а никада се пре тога нисте срели!
Песник би рекао, да има људи који су познати сновима нашим.
03
Причао сам им, приповедао, казивао песме.
Ко воли поезију, тај мора бити племенита душа.
То сам још у младости схватио.
Ко не воли поезију, тај не примећује никакву унутарњу лепоту.
Колико је човек посвећен унутарњој лепоти и дивоти, толико је и у Истини.
То је моје искуство.
Та два млада човека осећају и препознају лепоту.
Држе се божанских начела, држе се вертикале.
Сликали су ме, док сам им, зурећи у Сунце, песнички приповедао.
Сазнао сам да се зову Синиша и Дарко.
04
Рекоше ми, да се они, за разлику од својих поробљених вршњака и студената, држе древних мудрости, држе древних тајних и тајинствених учења.
Не дозвољавају да их пороби Велики Инквизитор.
Следе свој унутарњи пут, следе божанску завојницу.
Кажу: нису сви млади људи поробљени; има их који мисле својом главом, који осећају својим срцем, који се жестоко опиру поробљавању ума и духа.
Данашњи студенти нису оно што су студенти некада били.
Болоња је вид прикривеног и лукавог поробљавања.
То је велика подвала, опсена, илузија, варка и омаја.
Али, на срећу, има и оних студената чији се ум, чији се дух, чије се биће – никада неће поробити.
Рекох им, да знам, те да ме то и радује, и охрабрује.
Само се држите вертикале, па се не бојте никога и ничега!
То им, на растанку, поручих.
Насмејаше се из срца, и, пре него што ће замаћи у шуму поред Дунава, довикнуше:
Проследићемо Вам фотографије!
Знам, и верујем, да хоће.
05
Сваки сусрет, ако је природан, искрен, једноставан и отворен, оплемењује и обогаћује.
Сусрети су важни, сусрети су битни.
Сусрети човека са човеком, сусрети двају бића.
Људи овога времена скоро да не умеју више да се сусрећу и срећу, да се друже и разговарају – зато су и болесни, зато су и депресивни.
А депресија је тешка болест душевна и духовна.
Та болест је много тежа, опаснија и подмуклија него што људи мисле да јесте.
Званична медицина још није испитала узроке и праузроке као и све последице депресије.
Званична је медицина заробљеник позитивизма и материјализма, заробљеник дарвинизма и фројдизма.
Званична медицина не лечи човека, већ болест.
Званична се медицина не бави суштим човеком, већ умишљеним болестима.
За њу је важнија болест од човека.
Загледана у болест, заборавља на човека, на човека као биће сушто и јединствено, као биће непоновљиво.
06
Ми смо оно што остаје иза нас, и после нас.
Ми смо наше мисли, наша осећања, наше речи, и наша дела.
Ако иза нас нису остале наше мисли, наша осећања, наше речи и наша дела, онда ми као да нисмо ни живели, онда ми заиста и нисмо живели!
Ако наше земаљско присуство није записано у Акаши, онда нас нико, никада и нигде пронаћи не може.
Били смо, а нисмо били!
Драган Симовић: Са собом и пред собом
Лирски записи
01
Сваки је човек оно што жели да буде.
Оно што је у прошлости желео да буде.
Оно о чему је сневао и маштао, оно о чему је мислио и размишљао.
И сваки човек има право да буде, оно што жели да буде.
Све што се односи на појединце, односи се и на народе, на племена, на родове.
02
Ја сам овај што јесам управо оно што сам желео да будем, оно о чему сам сневао и маштао, оно о чему сам размишљао и промишљао.
Ја јесам – сви богови моји, сви преци моји, и сви потомци моји.
Ја сам – они, и они – то сам ја!
Сви су они у мени; и ја сам у свима њима, и у сваком од њих понаособ.
03
Али, у мени су и сва бића ина, и сви светови, и сва сунца, и сва звездана јата.
Ја кажем то, зато што то тако и осећам.
Када не бих то тако осећао, онда не бих могао, и не бих умео, да кажем то.
Важно је да човек увек буде у Истини – са собом и пред собом.
А када је у Истини са собом и пред собом, онда је у Истини и са свим и пред свим иним бићима и световима.
Ко живи у Истини, живи и у Животу!
04
Суштина свих учења, свих школа, свих образовања, свих стечених знања и сазнања јесте у томе, да се истински живи Живот у складу са свим тим стеченим знањима и сазнањима, са свим тим уметностима, умећима и вештинама.
Ја се нисам образовао, нисам стицао знања и сазнања, да бих се показивао и доказивао пред неким; ја сам се образовао зарад себе, зарад саме праисконе лепоте и дивоте свих знања и сазнања.
Мени је највећа награда за знање – само знање!
05
Никада нисам желео пред људима да показујем своје знање и умеће.
Нисам желео, и нисам умео.
Кад кажем да нисам умео, то значи – да нисам желео!
