Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Драган Симовић: Ми ћемо и буквално васкрсавати једни друге
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Кад год ми се јави нека ружна мисао, помисао или осећање, одмах упадам у Таму.
То сам открио још у младости, и добро што сам то још у младости открио, и освестио!
Приметио сам још давно, да после сваке ружне мисли и помисли, већ следећег тренутка, упадам у Таму, а из таме изравно у болест.
Колико ће времена болест да траје, зависи од јачине ружне мисли или помисли.
И опет, од тежине и јачине ружне мисли, или ружног осећања, зависи и врста болести.
02
Речи су моћније и од мисли и од осећања.
Можда у других нису, али у мене јесу.
Вероватно зато што сам песник!
Давно сам открио (а пријатељи су ми блиски то и потврдили!), да речима могу или да убијам или васкрсавам.
Они који се дуго друже са мном, рекли су ми да, зависно од тежине, значења и дејства речи, око мене се, док говорим, обликује светлосни венац, који су могли да виде и они који не верују у то.
Ако су тамне речи, онда је и светлосни венац таман; ако су светле речи, онда је и светлосни венац саздан од дивотних галактичких вагри (боја).
03
Још сам у младости открио, а доцније вазда изнова и потврђивао, да се речи материјализују.
Ружне, тамне, лоше илити негативне речи, и буквално убијају.
Убијају сваку лепоту у нама, и око нас.
Јасно се види у нашем животном пољу, како после сваке ружне речи – трну и гасну светле, радосне и животне вагре, те да се упоредо с тим обликује тамно поље у нама, као и око нас.
И опет, светле, радосне, дивотне и животодајне речи, стварају прекрасну ауру, која има чудесно исцељујуће дејство на оне који се у тој аури нађу.
04
Наша судбина, наша усудба, наша карма, наши животни токови – све то зависи од наших мисли, помисли, осећања, речи и дела!
Ми имамо, ми поседујемо, чудесне Божје дарове, а да тога, најчешће, и нисмо свесни.
Ми можемо, и буквално, или да убијамо или да васкрсавамо.
Како себе, тако и своје ближње, и суближње.
Све зависи од тога, на коју смо страну окренути и усмерени – да ли ка Светлости или према Тами!
05
Ово што сам сведочио о себи, то се односи на свакога од нас.
Сви смо ми Богом даровани, многим и различним даровима.
Сви ми поседујемо чудесне и чудновате моћи.
Зато морамо бити будни, освешћени и самосвесни.
И, изнад свега – одговорни!
Одговорност је веома важна; одговорност је, уистини, битна!
Без одговорности пред Створитељем, пред Животом, пред Истином, пред Правдом, пред собом и ближњима, нема, заиста нема, духовног напредовања и узрастања.
06
Од наших мисли, помисли, осећања и речи зависи здравље и живот наших ближњих.
Зависи и судбина наших ближњих – нашег животног друга, наше деце, наших унука, и свих наших пријатеља.
Ја сам се у то уверио толико пута.
То сам давно освестио.
Зато морам бити будан и одговоран у свему што чиним, стварам и радим.
Морам бити будан и одговоран и у овим лирским записима!
Морам бити будан и одговоран, управо због мојих песничких дарова.
Песник је много одговорнији, за сваку реч, речену или написану, од оних који нису добили дарове песничког стварања и певања.
Погрешна реч може и буквално да убије песника.
Другога можда неће, али песника, зацело, хоће!
07
У времену долазећем, све ће бити много снажније изражено.
Због појачаног зрачења галактичког језгра, звезда, сазвежђа, звезданих јата, планета и нашега Сунца.
У времену долазећем (а то је време већ дошло, већ запљуснуло све нас!), ми ћемо и буквално васкрсавати једни друге, наравно, ако будемо били усаглашени и усаображени са Великим Извором Живота!
У времену долазећем, заиста, свако ће од нас препознати Божје дарове у себи, дарове Духа Стварања.
И, свако ће од нас бити оно што, уистини, јесте и бива!
Владан Пантелић: ОКО САДАШЊОСТИ
Мудрованије из Тијаније
*
Данас је педесети рођендан највећег светског научника
Др Григорија Грабавоја, а у дому “Вук Караџић“ је приказ
његове књиге “Васкрсење“. Морамо се навићи на философију
нове свести: нема болести, нема старости, нема смрти.
