(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

01

У сваком пробуђеном и освешћеном човеку, налазим и препознајем себе.

 И сваки пут се истински обрадујем, кад год се сретнем са тим незнаним и тајанственим човеком у којему ћу препознати себе.

Иако смо незнани, далеки и тајанствени један другом, ми се, ипак, однекуд одавно знамо.

Знамо се, зацело, из неких ранијих животних токова, из давнашњих тајинствених пространстава СрбИрије, из времена-правремена када су сва ведска, европска и аријевска племена обитавала и живела заједно – као Један Род, као Једна Звездана Раса.

02

Има један пробуђен и освешћен човек, по имену Варг Викернес, чије поетске чланке, и лирске записе, читам са искреним, тајинственим и дубоким уживањем.

У његовим надахнутим и освешћеним записима, налазим и препознајем самога себе, препознајем своје песничко биће, препознајем своју лирску словенску душу, препознајем своје праисконе снове и визије.

Читајући Варга, као да читам самога себе –

 али једног новог и другачијег себе! – са нордијским тајинственим, оностраним и бајковитим искуством.

На тренутке ме Варгови сликовити лирски записи подсећају на руске прасловенске бајке и каже, или, пак, на древне србске митолошке приче и приповетке.

03

Одувек су, и од сваке власти, бивали прогоњени они који буде и освешћују племена и народе.

Зато и није никакво чудо што прогоне и Варга Викернеса.

Он је опасан по све оне мрачне владаре из сенке, који су наумили да поробе европски стваралачки ум и дух, те да од божанских и словесних бића, племена и народа, створе потрошачка крда и стада која се ни по чему неће разликовати од иних бесловесних и  животињских врста.

04

Варг је, управо по својим надахнутим и освешћујућим чланцима и лирским записима, одавно запажен и присутан у Србији, и то превасходно међу пробуђеним и освешћеним ВедСрбима, који се враћају србској древној Вери, србским Боговима, србском Предању и србском Миту.

Његови чланци и лирски записи, у преводу и препеву Александра Маслара, делују тако поетски и уметнички снажно, изворно и самосвојно, тако да, на тренутке, имам утисак, као и стваралачки доживљај, да Варг Викернес пише на древном србском језику.

Овим сам, наравно, желео да подржим Александров посвећенички рад на превођењу (и препевавању) Варгових поетских и лирских дела.

05

Иако Варг и ја имамо доста тога заједничког у појимању и виђењу, у поетици као и у мировозренију, ми се, зацело, у нечему и разликујемо; али су то оне тајинствене и оностране разлике које нас узајамно обогаћују и оплемењују.

Разлике су, између осталог, и у томе –

што је Варг нордијски, викиншки трагалац и посвећеник, а ја ведсрбски, прасловенски, песник, тајинственик и ловац на снове.

Не знам какав бејаше пут, и каква животна судбина, Варговог племена, али моје племе, и племе мојих предака, биваше у вечном и непрестаном рату против злих врага и душмана, у непрестаном посвећеном и светом рату, који је давно започео и који још (увек) траје.

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

01

Сада се Звездано Коло, после многих векова, поново креће узлазном путањом.

Све више навире праискона и божанска светлост из дубине звезданих јата.

То није светлост звезда, планета и сунаца, већ Првонастала Светлост Великог Духа Стварања –

 Унутарња Светлост Бића ПраВасељене.

02

Све Тајне из Прошлости биће откривене и мудрима разјашњене.

Тајне о ВедСрбима, дуго скриване, излазе на видело дана.

Сваки пробуђен и освешћен Србин, у овоме трену, зна потпуну Истину о ВедСрбима, од Постања до дана-дањег.

Пред нама се открива и отвара галактичка и планетарна Повесница о тајинственим оностраним путовањима Звездане Расе, као и о судбини њених потомака, расејаних по разним и различним племенима и народима.

03

Не знам како се вама чини, али, мени је, у овоме часу, посве обелодањена и разјашњена Србска Повесница.

Све коцкице су сложене у Србском Мозаику, у Србској Галактичкој Мандали.