Уопште ми није стало до тога, од младости ми није било важно, шта ће и како ће људи да мисле о мени.
Нека мисле шта хоће, и како год хоће!
Мени је одувек било само једно битно:
како Створитељ, како Дух Стварања, како Мајка ПраВасељена гледа и види мене.
Како ме виде духовна бића из виших божанских светова!
06
Ништа ми, и као песнику а и као човеку, не значе сва признања и све књижевне и друге награде овога света, ако ја нисам усаглашен и усаображен са Истином, са Лепотом, са Светлошћу, са Добротом, са Љубављу, и са самим Животом!
ANOTHER MURDER BY HAGUE TRIBUNAL? ICTY IS PREVENTIG SESELJ FAMILY TO VISIT HIM IN SECRET HOSPITAL ?
INHUMANITY AT WORK: ICTY IS PREVENTING SPOUSE AND SON OF DR VOJISLAV SESELJ TO VISIT HIM AT UNDISCLOSED HOSPITAL, WHERE, ACCORDING TO ICTY OFFICIALS, HE IS RECOVERING AFTER REMOVAL OF COLON CANCER ! SHOULD WE BELIEVE THEM, AFTER THEY „MURDERED“ FORMER SERBIAN PRESIDENT MILOSEVIC, IN A SIMILAR MANNER?
The entire treatment of this „longest imprisoned political activist in European history“ is surrounded by mystery, secrecy, controversy, and contradictory statements from the officials, which indicates that „Something is fishy in Denmark“…
21.12.2013. SERBian FBReporter , M Novakovic
According to Serbian Radio B92 and other media- Wife and son of ailing Serbian political leader and university professor Dr Vojislav Seselj are prevented (obstructed by Dutch authorities and ICTY officials) to visit him at undisclosed Dutch hospital, where he is allegedly recovering from the colon cancer surgery. Mrs Jadranka Seselj, the spouse of, the longest held in Western captivity political prisoner, Vojislav Seselj (Mr Seselj has been imprisoned without sentence, practically for the „verbal offense“, for almost 11 years) has stated for B92 that she and other family members are trying to get „approval“ to visit their husband and father, already for three days, but they are being „bounced“ between Dutch police and Hague Tribunal, each denying own responsibility!?
The ICTY doctor has told them their husband and father is doing fine, but he refused to provide any details.ICTY, which is effectively controlled and stuffed by (Pro)NATO countries that were involved in NATO illegal war against Yugoslavia in 1999, has proven record of Anti-Serbian bias. In 2006 they practically murdered former Serbian president Slobodan Milosevic by denying him proper medical care and treating him with „poisonous“ medications. Another 14 Serbian prisoners died mysteriously while in ICTY captivity, or shortly after being released to die „somwhere else“.
The Western Anti-Serbian bias is obvious as well in ICTY statistics – Since ICTY was founded, in this tribunal the heaviest and the most disproportionate sentences were given to Serbs- Over 1,000 year of imprisonment, while all other ethnic groups received less than 300 years !? In same time, while entire Serbian political and government leadership was punished with little evidence, no evidence, or just by following the principle of „chain of command“ (the principle never applied to „other side“?)-
Their counterparts from Kosovo, Bosnia and Croatia were released without any, or with very symbolic sentences. ICTY simply ignored the most heinous crimes, such- forcible organ removal from Serbian prisoners in Albania, mass atrocities against Serbs in Srebrenica, the biggest (and permanent) ethnic cleansing in Europe since WWII that was executed by Croatian forces and supported by US government in Krajina, and the list goes on…
If we know that- the sole purpose of establishing ICTY tribunal was to justify NATO aggression (and war crimes) against Serbian nation in former Yugoslavia, and the fact that Western powers are today in total control of the present Serbian government, and if know the fact that Dr Vojislav Seselj was the leader of the largest opposition party in Serbia (and the most popular), and probably is still the most charismatic leader in Serbia- then is easy to conclude, that Western powers and its ICTY servants are desperate to prevent Dr Seselj to return to Serbian political scene; Than is very obvious that they would stop at nothing to prevent him to „rise again“. And they proved their resolve by holding this innocent man for 11 years in jail, without being able to prove his alleged crimes, and sentence him „accordingly“.
In my opinion, ICTY (and Western intelligence services that operate with impunity within it) has moved now to the next stage- Murder by „medical (miss)treatment !!! I would like to be wrong, but as I said before, the ICTY’ proven anti-Serbian record speaks for itself.
