ФБР, 1 новембар 2013

Пише: Миодраг Новаковић

——————————

Национално најсвеснији (најистрајнији и најхрабријиу борби за очување уставног поретка наше државе) део српског народа, са КиМ, нема никакву дилему, да ли треба или не треба да бојкотује илегалне изборе непризнате „републике Косово“. Одговор апсолутне већине косметских Срба је одлучно НЕ…

Упркос великим притисцима, про-бриселског и про-приштинског, режима из Београда, огромна већина косметских Срба, нарочито оних северно од Ибра, је данас више него икада одлучна да не попусти прљавим притисцима и разноразним уценама београдских властодржаца. Ти притисци су утолико већи, јер у њима спремно и безобзирно учествују сви водећи (про)режимски, али и квази-патриотски, медији у Србији. Страх од истине у данашњој Србији, која „стење“ поддилетантским београдским„дахијским режимом“је толико велики, да се у гушењу истине прибегава и отвореним полицијско-репресивним мерама, попут јучерашњег упада и „онеспособљавања“ ново-основаног патриотског радија „Снага Народа“.

ОТРОВНА РЕЖИМСКА ПИЛУЛА– Данас се на Српском Космету, у режији евроатлантских окупатора, и у изведби приштинских и београдских слугу, одвија последњи чин издајничко-сепаратистичке драме. У тој драми, „државотворност“ косовометохијске колевке наше српске државе, и њених Лазаревих следбеника, је осуђена на „смрт“. Улога целата је наравно припала „орним“ шиптарским сепаратистима. Српски квислиншки режим је својим грађанима са КиМ, уместо спаса, понудио „еутаназију“, односно што безболнију „смрт“ !? Другим речима, београдски петоколонашки режим је на себе преузео улогу џелата властитог народа – И сада, свима нама покушава да то представи као успех своје „државотворне“ политике… Има ли овде Срба, који у то верују ?

————————-

Да подсетимо наше читаоце- Српски режим је прихватањем и потписивањем анти-уставног Бриселског споразума, дефакто починио кривично дело издаје.

Такво кривично дело (односно његов починилац- режим) по својој дефиницији је могао једино да произведе један нелегалан споразум- потписан од стране нелегитимног београдског режима (који је себи одузео сваки легитимитет нападом на уставни поредак земље на чијем се челу налази), нелегитимне Европске Уније (нелегитимне у овом „спору“ јер Србија није чланица ЕУ), и нелегитимне „државе“ Косово (која није призната од Србије, као ни од Скупштине ОУН, нити већине њених чланица као таква)…

… Дакле овде се ради о једној очигледној нелегитимности и нелегалности, и са становишта Српског устава и закона, али и са становишта свих међународних закона, нарочито повеље УН!

Пристанак на преговоре о судбини Косова и Метохије у Бриселу од стране претходног петоколонашког режима, као и пристанак (али и неразумно „убрзавање“) на наставак тих илегалних преговора од стране садашњег режима, представља директни напад на уставни поредак и територијални интегритет државе Србије…

…И одбијање да се у таквој илегалној и нелегитимној активности учествује (као и да се цео „спор“ врати под окриље УН, у оквиру важеће резолуције 1244, што би била једина могућа и разумна опција за Србију) би за сваку национално одговорну владу била једина могућа опција.

Наравно, све ово не би могло да се да се одиграва данас пред нашим очима, да се на челу наше државе налази једна таква национално одговорна и независна влада (што очигледно није случај у данашњој Србији)…

Наравно, сад је најопасније поклекнути пред нелегитимним режимским, алии притисцима (про)режимских медија, и њиховој опасној тези, да „сада немамо избора него да прихватимо „изборе“, и то на своју штету“!?

——————————————

Како нам данас водећи српски родољуби и духовници са Космета, али и водећи, патриотски опредељени, српски интелектуалци указују, веома аргументовано- излазак већине косметских Срба, на ове назови изборе, би дефакто означио легализовање илегалне косовске „државе“ (што и јесте права позадина ових избора)– и потом омогућио петоколонашком режиму и „строго контролисаној“ Народној скупштини да из устава Србије комотно потпуно избаце Косово и Метохију (уз аргументацију- „тако су хтели косовски Срби“)- што у мозговима вашингтонско-бриселских планера и јесте „крај игре“…