Поново задобијамо давно изгубљене моћи Богова и Предака.

Духовно бивамо, из дана у дан, све јачи и моћнији, а то је управо и разбеснело све наше враге и душмане.

Наши су се врази и душмани, кроз све минуле векове, највише и  прибојавали нашег буђења и освешћивања.

Пробуђено и освешћено Посредничко Племе креће у своју Галактичку Мисију.

04

Прошлост смо разјаснили и освестили.

Сада путујумео ка Звезданој Будућности држећи се Овога Тренутка.

Овај Тренутак јесте битан за нас, будући да нам се све битно, судбинско и суштаствено дешава у Овом Тренутку.

Све што смо били, што јесмо, и што ћемо бити, то се прелама кроз Звездану Жижу управо Овог Тренутка!

05

Србска Галактичка Мандала – то је Србска Тајна Повесница у пра-сликама и пра-знамењима.

То је ликовно и сликовно Србско ПраПисмо – ТајноПис – које само велики посвећеници могу да открију и разјасне.

Србска Галактичка Мандала јесте тајни кључ за Звездану Будућност Србства.

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

01

Оно најлепше и надивотније што је изнедрио србски стваралачки дух у вековном робству под туђинима –

а то су епске и лирске народне (усмене) песме –

 није било надахнуто јудео-кршћанством, већ древном србском Вером, древним србским Предањем.

И, опет, ако погледате свеколико србско песништво, свеколику србску уметност и духовност у последњих десет векова, видећете да најдивотнија остварења нашега стваралачког духа одишу древном Вером, древним Предањем, напросто – Душом Древности.

02

У јудео-кршћанској Европи вековима бејаше залеђен песнички и стваралачки дух Европљана.

Јудео-кршћанска инквизиција убила је сваки песнички и стваралачки занос Европљана; убила је сваку лепоту и дивоту стваралачког бића; убила је сваку животну радост и, убила је сваки смисао живота и живљења.

Европа вековима бејаше прекривена тамом јудео-кршћанства, а из те таме јудео-кршћанског ништавила провејаваше метафизичка студен и грозота космичке пустоши.

Они који величају јудео-кршћанску Европу – величају европски нихилизам!

Само је из јудео-кршћанства могао да се роди европски нихилизам, јер је управо јудео-кршћанство убијало сваку животну радост и сваки смисао живота и живљења у вековном робовању Европљана.

Млади ведсрбски и ведруски родољуби, и Перунови ратници светлости, у једном граду, у једној земљи, оснивају Перунов пук.

По замисли духовних и идејних твораца, милион Перунових ратника светлости штитиће и браниће ВедСрбско и ВедРуско Биће.

Дејствоваће по свим пољима и ступњевима бивања и бивствовања – високоосвешћени и високообразовани, а храбри и неустрашиви.

Биће невидљиви за непосвећене, али ће се њихово присуство свуда осећати.

Све непријатеље и враге ВедСрбског и ВедРуског Бића пратиће сустопице као сенка, и сваки душмански покушај унапред ће предвидети, осујетити и спречити.

Овај Перунов пук биће надзиран и вођен од Галактичких ВедСрба из Језгра Звезданог Јата.

Ово је почетак Ере Духовног Водства Словена.

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

01

Сеобе Словена није било!

Али је неке Србе, ђаке ватиканске, берлинске и бечке школе, заиста, немогуће уразумити и освестити.

То је непоправљив и, дозлабога тврдоглав сој!

Они и даље препричавају несувисле и бесловесне приче о сеобама Словена, а нити је било Словена, нити је, пак, бивало икаквих сеоба!

Нико тврдовратији и нико тврдоглавији у неприхватању истине о древним ВедСрбима, од ових ватиканских, берлинских и бечких зомбираних школараца, који само привидно имају србска имена, док у суштини ничег србског у себи немају.

Свако словестан одавно зна да није било сеоба Словена, зато што Словена, напросто, и није било, већ да је у древности постојао један велик народ, који је заузимао евро-азијаска пространства, а од тог великог евро-азијског народа постадоше и настадоше сви ини европски и азијски народи.