The only way to prevent this newest ICTY planned murder of this longest imprisoned political activist in European history, is to mobilize all democratic forces and governments from around the world, to oppose and prevent this latest Western barbarity- conducted and executed by „Hague Inquisition“ A.K.A. International Crime Tribunal for former Yugoslavia…
Written by M. Novakovic
„НационалСоцијалистичка“ Страховлада- Или, о Бешчашћу Српског Режима …
…То је једноставно предаторски закон природе, којим се руководи овај нацистички глобалистички поредак- Ништа не привлачи боље лешинаре и хијене, од полуживог трупла, а то на жалост данас јесте ова наша мученица Србија, једно полуживо и располућено трупло, којим се хране, не само спољни предатори, већ и ови наши домаћи, режимски (које смо уосталом ми сами довели на власт оног трагичног 5 октобра, када смо у „нео-глобалистичким ешалонима“ јуришали на своју државу, и спаљивали властиту Народну скупштину- да би данас сви ти заведени „јуришници“ завршили као последњи „Игоови јадници“, а њихови „политички комесари“ (отпораши и канвасовци) се башкарили на приватним острвима на Пацифику, отворено се подсмевајући нашој муци и пропасти…
*******
„НационалСоцијалистичка“ Страховлада- Или политика једног Бешчашћа…
17 децембар 2013 СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
—————————————
Српски Титаник, чији капетан седи у Бриселу, а унајмљена посада и богаташи у чамцима за спашавање- док је обичан народ закључан у потпалубљу- хита пуном паром ка својој леденој судбини, и када се евроатлантски вртлог затвори над њим, на површини вероватно неће остати трагова, да је икада и постојао…
У свету постоји мало (али много вероватније ниједан) народа на чијем челу седе људи, заклети (неком другом) да униште ту свој државу и народ, чијих „сељачких опанака“ и Светиња се тако отворено стиде- а да се тај народ овако резигнирано, и поданички беспоговорно препушта планираној трагичној судбини!?
Сви претходни, „постпетооктобарски“ режими, су ревносно радили да нам државу и нацију разграде, за рачун својих Западних господара- Али ниједан то није чинио са овако беспоговорном ревношћу, острашћеношћу и нескривеним анимозитетом према властитом народу- као што то данас чини овај трагикомични трио састављен од:
– самоубилачког параноида Вучића а.к.а. Алекс, који је у себи објединио све државне и партијске функције,
– Вечитог чепића за шуљеве свих „анте & пост“ петооктобарских (анти)српских режима, џемкастог и „неприродно руменог“ премијера Дачића а.к.а. „Коферче“ (који више воли пендрек и „Тачијев рукољуб“ него леба да једе),
– И на крају наравно оног ноторног идеолошког превратника, националистичког мутанта, и дописног „доктора наука“, а.к.а. „казанџија из Бајчетине“ који нам је и закувао ову „брљу“…, друга, брата и господина Николића (у народу познатијег као „Тома Гробар“)…
Дакле, они нам отворено раде о глави, и што дубље засецају режимском сабљом у наше вратове, ми и оно мало остатка од наших глава, забијамо још дубље у песак. Вероватно надајући да ће та ноћна мора проћи сама од себе…
…(Само се надајмо, и све док нас има, па чак и када остане последњи од нас, и он нека се нада. Ко зна можда је тако и боље- да нас овде на родној груди гиљотинира наша рођена издајничка рука, него сутра да завршимо као сапун у евроунијским конц-логорима!?)
———————-
Приметили сте у наслову да сам режимску страховладу описао као „национал-социјалистичку“, односно отворено сам је упоредио са нацистичком– Википедија: (Нацизам или националсоцијализам (нем. Nationalsozialismus), односи се углавном на тоталитарну идеологију и праксу Националсоцијалистичке немачке радничке партије (Нацистичке партије, на нем. Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei или скраћено NSDAP)…
…То сам наравно намерно урадио, да бих указао на тоталитарни, недемократски, и репресивни карактер данашњег политичког режима- као што то можемо да видимо на безбројним примерима ових дана. Овај „наш“ Евроунији лојалан режим вуче потезе од којих (неких) се отворено згражавају и ограђују, чак и његови бриселско-вашингтонски налогодавци-
Ево шта рецимо о Србији ових дана пише(31.10.2013) угледни “Financial Times”>
Mr Vasic fears Brussels and Washington may turn a blind eye to democracy and media freedoms in Serbia provided its government “complies and delivers” on issues such as Kosovo. One senior foreign diplomat insists the EU will be vigilant. “With the opening of [membership] negotiations, Serbia and the government are going to be much more under the spotlight,” he says. “If they stray from the path of reform on big things like independence of the judiciary, they’re going to be upbraided.”
Господин Васић страхује да су Брисел и Вашингтон спремни да игноришу ускраћивање демократије и медијских слобода у Србији, под условом да Српска влада беспоговорно „преда“ Косово. Један угледни европски дипломата инсистира да ће ЕУ бити на опрезу- „Са новом фазом преговора о чланству у ЕУ, Србија и њена влада ће бити изложени скрутини“, он тврди- „Ако напусте зацртану стазу реформи,нарочито на крупним стварима као што је независност судства, биће стављени на поводац“
—————————-
Наравно нама није потребно тумачење људских слобода и независности судства у Србији, од стране угледног британског недељника, или неког високо рангираног ЕУ дипломате. Ми смо свакодневно сведоци веома озбиљних аномалија не само нашег судства, већ и насиља над уставним поретком земље, које може да се пореди једино са „ауто-државним ударом“.
