Category: СВЕ ОБЈАВЕ
ЛАЖИ БЕЗ ГРАНИЦА: СЕПАРАТИСТИЧКА КОЗА ЈАХЈАГА И РОГ(ати) МИНИСТАР БЕЗ ОБРАЗА ВУЛИН…
КО ЛАЖЕ- СЕПАРАТИСТИЧКА КОЗА ЈАХЈАГА ИЛИ РОГ(ати) МИНИСТАР БЕЗ ОБРАЗА ВУЛИН !?
„ОРВЕЛИЈАНСКИ КОМЕНТАР“ ФБР УРЕДНИКА М. НОВАКОВИЋА…
ЦИТАТ СА ПОРТАЛА „МОНДО“: „Zajednica srpskih opština, koja je deo Briselskog sporazuma, ne donosi autonomiju Srbima, već će regulisati saradnju među opštinama, rekla je Atifete Jahjaga za RTK2, TV kanal na srpskom jeziku. To će biti onako kako je utvrđeno Ustavom i zakonima Kosova. To nije političko-teritorijalna autonomija i nije drugi ili treći nivo vlasti, već je saradnja među opštinama kako je predviđeno Ustavom i zakonima“, izjavila je Jahjaga…“
– На жалост, председница илегалне квази-државне шиптарске творевине је „технички“ у праву. То што она тврди јасно дефинише и „Бриселски споразум“…
…Заједница општина ће бити повезана на проширеном „општинском нивоу“ и чиниће практично једну гломазну „општинску структуру“ која неће имати никаква посебна административна и политичка овлашћења (нарочито не на нивоу регије, или покрајине) изван статута обичне општине, и која ће функционисати искључиво у оквиру илегалног уставног поретка такозване „Републике Косово“.
То је оно што је потписала и Српска влада у Бриселу, заједно са сепаратистима из Приштине, а парафирала „ружна бароница“ Ештон- и што је потом на „строго контролисаним“ режимским медијима приказано као велики државо(рас)творни успех београдског режима…
———————————
Вулинове изјаве су овде само уврнути „орвелијански говор“ који „несвесно“ и индиректно признаје све оно што Јахјага отворено и каже.
Ако пратите пажљиво Вулинову терминологију, он прича да „нико неће моћи да се бави политиком на Косову а да се сада не запита шта (косметски) Срби мисле“- То и до сада није било спорно на локалном нивоу у оним срединама где су Срби прихватили „албанизацију“ кроз албанска документа, „шиптарско држављанство“, и где су безусловно признали илегални устав шиптарске квази-државе. Овде Вулин само потврђује да ће Срби са севера захваљујући најновијем „издајничком акту“ Српске владе (када буду избачени из уставног поретка Србије) моћи да се политички афирмишу као „косовари“- све то исто каже и Јахјага, али без увијања…
Вулин такође каже да ће Срби са КиМ бити нераскидиво повезани са Србијом, што је у ствари „деградација“ држављана Србије са севера КиМ на ниво дијаспоре- која је, као што знамо, такође „нераскидиво повезана са матицом“. Јер им сада сама Србија (односно Вучићев режим) укида државотворност и грађанство државе у којој су рођени, и којој припадају генерацијски, практично више од једног миленијума!?
———————–
Највећи цинизам Вулина огледа се у томе, што каже да ће Срби добити „механизам“ који ће бити препознат од стране Српског устава- Он се овде очигледно не усуђује да тај „механизам“ назове правим именом- а то је албанизована „проширена општинска структура“ (коју ратни злочинац Тачи, ових дана и то у присуству Дачића у Бриселу, иронично назива „невладиниом организацијом без икаквих овлашћења“) у оквиру илегалног шиптарског квази-државног уставног поретка- да би на крају овог интервјуа, Вулин у својој закључној реченици јасно наговестио да ће Српски устав препознати тај „механизам“.
Другим речима он овде прикривено каже, да ће Косово и Метохија бити елиминисани из Српског устава- који ће потом признати шиптарски сепаратистички ентитет на властитој територији (у форми „механизма“).
Није онда ни чудо да Уставни суд (којим председава политички корумпирани судија Слијепчевић) по налогу председника Николића, одбија да се изјасни о уставности овог неуставног чина, јер би онда и бриселски споразум и овај „механизам“ и званично били проглашени неважећим, јер једина логична одлука суда би онда била- неуставност Бриселског споразума, неуставност локалних шиптарских избора, и неуставност распуштања српских државних институција на северу КиМ од стране Владе Србије…
————————
Очигледно је да политички корумпирани државни врх Србије сада спрема свом народу и његовим неквалификованим (партократским роботима) посланицима у Народној скупштини политику свршеног чина у форми законске легализације горњег сепаратистичког „механизма“ на властитој територији, и то у виду територијалног и уставног самосакаћења…
Осим ако у међувремену не „проговори народ“!?