Када на ово дело погледамо Оком садашњице и када се
повежемо са нашом свезнајном душом, која се налази у
грудима, тачно тамо где нам шака десне руке додирне груди,
све ово нам постаје познато и логично, јер је Богом дано.
* *
Тројица руских аутора – научно се баве теоријом и праксом
нове свести. Др Григорије Грабавој проучава свест,
Др Аркадије Петров Душу, а Игор Арепјев Дух.
Душа је символично представљена у облику свере
у којој се налазе “кришке“ које представљају прошлост,
садашњост и будућност. У доњем делу свере налази се тачка
архивације кроз коју јасновиди може да уђе у душу и види
све своје животе. У горњем делу свере налази се тачка
извршења у којој се налазе сва знања о Универзуму. То је
поједностављени приказ анатомије душе. Др Петров је писац
многих књига, а основе учења даје у “Дрвету живота“
Свест је основно подручје проучавања Др Грабавоја, а
символично је представљена у облику троугла, који
почиње на раменима и простире се до једне тачке изнад главе.
Дух је сила радилица која преноси поруке душе ка свести
и обратно. Учење Духа тече кроз Игора Арепјева, писца
“Библије будућности“ и других књига. Ова три учења су једно,
а ова три аутора представљају тројединство.
* * *
Проучавам мудрице, исписане на плавим плочама, које су
откривене у некадашњим мајданима Тијаније, и које је
протолковао Велики Витез Праисконог Реда – Мансанман
Остварени. Обиље мелем-знања из прастарих времена
покренуло је моје сећалице о прошлим добима и догађајима.
Видим у своме четвртом оку насилнике из разних епоха
како нападају, отимају, убијају, гомилају богатства. Сви су
мислили да ће им богатство, тако стечено, донети радост
до века векова, а онда их је Јама, једне ноће, послао на
точак Самсаре. О њима нема спомена, као да нису ни
постојали, осим записа у аналима Акаше. Уистину нису
ни постојали, јер нису ништа вредно створили и роду
своме оставили.
* * * *
Свуда у свету, осим у духовној Тијанији, владају силници.
Они су удружени у неколико великих и мноштво малих
породица лопова, лажова, фалсификатора истине и историје,
лицемера. Њихов Бог је новац стечен на разне преварне
начине, а њихов поглед је усмерен на нове изворе зараде.
Таква ситуацији је и у земљи Праисконији. Мали моћници,
типови које психологија лако класификује, уцењени малци,
играју игру кловнова, поскакујући на концу које неко вуче.
Ускоро ће пући конци, као некад колан на свечевој кобили,
а кловнови ће се откотрљати у заборав, баш као и силници
из праисконе Тијаније, и неће им име бити у Вечној књизи.
* * * * *
Прошле године сам био у Чарној Гори, на Буковој Пољани,
у Васојевићима, где се налази спомен обележје храбрим
браниоцима од најезде турских силника. Ту је погинуло
77 јунака, али Али паша није остварио циљ. Видео сам ту
борбу у вишедимензионој визији и дивио се чојству и јунаштву
браниоца својих домова. Тијанија и Букова Пољана су повезани
духовним каналом. Ох, како је леп, и како је величанствен
филм који ми је приказала Акаша! И видео сам моћнију визију:
Неће више бити великих ратова на нашој планети и она ће
постати највеличанственије место у Божјем царству
На тој висинској заравни, одакле се виде прекрасни Комови,
професор Светислав Света Мартиновић, са пуно других
донатора, изградио је нови храм. И ту се десило једно чудо.
Наиме, архитекта је, према задатим условима, пројектовао
храм и на карти означио место и одредио како да се постави.
Када су градитељи отпочели копање темеља, на одређеном
месту, појавили су се темељи неког прастарог храма који није
постојао ни у сећањима најстаријих мештана. Показало се и
ново чудо: димензије новог храма су се милиметарски поклопиле
са димензијама старог храма. Архитекти је, засигурно, био
отворен канал Акаше где је све записано од постања.
