Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Драган Симовић: О ДУШАНОВОМ ЗАКОНИКУ
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Будућност припада онима који се боре за живот.
Борити се за живот, значи веровати у живот, и живети живот.
Будућност припада вама, и потомству вашему.
Ако верујете у живот – имаћете живот!
Да би се достојно живео живот, онда се мора веровати у живот, и без предаха се борити за живот.
02
Не дозволите да ваши душмани пишу законе и законике за вас!
Ви имате своје законе, своје законике, и своје законодавце.
Имате Душанов Законик и имате Мануов Законик.
Бољи, већи и савршенији законици вама и не требају!
Те Законике су писали ВедСрби Аријевци, и Ти Законици важе за све Аријевце.
Оба Та Законика бивају усаображена са Словом Свебоха Сварога.
Оба Та Законика јесу низведена Одозго – из Поља Беле Сварге, из Мајке Акаше.
03
Не слушајте оне који су пристали да служе душманима вашим.
Не слушајте их, и не верујте им!
Слушајте своје срце, и слушајте Живе Богове у вама.
Они који вас не поштују, не цене и не љубе, никада не могу бити пријатељи ваши.
04
Ово је време религија смрти, идеологија смрти, политичара смрти, влада смрти и елита смрти.
Сви они, од првог до последњег, прослављају и величају смрт, јер смрт за њих и јесте једино извесна!
На копитама смрти су дошли, на копитама смрти и морају отићи.
Ви се не обзирите на њих, већ гледајте себе и потомство своје.
Вама је дано да преживите и живите; и да после свега, сведочите Животу о својим животима.
05
Све туђинске религије трују вашу душу.
Због туђинских религија ви сахнете и копните.
Због туђинских религија ви сте слаби и немоћни.
Све што некад бејаше племенито, узвишено и божанско у вама, то је због туђинских религија
давно ишчилело из вас.
Душанов Законик јесте један поновљени почетак.
Са Душановим Закоником, гле, обновићете Завет Богова и Предака!
Новаковић: Свакако бојкотовати илегалне изборе – Или шта се крије иза „изборног иступања“ Патријарха!?
Наравно за све оне косметске Србе, који су у протеклих деценију и по, под НАТО окупацијом успешно очували свој национални идентитет, државност, и веру, и који и даље бескомпромисно поштују уставни поредак државе Србије- само је један пут… А тај пут сигурно није пут ка гласачким кутијима са симболима шиптарске „републике“ (премазаним коректором или не, то не мења чињеницу да се ти избори одржавају у организацији илегалне шиптарске државе, а не легалне српске) под чијим УЧК симболима су до недавно одрубљиване српске главе, и вађени органи из полуживих тела наше браће и сестара…
****
Новаковић: Свакако бојкотовати илегалне изборе- Или шта се крије иза „изборног иступања“ Патријарха!?
ФБР, 1 новембар 2013
Пише: Миодраг Новаковић
——————————
Национално најсвеснији (најистрајнији и најхрабрији у борби за очување уставног поретка наше државе) део српског народа, са КиМ, нема никакву дилему, да ли треба или не треба да бојкотује илегалне изборе непризнате „републике Косово“. Одговор апсолутне већине косметских Срба је одлучно НЕ…
Упркос великим притисцима, про-бриселског и про-приштинског, режима из Београда, огромна већина косметских Срба, нарочито оних северно од Ибра, је данас више него икада одлучна да не попусти прљавим притисцима и разноразним уценама београдских властодржаца. Ти притисци су утолико већи, јер у њима спремно и безобзирно учествују сви водећи (про)режимски, али и квази-патриотски, медији у Србији. Страх од истине у данашњој Србији, која „стење“ под дилетантским београдским „дахијским режимом“ је толико велики, да се у гушењу истине прибегава и отвореним полицијско-репресивним мерама, попут јучерашњег упада и „онеспособљавања“ ново-основаног патриотског радија „Снага Народа“.
ОТРОВНА РЕЖИМСКА ПИЛУЛА– Данас се на Српском Космету, у режији евроатлантских окупатора, и у изведби приштинских и београдских слугу, одвија последњи чин издајничко-сепаратистичке драме. У тој драми, „државотворност“ косовометохијске колевке наше српске државе, и њених Лазаревих следбеника, је осуђена на „смрт“. Улога целата је наравно припала „орним“ шиптарским сепаратистима. Српски квислиншки режим је својим грађанима са КиМ, уместо спаса, понудио „еутаназију“, односно што безболнију „смрт“ !? Другим речима, београдски петоколонашки режим је на себе преузео улогу џелата властитог народа – И сада, свима нама покушава да то представи као успех своје „државотворне“ политике… Има ли овде Срба, који у то верују ?
————————-
Да подсетимо наше читаоце- Српски режим је прихватањем и потписивањем анти-уставног Бриселског споразума, дефакто починио кривично дело издаје.
Такво кривично дело (односно његов починилац- режим) по својој дефиницији је могао једино да произведе један нелегалан споразум- потписан од стране нелегитимног београдског режима (који је себи одузео сваки легитимитет нападом на уставни поредак земље на чијем се челу налази), нелегитимне Европске Уније (нелегитимне у овом „спору“ јер Србија није чланица ЕУ), и нелегитимне „државе“ Косово (која није призната од Србије, као ни од Скупштине ОУН, нити већине њених чланица као таква)…
… Дакле овде се ради о једној очигледној нелегитимности и нелегалности, и са становишта Српског устава и закона, али и са становишта свих међународних закона, нарочито повеље УН!
Пристанак на преговоре о судбини Косова и Метохије у Бриселу од стране претходног петоколонашког режима, као и пристанак (али и неразумно „убрзавање“) на наставак тих илегалних преговора од стране садашњег режима, представља директни напад на уставни поредак и територијални интегритет државе Србије…
…И одбијање да се у таквој илегалној и нелегитимној активности учествује (као и да се цео „спор“ врати под окриље УН, у оквиру важеће резолуције 1244, што би била једина могућа и разумна опција за Србију) би за сваку национално одговорну владу била једина могућа опција.
