(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Добра дела, превасходно, зарад себе чинимо.

Наша добра дела у овом животном току, творе нашу животну потку у наредном животном току.

Оно што сејемо у овом животном колу, то ћемо жњети у нашем будућем животном колу.

Кад год учинимо доброту некоме од рода свога, а у овом животном кругу, себи смо то исто учинили у следећем животном кругу.

Лепоту, доброту и љубав чувајмо у срцу своме, у бићу своме, у суштаству своме!

Колико је лепоте, доброте и љубави у нашему срцу, у нашему бићу, у суштаству нашему, толико је и вечног живота у нашему срцу, у нашему бићу, у суштаству нашему.

Живи смо онолико колико је лепоте, доброте и љубави у нама!

 

02

Варљива су знања овога доба.

Огромна већина људи може да види само оно што је видљиво у свету видљивом; може да прими само она знања која исијавају из видиљивог света; и може да верује само у оно што је усаглашено са виђењем, појимањем и знањем видљивог света.

Отуда је велика милост, и велик благослов, Створитеља, Богова и Предака, што ти можеш да видиш подједнако у видљивом и у невидљивом; што можеш подједанко да примиш и знања из видљивог као и знања из невидљивог; и што можеш да верујеш у оно у шта други не верују – јер ти можеш и да видиш и да знаш оно што други не могу ни да виде ни да знају.

Заиста, велика се милост низвела на тебе, и, заиста,  велик се благослов спустио на биће и суштаство твоје!

 

03

Наша је дужност (дужност према себи, према бићу и суштаству своме!) да негујемо, развијамо и усавршавамо видовита знања.

Да негујемо, развијамо и усавршавамо знања из духовних, оностраних и виших светова.

Да негујемо, развијамо и усавршавамо –

Знања Богова!

У овоме времену кад потпуна тама влада умом људи, срцем и бићем свеколиког човечанства, само нас видовита знања могу спасити и избавити од таме света, од таме и студени космичких црних рупа.

Само захваљујући видовитим знањима, ми ћемо сачувати живу божанску искру у срцу, у бићу и у суштаству своме.

Само захваљујући видовитим знањима, ми ћемо лагано прећи из овога света сенки и утвара, привида и варки, опсена и омаја, у више духовне и лучезарне светове, у светове Богова и Великих Предака.

 

04

У свему што мислите, осећате, појимате, видите, говорите, пишете, чините и радите –

будите усаглашени и усаображени

 са Природом;

будите усаглашени и усаображени

са ПраВасељеном;

будите усаглашени и усаображени

са Духом Стварања;

будите усаглашени и усаображени

 са Светлошћу;

и будите усаглашени и усаображени

са Животом!

 

05

Удишите Светлост;

пијте Светлост;

храните се Светлошћу и –

 бићете Светлост!

Ваздух није само ВазДух, већ и Светлост; Вода није само Вода, већ и Светлост.

Хранимо се само плодовима осунчаних биљака, јер тада преко хране уносимо ВазДух, Воду и Светлост.

Колико у ономе што једемо има Светлости, толико ће нам то и продужити Живот у Богу.

Јер, ми смо, уистини, бића Светлости.

Колико је Светлости у нама, толико смо и Богу Створитељу мили!

(ЛИРСКИ ЗПИСИ)

 

01

Противуречност јесте одлика стваралаца.

Сваки стваралац, сваки песник, сваки уметник, и сваки стваралачки посвећеник јесте противуречно биће.

Противуречност, опречност и супротност јесте основа и потка живота, бића, суштаства, стварања и стваралаштва.

На противуречностима се узраста – умно, разумно,  духовно, душевно и свеживотно!

И, једино се на противуречностима узраста!

Све у свим световима и звезданим јатима узраста на противуречностима.

Све, од бескрајно најмењег до бескрајно највећег!

Све што је самосвојно, самобитно, самоникло, самородно и непоновљиво – то је противучено!

Противуречно у самоме суштаству, у самоме бићу, у самоме језгру својега бића и суштаства.

 

02

Ја нисам оно што сам јуче био, нити ћу сутра бити ово што данас јесам.

Ни у овоме трену нисам више оно што сам само пре неколико тренутака био, нити ћу кроз неколико наредних тренутака више бити ово што сада бивам.

Живот је у вечном и непрестаном кретању, у вечним и непрестаним променама.