14. 11. 2013
„АМБИВАЛЕНТАН СТАВ“ РУСКОГ ДИПЛОМАТСКОГ СЛУЖБЕНИКА „4 РАНГА“ ИВАНЦОВА О „ИЗБОРИМА“ ….
КОМЕНТАР УРЕДНИКА НА „АМБИВАЛЕНТАН СТАВ“ РУСКОГ ДИПЛОМАТЕ „4 РАНГА“ ПЈОТРА ИВАНВЦОВА ПО ПИТАЊУ КОСОВА…
ДИПЛОМАТИЈА У ОГЛЕДАЛ(Ц)У…
————————-
У наставку је глава 7 додатка 2, Резолуције УН 1244- на коју се позива Руска амбасада у саопштењу у доле приложеном (хтмл) прилогу:
7. Политички процес у правцу успостављања привременог оквирног спопразума који обезбеђује значајну самоуправу Косову, уз пуно поштовање споразума из Рамбујеа и начела суверенитета и територијалног интегритета Савезне републике Југославије (Србије) и осталих држава у региону, и демилитаризацију ОВК…
————–
А ово је кључни пасус тог саопштења:
„Став Русије по питању косовског регулисања остаје непроменљив. Он се темељи на одлукама Савета безбедности УН-а, пре свега резолуцији 1244. Подржавамо напоре руководства Србије у питању косовског регулисања, као и споразуме у процесу дијалога Београд-Приштина. У пуном капацитету то се односи на питања, везана за одржавање избора на Косову, формирање Заједнице српских општина на основу резултата ових избора.“
———————
Овде се ради очигледно о веома двосмисленом дипломатском речнику- Где Руси у први план истичу принципијелну подршку Резолуцији 1244 („Став Русије по питању косовског регулисања остаје непроменљив. Он се темељи на одлукама Савета безбедности УН-а, пре свега резолуцији 1244.“) , која недвосмислено подржава територијални суверенитет Србије, и залажу се да сва питања статуса Косова буду разматрана у оквиру резолуције- Овај став је очигледно подударан са досадашњим званичним ставом Москве…
…
Потом у наставку пасуса истичу да подржавају напоре руководства Србије („у питању косовског регулисања, као и споразуме у процесу дијалога Београд-Приштина. У пуном капацитету то се односи на питања, везана за одржавање избора на Косову, формирање Заједнице српских општина на основу резултата ових избора.“)- Овај део изјаве руског дипломате „4 ранга“ је у најмању руку дискутабилан, јер је контрадикторан Резолуцији 1244 коју званична Москва принципијелно и бескомпромисно подржава!?
…Јер ако је став Русије по питању Косова непроменљив и принципијелно подржава сва решења у оквиру Резолуције 1244 (и из истог разлога Русија одбија да призна Косово као „државу“)- онда је подршка српском руководству од стране дипл. службеника „4 ранга“ Петра Иванцова по „питањима“ илегалних (у односу на устав и суверенитет Републике Србије, који резолуција 1244 гарантује) албанских избора- у директној супротности са досадашњим званичним ставом Москве, јер и само одржавање (организација и учествовање „српске државе“ на овим изборима) нарушава Уставни интегритет (који гарантује Резолуција 1244) Републике Србије-
…Онда је једини могући закључак да оваквим „амбивалентним ставом“ службеник „4 ранга“ Руског МИП-а Пјотр Иванцов скаче, не само сам себи, већ и својој матичној држави Русији, у стомак!?
…
…Али на крају крајева, ово је само мишљење једног „парамедијског лаика“, можда ће умни правници и професионални дипломате, боље размрсити ово „дипломатско клупко“ службеника „4 ранга“ г. Иванцова, него што сам то ја успео у овом кратком осврту на овај најновији дипломатски „салто мортале“ (или можда се иза гвоздене дипломатске завесе одиграва нешто о чему ми „лаици“ не знамо?)…
Миодраг Новаковић
*****
http://www.ambasadarusije.rs/sr/vesti/u-vezi-komentara-u-medijima-povodom-izjava-predstavnika-mip-rusije
Борка Љешковић: ПЈЕСМА МОЈОЈ ЗВЕЗДИ
(Инспирисана ријечима Драгана Симовића)
Моји дани плету венац мудрости још увјек превелик за моју главу
То је вијенац за спас, који попут компаса окрећем у нади да ћу пронаћи твој сјај и знати куд даље да запловим бродовима храбрости и наде док будеш моје лице зарила
Тад ћу познати бесконачну бајку, и океане у себи неоткривене по којима морнари луди од љубави рибаре радост
Тад ће се овај смртни век прелити у бескрај, биће мира јер знаћеш
док је мене биће тебе
док је тебе биће мене
Док је нас ту је спас
биће тебе
биће мене
то је истог бића глас.