Врхунски фијаско српске „национал-социјалистичке“ политике јесте Косово, где је српски режим успео за пар месеци да изведе оно што шиптарски терористи и сепаратисти на челу са ратним злочинцем Тачијем нису успели ни за две деценије- да заокружи „државност“ овог сепаратистичког ентитета на властитој и још увек међународно признатој територији.
Ових дана све њихове приче о остваривању аутономије и засебности неке фантомске заједнице општина на северу КиМ падају у воду. ЕУ званичници и шиптарски сепаратисти терају отворену спрдњу са срспким режимом (а ко не би) дозвољавајући „стидљиво“ да та заједница евентуално добије ингеренције неке уштројене НВО.
Овде је потребно додати да оваквом насиљу над Српским уставом и отвореном кршењу уставног поретка земље, отворено и бестидно, доприноси и највиши судски орган Србије- Уставни суд, који под „про-режимском“ палицом „суца“ Слијепчевића, не само одбија да пресуди у предмету легално заведених безбројних тужби (грађана и организација) о уставности Бриселског споразума и осталих пратећих илегалних аката потписаних између Владе Србије, Евроуније, и приштинских сепаратиста, већ штавише отворено саботира тај процес, стално га одлажући у недоглед (вероватно по узору на бешчасни хашки процес др Шешељу?)
Нашем, себи препуштеном, изданом и проданом косметском народу ових дана, бивши шиптарски УЧК терористи, сада одевени у рухо „цариника и полицајаца“ бездушно наплаћују царине и остале хараче, на потпуно логистички опремљеним „граничним прелазима“, чији легитимитет са наше (северне) стране обезбеђују Српски цариници и полицајци, чији је задатак да обезбеде, не фунционисање државе Србије, на шта их иначе устав и заклетва обавезују, већ да обезбеде постојање и функционисање „терористичке државе“ на властитој територији…
Ових дана Приштина отворено најављује прикључивање већинских (суседних) шиптарских општина Северу, чиме ће се преостали Срби у „северном гетоу“ свести на мањину, и тако аутоматски обезбедити мајоризација шиптарске већине над Србима- у свим пољима, а пре свега судству и полицији. Што јесте претпоставка за свеобухватно етничко чишћење Севера КиМ од Срба. Уосталом тај сценарио је постао очигледан, оног момента када су шиптарски сепаратисти готово листом одбили да приме „у своје редове“ бивше припаднике МУП-а Србије, који су иначе по наређењу из Београда већ били спремни да изразе беспоговорну лојалност ратном злочинцу Тачију и „уставном поретку републике косово“- али ни таква „учк лојалност“ им није помогла да не буду елиминисани са списка.
У свему овоме је најжалосније и најтрагичније, што је увод у све ово била једна бесомучна анти-уставна и анти-српска кампања „српског режима“, зачињена претњама, застрашивањима, уценама, медијским испирањем мозга- усмерена против косметског српског живља, пре свега оног на северу КиМ. На жалост, изгледа да је један миноран (али довољан да обезбеди легитимитет шиптарским квази-изборима) на све то и насео.
———————————-
…И сада, када се показује и наличје ове прљаве режимске игре, из Брисела и „берлинске Вучје јазбине“, нам стижу нове уцене. По принципу, „вруће – хладно“, или „мотка – шаргарепа“- Челична леди Ештон нам пружа листић шаргарепе у виду „датума за датум“, док нам немачки Рајхстаг (сада Бундестаг) прети новим „блицкригом“ (батином) да уколико сами не „обуздамо своје дете док га силоватељ напаствује“, односно сами не омогућимо ратном злочинцу Тачију да стекне „пуноправни посед“ над највреднијим делом наше отаџбине- јер супротно, наравно нећемо добити „датум за датум“!?
На жалост, у Србији је данас много резигнираних грађана, који су спремни зарад „америчке жваке и швабске кобасице“, да се одрекну и сами себе, а камоли југа Србије- надајући се вероватно да ће ту и бити крај ове ноћне море. Несвесни да краја нема све док постоји и један педаљ Српске земље у нашем поседу. Пандорина кутија је тек сада отворена, и многа, вероватно и много већа зла нас очекују, али не више тамо негде далеко, у некој „косовској или личкој забити“, већ у нашем дворишту, сокаку, суседном атару…
…То је једноставно предаторски закон природе, којим се руководи овај нацистички глобалистички поредак- Ништа не привлачи боље лешинаре и хијене, од полуживог трупла, а то на жалост данас јесте ова наша мученица Србија, једно полуживо и располућено трупло, којим се хране, не само спољни предатори, већ и ови наши домаћи, режимски (које смо уосталом ми сами довели на власт оног трагичног 5 октобра, када смо у „нео-глобалистичким ешалонима“ јуришали на своју државу, и спаљивали властиту Народну скупштину- да би данас сви ти заведени „јуришници“ завршили као последњи „Игоови јадници“, а њихови „политички комесари“ (отпораши и канвасовци) се башкарили на приватним острвима на Пацифику, отворено се подсмевајући нашој муци и пропасти…
—————————–
Сведоци смо да режимска репресија ових дана кулминира и граничи се са паранојом, нарочито је то видљиво у наступима и (не)делима апсолутистичког потпредседника владе Србије, А. Вучића. Овај бивши „Шешељев“ омладинац и „радикалски превратник“ свакодневно излази са неком афером о новом покушају атентата на властити „лик и (не)дело“.