За Вас и све Нас, између редова прочитао- Миодраг Новаковић
6 децембар 2013, СРБски ФБРепортер
—————————————
РЕФЕРЕНЦЕ:
http://mondo.rs/a639432/Info/Srbija/Jahjaga-i-Vulin-oprecno-o-Zajednici-opstina.html
——————
Анализа споразума: Или како су „српски представници” потписали „мачку у џаку“…
Зоран ЧВОРОВИЋ:Правна природа бриселског „споразума”
Ања ФИЛИМОНОВА: Примена Бриселског споразума и албанизација Космета
Коста Чавошки: Бриселски споразум – укидање последњих остатака државности Србије на КиМ (видео)
Драган Симовић: У Доба девичанства
ЛИРСКИ ЗАПИС
Једна ме слика из ранога детињства прати све до дана-дањег.
Било је пролеће, и био је диван сунчан дан, и небо бејаше праискони плаво и бистро, без иједног облачка.
У то доба девичанства, небо уистини бејаше праискони плаво и бистро, јер тада још не бејаше летелица и самолета који шарају небом, остваљајући за собом прљаве и смрдљиве трагове.
Лежао сам на осунчаном пропланку око којега бејаше високо и зелено горје букових шума.
Сунце је било високо, јасно и сјајно, понад самог пропланка, и ја сам жмирећи кроз трепавице зурио у жарку, титрајућу и заслепљујућу Лопту.
У трену сам смотрио, а истовремено и чуо кликтаје, два велика орла сура, како смирено и величанствено описују кружну и завојиту путању око Сунца.
Не машући исполинским крилима, орлови су плесали и пловили, час кружно а час завојито, час се приближавајући Сунцу а час, опет, удаљавајући од Сунца, а њихов ми плес бејаше дивотан, величанствен и узвишен у плаветном и златном Кругу небесног свода.
Дуго сам тако зурио, и зурио, у два орла сура, дивећи се њиховом тајинственом и оностраном плесу, завидећи им на тајнама и моћима, завидећи им на лету без покрета крила, и жалећи, истовремено, што и сам нисам орао, што и сам немам тако моћна крила за летење.
У том размишљању, сањарењу и снатрењу, изненада сам утонуо у сан.
У сну сам видео себе како летим и плешем између два орла сура, и како одозго са висине посматрам врхове горја и осунчане пропланке, сеновите долине и котлине, бистре и хитре потоке и реке.
Не знам колико сам тако спавао и у сну сневао, али и дан-дањи још осећам радост и милину од тог сневања на пропланку ветрова.
Кад сам се пробудио, Сунце већ бејаше ниско понад горја, у висинама пиркаше плах горски дашак, негде у близини жубором жубораше поток, а на корак од моје главе, склупчана, спаваше змија шарка.
Да, бејаше то негда давно, у Доба девичанства, и у Праисконији, када један дечак од шест година живљаше у складу са Природом и у љубави са свим бићима Божанске Дивот-Мајке.
Драган Симовић: О Пра Песнику Белих Срба
01
Изненада се, у ово тмурно, магловито, студено и сетно вече позне јесени, присетих врлог пријатеља, великог србског песника и посвећеника, Пра Милана Младеновића од Лужице.
Присетих се овог расног, ведског и аријевског Србина, чије песништво и свеколико уметничко и духовно стваралаштво, стављам у сам врх Србског Духа, Бића и Суштаства.
Ретки су песници, и посвећеници стваралаштва, попут Пра Милана Младеновића од Лужице.
У свом унутарњем песничком бићу и суштаству, осећам, верујем и знам, да је Пра Милан Младеновић један од најдаровитијих, најобразованијих и најплоднијих србских савремених песника и стваралаца.
Не зна се, зацело, да ли је већи песник или философ, повесничар или језикословац, тајинственик или мислилац!
Да, уистини, Он је све то истовремено, и у свему је томе подједнако велик и редак, самосвојан и самобитан и, непоновљив!
02
Пра Милан је мој врли и редак Пријатељ.
Он је жива ризница древне ведсрбске и словенске духовности и мудрости.
Он је жива ризница ведсрбског и прасрбског Језика и Бића Језика.
Он је живи Словар (Речник) суштих, суштаствених и дивотних праисконих србских речи и појмова.
Он у своме Бићу садржи Биће Пра Језика.
03
На свом животном и песничком путу, имао сам многе, разне и различне учитеље.
Пра Милан Младеновић бејаше један од мојих ретких учитеља Пра Србске и Пра Словенске Мудрости и Лепоте.
Учили смо се да мислимо србски, да верујемо србски, да осећамо србски, да певамо србски.
Србство за мене тада бејаше Пут и Посвећење.
На том Путу још и данас корачам.
04
Са Пра Миланом се све ређе виђам.
Све ређе се виђам са пријатељем који је за мене доста учинио; који ми помагаше, и спасаваше ме, у тешким и мучним тренуцима.
Све ређе се виђамо, а као да се вазда виђамо!
Виђамо се у вишим духовним и песничким световима.
05
Ако некада, у неким књижарама, наиђете на књиге Пра Милана Младеновића од Лужице – купите их, нећете се покајати!
Нећете се покајати, јер су вредне и дивне све Његове песничке књиге.
06
За сам крај ових лирских записа, оставих песму која се догодила пре неколико година.