Живот је дисање космоса, дисање звезданих јата, дисање светова, дисање светлости.

Живот је кружење светлости, кружење суштаства, кружење галаксија, кружење живота.

Отуда галактичка, космичка, животна и стваралачка противуречност, опречност и супротност.

 

03

Већ сам у својим лирским записима спомињао Драгослава Бајагића, самосвесног и самобитног ствараоца, песника и посвећеника.

Данас смо се поново сусрели и, управо, о противуречностима разговарали.

Драгослав је племенита, узвишена и честита словенска душа.

Посвећен је духовном узрастању, стваралачком раду на себи, своме битију и суштаству; посвећен је лепоти, доброти и свеопштој љубави према ближњему, према бићу, према животу; посвећен је теслијанству – одуховљеној и сведуховној науци Новога доба – науци која ће бити усаглашена и усаображена са Теслиним стваралачким и божанским духом.

Пут води кроз Сунце јесте назив његовог сајта, који је још у припреми и разради, а који ће, као што већ наслућујете, превасходно, бити посвећен теслијанским одуховљеним, сведуховним и божанским знањима, сазнањима, учењима, истраживањима, открићима и стваралачким опитима.

 

04

Већ и сами осећате и видите, да је све више пробуђених и освешћених душа.

Из дана у дан, из часа у час, све је више нас који схватамо, и освешћујемо, да без стваралачког посвећеништва, да без духовног напредовања и узрастања, нема, нити може бити, живота и живљења са сврхом и смислом – како у овоме свету, тако и у свим иним световима.

Што је више нас пробуђених и освешћених, то ће и свакоме од нас, понаособ, бити све лепше, све милије, и све дивотније живљење и стварање у овоме свету.

Томе се радујем, свим бићем својим!

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Све што тренутно видимо у спољноме свету, то је већ прошлост.

Прошлост је и сам овај оспољени и болесни свет.

Прошлост која се вазда изнова понавља, без сврхе и смисла.

Све је то већ виђено, по ко зна који пут!

У свету ничега новог нема.

 

02

Будућност је у језгру наше душе.

У нашем унутарњем бићу и суштаству.

Будућност је и у нашем срцу.

Светлост у нашем срцу јесте наша будућност из које долазимо.

Ми удишемо Светлост, јер смо Светлост!

 

03

Враћају се наши Бели Богови.

Враћају се наши Преци – Богови!

Долази Доба Белих Богова.

Свет је мртав, и мртво је све у свету што су људи творили.

Људи су већ уморни и истрошени од вечног понављања мртве прошлости.

И ево, пристиже нам Доба Човека, Доба Човека – Бога!

Доба Човека Ствараоца и Доба Духа Створитеља.

 

04

 

 

Племе, Род и Родна Земља.

Племе је племенито, а племенито је све што из Племена исијава.

Род је рођен, а рођено је све што је од Рода на Светлост изишло.

Родна Земља јесте Мајка Земља; јесте Родина која Род вечно без предаха рађа.

 

05

Наши ће нас Богови исцелити.

Исцелити и од саме смрти.

У садашњем тренутку, у вечноме сада, рађамо се за вечан Живот Богова.

А Живот Богова је Светлост!

Живот Богова је Светлост, и ми живимо и удишемо Светлост.

Осетите овај тренутак!

Препустите се овом тренутку!

Будите овај тренутак!

ЛИРСКИ ЗАПИС

Само Бели (Ведски) Срби краснопишу и пишу Србицом.

Србица је Тајно Писмо – ТајноПис.

Србица је Тајна АзБука,

рођена из Србових Руна.

То је АзБука Белог Бога Срба.

Од Белог Бога Срба

посташе Бели (Ведски) Срби.

Има многих, разних и различних Срба.

Не краснопишу и не пишу сви Срби АзБуком Србицом.

Само Бели (Ведски) Срби краснопишу и пишу Србицом.

И добро је што сви Срби не краснопишу и не пишу  Србицом!

Отуда Србица и има исцељујуће дејство.

Јер, када би сви Срби редом краснописали и писали Србицом, тада АзБука Србица не би имала исцељујуће дејство!

АзБука Србица происходи из Божанског Бића Белог Бога Срба, и зато њом краснопишу и пишу само Бели (Ведски) Срби.

Стога немојмо убеђивати и привољевати оне Србе који нису од Рода Белих Срба, да краснопишу и пишу Србицом.