Драган Симовић: Откривање Душе и отварање Срца
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Сваки ми је дан као један цео, потпун, свеобухватан и заокружен животни ток.
Сваког дана, сваког часа, изнова, и изнова, трагам за Смислом Живота и живљења.
Живот мора да има Смисао, а Смисао мора бити у вишим духовним световима.
Смисао је једно од Божјих имена.
Кад год споменем Бога, увек имам у Свести,
и у свести – Бога Ствараоца.
Зато што из Божјега Стварања, заиста, Све происходи: и Љубав, и Лепота, и Доброта, и Истина, и Светлост, и Живот.
02
Смисао се не налази само једном – једном и, за сва времена.
Не, за Смислом се вазда изнова трага – из дана у дан, из часа у час, из трена у трен.
Смисао је као животни дах, као дисање.
Све дише у свим световима.
Све је дисање.
Не само што бића дишу, већ дишу и творевине, ствари и предмети; дишу и планете, звезде, сазвежђа и звездана јата; дишу и ови лирски записи што се у трену овоме рађају.
03
Сваки пут кад стварам поезију и записујем лирске записе, ја тада с вама делим радост Стварања.
Ја вам, у том трену, откривам своју Душу и отварам своје Срце.
Песник није оптерећен никаквим предрасудама овога света, и стога – без зазора, без стрепње, без страха, без стида и тескобе – открива своју Душу
и отвара своје Срце.
Никада се немојте плашити, ни зазирати, ни стидети, да откријете своју Душу и да отворите своје Срце.
Зашто вам ово кажем?
Зато што ћете само тако сачувати и спасити своју Душу и своје Срце.
Кад год откријете своју Душу и отворите своје Срце, ви тада бивате запљуснути Божанском Светлошћу.
Песнички речено, тада Божанска Светлост уђе у вашу Душу и у ваше Срце, а, истовремено, из ваше Душе и из вашег Срца изиђе Тама.
То се зове божанско дисање.
Удиште Светлост, а издишете Таму.
Тако дише Све у ПраВасељени.
04
Древни су били здрави, између осталог и зато, што се никада нису ни стидели ни плашили да октрију своју Душу и да отворе своје Срце.
Сви древни митови говоре о томе.
Ни највећи се јунаци, ни највећи се ратници нису стидели и плашили да покажу своје сузе; да се заплачу и расплачу јавно, пред скупом народним.
У Махабхарати и Рамајани, у Илијади и Одисеји, као и у Епу о Гилгамешу, илити, у србским народним (епским, јуначким) песмама – највећи јунаци, највећи ратници, не скривају своје сузе, не стиде се својега плача.
Зато су и били здрави!
Савремени је човек тежак болесник, само стога што скрива своју Душу, што скрива своје Срце, што скрива своја осећања.
Што скрива, гуши и потискује – до пуцања!
И отуда сви пуцају, уистини, и буквално пуцају!
Пуцају, јер нису открили своју Душу, јер нису отворили своје Срце.
05
Из мојих лирских записа, из моје поезије ви, заиста, знате пуно о мени.
Зато што сам ја у томе што пишем, у томе што стварам.
Песник није лицемеран, те да једно пише, а да друго мисли и осећа.
Песник је усаглашен и усаображен са својим делима – он је сав, цео и потпун у ономе што пише, у ономе што пева и ствара.
Другачије не би ни могао, нити да ствара, нити да живи!
Из моје поезије и мојих лирских записа, можете и више и боље сазнати о мени, него ли из личних сусрета са мном!
Зашто?