Сневам и знам
Пра Милану Младеновићу,
Пра Песнику Белих Срба
Родићу се снова
У праскозорје
Једног будућега
Света
Који ће гле бити
Лепотом Велике Душе
У сну преозарен
ЗОРАН ЂИНЂИЋ, АНТИКОМУНИСТА НА ТИТОВОМ ПУТУ
Пише: Миша Матић
Зоран Ђинђић, српски премијер, дао је живот за Србију. Политиком почиње да се бави од тренутка када је у Србији уведен вишепартијски систем. Учествује у оснивању Демократске странке, и читав његов опозициони политчки рад је прожет упечатљивом нотом антикомунизма и антититоизма. Балансирајући између левице и центра, током опозиционог деловања, није му недостајало ни патриотизма, за разлику од острашћених левичара, који су се згражавали када је др Зоран Ђинђић на Палама пекао вола са четничким сином др Радованом Караџићем и шекспирологом др Николом Кољевићем. Убијен је 12. марта 2003. године у Београду. Суђење за његово убиство завршено је у Одељењу специјалног суда окружног суда у Београду. Иако су оптужени постали осуђени, није до краја рационално разјашњен мотив осуђених извршиоца из подземља формираног у доба владавине Слободана Милошевића, Момира Булатовића, Мила Ђукановића, Добрице Ћосића, Милана Панића, Радоја Контића, Милана Милутиновића… Део данашње јавности и даље врти разне кулоарске приче о човеку који је најављивао велики успон и велико реформисање Србије у односу на читав поратни период. До тих реформи није дошло. Да ли су разлози изостанка напредка Србије у гласинама које квалификују Зорана Ђинђића као издајника, страног агента, атеисту, протестанта и ко зна шта се још врти у главама оних који га исконски мрзе или је разлог у низу потеза који чине наставак времена владавине комуниста. Евидентно је да Влада Зорана Ђинђића ничим није могла да се одупре погубним утицајима из иностранства, али да ли је Зоран Ђинђић могао да се одупре утицају „унутрашњег непријатеља“ и разних паразита из редова „брозних“ идеолошких наследника? Можда још није прошао довољно дуг период да би са историјске дистанце могао утврдити значај Ђинђићевих дела и недела, али после више од десет година од његове смрти, треба издвојити, на основу чињеница, оно због чега се може сматрати зашто нас Зоран Ђинђић није одвео са пута у чије не скретање се Мунира Алечковић клела свом маршалу и другу Брозу. Уз свесно или несвесно Ђинђићево учешће, са Титовог пута као држава нисмо скренули.
Зашто?

– Зато што је приликом разлаза ДС са др Војиславом Коштуницом стао на страну бољшевика др Драгољуба Мићуновића.
– Зато што је одстранио старог ознаша и злочинца др Драгољуба Мићуновића[1] и његово бољшевичко друштво из ДС, па га је после уз почасти вратио са све тим окружењем.
– Зато што је после 5. октобра 2000. допустио да Србија постане жртва међуфракцијске борбе комуниста.
– Зато што је у тој међуфракцијској комунистичкој борби стао на једну страну, на страну Стамболићевих титоиста.

– Зато што је у том међуфракцијском комунистичком обрачуну жртвовао ДСС , који му је идеолошки најближи коалициони партнер у ДОС-у.
– Зато што је изручио Слободана Милошевића Хашком трибуналу на Видовдан.
– Зато што није судио Слободану Милошевићу за велеиздају ( барем за то што је након референдума 1998. упркос негативном резултату допустио учешће страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији ), већ му је изручењем Хашком трибуналу омогућио да о себи створи лажни мит националног хероја.
– Зато што је комунистичко руководство, уместо да му суди у земљи, послао у Хашки трибунал и од најгорих комуниста створио националне јунаке.
– Зато што је саставио Владу Србије са нагорим комунистичим шљамом српске политичке титоистичке сцене.
– Зато што је за потпредседника Владе именовао Небојшу Човића, комунисту кога је отерао и Слободан Милошевић.
– Зато што је именовао за потпредседника Владе Србије Вука Обрадовића, комунисту и агента КОС-а склоног насиљу и сексуалним аферама.
– Зато што је именовао за потпредседника Владе Србије др Жарка Кораћа, комунисту, некадашњег универзитетског секретара комитета СК, чија странка СДУ је имала више потпредседника него чланова.
– Зато што је именовао за потпредседника Владе Србије Јожефа Касу, који је пре тога уништио град Суботицу и суботичко позориште уз помоћ генералског детета и вође Јула Љубише Ристића.
– Зато што је за потпредседника Владе Србије именовао комунистичког генарала Момчила Перишића, иако је морао знати да је уцењен од стране иностраних обавештајних служби у вези изручења Хашком трибуналу.
– Зато што је за потпредседника Владе Србије именовао Душана Михаиловића, удбашког агента, који је догурао до последњег потпредседника комунистичог Извршног већа Србије у једнопартијском систему. Као власник фирме Лутра, био је у сукобу интереса.
– Зато што је за министра економије и финансија у Влади Србије именовао Божидара Ђелића, који је иза себе имао негативне резултате у ранијим пословима у Пољској, Руској федерацији и Румунији.