Наравно, све ово не би могло да се да се одиграва данас пред нашим очима, да се на челу наше државе налази једна таква национално одговорна и независна влада (што очигледно није случај у данашњој Србији)…
Наравно, сад је најопасније поклекнути пред нелегитимним режимским, али и притисцима (про)режимских медија, и њиховој опасној тези, да „сада немамо избора него да прихватимо „изборе“, и то на своју штету“!?
——————————————
Како нам данас водећи српски родољуби и духовници са Космета, али и водећи, патриотски опредељени, српски интелектуалци указују, веома аргументовано- излазак већине косметских Срба, на ове назови изборе, би дефакто означио легализовање илегалне косовске „државе“ (што и јесте права позадина ових избора)– и потом омогућио петоколонашком режиму и „строго контролисаној“ Народној скупштини да из устава Србије комотно потпуно избаце Косово и Метохију (уз аргументацију- „тако су хтели косовски Срби“)- што у мозговима вашингтонско-бриселских планера и јесте „крај игре“…
…Крај игре, за сада на том нашем, најсветијем и природним ресурсима најбогатијем, делу српске територије- док и други делови не стигну на ред. Уосталом такав маћехински однос према „спољним Србима“ је присутан на српској политичкој сцени још од Милошевића, који је користио „спољне Србе“ из Српских Крајина као „монету за политичко поткусуривање“. Република Српска је избегла сличну судбину највише захваљујћи Караџићу и Младићу. Данас је улога „спољних Срба“ намењена кссметским Србима. Сутра ће то бити „прешевски“, прекосутра рашки, наксутра банатски, итд.- док се евентуално на „листи за одстрел“ не нађу и шумадијски. Онда, драматично питање Конузина усред Српске престонице „Има ли овде Срба“, неће више бити хипотетичко- већ фактичко и сурово статистичко. Ово кажем пре свега, да се неки „(друго)србијански Срби“ не заваравају, да ће жртвовањем своје косметске браће за себе обезбедити благодети „европске шаралаже“. Евроунија у свом смртоносном змијском загрљају свакако жели Србију, али мртву- „обезсрбљену“, албанизовану, потурчену, хомосексуализовану, похрваћену, мађаризовану- свакакву, само не српску!? Што пре то схватимо, боље по нас…
Управо због чињенице, да је малобројна српска заједница јужно од Ибра (препуштена већ низ година сама себи), уцењена, подељена и застрашена (већина живи у правим гетоима ограђена бодљикавом жицом попут жидова у нацистичкој Европи), и да ће они вероватно обезбедити какву такву легалност овим долазећимТачијевим нелегалним изборима- Императив је, данас више него икада, да компактна српска заједница на северу КиМ, одржи своје јединство, и у бојкоту ових сепаратистичких (приштинско-београдских) избора оствари сличан проценат (99%) који је остварила на импозантном референдуму прошле године, када је јасно исказала вољу огромне већине српских -житеља са севера, да желе да живе искључиво у својој српској држави.
—————————-
Свакако треба бити свестан да ће западни окупатори (у форми Еулекса и НАТО), сепаратистички режим из Приштине, и отворено петоколонашки режим из Београда, покушати да прикажу било какав (нема везе колико миноран) излазак Срба на КиМ као тотални успех своје наручене „изборне кампање“- али такође треба бити свестан да такви избори (за које се ових дана и руски званичници отворено изјашњавају да их неће признати) неће бити легитимни, не само са становишта нашег устава (да имамо независтан и частан Уставни суд, он би се по овом питању већ одавно огласио) ни постојећих српских закона, већ ни у очима шире међународне заједнице (данас многи доживљавају мањинске западне земље као „међународну заједницу“, што наравно није случај).
Дакле, бојкот на северу КиМ ће сигурно успети, и евротлантски окупатори, шиптарски сепаратисти и београдски квислинзи, неће имати никакав легитимитет да легализују своју илегалну шиптарску „републику“ на северу КиМ- али ће то свакако покушати, као што су то и покушавали сво време, од 1999 до данас. Трагично, не само за косметске Србе, већ и за оне у централној Србији, садашњи про-бриселски режим је спреман на све оно, чега се чак и бестидни Тадићев режим устручавао !?
Шта се крије иза такве фанатичне посвећености издаји своје нације, верујем да ће показати време…
———————
Наравно за све оне косметске Србе, који су у протеклих деценију и по, под НАТО окупацијом успешно очували свој национални идентитет и веру, и који и даље бескомпромисно поштују уставни поредак државе Србије- само је један пут…
…А тај пут сигурно није пут ка гласачким кутијима са симболима шиптарске „републике“ (премазаним коректором или не, то не мења чињеницу да се ти избори одржавају у организацији илегалне шиптарске државе, а не легалне српске) под чијим УЧК симболима су до недавно одрубљиване српске главе, и вађени органи из полуживих тела наше браће и сестара.
Дакле, онај ко жели добро косметским Србима, сигурно их не би данас наговарао да узму учешће у овим квази-изборима, и тиме сами себе елиминишу као уставотворни народ у властитој отаџбини!?
————————
Бојкот ових избора, нарочито на српски компактном северу, ће свакако јасно показати демократску вољу тамошњих грађана Србије, коју ће шира међународна заједница морати да уважи. Овим бојкотом Срби са севера КиМ немају шта да изгубе, чак ни неке наводне позиције у власти јер су их већ претходно изгубили, илегалним и противуставним распуштањем општинских органа на северу од стране „уставокршитељског“ квислиншког режима из Београда.
Бојкот ће свакако пролонгирати постојећи „државни вакум“ који је створен криминалним и анти-уставним деловањем српских власти, али ће такође извршити притисак на српске органе, пре свега на Народну скупштину, да „рестаурира“ све, режимски нелегално укинуте, државне институције српског народа на северу КиМ.