Тај древан ведски народ имађаше многа имена, али је, кроз стотину векова, остао запамћен по имену Срб – Слово Реци Бог!

Ова истина о ВедСрбима мора вазда и увек изнова да се понавља, управо због тих тврдовратих и тврдоглавих ватиканских, берлинских и бечких надри-научењака.

02

И још нешто.

Ми никада не бејасмо били пагани, незнабошци и безбожници – то смо постали тек после покрштавања!

Ниједан словестан и самосвестан Србин не може да прихвати ту ватиканску лаж – да нас до Немањића нигде није било, а онда нас наједном свуда има!

У далекој древности, педесет векова пре појаве јудео-кршћанства, имали смо високу културу и још вишу духовност, а пагани и незнабошци бејаху они који нас називају паганима и незнабошцима.

03

Сваки пробуђен и освешћен Србин, не само што поштује, већ и живи Веру својих предака.

Наша Вера и наши богови – то је наша стварност!

Није то никаква прошлост, већ садашњост – овај сушти  тренутак вечности, ово вечно сада!

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

01

Богови наших предака јесу и наши богови.

Немојмо говорити о боговима наших предака у некој далекој прошлости, већ у садашњем времену.

Они нису били, негде и негда, већ управо јесу – овде и сада!

Они су у нама, у тајинственим дубинама наше душе, нашега бића и суштаства.

Наши нас богови никада напустили и оставили нису – но смо ми њих напустили и заборавили.

Заборавши своје богове, ми смо сами себе заборавили.

Са заборављањем својих богова, постали смо слаби и немоћни у свету, постали смо жртве својих највећих душмана и мучитеља.

02

Срби су постали слаби и немоћни зато што су се одрекли својих истинитих богова, поверовавши да ће их боље штити и чувати неки туђински богови.

Туђински богови остају увек туђински богови!

Наши су богови дубоко повезани и са бићем нашега језика.

Кварење србскога језика отпочело је са одрицањем властитих богова и прихватањем туђинских богова.

Са кварењем језика отпочело је и кварење наше србске, словенске, ведске и аријевске душе.

03

Име сваког нашег бога, као и име сваке наше богиње, повезано је не само са одређеним становиштем и придевом душе, већ и са стањем божанске свести.

Сваки од наших богова присутан је у нама, као што смо и ми сами – сваки од наших богова у различитим тренуцима.

Некад смо Сварог а некад Перун; час смо Свевид а час  Мокоша; некад смо Даждбог а некад Девана; час смо Велес а час Сербона – све у зависности од стања свести и од тренутног становишта и расположења наше душе.

04

Онај ко се одриче својих богова, одриче се живота у себи, зато што наши богови представљају и наше животне токове.

Ма колико човек умно, научно, душевно и духовно узрастао, ма на којему се ступњу божанског развоја налазио, он, напросто, не може да живи, не може да бива и бивствује, без својих богова.

Јер наши богови – то смо ми сами такви какви уистини јесмо!

http://www.youtube.com/watch?v=_R5cJ-B5xaM

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

01

Живо се присећам свих оних тренутака из детињства, када је мој Бог из мене сазерцавао свет.

И сада ми се догоди, у тренуцима дубоког тиховања, да мој Бог из мене сазерцава свет, свет управо онакав какав је и у детињству бивао.

Заиста, све време је из мене, и кроз мене, неко бесмратан и вечан, проматрао бића, проматрао и сазерцавао светове, ствари, збивања и догађања.

Као да се све у мени и око мене одвијало мимо мене!

Као да сам ја све време бивао прикривени посматрач и притајени сведок властитог животног пута и тока!

02

Тежак, тмуран и суморан јесењи дан.

Тмасто небо, и сива, пепељаста сумаглица што обавија жуте и румене крошње уснулих дрвета.

Ниоткуда зрачка сунчевог, ниоткуда трачка светлости.

Влага и мемљив задах бије из земље, из дрвећа, из кровова, из тмурнога неба.