– Зато што је за министра пољопривреде у Влади Србије именовао Драгана Веселинова, политиколога, сина комунистичког зликовца Јована Веселинова Жарка и комунистичке министарке и љубавнице Матије Бећковића Станке Веселинов.[2] Њеогова странка је бројала двоцифрен број чланова.
– Зато што је за министра просвете у Влади Србије именовао Гаша Кнежевића, професора међународног приватног права, припадника секте Јеховини сведоци.[3]
– Зато што је за министра саобраћаја и телекомуникација у Влади Србије именовао Марију Рашету Вукосављевић, сарадницу комунисте Милутина Мркоњића[4], чије je министровање прозвело велики број афера.
– Зато што је за министра рада и запошљавања у Влади Србије именовао Драгана Миловановића, комунистичког синдикалног вођу, без озбиљнијег образовања,опскурну личност, који је касније сумњичен за пуцање на сарадницу Ранку Cавић.[5]
– Зато што је за министра за раст привреде и приватизације у Влади Србије именовао Александра Влаховића, једног од власника консултантске фирме Дилојт туш, који је тиме био у сукобу интереса.
– Зато што је за шефа посланичке групе ДОС-а у Народној Скупштини Србије именовао Чедомира Јовановића, тада несвршеног студента ФДУ, без дана радног стажа.
– Зато што је за савезног министра спољних послова именовао Горана Свилановића, човеку који се отворено залаже за независност Косова.
– Зато што је за савезног министра унутршњих послова именовао Зорана Живковића, приватног предузетника из Ниша.
– Зато што је за савезног министра за телекомуникације, именовао Бориса Тадића, клиничког психолога, искреног праксисовца, коме је за време Броза било мало комунизма.
– Зато што је за председника савезне скупштине именовао већ више пута поменутог стаљинисту др Драгољуба Мићуновића.
– Зато што је вођење Административног одбора, а потом и Одбора за безбедност Народне скупштине Србије поверио Горану Весићу, некадашњем члану СПС-а, члану београдског Извршног одбора из времена градоначелниковања Небојше Човића. У исто време када је водио скупштинске одборе, Горан Весић је био и саветник савезног министра за унутрашње послове Зорана Живковића.
– Зато што је на јавну сцену уздигао Ненада Чанка, комунисту титоидног профила, који подржава сецесију Војводине и пропагира све што је антисрпско.
– Зато што је бригу о решавању проблема Косова и Метохије поверио Небојши Човићу, бившем члану ЦК СКЈ Момчилу Трајковићу и Милошевићевој министарки за бригу о породици Ради Трајковић са листе СРС.
– Зато што је у власт и политички живот увео странке које не би прешле цензус ни на најмањој општини у Србији, а од њихових такозваних лидера створио личности који управљају животима грађана Србије.
– Зато што је уз враћање веронауке у школски систем, допустио и беспотребно увеђење грађанског васпитања.
– Зато што је свој први премијерски савет примио од комунистичког идеолога, калемара Добрице Ћосића из Велике Дренове и са њим се редовно консултовао.
– Зато што је наставио негативну селекцију који су комунисти увели 1944.
– Зато што препустио управу джавним институцијама нестручним људима са маргиналних партијских листа.
– Зато што је допустио оружани упад у државне институције људима из криминогене средине.
– Зато што је неспосбним људима дозволио неуспешно спровођење Закона о екстра профиту.
– Зато што је погрешним потезима дозволио афирмацију људима на којима треба спровести лустрацију за период од 1944.
– Зато што је одуговлачио са променом Милошевићевог Устава, коју није заправо ни започео, упркос Уговору са народом.
– Зато што је обећао изборе након 18 месеци, које је одбио да спроведе.
– Зато што је допустио неконтролисано финансирање из иностранства организацијама које су под контролом страних влада.
– Зато што је одустао од реституције.
– Зат
о што га је као премијера чувало приватно обезбеђење састављено од нестручних људи. Пошто је своју главу ставио на поверење људима попут Милана Веруовића Бургије, чему грађани могу да се надају?
Председник Србије Томислав Николић се поново састао са Добрицом Ћосићем, калемаром из Велике Дренове, а Небојша Човић, комуниста кога је отерао Милошевић, поново управља Београдом, помаже му Горан Весић.
Београд, 2. децембар 2013.
[1] Лука Степановић, Равна Гора победити мора, Београд 2001.
[2] Војин Лукић, Сећања и сазнања, Београд 1989.
[3] Петар Милатовић Острошки, Политичари наши, белосветски секташи, Истина бр 28, Беч 4. септембар 2005
[4] Рада Ковачевић, Од афере до озбиљне оптужнице, Ревија 92, Београд 31. март 2007.
[5] Бивши министар рада пуцао у председницу АСНС, Глас јавности, Београд 9. август 2007.
Драган Симовић: О Души и Духу расних Словена
01
Кад изиђем у Акашу, тада јасно видим, да четрдесет посто Руса и двадесет одсто Срба негује и чува оно што се зове Дух Словенства, а што може бити и Дух Аријевства.
Толики је постотак освешћених и расних Аријеваца у Руса и Срба!