Зато што сам ја, сав, цео и потпун, у својој поезији, у својему стваралаштву, у својим сновима и визијама.
У спољноме свету, ја сам само један од вас, један од нас!
У спољноме свету, ја се борим и носим са свим оним мукама и невољама с којима се и ви борите и носите, и с којима сви ини људи овога света боре и носе, кроз све векове, минуле и будуће.
Драган Симовић: Велики Извор Живота
Ја видим Велики
Извор Живота,
као Белу Светлост
у Најцрњем Језгру
ПраВасељене,
и осећам Топлину,
и Милост
и Блаженство,
свим Бићем својим;
и моје Сушто –
са Срцем мојим
и Душом мојом –
однекуд слути и зна,
да То јесте Онај и Она –
гле! Двојна Једност
из које све,
истовремено,
извире и увире
и снова навире,
да би изнова
увирало,
без почетка
и свршетка!
И да би Велики
Дух Стварања
творио све нове
и нове светове;
све нова и нова
звездана јата;
и да Стварање
Унутар Самога Стварања
нема ни имена
ни обличја;
и да је то
Празнина у Пунини
и Пунина у Празнини;
и да Све
прелази у Ништа
и да из Ништа
настаје Све
што Јесте и Бива,
и само
Јесте и Бива!
Драган Симовић: О СРБСКОМ ПУТУ
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Србска Мисао.
Србско Мишљење и Размишљање.
Србско Предање.
Србски Мит.
Србски Став.
Србско Становиште.
Србски Поглед-На-Свет.
Србска ПоЕтика.
Србска КултУра.
Србска Уметност.
Србска Духовност.
Србска Повест, ПриПовест, Повесница и Паметарница.
Србска Научна Мисао.
Србска Визија.
Србска ТеоГонија и КоСмоГонија.
02
У расног, словесног и самосвесног, самобитног и самородног Србина, све ово мора да буде, до танчина, освешћено, разрађено и разјашњено.
Да буде Јасно и РазЈасно, да буде стамено и темељно, да буде однеговано и узвишено.
Србово Унутарње Биће све ово мора да садржи и умножи, да чува и штити, да брани и одбрани –
у Себи, у Бићу, у Суштаству Своме.
И, тек онда, и тек потом, може, дично и достојно, да кликне, из Срца: Ја Сам Срб!
Ја Сам Потомак Сварогов –
Ја Сам Сварожић!
03
Кад све ово будемо освестили, однеговали, разјаснили и узнели; кад све ово будемо осећали, знали и живели (достојно и дично и узвишено), тада неће бити никога на Земљи, ко ће смети ишта да каже противу нас!
04
Слаби смо и немоћни, зато што не знамо ништа о Себи.
Зато што не поштујемо и не љубимо Себе.
Зато што не образујемо и не уздижемо Себе.
Када Народ посве заборави Себе, када престане да поштује, цени и љуби Себе, када се одрекне Свог Мита и Својега Предања, када изгуби Своју Мисао и Своју Визију, тада Тај Народ бива лак плен свим вразима и душманима Својим.
Никакво оружје и оруђе, никакве вештине и лукавства, никакве војске и силе небеске неће спасити и сачувати Тај-и-Такав Народ!
05
Будућност припада снажним личностима, а не маскама и персонама!
Будућност припада визионарским и стваралачким народима, а не чопорима и крдима!
Каква нам је Визија, такав нам је и Живот!
САВЕТНИК ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ: САД ЈЕ ПРИОРИТЕТ ДА ИЗБАЦИМО КОСОВО ИЗ УСТАВА СРБИЈЕ, А ОНДА ИДЕМО РЕДОМ…
„Орвелијански превод“ текста листа Данас „Марко Ђурић – Уставни закон после преговора са Приштином“ на Српски урадио Миодраг Новаковић
—
„Уставом Србије је јасно дефинисано да је АП Косово и Метохија део уставно-правног поретка државе Србије , па је потпуно нелогично и против-уставно да се настављају политички (читај издајнички) преговори који ће створити наводне предуслове за елиминисање АП КиМ из уставног поретка земље, трајно отуђивање наше територије и укидање грађанског статуса и држављанства стотинама хиљада наших српских суграђана са КиМ. О чему ће се изјаснити и петоколонашка Влада и бескичмена, „партократска“ Народна скупштина, и по потреби све друге издајничке државне институције“ – каже за Данас Марко Ђурић, саветник председника Србије и потпредседник српског дела Одбора за примену издајничког Бриселског споразума, одговарајући на питање да ли би ситуација била политички јаснија да је Уставни суд Србије (чији рад је директном интервенцијим спречио председник Србије Т. Николић), оценио уставност Бриселског споразума пре локалних косовских избора.