То није њихова АзБука!

То није АзБука њихове Душе и Срца.

Њихово Унутарње Биће осећа и зна, да АзБука Србица није њихово Писмо.

Зато их оставимо на миру – нека они пишу својим писмима и писменима!

Они су – Они, а Ми смо – Ми!

    

   

 

Мудрованије из Тијаније

 

*

Треба видети јутро у Тијанији. Жарко Сјајко лагано, скоро стидљиво, испружа своје дугачке злаћане руке,

па се појави једним крајичком иза Јелице планине,

потом преплави целу долину лековите Тијаније, која се,

у облику сочива, угнездила између плаветних брда и

планина.Гледам у Сјајка један сат и с њим се надгуравам.

Он ме потискује са много својих руку које ојачавају како се

Сјајко подиже у високо и плаво небо, а ја му снажно идем

у сусрет са два снопа сребрнасте светлости из очију. У

неком времену нашег пријатељског одмеравања снаге

нема победника, а онда обојица настављамо свој пут.

 

* *

У Тијанији сунце увек излази на истоку. Држављани

Тијаније, саплеменици моји, кажу да све добро долази

са истока, а на за-пад-у нема ништа ново. Одатле долазе

само мрак и потпуна тама. Целе ноћи, све до јутра, траје

борба мрака са светлошћу. Онда заруди зора и објави светло.

Тијанијани су философи и мудраци. Искуство их учи од

давнина, а то им је и у генима уписано, да је живот

лепота над лепотама, да нема нечег бољег и пунијег, али

се према њему морамо отворити. Живот се одвија кроз нашу

душу, наша срца. Зато отвори срце – рекли би ти Тијанијани,

отвори га до краја, а груди развуци као хармонику.

Ширење је радост, скупљање је привлач разних тегоба.

 

* * *

Причам са мојим саплеменицима, рођацима, причам са

свима из рода својега, рода Аријевског, о свему и свачему.

Са њима се мора бити мудар и јасан. Изнутра осећају истину,

јер су са душом повезани, а у души, у њеним одељењима,

налази се све знање, о нашим разнобојним животима, али и

свим тајнама у Ко-смо-су. Причамо јутрос о Богу, о вечности,

о безконачности. Причамо о животу овоземаљском, силама

које руководе нашим животима, о слободној вољи.

Но, Тијанијани су данас потегли дубљу тему. Зашто човек

умире, зашто стари, зашто се разбољева? Ако нас је Бог

створико по лику и подобију своме требало би да будемо

безмртни, вечно млади и потпуно здрави.

 

* * * *

 

Бог никада не стари, не разбољева се, не умире. А ми?

Болујемо ли, старимо ли, умиремо ли? Јел’ то од Бога?

 – Хајде да заједнички тихујемо на ту тему и на тему

нових убрзаних и умножених титраја које сви добро

у Тијанији осећамо. И осећамо да се нешто поред нас,

у нама, убрзано мења. И јасно видимо да нешто у свету,

оваквог како га видимо, у коме живимо, не ваља и да

нас силовито, безобзирно, меље, лаже, распамећује,

дави, поглупљава, трује, разбољева.И да се повежемо

 са Богом, са нашом душом, да   в и д и м о.

 

* * * * *

– Дишите мирно и дубоко. Дубок удах, дугачак издах.

Удишемо живот, издишемо стрес. Размислите о

тајинству даха. Дах нам је даривао Свевид, Свезнај,

Свелеп, Свечуј…  Живимо на Божјем издаху који

вечно одржава наше животе, и одржава васколики

Универзум. Уђите у светлост. Структуришите своје

биће у светлости, смислите своју суштинску природу,

своју божанску природу. Нађите себе као Божју поруку,

божју информацију… Из светлосног Себе тихујте о

 болести, о старости, о смрти. Да ли  су стварне или су

вируси? Сами  в и д и т е да ли то постоји у Божјем плану.

Да ли је милосни Бог вирусе наменио својој деци?

Сами  гледајте, откријте,  в и д и т е

Будите благо-словени!

Не бој се оних који мрзе –

њих ће мржња појести!

Не бој се оних који прете –

они се претњом

од смртног страха бране!

Не бој се оних који злочин чине –

такви сами себе убијају

у неким будућим

животима,

у којим их никада

бити неће!