То су они Руси и Срби који нису поробљени идеологијом јудео-кршћанства; они Руси и Срби који имају свет о заједничким боговима и прецима, о заједничком миту и предању, о заједничком језику и писму.
Кад човек ово види и освести, он тада смирено и посвећенички дејствује на своме путу светлости.
02
У иних словенских народа, поробљених јудео-кршћанством, нема те свести о аријевском заједништву.
Они су ближи неким иним западним и туђинским народима; штавише, они су већи западњаци и од самих Западњака.
Словени јудео-кршћани одавно нису Словени.
У њима можда и даље тече словенска крв, али им Дух више није словенски.
То морамо схватити и освестити.
03
И ово смо, надам се, давно освестили: сви они Словени, који су напустили веру и предање својих божанских предака, и који су прихватили туђинске религије, изгубили су и Душу и Дух расних Аријеваца.
Постали су превртљиви, непоуздани, вероломни и зли.
Изгубили су Душу – изгубили су Вертикалу!
04
Србијом, од настанка Југославије, и то смо, свакако, видели и освестили, не владају расни Срби.
Ови што владају Србијом, од 1918. године до дана-дањег, иако имају србска имена, иако у њима (можда!) тече словенска, аријевска крв, немају у Духу и Бићу ничег од расних аријевских Срба.
Они више нису чиста раса!
Не знам шта су, али чиста раса – нису, нити могу бити!
Такви највише мрзе све што је србско.
Највећи мучитељи расних Срба, били су и остали они срби, који су примањем туђинских религија и идеологија, изгубили и србску Душу и србски Дух.
Свеједно, да ли су јудео-кршћани или муслимани – они из дна своје усахле душе мрзе све што је србско!
05
Сви знаменити и племенити Срби, сви велики посвећеници у уметности и науци, били су Срби Аријевци.
И ово је записано у Летописима Акаше.
Србин који ово схвати и освести, не очекује више од вране да испили сокола!
Драган Симовић: Лирски запис о једној дичној Србкињи
Ово је лирски запис о Весни Веизовић.
Ко је Весна Веизовић?
То је једна неустрашива, образована, пробуђена, освешћена, самосвојна и самобитна списатељица и новинарка – Србкиња!
Једна од ретких Србкиња у овоме времену, расна Србкиња, која смело и одважно сведочи о пониженом Србству и ојађеној Србији.
Камо среће да је више Весни Веизовић међу нама!
Све што је племенито, господствено, узвишено, пробуђено и самосвојно, попут Весне Веизовић, то смета јадним, бедним, никојим и ничијим душама; то смета посрнулом и палом полусвету који влада Србијом; то смета болесним србомрсцима и србомрзитељима којих је пуна и препуна Србија.
Али, још мало, само још мало, јер ускоро ће се разведрити небо над Србијом, и Божанска Светлост, која ће, у трену, обасјати Србију, сажећи ће све оно што је гњило и трулежно, све оно што је смрдљиво и кужно, све оно што пије и сиса животне сокове и крв Србског Бића.
Много је паразита у Србији! –
Паразита из саме Србије, као и паразита из далеког
и туђега света, паразита који су испузали и измилели ко зна одакле, ко зна из којих пећина и вртача, ко зна из којих катакомби и раселина, ко зна из којих адских и тартарских црних рупа!
Данас су у Србији најпониженији Срби.
Данас су у Србији најсиромашнији Срби.
Данас су у Србији најобесправљенији Срби.
Ко то не види, тај се и не може сматрати словесним бићем, освешћеним човеком.
Ко то не види, или је бесловестан или је дозлабога поган човек.
Весна Веизовић све то види и сведочи.
Она је смела, одважна, неустрашива и храбра, па сведочи.
Она – једна једина!
Многи то виде, а шуте.
Многи то видеше, па муком замукоше.
Многи то гледају, а не смеју да сведоче – ни пред Богом ни пред светом.
Да ли не смеју, или, пак, не желе – свеједно!
По једном древном предању наших ведских предака, нама се по одласку из овога света, не суди само за учињена лоша и рђава дела, већ и за неучињена добра дела – за она добра дела која из страха, или из себичности, нисмо смели или нисмо хтели да чинимо.
Весна Веизовић има чиме да се подичи, зато што је освешћена и дична Србкиња.
Драган Симовић: Пут Унутарње Светлости
01
Долази време пробуђених и освешћених, а једноставних и обичних личности.
Оних личности које нису ни у каквим странкама и покретима, ни у каквим партијама и удружењима, ни у каквим друштвима и невладиним организацијама.
Такве ће личности, пробуђене и освешћене, бити носиоци коренитих културних и духовних дешавања и промена.
Долази време, и већ је дошло, кад ништа више ни у нас ни у свету неће зависити од политичара.
Прошло је време политичара; у Новоме добу политичари се више ни за шта питати неће.
02
Велики Инквизитор – Велики Брат губи сваки утицај у свету, и његов се Нови светски поредак руши као кула од карата.
Све више је пробуђених и освешћених појединаца, све више је пробуђених и освешћених народа.
Велики Инквизитор још једино може да изазове Трећи светски рат да би се одржао на власти, али то не сме да учини!