Наравно, (анти)српски режим је оваквим неодговорним и отворено криминалним поступцима створио услове за изговор окупаторима и сепаратистима на КиМ да покушају нелегално успостављање приштинских институција и паравојно запоседање српског севера. Зато је, сада више него икад, неопходно да се на северу КиМ одржи јединство између национално одговорнх вођа, пре свега новоуспостављене Скупштине АП КиМ, и народа- и да се таквим намерама супротставе свим легитимни облицима цивилне непослушности, укључујући пасивни физички отпор (у чему иначе имају огромно и успешно искуство).
———————
Такође је неумесно поређење (од стране неких српских аналитичара) севера КиМ, и раштркане српске заједнице јужно од Ибра. Нарочито је неодговорно, чак и злонамерно, ширење страха да ће Србима на северу, у случају бојкота избора- „управљати шиптари“!?
Тако нешто се никако не може остварити у пракси на једној национално хомогеној територији, где је народ већ доказао у пракси своју спремност и одлучност у бојкоту и неприхватању било каквих споља наметнутих опција (институција)- нарочито оних које иду директно против референдумски исказане демократске воље огромне већине грађана са севера.
————————————
За Србе јужно од Ибра, ови избори неће променити ништа фундаментално- они ће и даље наставити да живе под Тачијевим „терористичким законима“, и бити препуштени самовољи илегалне шиптарске „дражаве“. За њих је тренутно најважније да опстану „физички“ на својим огњиштима, и очувају свој национални и верски идентитет (све док се историјске и геополитичке околности не промене, што ће се према свим показатељима десити у блиској будућности).
За Србе, северно од Ибра, судбина „јужне браће“ је више него добар индикатор, шта ће се десити њима њима ако наседну приштинско-београдској пропаганди и прихвате „бриселског тројанског коња“ у форми такозване „Заједнице српских општина“, чији ће „државни прерогативи“ бити сведени на ниво обичне општине, али овај пут у оквиру Тачијевог „уставног поретка“.
—————————-
Данашњи тежак положај косметскх Срба јужно од Ибра јесте резултат, не само „шиптарско-евроунијске“ окупације, већ и недоследне и издајничке политике овог и претходних београдских режима- који су у прошлости слали политички двосмислене поруке нашим малобројним преживелим Србима у том региону…
…Сваки пут их препуштајући својој судбини и остављајући на милост и немилост сепаратистима, под притиском својих западних спонзора. Шта ћете бољи пример од претходног отворено про-западног (петооктобарског) Тадићевог режима, који је на северу КиМ „дизао барикаде“, да би те исте барикаде данас рушио наводни „националистички и патриотски“ Вучићев режим, на челу са „четничким војводом“ Томиславом Николићем!
„Патриоте“ који руше барикаде, које се чак ни „ужутели“ Тадић није усудио да пипне ?
Неки данас плаше Србе на северу, да ће неизласком (и бојкотом) на илегалне шиптарске изборе, омогућити да тамо на власт дођу шиптари!? То јесте теоретски могуће- и то једино тако, што би рецимо под окриљем нелегалне шиптарске „републике“ и „законски ненадлежне“ Евроуније, чак и излазак једног посто гласача, био проглашен „изборним успехом“, и потом покушано узурпирање постојеће српске власти на северу.
Међутим јасно, да тако нешто може да буде остварено једино на насилан, потпуно недемократски и на нецивилизован начин. Убеђен сам, да су Срби са севера итекако спремни да се успешно супротставе сваком таквом покушају приштинског „државног удара“.
—————————————
Критике неких „добронамерних“ аналитичара- да „сви они који се залажу за бојкот раде у корист српске штете“, и у интересу Приштине, Брисела, и београдских квислинга- су не само злонамерне, него и занемарују опште познату чињеницу да је огромна већина српских грађана са севера, одлучна у бојкоту илегалних избора, непостојеће „републике Косово“.
Дакле, рећи за све њих да се понашају „анти-српски“ је неодговорно и крајње малициозно. Тврдити да већина наших грађана са севера бојкотују изборе из „огорчења и ината“, показује фундаментално непознавање ситуације на терену, али и отворено омаловажавање интелигенције нашег национално најсвеснијег српског корпуса (косметских Срба).
Слажем се неким тезама да западним окупаторима и њиховим српским слугама одговара чак и „полу-бојкот“ ових квази-избора, тим пре што смо ми доказали овде, на страницама ФБР портала, да у тој својој прљавој намери „заокруживања шиптарске државности“, они отворено користе потпуно недемократске методе (попут доказаних изборних фалсификата, и намераваног признавања „убедљиво мањинске излазности“, као легитимног резултата ових квази-избора).
Ако се све то комбинује са отвореним обавештајно-субверзивним и медијско-политичким притисцима на косметске Србе, патриотске организације и независне медије- онда постаје јасно да је код нашег режима очигледан огроман страх од бојкота долазећих квази-избора…
…Управо из тих разлога, бојкот „избора“ је једини легитиман и частан пут за косметске Србе. Док ће неуспех тих квази-избора довести готово сигурно до пада петоколонашког српског режима (односно до превремених избора). Зато данас, режимски притисци и уцене, попримају јасне и видљиве размере хистерије и параноје, која се пре свега огледа у огољеним и бруталним „мафијашким“ притисцима на грађане са севера, или рецимо у паравојним режимским упадима у просторије независних радио станица…
——————–
Успешан бојкот избора ће само ојачати спремност Срба са севера да се одлучније боре за своја грађанска и људска права у оквиру своје легитимне српске државе. Наравно, неминовно политичко заоштравање ситуације( и потенцијални шиптарски упад) на северу, које свих ових година Приштина пажљиво планира, у сарадњи са Бриселом (и дослуху са Београдом), ће сигурно довести до радикализације (и вероватно милитаризације) једног дела српског становништва- али то ће онда бити последична одлука (ако до ње дође) тамошњих Срба, која ће неминовно резултирати у повратак решавања питања под окриље јединих легитимних међународних органа- Уједињених нација и Међународног суда правде!