Не бој се људи,

јер су сенке и утваре!

Не бој се!

јер ти ниси то што се види,

већ оно што нико од смртника

видети не може –

ти си Бог

који се

 на Земљу низвео.

 

 

Постоје бића Светлости,

и постоје бића Таме;

постоје народи Светлости,

и постоје народи Таме;

између једних и других

води се вечити рат

овде на Мајци Земљи –

а негда

у Пра Искони, гле,

на Звезди

Мајци Земљи!

 

Наш Велики Предак –

Срб Ор –

Сварогов Пурпурни Зрак,

низвео се –

у Доба Пра Исконо –

да распрши Таму,

и да Мајку Земљу

на Пропланак

Светлости

узнесе,

те да снова

постане

Звезда

Мајка Земља –

У Сваргином

Прстену

Сваруне–Вечности!

 

 

Светлост се

из Тишине рађа!

 

И свако Слово,

 и свака Реч,

 одраз Светлости бива,

у Души која

и сама

Светлост би

и јесте!

 

И када се

Тишином

низведеш у Светлост,

тада се узводиш

у Оно

што биће Светлост

 иза Светлости –

Живот!

 

О којему

 све знаш,

и ништа не знаш;

јер Живот

нема ничега

у СвеКолоРоду,

 с чиме би се

поредити дао!

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Ниједна влада не ради за нас.

Ниједна војска не чува нас.

Ниједна полиција не штити нас.

Ниједна држава не стоји иза нас.

Ово је почетак буђења и освешћивања; а са буђењем и освешћивањем, почиње и духовна борба, без престанка и предаха, за Живот са вишим божанским смислом.

За Живот достојан Човека, и достојан Бога!

 

02

Човечанство споро напредује.

Човечанство споро напредује, тако да се чини, да уопште и не напредује!

Као да је слеђен и замрзнут Светски Дух Човечанства.

Као да Мрачни Средњи Век још траје.

И траје!

Човечанством и данас влада јудео-кршћанска Инквизиција, само што се не зове тако, већ мало другачије.

 

03

Сетите се Европе у временима највеће моћи западне јудео-кршћанске Цркве!

Чега се сећате?

Сећате се огња и мача; сећате се обешених и распетих; сећате се милиона жена спаљених на ломачи; сећате се ушкопљених калуђера исусоваца (са црним капуљачама и у још црњим одорама), који убијају сваку лепоту и доброту у људима, који силују и спаљују жене, који децу из колевки у живи огањ бацају.

И чега се још сећате?

Сећате се, наравно, да тада свака слобода човеку бејаше укинута: слобода мишљења, слобода говора, слобода стварања, слобода веровања, слобода кретања, слобода брака, слобода љубави, слобода породице, слобода лечења, слобода уметности, слобода образовања.

Све је, од овога што споменух, било под строгим надзором ушкопљених калуђера и жреца западне јудео-кршћанске Цркве!

У свим европским јудео-кршћанским земљама свакодневно су били препуни тргови обешених и распетих девојака, мајки, сестара, браће, очева и мужева.

 

04

Кршћанска Европа нема сучим да се подичи.

Кршћанска Европа јесте духовно мртва Европа!

Од покрштавања до данас Европа уопште није напредовала.

И, не само што није напредовала, већ је и назадовала!

Назадовала у сваком погледу; назадовала на свим пољима духовног стваралаштва.

Више је смисла и лепоте имала паганска Европа, него Европа обрезаних јудео-кршћана!

 

05

Западно јудео-кршћанство почива на праисконој  мржњи.

На мржњи према жени, према човеку, према лепоти, према поезији и уметности, према слободи и стваралаштву.

Никада се неће сазнати колико је милиона жена јудео-кршћанска Инквизиција спалила на ломачи.

(У јудео-кршћанских калуђера црноризаца бејаше до лудачког заноса изражена бесловесна и болесна мржња према жени!)

Инквизиција је вековима у жена убијала женственост, а мушкараца мужевност, и зато је данашња Европа пуна телесно, умно, душевно и духовно болесних и настраних – женоложница и мужеложника.

 

06

Све је лажно, прљаво и мрачно у спољноме свету.

Кроз све векове минуле и будуће.

Остаје само лепота унутарња, само путовање унутарње.

Човечанство се неће спасити, људи се неће спасити – спасиће се само пробуђен и освешћен Човек на Путу Светлости!