Не сме да учини, зато што му је запрећено из виших духовних светова!
03
Виши духовни светови укинуше сваку силу и моћ Великом Инквизитору.
То се најбоље види и осећа када се изиђе у Акашу.
Када се у визијама изиђе у Акашу, тада се јасно види и осећа да је већ наступило Ново доба Словена.
Многи Словени ни сами још нису свесни тога, да је већ наступило Ново доба Словена, зато што су опседнути и замађијани лажним сјајем Запада на заласку.
Запад тоне и нестаје, а замиђајани и зачарани Словени не схватају да је Запад далека прошлост, те да Звездана Будућност припада њима – Словенима!
04
Ово је време када свако самога себе буди и освешћује.
Свако ће у самоме себи открити и препознати властити Пут Унутарње Светлости.
Свако ће изнова да роди самога себе; свако ће самоме себи бити ковач властите судбине.
И, свако ће самоме себи укинути властиту судбину!
За „режимског професора“ Дарка Трифуновића Русија је „фактор енергетске нестабилности“- Реплика ФБР уредника …
Напомена аутора М. Новаковића: У нашу редакцију је јуче (3 дец,) стигла претња тужбом за кривично дело увреде од стране г. Трифуновића поводом овог чланка, који сам оригинално објавио 25 нов. 2013.- уколико не повучем чланак у року од 24 часа (што ми наравно не пада на памет- јер у чланку нисам написао ни једну реч увреде „на рачун“ г. Трифуновића- што ће усталом наши читаоци најбоље сами проценити).
На примедбу г. Трифуновића, да су неки читаоци у својим коментарима упутили личне увреде на његов рачун (што сам ја након те опаске накнадно и приметио- јер наш постојећи механизам „контроле коментара“ дозвољава да након што је коментар неког читаоца одобрен по први пут, да се сваки следећи пут објави аутоматски (дакле потпуно нецензурисано). Ми као волонтерска и „самофинасирајућа“ редакција , наравно немамо техничке, нити кадровске могућности, да едитујемо све коментаре- што сам ја у овом случају урадио накнадно, и из њих уклонио све личне увреде упућене г. Трифуновићу, од стране неких наших читалаца. У том смислу бих замолио све ФБР читаоце да се у својим коментарима уздрже од увредљивих, вулгарних и претећих израза- да не би беспотребно давали муницију нашим „непријатељима“, а нас принудили на „цензуру“ истих…
…Истовремно, г. Трифуновић је у својим коментарима испољио „веома упадљив“ и снажан анти-руски сентимент (што је вероватно сада за њега, као јавну личност која делује у оквиру једне високо-профилне и „режимске високошколске институције“- Факултета Безбедности- прилично „неповољно“), нарочито у постојећем политичком климату економског приближавања Руске Федерације и Србије, и г. Трифуновић би сада вероватно највише волео да овај чланак једноставно нестане, чак и са наше „неупадљиве“ алтернативне медијске сцене у Србији, која очигледно у постојећем медијском мраку у Србији, добија на све већем значају и популарности (не само у нашој земљи, већ у иностранству).
У овај чланак су сада убачене и све фотокопије ФБ дискусије на горњу тему (јавно објављене у оквиру отворене ФБ групе „Унмик-Косово“), које по мени додатно инкриминишу г. Трифуновића, јер његов последњи ФБ иступ указује да је он починио (и то веома јавно) кривично дело увреде према руском амбасадору Чепурину- што се јасно види из последње приложене фото-копије његове дискусије у оквиру ФБ групе УНМИК- где он јавно назива Руског амбасадора Чепурина: „ИДИОТ“!?
Из приложених докумената се такође примећује вулгарност (непримерена за једног доктора наука и професора) у наступу г. Трифуновића којом он (ин)директно омаложава остале учеснике ФБ дискусије-
…Наравно, ја се не бојим никаквих режимских судова, и ова претња је за мене само још једна у низу претњи од разни режимских и про-режимских личности и институција (списак асоцираних чланака је приложен у дну овог текста) које су упућене мени лично и другим члановима редакције- што нама из редакције само указује да смо на правом путу у борби за истину у данашњој „медијски окупираној“ Србији.
За мене као аутора, и остале уважене чланове наше редакције, једини меродаван суд, јесте суд јавности…
Аутор Миодраг Новаковић,
власник и уредник портала СРБски ФБРрепортер
За „режимског професора“ Дарка Трифуновића Русија је „фактор енергетске нестабилности“- Реплика ФБР уредника …
25 новембар 2013, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић, ФБР уредник
—————————————————
КОМЕНТАР ДАРКА ТРИФУНОВИЋА НА ЧЛАНАК М. НОВАКОВИЋА : „Давенпорт: Преговарачка платформа са ЕУ је тајна, зато што намеравамо, поред Косова, да вам…“
Darko Trifunović (оригинална „латинична“ преписка са Фејсбука)
Juzni tok je inicijalna kapisla za destabilizaciju Srbije. Sad smo legitimna meta Zapada. Srbija nije ni u EU niti u NATO. Krecu, Albanci, Madjari, Rumuni…jos malo i Romi…muftija…Zukorlic…sami smo krivi za elementarno nepoznavanje geopolitike….Amerika nikad nece dozvoliti da Rusija energetski kontrolise Evropu….Srbija nova meta ZAPADA. Bravo za srpske fasiste, inforbiroovce, ruske spijuncine….bravo…
….Srbe su tj. nas smatrali ruskom kolonijom i zastitinikom ruskih interesa na Balkanu u trenutku kad se raspao Berlinski zid…u trenutku kad je Zapad krenuo na Rusiju…ruski spavaci i inforbiroovci su uspeli….skrenuli su Zapad sa RUsije na Srbije. Naravno…platili smo mi i nasa deca. Platicemo izgleda ponovo…Juzni tok je dokaz za to. Tako da….samo napred…usijanih glava…jebite mater kome stignete na Zapadu…pa kad bombe ponovo pocnu da lete nad glavama….opet u misije rupe. ..