Најсвежији је свакако, пример српског репрезентативца-падобранца А. Цветковића, чији отворени и камером снимљени, емотивни али кохерентни, позив (на међународном такмичењу) да је време да се народ дигне против овог режима, је видело на интернет медијима најмање стотину хиљада грађана Србије. Цветковић је наравно одмах ухапшен, и када полиција није успела да нађе наводне доказе за наводни „терористички напад“ (непостојећих 14 кг. експлозива) на вицепремијера Вучића (што је био иницијални повод хапшења младог Цветковића) у (режиму лојалне) медије су одмах процуреле информације о наводној менталној неурачунљивости спортисте Цветковића.
…Овде је присутан већ раније виђени сценарио- ако некога не успеју да „легално“ затворе или елиминишу, онда се приступа медијском убијању карактера, и у овом случају чак и медијској припреми за „психијатријски затвор“. То је изгледа судбина намењена нашем суграђанину Цветковићу, јер његов високо-профилни наступ је био исувише опасан за овај већ пољуљани режим- осим ако ми као његови сународници не станемо у одбрану његових грађанских и људских права!?
Уосталом режимска параноја је такође, и то веома очигледно, недавно демонстрирана и на случају нашег брата Славише Милетића- „који је ухапшен приликом обележавања 99 година од Церске битке на Текеришу, ових дана је добио судску пресуду којом је кажњен због вербалног деликта јер је премијеру Ивици Дачићу добацио да је издајник Косова и Метохије“.
…Случај локалног представника Двери Милетића јесте у много чему драстичан, јер је он ухапшен по кратком поступку и судски процесуиран, због наводног вербалног деликта- што најбоље говори о стању грађанских слобода и слободе говора и мишљења у данашњој „национал-социјалистичкој“ Србији- „која само што није ушла- тамо где иначе никад ући неће..“
Наравно, државна репресија према политичким неистомишљеницима и независним медијима овде нити почиње, нити завршава.
Још један веома драстичан пример удара на медијске слободе, слободу говора и мишљења и права на информације- је показан у недавном режимском „паравојном упаду“ у новоосновани и независни радио „Снага Народа“ чији, један од спонзора, поред грађана и „дијаспоре“, јесте патриотски покрет Двери, који је сам ових дана изложен невиђеном политичко-правном прогону, и медијској блокади, нарочито за време управо завршених (још јединих у низу, режимски монтираних) локалних избора, на којима је „апсолутно победио наш апсолутистички потпредседник владе“ (наравно то је званична верзија, ако верујете водећим медијима).
…Режимски паратрупери“ су приликом упада у просторије радио станице „Снага Народа“ (последњег „слободног гласа“ у данашњој окупираној Србији) полупале и заплениле скоро сву опрему, и наравно одузели им и „радио-фреквенцију“- што њих (радио Снага Народа) очигледно није спречило да наставе рад на интернету (Линк на радио станицу „Снага Народа“ је доступан у заглављу ФБР сајта, или кликом на овај текст).
Ово све сведочи о болесном страху и параноји „национал-социјалистичког“ режима који се нажалост данас још увек „копрца“ на челу Србије…
————————————-
Избор пред свима нама данас је веома једноставан…
– Или да наставимо да држимо главу у песку као нојеви без мозга, коју на крају нећемо ни имати прилике „живу да изнесемо на светлост дана“, јер евроунијска гиљотина има озбиљне планове да нам је „отфикари“,
– Или да се пренемо одмах, и придружимо осведоченим родољубивим покретима у борби за наше људско и национално ослобођење…
…Јер само- Уздигнуту Главу Сабља Не Сече…
Написао Миодраг Новаковић
Драган Симовић: ПОСЛАНСТВО ПОСРЕДНИЧКОГ ПЛЕМЕНА
Лирски записи
01
Ако ваљано, песнички и дословно, растумачимо Теслину смисленицу, именичку спојмовницу (србска реч за синтагму) ПОСРЕДНИЧКО ПЛЕМЕ, онда ћемо схватити, да су сва србска лутања кроз векове отуда, што се Срби нису посветили својему главном задатку који им је задат од Богова и Предака.
Једна од великих опсена, која је давно убачена међу Србе, јесте и та, да би Срби требало да се понашају и да живе као сав нормалан свет!