———————————-
По мени, погрешне су процене неких „добронамерних“ аналитичара да ће бојкот ових квази-избора довести до „пада Митровице и целог севера“, што је по њима „горе од Бриселског споразума“…
Прво како могу да се последични „квази-избори“ (њихов бојкот), и узрочни „квази-споразум“ тумаче у посебном контексту? Ови шиптарски квази-избори (које данас активније заговара Београд него Приштина) јесу директан производ бриселског квази-споразума између Београда и Приштине (односно, „парафиране“ режимске издаје)…
…Потписивање, од стране „српског“ режима, тог нелегитимног (са становишта нашег Устава) документа је резултирало у нелегитимно укидање Српских институција на северу од стране Београда, и покушај организовања нелегитимних избора од стране нелегитимне шиптарске „дражаве“…
… И једини могућ и легитимни одговор Српског народа са севера је био (последично) успостављање лигитимне (са становишта Устава Србије) Скупштине АП КиМ и легитимни позив на бојкот нелегитимних квази-избора, и „тачка“!
Дакле, ту нема неке „средње опције“ или избора између „мањег од два зла“, како то ови „добронамерни“ и (про)режимски аналитичари данас заговарају.
Када се ради о легитимним националним интересима и легитимном уставном поретку наше отаџбине, једини избор који може да се „наметне“ грађанима Србије, јесте избор између ЛЕГИТИМНОГ и НЕлегитимног- избор између ДОБРА и ЗЛА. Не постоји ту никакав ПОЛУлегитиметет, и не постоји ту никакво ПОЛУзло. Нешто- Или јесте; Или није!?
——————————-
Очигледно је да данас многи покушавају да профитирају (што политички, што материјално) на невољи нашег косметског народа, али ту се пре свега ради о нашим „режимлијама“, који су се дочепали власти обећавајући све супротно од онога шта данас раде.
Дакле изборном преваром својих бирача- који чак и да нису били „насамарени“ (претпоставимо да сви они свесно учествују у овој издаји), представљају једну фактичку мањину у Србији- и као такви немају никакво право да крчме и поклањају нашу дедовину, ни шиптарима, ни евро-атлантским окупаторима.
——————————–
Такође је очигледно, да и многи други политички и медијски смутљивци покушавају да профитирају на несрећи наше косметске браће и сестара, али то сигурно нису они који их данас подржавају у њиховој праведној борби, и легитимном залагању за рестаурацију илегално укинутих (од стране Београда) српских државних институција на северу КиМ, и легитиман бојкот шиптарских илегалних „избора“ …
… Дакле, сви ти „медијски и политички смутљивци“ ће моћи лако да се препознају, у табору оних који су се данас нашли у истом строју са београдским и приштинским режимом, и који се грчевито залажу за заокруживање „шиптарске државности“ пропагирањем и признавањем легалности НЕЛЕГАЛНИХ шиптарских „избора“.
За мене лично, ту су ствари јасне као дан !? А ко у свему томе политички и медијски профитира, и ко је чија „шпијунска кртица“ или чак и страни агент, то ће такође показати време…
—————————–
Свакако, један од најтежих удараца јединству српског народа северу КиМ, и појаву дефетизма код једног дела нашег народа, изазвала је (не)промишљена и очигледно политички темпирана изјава српског Патријарха Иринеја који је (не)двосмислено позвао косметске Србе да изађу на локалне квази-изборе расписане од стране илегалне „косовске републике“.
Врло је тешко поверовати да ова његова изјава нема политичку позадину, јер је дошла управо у тренутку када је београдска „изборна кампања“ Тачијевих квази-избора доживљавала свуда на северу КиМ прави фијаско, и када су режимски плаћеници буквално протеривани из свих српских средина северно од Ибра.
Наравно, консеквентно огорчење и критике упућене Патријарху од стране многих косметских Срба и српских родољуба и верника (многих претходно разочараним отвореним екуменизмом неких чланова Синода, али вероватно још више нелегитмним уклањањем уваженог Владике Артемија са КиМ, који о свему овоме има веома јасан став) из свих средина и аспеката јавног и медијског живота- јесте било адресирано на Иринејеву личност, а не на СПЦ у целини (као нашу највишу верску и националну инститицију).
Дакле, изједњачавање Патријарха Иринеја са целом СПЦ, по мени је непримерено у нашој православној вери- за разлику, од рецимо католичке цркве- код нас, верски поглавар се не ставља изнад институције саме цркве. Али коначан суд о овом аспекту ове моје анализе препуштам компетентним теолозима и духовницима.
————————————
Свакако, још непримереније, ако не и скадалозније, јесте медијско прозивање и квалификовање верника (који су се јавно успротивили оваквом чину свог патријарха) „лошим православцима“.
Таква квалификација би по мени боље пристајала оном челнику СПЦ, који је у веома кратком временском периоду „ревидирао“ свој лични став о нелегитимности шиптарских „избора“, да би ових дана, користећи се својим „духовним троном“, накнадно позвао своје вернике, да изласком на изборе „легитимизирају“ шиптарску квази-државу…
…И тако „пошаљу“ све наше косовске светиње у страну „државу“ (да не говоримо да је овај његов став и у контрадикцији са ставом Светог Синода по истом питању)!?
—————-
Могу да се сложим са неким аналитичарима да је погрешно усмерити- гнев и разочарање са оваквим ставом Српског Патријарха, и са екуменистичким деловањем неких црквених званичника- према СПЦ у целини. И нарочито је погрешно поистовећивати такво понашање са свим часним свештеницима, и нападати СПЦ у целини (коју свакако треба очувати као нашу највишу верску и националну институцију).
Али сам такође убеђен, да већина огорчених грађана, као и већина патриотских (углавном алтернативних медија) праве јасну разлику између ових појединаца, и СПЦ у целини.
Генерализовати, и једнострано тумачити медијске и личне реакције огорчених родољуба на овако упадљив, и може се рећи провокативан, „про-режимски“ иступ Патријарха, али и неких других званичника СПЦ- И квалификовати све те грађане и медије „у пакету“, као „спољне и унутрашње непријатеље“ нашег „црквеног система“, мени више личи на деловање неких „политичких комесара“ из прошлости, него на квалификације озбиљних историјских, или политичких аналитичара !?