…. Amerika je odnedavno postala najveca izvoznica i proizvodjac nafte na svetu sa novim nalazistima. Takodje, vec je u zavrsnoj fazi Juzni koridor koji treba da obesmisli Juzni tok. Srbija ne sme nikako da udje u fazu konfrontacije sa Zapadom jer bi to znacilo da smo ultimativna meta. Nemamo ni Vojsku ni mogucnost da se branimo…a, iskreno…ne smemo da dozvolimo dalje stradanje i gubitak teritorijie. Moramo biti hladne glave i bez emocija…narod mora da se sacuva kao i zemlja. Ako me razumete…
….Rusija je faktor energetske destabilnosti jer svojom politikom unosi nemir u svetske cene energenata. Ona cene prirodnog gasa odredjuje prema politickim pirlikama, sto je vandalizam koji niko na svetu od Amerike do Kine ne prasta. Slazem se sa Vama da je nastup Аmerike posebno u vodjenju spoljne politike nasilan. Isto tako je i Ruski samo umanjen u onoj meri ruskog smanjenog uticaja…Ne vidim racionalnu odluku da se Srbija nadje u preseku sukoba Amerike i Rusije, posebno u trenutku kad je Srbija desetkovana u svim mogucim sferama od privrede do bezbednosti….
——————-
ОДГОВОР АУТОРА…
Миодраг Новаковић @ Дарко Трифуновић:
Какво то „геополитичко право“ има Америка, да „енергетски контролише“ Европу (а Русија га по вама нема), кад је сама Америка, тамо далеко- „с оне стране баре“?
Друга ствар, Америка није највећи произвођач нафте, већ највећи „лопов нафте“, коју могу да прерађују и препродају једино захваљујући војној окупацији нафтних региона на Блиском Истоку и у неким другим земљама.
Америчка економија није у успону, већ у вртоглавом паду. Градови широм америке банкротирају, Америка нема уопште златне резерве које „покривају њену валуту“ већ лажно приказује своју валуту као стабилну, и одржава се као водећа финансијска сила, највише захваљујући финансијским манипулацијама Вол Стрита.
Док с друге стране, Русија која јесте у Европи, и то као највећа сила у сваком погледу , и једна од најстаријих цивилизација, има свако право да „енергетски контролише“ Европу- али она европске земље, за разлику од Америке третира као равноправне партнере .
Коју је то земљу окупирала или бомбардовала Руска Федерација, да би заштитила своје „геостратешке војне економске интересе?
Зашто по вама г. Трифуновићу Америка има већа права у Европи од Русије. Ваши ставови мени изгледају као наивна замена теза?
Овакав отпор, који ви овде презентујете према Русији као „енергетској сили“, не показују чак ни многе водеће земље Западне Европе које радо сарађују економски са Русијом (нпр. попут Немачке).
Украјина се ових дана приклања евроазијском концепту и одбија „евроунизацију“. На улицама главног града Молдавије су десетине хиљада грађана који одбацују, срамни ЕУ ултиматум везано за њихов „споразум о придруживању“ (који је слично српској верзији, веома уцењивачки). Велика Британија одбија евроунијске прописе, и најављује референдум о изласку из уније. Слични процеси се дешавају широм те „срећне евроунијске заједнице“.
ЕУ и САД су на „умору“, и те две „глобалистичке творевине“ неће саставити (бар у постојећем географском и политичком формату, ни половину овог века. То само слепци не могу да виде. Али овде се не ради о томе коме ћемо дозволити да контролише Србију.
Русија је једина велика сила у Европи, која је спремна да прихвати Србију као равноправног партнера, без икаквих уцена, нарочито- не уцењујући нас територијалним самосакаћењем, насилном променом наше националне историје, не намећући нам девијантне и неморалне норме, попут „хомосексуализације наше деце“ у школама, и генерално „хомосексуализације целог нашег јавног живота, не намеће нам ни озакоњивање гмо отрова, обавезну вакцинацију сумњивим вакцинама, обавезно одузимање људских органа из тела покојника (без „анте, или пост-мортем сагласности“), не намеће нам инфериорни економски концепт, итд- што све, с друге стране чини Евроунија, кроз стално додавање нових уцена у текст „споразума о придруживању“ (или како они то овде називају- „платформу за преговоре“)…
У свом горњем тексту (Давенпорт: Преговарачка платформа са ЕУ је тајна, зато што намеравамо, поред Косова, да вам… ), који сам ја написао, се јасно наслућује да следи нови списак уцена, које бриселски колонизатори и београдски јањичари, немају храбрости да обелодане унапред, већ обе варијанте „предлога“ (бриселски и београдски) држе тајним.