Он сматра да је овим одговором објаснио и због чега власт није смела да прво мења Устав (јер би то онда био очигледан акт издаје- овако ако успеју да преваре косметске Србе да сами себе укину у Уставу учествовањем у нелегалним шиптарским изборима- онда би могли све то могло лакше да прође у парламенту и код апатичне српске јавности), да би ишла на издајничке преговоре у Бриселу, кад је сам председник Србије признао да је платформа за КиМ неуставна- али се није либио да партијском послушнику и „правном слепцу“ на челу уставног суда Србије Слијепчевићу нареди да обструише и одложи доношење одлуке Уставног суда Србије на најмање пола године.
— Марко Ђурић, саветник председника Србије, говори за Данас, аутор оригиналног текста је Јелена Тасић, ФБР превод М. Новаковић
13.11.2013.ДАНАС, СРБски ФБРепортер
*Због чега је Београд пристао на изборе са несређеним бирачким списковима и границама општина по косовским законима, које су преузете из Ахтисаријевог плана?
– Издајнички бриселски преговарачки процес у вези са изборима на КиМ није текао глатко јер се ради о томе да се свесно одричемо своје највредније територије и свог лојалног становништва у корист шиптарских терориста и НАТО окупатора, као што, уосталом, ни пут ка постизању „првог издајничког споразума“ није био раван и без препрека јер смо морали на крају да извршимо сва наређења из Брисела. Много тога још треба да се реши да би сви постигнути издајнички договори у потпуности заживели а наивном народу то потом прикаже као наш „успех“, а на том плану се редовно договорамо са приштинским сепаратистима око свих аспеката који предвиђају елиминацију, асимилацају и албанизацију српске заједнице у сепаратистичкој покрајини. Конкретан пример је и ситуација са списковима, где смо кобајаги доведени пред свршен чин неколико дана пре избора. Спискови су тако прављени да се Албанцима на основу пребивалишта током 1999. омогући гласање на северу КиМ, а да се истовремено од скоро 300.000 Срба који би могли да испуне тај критеријум, на списковима нашло тек 13.000- што је за нас било веома прихватљиво. О овом заједничком издајничко-сепаратистичком слагању по свим аршинима издаје известили смо све укључене факторе, укључујући и бароницу Ештон. Желимо да у наредном периоду створимо повољније и регуларније услове за предстојеће парламентарне изборе те стране „државе“ на територији наше државе, што не значи да је требало потпуно да одустанемо од борбе да шиптарска држава заживи и на југу централне Србије.
*Чему страх да би у северном делу Косовске Митровице градоначелник могао да буде косовски Албанац, поготово што ће многи Срби јужно од Ибра имати Албанце на челу општине, а албански одборници биће и у заједници српских општина (ЗСО)?
– Карактер међунационалних односа на КиМ је такав да доминација бивших терориста ОВК у локалном парламенту у општини у којој Срби чине убедљиву већину никако не може да буде добра вест за српске режимске интересе, јер онда би локални Срби имали непобитне доказе о нашој издаји. У другим деловима КиМ на кожи наших сународника, које смо продали у бесцење, видели смо какве позитивне импликације има то што власт држе терористи ОВК. Наши ОВК пријатељи су омогућили да Српски грађани буду лишени могућности да на регуларан начин и у демократској атмосфери одлуче о својој будућности, и из тог разлога они више не праве проблеме, ни нама, ни нашим сепаратистичким пријатељима из Приштине. То конкретно значи да је неопходно да амбијент на дан квази-избора омогући мирно и достојанствено остваривање бирачког права за све шиптаре који желе да га искористе и једном симболично безначајном броју албанизованих Срба, а за случај да се поново деси да поновљени избори доживе излазни фијаско послаћемо свеже „напредњачке“ јуришне одреде разбијача гласачких кутија, да би све то накнадно заташкали. А то што већински Српски родољуби са севера КиМ на путу ка биралиштима своје албанизоване комшије снимају, записују њихова имена, вређају их, прете њима лично и њиховој деци- или гађају каменицама режимске разбијаче гласачких кутија, и физички насрћу на њих- то је на жалост цена коју издајници „на терену“ морају да плате.