То је подвала, то је велика вековна заблуда и омаја.
Срби не могу да живе као сав нормалан свет, јер нису по својему пореклу и задатку као сав нормалан свет.
Пре свега, да разјаснимо саму реч нормалан.
У свим европским језицима, који су произишли из ведсрбског (санскрта), нормалан је просечан, осредањак, обичан, не-стваралац.
Нормалан је, такође, и медиокритет!
Срби су СТВАРАЛАЧКО ПЛЕМЕ, племе чији је први и једини задатак да посредују, како по хоризонтали, тако и по вертикали.
По хоризонтали – између разних, различних и неосвешћених племена и народа, а по вертикали – између Богова и људи, између Неба и Земље.
02
Давно сам запазио, а потом и освестио, да расни Србин није за обичне (нормалне), уобичајене послове, попут свих других народа.
Наравно да овде имам на уму превасходно расне Србе, а не оне друге – мешане и натурализоване Србе.
Расни Србин не уме да ради и обавља обичне послове, зато што је у свом бићу и суштаству – стваралац!
Србин је, у бити, човек идеја, новина, опита, трагања и истраживања кроз стваралаштво, кроз умни, духовни и посвећенички рад.
Србин се у обичним (нормалним) и свагдањим пословима понаша као орао у кокошарнику, или као албатрос, дивотна небеска и морска тица (како каже Песник), када се спусти на земљу.
Србски стваралачки дух убијају обични и свагдањи послови; Србин копни, сахне и вене када се бави нестваралачким пословима, пословима без ума, душе и духа.
03
Ово је важно.
Ово је веома важно!
И то морамо да освестимо, да бисмо могли да путујемо напред и навише, да бисмо могли да обављамо свој божански задатак.
Срби нису као сав нормалан свет!
Срби су посредничко племе, стваралачко племе.
Сви други народи јесу нормални, али расни Срби, зацело, нису нормални.
У том духу морамо и своју децу да васпитавамо.
Морамо им још од малих ногу говорити да нису нормални, да нису обични.
Веома је важно да им то од малих ногу казујемо, да их јачамо, да их бодримо и соколимо, да их припремамо за божански задатак.
04
Расни Србин не може бити преварант, не може бити најамник, не може бити продавац магле, не може бити трговац, не може бити лукав, потуљен и подмукао, зато што то није у његовом бићу, зато што то није у његовом суштаству.
Расни Србин може бити само посредник – племић, аристократа, господин, а то је арија у изворном значењу речи.
Расни Србин – или је стваралац (посредник), или је, пак, нико и ништа!
Ако није стваралац, онда је нико и ништа, онда је као орао у кокошарнику или албатрос на палуби брода.
05
И ово је важно да разјаснимо и освестимо: На заглупљивању и слуђивању Срба ради се већ вековима, и осмишљено.
Сви мрачни светски центри моћи, већ дуже од дванаест векова (а змијско гнездо јесте у Ватикану), раде на нормализацији Срба, на шишању и поткресивању србског бића и србског стваралачког духа.
Нормализација Срба значи стварање медиокритета (осредњака и тупоглаваца) од Срба који су духовно виша раса – Звездана Раса.
06
Ми смо посредничко племе!
Ако желимо да живимо достојно свог србског имена, онда, за почетак, ово морамо да освестимо.
Сва ова понижења која већ стотину година доживљавамо од света, јесу управо стога што смо се ми самозаборавили, што смо напустили свој божански задатак.
Понашајмо се господски и размишљајмо господски! Нека сав нормалан свет живи као сав нормалан свет, али ми нисмо они, ми нисмо нормални, и ми не умемо и не можемо да живимо као сав нормалан свет.
07
Застанимо за тренутак, и освестимо.
Шта је писало на највећим транспарентима у време меке (плишане и отпорашке) петооктобарске револуције?
Писало је: Срби хоће да живе као сав нормалан свет!
Ту паролу, свакако, није исписао расни Србин; ту паролу је исписао натурализовани србин, србин мешанац, србин евроунијат, србин ватиканац, србин петоколонаш, србин петооктобраш, србин отпораш.
Шта је тиме речено?
Речено је, а потом и спроведено, да се од Срба – посредничког и стваралачког племена – створи потрошачка светина, да се створи руља која ће у чопорима и крдима да се води на кланицу Великог Инквизитора.
08
Рекао сам и поновићу: васпитавајте своју децу у србском духу!
Говорите им о србској духовној надмоћи, о србском галактичком и божанском посланству.
Никада им немојте рећи да су нормални, јер тиме вређате и себе и своју децу.
Тиме вређате и своје Богове, као и Велике Претке.
Говорите им о посланству посредничког племена.
Причајте им бајке и митове о Боговима и Прецима, па ће ваша деца, уистини, бити синови и кћери Неба.
Биће синови и ћери Неба, а не крдо које се ваља у каљузи овог обезбоженог и бесловесног света.