———————————-
Пошто је ова моја „анализа“ усмерена првенствено, на „добронамерне“ критике неких „независних“ медијских посленика (који ће се верујем препознати у овом тексту)– коначан суд о томе, ко је овде „жито“ а ко „кукољ“- као и увек, препуштам суду јавности…
Написао Миодраг Новаковић
ФИКТИВНИ ИЗБОРИ 3 НОВЕМБРА ПОСТОЈЕ САМО У ИЗДАЈНИЧКИМ И СЕПАРАТИСТИЧКИМ ГЛАВАМА…
Драган Симовић: УМЕТНОСТ ТРЕНУТКА
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Седим у врту, на јесењем Сунцу, и тихујем.
Ваздух је проређен, и плаветно-зелен.
Лишће жуто, смеђе, румено, и пурпурно.
Нада мном јата врана, и понеки гавран, у висини, између белих облака.
Гракће из дубине векова.
Гласови одјекују, као да звоне.
Зурим у сваки цвет, зурим у сваку румену и ружичасту латицу руже.
Сваки цвет, сваку ружу, сваку биљку и свако дрво посматрам изнутра, из свог Унутањег Суштаства.
Ништа не посматрам споља, извана – све сагледавам и сазерцавам из дубине Сневајућег Бића.
Све што посмтрам – то сам ја сам!
02
Имам дивних пријатеља, са којима могу да разговарам и без речи.
И када ништа не говоримо, ми се слатко испричамо.
Наши разговори су као хаику песма, као пљесак једне шаке, као изненадни лахор у врху бреза и јасика.
Загледамо се у небо преко којега прелећу јата врана и галебова и, већ смо се разумели.
Прича се дешава тамо негде иза свега појмљивог и реченог, иза тишине и ћутње, изван нас самих.
Када проговоримо – речи се расплињују и топе у ваздуху.
Речи лепршају, одлепршају и нестају.
03
Радујем се рођењу сваке нове душе.
Кад год чујем да се родило негде једно дете, ја кажем: ово је нова прилика за човечанство,
ово је нова шанса за свет!
Свака нова душа, која се низведе у овај свет, учиниће свет макар мало бољим, лепшим и дивотнијим.
У свакој новој души, налази се зрнце и мојега сна.
Људи су заборавили да се радују – зато су несрећни!
Кад згасне и последњи трачак радости – шта тада остаје од човека?
04
Данас ме изненада посети Милан – мој пријатељ Соко са Велебита.
Он ме вазда нечим пријатно изненади, и обрадује.
Са њим могу да разговарам лагано и опуштено – из душе и срца – онако како разговарам с Владаном, или са Сретеном: да разговарам а као да не разговарам – онако као кад сневам или сањарим, негде у осами, на неком пропланку или горском потоку.
Не сећам се о чему смо све причали!
Има тако дивних сусрета, када се не присећаш о чему се причало (јер то и није битно!), али осећаш и слутиш, да се догодио сусрет.
Да, догодио се сусрет!
Тек много доцније, пошто је Милан отишао, сетих се да сам заборавио да му предам поклоне које сам за њега одавно спремио.
И то се дешава!
Кад следећи пут буде дошао, мораћу још на вратима да му уручим оно што је њему намењено.
Да не бих поново заборавио!
05
Док ово пишем вама, ја у сновима и машти замишљам сваког од вас, понаособ.
Одувек сам замишљао, и скоро видео своје читаоце.
Никада нисам писао за неке далеке и непостојеће људе.
Свакога сам морао да замислим, да измаштам и, да видим својим унутарњим видом.
Зато што никада нисам себе сматрао важним.
Песник не сме нигда и нигде да умишља да је нешто посебно важан, јер то шкоди његовом песништву, његовој поетици, његовом певању.
Песник мора да пева и пише онако како пије воду, онако како удише ваздух.
Без таштине, без надмености, без сујете!
Да буде само један од многих који певају и стварају попут њега.
06
Све више је бесловесних људи.
Све више је људи који по свему наличе на животиње.
То су чопори и крда која глобалисти и мундијалисти воде на кланицу.
Политичари и естрадне звезде – то су све сами дембели и дебили; то је нижа подраса човеколиких бића!
Тај свет мора што пре да нестане!
Мора да нестане,
зато шири одвратан смрад –
не само Мајком Земљом,
већ и оним далеким
звезданим јатима!
Стари Словен: ПОКЛОН БОГОВА
Гледам те док спаваш, девојко,
када би само могла видети
колико си слатка и невина,
неискварена и чиста –
довољно да размазиш и најјачег човека.
Сада сам сигуран да си поклон Богова од горе,
и ја сам довољно срећан да имам твоју љубав.
Перунова ћерко, ја те волим,
Перунова ћерко, ти си само моја!
Заједно ћемо путовати кроз живот
све до краја времена.
И једног дана, одгајаћеш наше дете –
веза ће тада бити потпуна.
Са дететом ћемо делити нашу љубав –
љубав ништа не може да победи!
Сада сам сигуран да си поклон Богова од горе,
и ја сам довољно срећан да имам твоју љубав.
Перунова ћерко, ја те волим,
Перунова ћерко, ти си само моја!
Драган Симовић: О СРЦУ СА СТАНОВИШТА ТАЈНЕ ДУХОВНЕ НАУКЕ
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Зашто Срби најчешће умиру од срца?
Зато што су осећајни.
Зато што имају срце!
То не зна позитивистичка наука, то не зна званична позитивистичко-материјалистичка медицина.
Али то зна духовно исцелитељство, илити лекарство свести, космичка медицина.
Ово су знања из Акаше, из Галактичког Језгра.
Сваки је човек најрањивији тамо где је најјачи.
А то се односи, како на појединце, тако и на народе.
Где си најјачи, ту си, истовремено, и најслабији.
Ако имаш велико срце, од срца ћеш и боловати.