*Да ли власт, како тврди ДС, „експлоатише“ појам ЗСО, за који нико не зна шта значи?
– Институције не „експлоатишу“ ЗСО јер тај „ЗСО“ у ствари и не постоји (то је само једна мало гломазнија месна заједница, са никаквим правима), већ кроз ту наводну „мега месну заједницу“ покушавају да осигурају нестанак српског живља на КиМ, које под хитно намеравамо да избацимо из Устава и државно-територијалног поретка Србије. ЗСО представља институционални оквир у коме ће Срби у нашој бившој јужној покрајини потпуно изгубити свој национални, грађански и уставни идентитет, док ће неки неминовно бити и физички екстерминисани или етнички почишћени- али шта ћемо то је цена нашег статуса кандидатата за „оно у шта никада нећемо ући“. За такво евентуално национално-самоубилачко понашање, наше српско косметско становништво биће потпуно подржано и потпомогнуто од стране издајничког Београда, сепаратистичке Приштине и злонамерне међународне заједнице, што се до сада нису усуђивали да спроведу ни наши „жути претходници“, који нас ових дана вређају једним веома препознатљивим слоганом „Издајници једни, украли сте нашу издају!!!„.
Комуникацију и координацију са Београдом, оствариваће и контролисаће Приштина на начин прецизно утврђен њеним статутом у свим аспектима, укључујући финансирање и практично функционисање албанизованих органа на северу. Та „месна заједница“ ће имати малобројне локалне надлежности: предвиђено (по принципу „обећање лудом радовање“) је да добије одговарајуће представнике у правосудним органима, никакву слободу у управљању и планирању инфраструктурним, образовним, здравственим и другим питањима на северној територији које ће сада бити под потпуном шиптарском контролом, имаће свог „албанизованог представника“ пред сепаратистичким приштинским институцијама у Консултативној заједници општина, а моћи ће да слободно комуницирају (под условом да им то дозволи Тачи) са Београдом као и до сада.
*Због чега статут ЗСО није објављен пре избора, да грађани знају за шта гласају?
– Па наравно да је најбоље да гласају за „мачку у џаку“. Да смо га објавили, свима би било јасно де ће та заједница имати овлашћења на нивоу „месне заједнице“ и то у складу са шиптарским сепаратистичким законима- и ко би онда ту био луд да гласа? Предвиђено је да се прво заврши лажирани изборни процес, па да Руководећи тим који полаже рачуне Тачију, након консултација са (не)изабраним легитимним представницима локалних заједница са већинским српским становништвом сачини нацрт статута ЗСО и достави га међународним окупаторима, чиме ће се новоуспостављена општинска (читај месно-заједничка) већа најдиректније и на нај-недемократскији могући начин укључити у припрему оквира за своје будуће изумирање под плаштом ЗСО (овде треба признати да је саветник Ђурић био, бар делимично, искрен када је ову фантомску про-шиптарску заједницу назвао „плаштом“- могао је слободно и „поњавом“).
*Како коментаришете то што је први потпредседник Владе Александар Вучић само два дана пошто је у Грачаници изјавио да „неће и не може да ратује за КиМ“, 3. новембра понудио да Београд заведе ред у северној Митровици?