Драган Симовић: Последња битка
Лирски записи
01
Ми морамо да се боримо тако као да је ово наша последња битка.
Последња и одлучјућа битка од које зависи исход и судбина нашег животног тока, нашег божанског посланства, нашег рода, нашег племена, наших предака и наших потомака.
Данас водимо последњи рат; данас бијемо последњу битку.
Нема више поновљених битака, нема више поправних испита.
Данас – то су сви наши минули и будући животни токови; данас –то су сви наши животи и животи свих наших милих и драгих; данас – то су сва времена, то су сви векови.
02
Битка се води на свим пољима, на свим ступњевима бивања и бивствовања.
Не води се битка само за наш биолошки и физички опстанак, за опстанак у вештаственом, појавном, опипљивом и видљивом телу, већ се води битка за наш душевни, духовни и божански опстанак, за опстанак свих наших тела, од најнижих до највиших.
Од ове данашње битке наше, све наше зависи – све наше како у прошлости тако и у будућности.
Морамо се опасати и наоружати најубојитијим оружјем и оруђем духа, ума, душе, присуства и бића.
Или ми, или они!
Ако не победимо, зацело ћемо бити побеђени, али побеђени и у простору, и у времену, и у вечности.
Побеђени на свим пољима, на свим ступњевима, у свим световима, у свим пространствима.
03
Наш непријатељ је грозан, жесток и суров, и стога не смемо да оклевамо.
Ако се не бранимо, ако се не бијемо с њим, биће још суровији према нама; ставиће нас на најгрозније, најужасније муке, јер он ужива и надима се од гордости у мукама и патњама жртава својих.
Не надајмо се да ће нам опростити, да ће имати милости према нама, ако се не бранимо и не бијемо с њим – напротив! тек тада ће као дивља крволочна звер кидисати на нас, да нас растргне, да нас живе поједе!
Такав је наш непријатељ, и такав је одувек био, и такав ће заувек бити; ако га ми данас не савладамо, ако ми њега не победимо, сутрашњи дан не постоји за нас – ни у овоме нити на ономе свету.
04
Ми данас не бијемо битку само за себе, већ за све претке и потомке, за племе и род свој, за народ и расу своју, за Светлост и Живот.
Ако одустанемо од битке, ако одустанемо од боја, прекида се наш животни ток, не само у овоме свету, већ и у свим иним непојамним и непојавним световима –
с ону страну обзорја догађања, с ону страну звезданих јата.
05
Србство мора да победи; Србство мора да васкрсне; Србство мора изнова и снова да се роди, да се роди по други пут, да се роди Одозго!
06
Живимо и боримо се тако као да је ово наша једина, прва и последња, и судбоносна битка – а она то и јесте!
Драган Симовић: Звезде су моји путокази и светлокази
Лирски записи
01
Волим да посматрам звездано небо.
И волим да зурим кроз звездано небо.
Да унутарњим видом проничем кроза звездана јата.
Звезде су одувек за мене биле, и остале, велика тајна.
Одувек су биле живе, и духовне.
Има разних и различних звезда.
Има белих, плавих, жутих и румених звезда.
Беле су звезде најмлађе, то су звезде деца.
Плаве су звезде у младалачком животном добу.
Жуте су звезде у зрелом животном добу.
Румене су звезде у позном животном добу.
02
Још сам у раном детињству запазио Зорњачу и Вечерњачу, што је једна те иста звезда, руменог и смирујућег трепетљивог сјаја.
Потом сам, трагајући по звезданом небу, открио Северњачу, звезду што личи на светлећи маслачак, жуте титрајуће и пулсирајуће светлости.
А онда ми се, једног пролетњег сутона, указа и једна, на Истоку, веома јасна бљескајућа звезда, јаснија и сјајнија од свих звезда на обзорју, чија млечно бела светлост избризгава тајинствен титрајући венац од дивотних искричавих светлозарних сјајница.
Ту звезду су наши древни ведски посвећеници звали и Поноћним Сунцем, а у словено-аријевским племенима знана је под именом Хорз.
Од имена Хорз, добили смо доцније хороз, односно ороз, а то је петао, певац, кокот – јутарњи весник, весник Јутарњег Сунца.
03
Наравно, ја нисам ни астроном ни астролог, ни звездознанац ни звездочатац, већ песник и сневач који вам открива своје песничке снове и визије о звездама, сазвежђима и звезданим јатима, о тајинствима, тајанствима, красотама, лепотама и дивотама звезданог неба.
Све то што видим на спољноме небу, исто то налазим и препознајем у свом унутарњем небу.
Те исте звезде обитавају и у мојему унутарњем бићу, у мојим унутањим световима и пространствима.
04
Са звездама разговарам онако како су и моји древни преци, чаробњаци, звездочатци и видеоци, у Доба девичанства разговарали.
Звезде су моји путокази и светлокази кроз појавне и непојавне тајинствене и оностране светове.