Ако љубиш себе и ближње, као и сва бића у свим световима, и ако саосећаш са њима, знај да ће те све мрачне силе, све отровне стреле овога света, гађати изравно у срце!
Како може да болује од срца, онај који никада није ни имао срца?
Имао је, а као да га није имао!
Његово је срце само привид и опсена.
Имати физички, физиолошки орган који се зове срце – то још ништа не значи!
Тај орган који се зове срце, мора да узрасте у духовни, божански организам!
02
О овоме смо данас разговарали Милан Пуалић и ја.
И, будући да нисмо заокружили причу, да сам остао недоречен, или да смо обојица остали недоречени –осетио сам сушту потребу, да све то неиспричано преточим у ове лирске записе.
Не само приче ради, не само Милана и мене ради, већ зарад свих нас који смо у тој причи – а сви смо у тој причи, на овај или онај начин!
03
Те приче (те умишљене, измишљене и лажне приче) лекара позитивиста и материјалиста, да Срби умиру од срца зато што, тобож, много дуване (пуше), већ почињу да вређају словесног и освешћеног човека.
Не желим овде да причам о (биљци) дувану са становишта духовне, галактичке, шаманске или антропософске медицине, већ о ономе што се у књижевности зове замена теза.
Када бих вам испричао истину о дувану, ви бисте занемели од чуда.
Повика на дуван једнака је повици на амброзију.
Обе биљке (поготову амброзија) имају чудесне исцелитељске моћи.
Коме сметају дуван и амброзија?
Сметају разним мафијама које владају овим светом под будним оком Рептилије.
Срби не умиру од дувана или због дувана, већ Срби умиру од вишка осећања и осећаја, од вишка љубави према ближњима и суближњима.
Срби умиру од срца, зато што имају велико срце!
04
Приметили сте, да ја све време говорим о осећањима и осећајима, а скоро и да не спомињем емоције.
Ево зашто.
Осећања происходе из Освешћене Духовне Душе илити Душе Свести; осећаји происходе из Освешћене Душевне Душе, илити Душе Срца, а емоције происходе из Неосвешћене Душевне Душе (из најнижих чакри), и стога су емоције, најчешће, разарајуће и рушилачке, убиствене и самоубиствене.
Емоције су поготову погубне и опасне по Србско Биће.
Већина ових грозних злочина, који се у последње време дешавају по Србији, јесу последица емоција – а то је оно отровно страно тело у Србском Бићу.
Србско је Биће одувек знало за осећања и осећаје, а емоције су се, у последњих стотину година, подмукло и лукаво накалемиле на нас, под снажним утицајем Рептилије преко западних медија.
Они који емоције преводе као осећања и осећаје, очито је, да не познају Биће Србског Језика.
Емоције су емоције, и никако се не могу преводити као осећања или осећаји!
05
Данас ми Милан рече, да жели да се упозна са Владаном Пантелићем и Драгославом Бајагићем.
То ме веома радује.
Одувек сам желео, да сви моји пријатељи буду и пријатељи између се.
Значи, да овај сајт спаја, повезује и умрежује (у космичку, галактичку мрежу) све нас!
Будући да сва тројица читају моје лирске записе, верујем, и знам, да ће се срести, и упознати.
Драган Симовић: Песма Божјег Срца
У твоје се Срце низводи
Божански Исцелитељ.
Да оздрави и исцели
болно Срце твоје.
Да Светлост унесе у Срце,
а Таму изнесе из Срца.
Да Здравље унесе у Срце,
а Болест изнесе из Срца.
Да Љубав унесе у Срце,
а Мржњу изнесе из Срца.
Твоје Срце биће –
Срце твоје и Божје.
Твоје Срце биће –
Срце Божје у теби.
Срце Божје биће –
Срце твоје у Богу.
У твоје се Срце низводи
Божански Исцелитељ.
Буди у своме Срцу –
будан и приправан!
Драган Симовић: О ОСЕЋАЊИМА СРЦА И ДУШЕ
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Сваки човек има своје невидљиве духовне водиче и чуваре.
Неко их зове анђелима, неко вилењацима, а неко просто: духовним бићима.
Али, једно је извесно: Они су увек и вазда с нама, и уз нас, а некад и испред нас.
Без својих духовних водича и чувара; а они су, устини, бића из виших духовних светова; ми не бисмо могли обитавати, и опстати, у овоме свету!
Наш живот, у овоме свету, умногоме зависи од наше сарадње са властитим духовним водичима и чуварима.
Што их више поштујемо и уважавамо, што их боље слушамо и чујемо, све нам је лепши и дивотнији живот у овоме свету.
02
Већ сам рекао, да свако самога себе и буди и освешћује.
Нико никога не може ни пробудити ни освестити.
Ако ја не спасавам самога себе, нико ме спасити не може!
Ни Бог нас не спасава, ако ми не спасавамо сами себе!
03
Наше грешке и опсене у младости, стижу нас у старости.
Ових дана сагледавам своје грешке, заблуде, опсене и омаје из младости.
Те грешке, заблуде, омаје и опсене сада ми се показују као унутањи немири, као душевни боли, као тегобе и бољетице.
Грешио сам, знам, не зато што сам желео да грешим против себе, већ зато што нисам знао.
Највише грешака у младости чинимо из незнања.
Неки такви остају и у старости!
Али, кад све те своје грешке, у овоме трену, сагледам из свог Унутарњег, онда видим да је све то имало некаквог недокучивог и тајинственог смисла.
Ко зна?!
Да нисам грешио, онако како сам у младости грешио, можда никада не бих ни дошао до неких суштих и суштаствених истина, тајни, познања и сазнања!
Ми никада не можемо унапред знати, када ћемо бити на добитку, а када на губитку!
04
Желим још нешто да кажем.
Нека нико од читалаца не умишља и не замишља, да сам ја бољи, паметнији и мудрији од других, од вас.
Ја сам само један од вас!
Не желим духовне следбенике, не желим да неко иде мојим путем.
Мој пут је само мој пут!
Свако мора, сам, да дође до својега пута.
Једино тако наше путовање на властитом путу –
има неког вишег, божанског смисла!