Чега се то плаше- да буде доступно нашој јавности?
На крају, везано за вашу опаску о „српским фашистима, инфорбировцима и руским шпијунима“ који су по вама заслужни што је „Србија нова мета запада“ (ако вам није познато, Србија је мета Запада од 1999 (дословце, иначе план о уништењу „српски доминиране“ Југославије и довођењу НАТО трупа у Југославију, је разрађен још одавно, на самиту Реган-Тачер, 1984, документ “NSDD133”)-
– Данас су једини фашисти у Србији они који су на власти, јер су на власт и дошли, и одржавају се класичним фашистичким методама. Заједно са њима су и ваши „инфорбировци“ (претпостављам да сте под тим термином мислили на комунисте- инфорбировци су „изумрла врста“)- јер између комуниста и фашиста и нема суштинске разлике).
Што се тиче „руских шпијуна“, и ако их има у Србији, њихов број (и утицај) у односу на западне, је безначајан. Ако под руским шпијунима сматрате све српске родољубе- русофиле, онда директно вређате бар стотине хиљаде српских грађана!?
На крају једно конкретно питање за вас г. Трифуновићу- чије интересе ви заступате оваквим (замењеним) тезама?
Миодраг Новаковић
(аутор текста: „Давенпорт: Приложена преговарачка платформа са ЕУ је тајна…„- http://wp.me/p2SZ3j-s61)
——————
ДОДАТАК- КОПИЈЕ „ФЕЈСБУК“ ДИСКУСИЈЕ У ОТВОРЕНОЈ ФБ ГРУПИ „УНМИК КОСОВО“ (685 ЧЛАНОВА)
————————————————————–
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ:
Давенпорт: Преговарачка платформа са ЕУ је тајна, зато што намеравамо, поред Косова, да вам ампутирамо и остале највредније делове државе … (чланак који је изазвао „реакцију и контра-реакцију“)
Russians are coming- be ready to deal with it, or “turn your tail and run”…
ПРОГОН СЛОБОДНИХ МЕДИЈА: Режимско тужилаштво покреће поступак против ФБР портала !?
НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК- чланак због кога нам је амерички “хоумленд секјурити” колеџ послао “упозорење” ….
ПРЉАВА КАМПАЊА ПРОТИВ ПАТРИОТСКИХ МЕДИЈА СЕ НАСТАВЉА, ОВАЈ ПУТ НА ФБ МРЕЖИ…
ИНСАЈДЕР ЈЕ МАЛО НЕРВОЗАН: ПИСМО ФБР ОСНИВАЧА М НОВАКОВИЋА УРЕДНИШТВУ Б92…
————————————-
Референце:
http://www.tmcrew.org/news/nato/germany_usa.htm
https://www.facebook.com/darko.trifunovic.311
https://www.facebook.com/miodrag.novakovic
https://www.facebook.com/groups/422786171118022/635538599842777/?notif_t=like
Драган Симовић: ПРАИСКОНАЦ
(Мијату Загорцу, једном племенитом Човеку)
И мисли и осећања и речи имају исцељујуће дејство, само ако смо повезани са вишим духовним световима.
Повезани са вишим духовним световима можемо бити на многе и различне начине.
Нико никоме не може да каже како ће да се повеже са вишим духовним световима, већ свако од нас сам мора да дође до тог познања; свако сам мора да открије који је за њега најбољи начин повезивања са Извором Живота.
За некога је то молитва, за некога тиховање илити медитација, за некога, опет, уметнички или стваралачки рад, а за некога, пак, посвећеничко дружење са Природом.
Сваки вид и начин повезивања са вишим духовним световима јесте подједнако добар.
Ако је то твој Пут, ако је то избор твог Бића и Суштаства, онда је то, за тебе, прави и једини Пут.
Важно је само да човек не лута од једног до другог учења, од једног до другог пута, од једног до другог гуруа, од једне до друге школе.
Онај који вазда лута, никада неће доћи до својега Унутарњег Пута, никада неће доћи до Живога Бога Исцелитеља у својему Бићу и Суштаству.
Буди природан и једноставан, буди Праисконац!
Нашим древним прецима нису требали никакви гуруи, никакви учитељи, никакви духовници; они су све сами знали, могли и умели, зато што су били – Праисконци!
Драган Симовић: У Речи је Душа моја
Језик је мој Завичај;
у Речи, гле! Душа моја;
а у Слову снови моји,
које будан
Песник сније!
Понад горја и обзорја;
подно звезда и тишине;
Песникова Душа плови
на ветрима од пурпура –
ка Светлости у висини
што се скрила
у дубину!
Плови Душа Песникова
у Реч што се преметнула,
да се сретне са Прецима –
у Завичај од Језика
што се скрише
мед Бозима!