Влага и мемла, што гуши, што притиска, што растаче  душу!

Тешка и болна и тоњаста јесен равничарска, јесен панонска!

У Панонији је највише самоубистава управо у ово доба године.

Најчешће, то су самобиства вешањем.

Онај ко није доживео позну јесен у неком селу банатском, негде између Вршца и Зрењанина, не може да појми и схвати како су тешки, суморни и разарајући ови дани, кад се спусте магле и крену ситне кише сипуље, у равници панонској.

03

Моје расположење, моја радост, моја орност, и моја унутарња дивота, зависи од сунчеве светлости.

Давно сам схватио, и освестио, зашто је за све древне народе – Сунце било Врховно Божанство.

За Древне Србе – то је Бог Сварог!

Колико је светлости око нас и у нама, толико је и живота око нас и у нама.

04

Без молитве, без молитвеног тиховања, без медитације и сазерцавања, без унутарњег пута и духовног стварања, заиста је немогуће обитавати и живети у свету.

Не знам како је то у других људи, али ја без тога нисам могао ни један једини дан!

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

01

У тајинственим галактичким пространствима, иза слова Срб, скрива се древни мит о постању и посланству звездане расе.

Отуда је та реч велика тајна и дан-дањи, јер нико не може да одгонетне њено право значење, нити да допре до истинског и суштаственог корена речи.

Срб може бити и тајнопис, тајно слово, или, пак, скраћеница од трију кључних божанских речи: Слово Реци Бог!

У сваком случају, иза слова Срб скривена је галактичка и космичка тајна о појави звездане расе.

Та тајна је, свакако, у нама, у нашем ДНК, у нашем светлосном запису.

02

Ако је Слово Реци Бог тајно, скривено име звездане расе, онда то значи, да је од тог пуног и изворног имена остала, с разлогом, само скраћеница – Срб!

Веома је важно да ово освестимо, јер ће нам се, после овога, многе доцније и потоње тајне, а у вези са Срб(има), открити и разјаснити.

03

Једна од тајни, коју дуго нисам могао да откријем и разјасним, јесте осипање Срб(ства), односно, настајање многих племена, народа и нација од Срб(а), што смо ми погрешно тумачили као отпадништво или издајство Срб(ства).

Када се ова дешавања посматрају из виших духовних светова, а што може и да се провери у Летописима Акаше, онда то има посве опречно и супротно значење, односно, право значење!

Оно што ми називамо издајством, јесте духовно и божанско, космичко и галактичко брушење, божанско престварање, саме звездане расе (унутар светлосног записа, божанске клице и ДНК) утеловљене у Срб(има) овога времена.

04

По том сазнању, можемо и овако рећи: Не само да су Срб(и) свим народима подарили језик и слово, већ и то, да су Срб(и) створили све народе, односно, да су од Срб(а) постали и настали сви ини словесни народи.

Јер, управо би то и могао бити Наум и Промисо божанских бића из виших духовних светова.

Тако се кроз Слово Реци Срб размножавала и умножавала, ширила и рапростирала звездана раса бескрајним пространствима Мајке Земље.

05

Ја сам у својим песничким визијама, сваког пробуђеног и освешћеног Срб(ина), сваку расну, пробуђену и освешћену Срб(кињу) јасно видео као – Божанство!

И, заиста, када се расни Срб(ин) ослободи свих обмана, омаја и опсена овога света, и када се у Духу Стварања уздигне у небесна пространства, он, уистини, делује као Бог Који Ствара.

И опет, када се расна Срб(киња) ослободи свих стега и окова, које су измислиле и створиле ниже расе, и када се у Духу Стварања и у Духу Лепоте, узнесе пут небесних пространстава, тада она, уистини, делује као Богиња Лепоте и Мудрости.

06

Ово моје песничко јасновиђење јесте само за оне Срб(е) и Срб(киње) који су давно пробуђени и освешћени, и коју разумеју песнички галактички језик.

Само за оне Срб(е) и Срб(киње) који су свесни (и самосвесни) својега божанског посланства, у овоме животном току, а овде, на Мајци Земљи.