Владан Пантелић: Огледало вечности среће и младости
Мурованије из Тијаније
*
Јутро у Тијанији сам дочекао потпуно уроњен у Лепоту. Давно, прадавно,
одлучио сам да оперем очне јабучице и очила јасновида, да умирим мисао, да
умирим унутарње урагане, да смерам ка суштини, и созерцавам богостварање.
Сваки човек је ремек дело Божјег стваралаштва, а сва Божја творевина је чиста
Лепота. Лепоту не може да види око љуто, око замазано, око заједљиво, око блудно, око лукаво, око мрзно, око мртво, око раскалашно, око катранасто, око мутно, око удворничко, око зеленашко, око ветропирно, око лисичасто, око камено, око разводњено, око укочено, око лажљиво, око непокорно, око укрштено, око блентаво, око не-око.
Да би видео Лепоту створи испред чела с-веру од сребра, величине тениске лоптице, смањи је и угусти, уведи у хипофизу, додај број-еве, и офарбај у љубичасто, а из очију и из трећег ока пусти сребрне рефлекторе. Боје ће се пред тобом разлити и расцветати. Трооко ћеш видети да је све, баш све, живо, и да све трепери и исијава у 72 милиона нијанси. У овом времену, времена прелаза преко Ватре, морамо бити, изнутра и споља, у ватреној равнотежи. Знаћеш и видећеш да је васцелу Стварницу осликао Син Божији, јер и дошао на овај свет да – боји.
* *
Одтијанисао сам Лепоту кроз сложен програм, добијен онострањењем, и поставио
доручак на округли сто од ватроотпорног дрвета, одсеченог на онај пролећњи ватрени дан. Из стаклене тегле, пуне зелене љуте паприке у уљу од рузмарина, узео сам неколико танких комадића, да појачам сопствену ватру. У овом времену, времена прелаза преко Ватре, морамо бити, изнутра и споља, у ватреној равнотежи.
И морамо бити опредељени и ватрени, никако млаки, кукавни, чекалице -кукавице.
После доручка испео сам се узбрдицом, у 144 корака, до прве заравни – Поглед. У јасновиђењу се вратих у време давнашње, када је Аранђел Румених Облака мерио
и измерио Васељену, а потом је окитио ђерданом поетских бисера. Кратак застој на овом месту, где су се упреле силнице, највише око Отвора за оносвет, подстакао ми
је брзан-ум да кренем даље ка врху Орлова, на место ритуала, Вилоколо, које води Мансанман Остварени. Ватра ритуала се још није угасила, јер јој пепео продужава живот. Разгрнух га, пепео треба увек разгртати, и седох на Ватру да досегнем Ватру, и да окалим, блажено снене и потпуно заспале, изгужване илузије, нарасле у тамним и сивим временима не-свести.
* * *
Враћам се у свој дом, дом мојих предака, да тихујем на снопу подмлађивачке силе. Пут, којим сам се пењао пре једне уре времена, неко је густо посуо белим ружама.
Испред Огледала вечности среће и младости, у положају расцветалог жутог локвања, и у пуној свести, кренуо сам, најпре, реч-ним током, онда кроз портрете
својих многобројних и разнобојних живота. Тражим канонски лик који ми је Творац даровао када ме је стварао. Пролећу разни ликови – млади, средњевремени,
стари. Потом се ређају ратари, Индијанци, косооки, свакакви. Неки од ликова могу добро да преплаше човека. Стога треба бити опрезан и храбар, треба бити посматрач са смислом, трагач за истином, трагач за собом. Пролећу ликови када сам стварао себе, са страхом и сумњом, потом без страха и без сумње. Много ликова памти Огледало, и лако их, и без суђења показује. Ликови, ако их добро осветлимо, мењају свест тренутачно. Они похотни нестају пред равнодушношћу,
а радосни ликови, јер радост је повишено стање свести, добијау нове тачкице у зеницама, тачкице-искрице.
Ево канонског лика, неописиво лепог, по Норми Творца. То је мој лик којем тежим у овом времену вечности, вечног живота у физичком телу. Сада тачно знам како ћу даље да стварам себе, себе Ствараоца, и сада знам како ћу стварати претке и потомке, планете и нове сунчеве системе, и нове универзуме. Раскрстио сам ноге и устао без спутавајућих веза. Сврховита откаченост ме понукала да скакућем, да се преврћем и ударам по грудима као Тарзанов Ћита, и да певам песме из сидија Звука. Слобода, Лепота и Подмлађивање извиру из вечности и безконачности.
* * * *
Сваког дана и сваког трена
Нек се песма ори на све стране!
Са песмом се започиње дан
А разлога за пев има милион!
* * * * *
Наша суштина је Свепесма!
Наш цели живот је Свепесма!
Све што видимо и не видимо
Је песма красновита грловна!
19. 12. 2013.
В л а д а н П а н т е л и ћ