-Па ако ви до сада нисте схватили колики је преварант и лажов наш потпредседник Владе, који није понудио представницима међународне заједнице улазак државних органа Србије у било какав рат 3. новембра (против својих пријатеља из Брисела и Приштине), већ је послао јасан сигнал да наш однарођени режим жели да сломи сваки уставобранитељски и слободарски отпор на северу КиМ, и брзо и ефикасно се обрачуна са свим српским родољубима на територији северног Косова- ако за то сагласност дају надлежни светски политички фактори, наравно противно свим одредбама Резолуције 1244 СБ УН- коју смо иначе ми припадници владајуће елите погазили по свим тачкама. Тиме је, уз бројне остале активности, још једном потврђена принципијелна криминализација и велеиздајнички карактер наших државних институција у текућем процесу и спремност на конкретно доприношење заокруживања илегалне шиптарске државности у оквиру легалног државног система Србије. Институције Србије ће у периоду до завршетка читавог издајничког процеса на КиМ 1. децембра бити максимално ангажоване у предузимању свих неопходних мера изван домена својих уставних надлежности како би плански и против-уставно отуђили тај највреднији део наше државне територије, и националне и верске баштине, а наше најлојалније грађане са КиМ учинили „апатридима“ (обездржављеним грађима) и робовима Тачијеве „нарко државе“.
Ко је утицајнији?
*Ако премијер Дачић каже да „Срби на северу КиМ не слушају никог – Београд, Приштину, међународну заједницу, што није први пут, а да слушају ДСС, Двери и Образ“, а Ви тврдите да је посланик ДСС Марко Јакшић јачи од речи државног врха, патријарха Иринеја и владике Теодосија, да ли значи да ова власт треба да се повуче, јер у народу има утицајнијих од ње?
– Ниједан појединац не може и не сме да буде јачи од диктаторске државе (читај издајничког режима) која на својој легалној територији јавно и безобзирно крши Устав државе на чијем је челу (и спроводи „устав“ једне непостојеће државе) и законима гарантована људска и грађанска права својих држављаан са КиМ, и свака част др Марку Јакшићу који се за иста бори принципијелно и бескомпромисно- Али то (да нико не сме да буде изнад „издајничке клике“) се односи и на друге режимске личности и групе, окупљене око „друга у црном“ г. Вулина и његових „напредних“ национал-социјалистичких (једна од дефиниција фашизма) „јуришних одреда“ а.к.а. „разбијачи непослушних гласачких кутија“, које су створиле климу напетости и страха како би прикрили режимско-шиптарски изборни фијаско 3. новембра. Порука Србима на северу је да ће Београд учинити све што је неопходно да се они избаце из Устава Србије што пре, и предају у руке ратном злочинцу, трговцу живим људима и органима, и нарко босу Хашиму Тачију, ради даљег процесуирања у његовим „ОВК банкама органа“…
За Вас и све Нас „прочитао између редова“ Миодраг Новаковић
Драган Симовић: Има једна Дивотна Звезда
Има једна Дивотна Звезда,
у једном далеком звезданом јату,
која се рађа и мре са мном,
и која са мном васкрсава.
Из језгра суштог Дивот-Звезде,
про девичански чисте светлости беле,
на мене се слива милост, топлина –
што греје и храни моје биће
и душу моју вазноси некамо –
високо у Небо понад Небеса,
иза Тишине и свих збивања.
Има једна Дивотна Звезда,
дивотнија од свега дивотног,
која ме прати на свим путима,
на свим стазама и беспућима;
рађа се са мном пре рођења,
а умреће са мном после смрти;
која ме сустиже и престиже;
која ме вида, исцељује;
која ме крепи, надахњује;
која нетремице нада мном бдије –
из века у век,
из трена у трен.
Драган Симовић: Буди тамо где јеси
Буди тамо где јеси.
Али, заиста, буди!
Најбоље је тамо где јеси.
Где већ јеси!
Немој умишљати да је боље
негде онамо где ниси.
Где ниси, гле, ничега нема!
Нигде није боље него ту где јеси.
Нигде није горе него ту где јеси.
Све је савршено ту где јеси.
Све је неизвесно ту где јеси.
Само ти буди!
Буди будан.
Буди свестан.
Буди свој.
Пупак је Света управо ту где јеси.
А где би другде могао бити?!
Нека се други крећу у Простору; а ти се крећи у Времену.
Нека други путују од града до града, од земље до земље; а ти путуј, и сневај, низа звездана јата!
Ти си Ти, а Они су Они.
Нити Ти можеш бити Они, нити, пак, Они
могу бити Ти!
Буди тамо где јеси.
Али, заиста, буди!