05
Нагледао сам се, у младости, духовних учитеља, како са Истока тако и са Запада, који желе да имају што више следбеника, што више својега стада.
Сујетни су, ташти, па и горди!
Сами су себе заробили у своје учење, а онда гледају да што више других, изгубљених и залуталих душа, заробе и утамниче у то исто учење.
Нема правог учења – сва учења су, ако нису учења овог тренутка, омаја и опсена!
Једино право учење, за тебе, јесте оно учење које си у овоме тренутку препознао у свом Унутарњем.
06
Ја нисам човек знања, ја сам човек осећања.
Никада нисам пабирчио књишка знања, да бих се доцније њима разметао.
Ја сам песник.
А песник је човек који долази до многих и различних знања, да би их потом предао ближњима.
Оног трена, кад песник преда ближњима своја знања, сазнања и искуства – у трену их одмах заборавља!
Заборавља их, да би могао да прими нова знања и сазнања.
И тако чини – из дана у дан, из часа у час!
Зашто би песник пабирчио књишка и туђа знања и сазнања?!
Шта би са њима чинио?!
Песнику не требају знања!
А ево зашто.
Када човек пабирчи, гомила и складишти знања и сазнања, тиме само преоптерећује себе, те не може лагано да плови и слободно да лети кроз бескрајна и вечна пространства живота.
Песник зна, још од самог рођења, да нас сва знања која складиштимо у себи – воде у болест и у смрт.
Сретао сам, на свом путу, многе интелектуалце, ерудите, живе енциклопедије и, шта сам пред собом видео?
Пред собом сам видео тешке болеснике – болеснике који нису ни свесни да су болесници; који не виде да их знање које носе у себи – притиска, гуши, сатире и затире.
И рекох себи: никада нећеш бити интелектуалац!
07
Мој пут јесте пут срца.
Најлепше је путовати кроз властито срце.
Тада се сва знања и сазнања, све лепоте и дивоте, откривају кроз осећања.
Људи не схватају, да је највиши ступањ било којег знања – осећање!
Да, осећање је више од знања, више од било чега другог.
Не говорим о емоцијама (јер су емоције нижи осећаји!), већ о осећањима.
Осећањима одуховљеног срца
и освешћене душе!
Драган Симовић: СРБСКО АРИЈЕВСКО БИЋЕ
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Само се пробуђени могу пробудити; само се освешћени могу освестити.
Ово само у први мах звучи као зеновска опречност и противуречност, али је, уистини, тако.
Онај ко није рођен будан – не може се пробудити, не може га нико и ништа пробудити.
Онај ко није рођен освешћен – нико га и ништа не може освестити.
Свако од нас може да научи само оно, што је још давно пре рођења својега негде и некад научио.
Оно што ми називамо учењем, то је, уствари, само присећање.
Учећи, ми се присећамо знања са којима смо у свет овај послани.
Знања која нисмо понели са собом, никада нећемо стећи и научити у овоме свету, макар и да триста година без престанка учимо!
Хајде, ако не верујете, покушајте некога да научите да пише поезију, да слика, да ствара музику, ако са тим знањима није дошао у овај свет!
Знам, рећи ћете, па то су таленти!
Да, таленти! – али таленти су само друго име за тајна знања.
02
Хајде да разјаснимо неке споредне илити узгредне предрасуде о Аријевцима – потомцима Звездане Расе.
Уврежено је мишљење, односно предрасуда, да су Аријевци искључиво: плавооки; светле пути; плаве (жуте) косе (власи); високи; витки; стасити, оштроумни и лепи.
Слажем се, да, рецимо, добар део Аријеваца (можда једна трећина) одговора овом опису.
И то су, превасходно, Балтички и Нордијски Аријевци.
Али нису сви Аријевци плавооки, светле пути и жуте косе.
Неки Аријевци имају бадемасте очи, смеђу или црну косу и, не посве светлу пут, а високи су, витки, стасити, наочити, лепи, бистри илити оштроумни.
Оваквих је Аријеваца највише међу Србима и Русима, а има их још у Персији и Индији.
Аријевца не чини Аријевцем његово спољно, видљиво и вештаствено (физичко) тело, но, пре свега, Аријевца Аријевцем чини његово Унутарње Биће, односно, Аријевски Дух у Унутарњем Бићу Аријевца.
Аријевац је Аријевац због Вертикале, због Душе и Срца, због Духа и Свести, а не због онога што се споља видети може.
Ако Аријевац није Аријевац у Свом Унутарњем, у Свом Битију, у Свом Суштаству – залуд му спољни изглед Аријевца!
Понављам: Има случајева кад се прожимају и преклапају Унутарње и Спољно, но, то није правило!
Сретао сам по Европи доста оних који, споља гледано, личе на Аријевце, али, у свом Унутарњем Бићу, они не имадоше ничега Аријевског!
И опет: Сретао сам оне који, извана посматрано, немају ничег Аријевског, али, у њиховом Унутарњем, у њиховом Духу и Суштаству, бејаше сушто оваплоћење, не обичног Аријевца, већ Чистог Расног ПраАријевца!
Ово сам желео да разјасним, будући да сам запазио да се те предрасуде шире и овом друштвеном мрежом.
03
Србски Аријевци до скора нису били свесни да су Аријевци.
Има више разлога за неосвешћеност Србских Аријеваца о својему Пореклу.
Један од разлога је и тај, што је вековима, са јудео-кршћанског Запада, било гушено, потискивано, и посве скрајнуто, не само Свеколико Србство, већ и Свеколико Словенство.
Затим, један од разлога је и тај, што су натурализовани,
лажни аријевци – Германи, у свом германском лудилу, прогласили себе за првоаријевце.
А најновија истраживања показују и потврђују управо опречно – много је већи постотак Аријеваца међу Пољацима, Украјинцима, Русима и Србима, него ли међу Немцима!
Оно Аријеваца што имаде међу Немцима – то нису Германи, нису Немци, већ Пруси – Балтички Словени!
И, на концу, да кажемо још и ово.
У Свеколиком Србству обитава око двадесет посто Срба Аријеваца.
Сваки пети Србин је – Аријевац!
Пред Велики рат, било је више од педесет посто Аријеваца међу Србима.
У двадесетом веку, у два светска рата, као и у комунистичком терору, биолошки је, и духовно, преполовљено Србско Аријевско Биће.
Комунисти су били, и остали, највећи душмани Србског Аријевског Бића.
Да знамо и, да памтимо!
Драган Симовић: О ДУШИ И ДУХУ
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Кад год умислимо да је наш непријатељ моћан, тада бивамо поробљени.
Наш непријатељ уопште није моћан; штавише, он је немоћан!
Те приче о моћи нашег непријатеља, јесу пуке лажи.
Ми смо непријатељу дали своју моћ, и он је, захваљујући нашој моћи, постао моћан.
Он сам по себи нема никаквих моћи, већ само лукаво користи наше властите моћи.
Моћ непријатеља нашег јесте сразмерна нашој немоћи!
Или још боље и јасније: моћ нашег непријатеља јесте сразмерна нашему страху од нашег непријатеља!
Ко је, или, још боље: шта је наш непријатељ?
Наш непријатељ је Рептил, Гмаз у људском обличју.
Погледајте лица водећих банкара, водећих индустријалаца, и свих ини власника светских медија.
И, шта видите?
Видите Гмаза, видите Рептила преко којега је навучена људска образина.
Рептили су најпре поробили Енглезе, а потом и Амере.
Енглези одавно нису више Енглези, него Рептили; Амери однедавно нису више Амери, већ Рептили.
Ствари су веома просте, само је важно да се ви ослободите мађија Рептилије.
Мађије Рептилије у вама производе страх, огроман страх.
Ви, из страха, и под страхом –
гледате, а не видите; слушате, а не чујете!
Бивате хипнотисани као жаба, која изравно скаче змији у чељусти.
02
Чувајте Породицу, чувајте Род свој!
Рептилија је немоћна све док је Породица моћна.
Ово запамтите: Рептилија је немоћна, све док је јака, моћна и здрава Породица.
Све владе су владе дебила.
И ово запамтите: у овоме су времену све владе, од општинских до светских – дебиласте!
Испрва су то били корисни идиоти, а сада су само бескорисни дебили.
Не бојте се влада!
Ви сте моћнији од сваке владе, моћнији од свих влада.
Када се ослободите страхова и брига, тада ће се у трену једноме срушити све владе, од најмањих до највећих.
Срушиће се, зацело!
03
Не дајте да вам децу васпитавају васпитачи и наставници!
Они нису дорасли да васпитавају вашу децу.
И, не само што нису дорасли, већ они све раде по налогу Рептилије.
Школски програм, од првог разреда основне школе па до дипломског на свеучилишту, јесте подређен Рептилији.
Немају они љубави за вашу децу, они се само претварају да имају љубави за вашу децу.
Они ће од ваше деце створити корисне идиоте; створиће слуге и робове Рептилије.
04
Отац и Мајка су најбољи васпитачи, најбољи учитељи, и најбољи наставници своје деце.
Мајка усађује Љубав, и оплемењује Душу; отац усађује Вертикалу, Етику и Поетику, и оплемењује Дух.
Подједнако су битни и Отац и Мајка.
Тако је Створитељ осмислио, и тако је Велика Мајка прихватила!
Од Мајке се наслеђује Животна Поезија, а од Оца – Ратнички Дух.
05
У свом Унутарњем Бићу следите, упоредо, Душанов и Мануов Законик.
Оба су та Законика записана у Језгру ваше Душе, у Језгру вашега Бића.
Не прихватајте законе и законике Рептилије, јер ћете нестати!
Ако желите да живите, и ако желите да живе ваша деца, и да живе деца деце ваше, онда се држите Душановог и Мануовог Законика.
06
За све узвишене и племените замисли, имате подршку из Галактичког Језгра.
Струјања и исијавања Божјега Дејства, из Језгра Звезданог Јата, бивају толико моћна у овоме часу, тако да чинимо највећи грех и злочин према Себи, ако их на прави начин не користимо!
Драган Симовић: ДУХ АКАШЕ
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Све је више пробуђених и освешћених ВедСрба.
То се осећа у Ваздуху, у Води, у Светлости.
Осећам њихову снагу и моћ, осећам њихова божанска дејства – свуда око себе, у свему.
Тај божански процес буђења и освешћивања ВедСрба –
Стрибројана и Аријеваца, никаква земаљска сила не може више зауставити!
Срби су у Свом Унутарњем Бићу већ победили Рептилију, победили Синове Таме.
И то је Стварност – Она Виша Стварност!
То није ова земаљска, приземна стварност, која се малим словом пише; стварност света опсена и омаја, варке и привида; већ Стварност Богова.
02
Један од пробуђених и освешћених ВедСрба (Стриборјана и Аријеваца) јесте и мој пријатељ Јово Рајковић из Шведске.
Он је дубоко зашао у Тајне Предака.
На Унутарњем Путу Светлости, Јово је један од Сварогових лучоноша.
Приметио сам, и освестио, да нам, у последње време, са Севера Европе, долази све више пробуђених и освешћених ВедСрба –
Стриборјана,
Хиперборејаца!
03
Политичари више уопште нису важни.
Још мало, још само мало, и од њих ништа више зависти неће.
То су ходајући мртваци – то су сенке и утваре Рептилије.
Они су ходајући мртваци без визија, без идеја, без икаквих моћи.
Они, такви какви јесу, никада крочити неће у тајинствена пространства Новога доба.
Нестаће заједно са Рептилијом, јер су и били последња поган Рептилије.
04
Акаша дејствује кроз пробуђене и освешћење.
Дух Акаше све нас запљускује – Милошћу и Унутарњом Светлошћу.
Наше је само да се опустимо и препустимо божанским струјама и дејствима.
Да не бринемо ни за шта; да не страхујемо ни од чега – јер смо потомци Ведских Богова!