…Крај игре, за сада на том нашем, најсветијем и природним ресурсима најбогатијем, делу српске територије- док и други делови не стигну на ред. Уосталом такав маћехински однос према „спољним Србима“ је присутан на српској политичкој сцени још од Милошевића, који је користио „спољне Србе“ из Српских Крајина као „монету за политичко поткусуривање“. Република Српска је избегла сличну судбину највише захваљујћи Караџићу и Младићу. Данас је улога „спољних Срба“ намењена кссметским Србима. Сутра ће то бити „прешевски“, прекосутра рашки, наксутра банатски, итд.- док се евентуално на „листи за одстрел“ не нађу и шумадијски. Онда, драматично питање Конузина усред Српске престонице „Има ли овде Срба“, неће више бити хипотетичко- већ фактичко и сурово статистичко. Ово кажем пре свега, да се неки „(друго)србијански Срби“ не заваравају, да ће жртвовањем своје косметске браће за себе обезбедити благодети „европске шаралаже“. Евроунија у свом смртоносном змијском загрљају свакако жели Србију, али мртву- „обезсрбљену“, албанизовану, потурчену, хомосексуализовану, похрваћену, мађаризовану- свакакву, само не српску!? Што пре то схватимо, боље по нас…

Управо због чињенице, да је малобројна српска заједница јужно од Ибра (препуштена већ низ година сама себи), уцењена, подељена и застрашена (већина живи у правим гетоима ограђена бодљикавом жицом попут жидова у нацистичкој Европи), и да ће они вероватно обезбедити какву такву легалност овим долазећимТачијевим нелегалним изборима- Императив је, данас више него икада, да компактна српска заједница на северу КиМ, одржи своје јединство, и у бојкоту ових сепаратистичких (приштинско-београдских) избора оствари сличан проценат (99%) који је остварила на импозантном референдуму прошле године, када је јасно исказала вољу огромне већине српских -житеља са севера, да желе да живе искључиво у својој српској држави.

—————————-

Свакако треба бити свестан да ће западни окупатори (у форми Еулекса и НАТО), сепаратистички режим из Приштине, и отворено петоколонашки режим из Београда, покушати да прикажу било какав (нема везе колико миноран) излазак Срба на КиМ као тотални успех своје наручене „изборне кампање“- али такође треба бити свестан да такви избори (за које се ових дана и руски званичници отворено изјашњавају да их неће признати) неће бити легитимни, не само са становишта нашег устава (да имамо независтан и частан Уставни суд, он би се по овом питању већ одавно огласио) ни постојећих српских закона, већ ни у очима шире међународне заједнице (данас многи доживљавају мањинске западне земље као „међународну заједницу“, што наравно није случај).

Дакле, бојкот на северу КиМ ће сигурно успети, и евротлантски окупатори, шиптарски сепаратисти и београдски квислинзи, неће имати никакав легитимитет да легализују своју илегалну шиптарску „републику“ на северу КиМ- али ће то свакако покушати, као што су то и покушавали сво време, од 1999 до данас. Трагично, не само за косметске Србе, већ и за оне у централној Србији, садашњи про-бриселски режим је спреман на све оно, чега се чак и бестидни Тадићев режим устручавао !?

Шта се крије иза такве фанатичне посвећености издаји своје нације, верујем да ће показати време…

———————

Наравно за све оне косметске Србе, који су у протеклих деценију и по, под НАТО окупацијом успешно очували свој национални идентитет и веру, и који и даље бескомпромисно поштују уставни поредак државе Србије- само је један пут…

…А тај пут сигурно није пут ка гласачким кутијима са симболима шиптарске „републике“ (премазаним коректором или не, то не мења чињеницу да се ти избори одржавају у организацији илегалне шиптарске државе, а не легалне српске) под чијим УЧК симболима су до недавно одрубљиване српске главе, и вађени органи из полуживих тела наше браће и сестара.

Дакле, онај ко жели добро косметским Србима, сигурно их не би данас наговарао да узму учешће у овим квази-изборима, и тиме сами себе елиминишу као уставотворни народ у властитој отаџбини!?

————————

Бојкот ових избора, нарочито на српски компактном северу, ће свакако јасно показати демократску вољу тамошњих грађана Србије, коју ће шира међународна заједница морати да уважи. Овим бојкотом Срби са севера КиМ немају шта да изгубе, чак ни неке наводне позиције у власти јер су их већ претходно изгубили, илегалним и противуставним распуштањем општинских органа на северу од стране „уставокршитељског“ квислиншког режима из Београда.

Бојкот ће свакако пролонгирати постојећи „државни вакум“ који је створен криминалним и анти-уставним деловањем српских власти, али ће такође извршити притисак на српске органе, пре свега на Народну скупштину, да „рестаурира“ све, режимски нелегално укинуте, државне институције српског народа на северу КиМ.

Наравно, (анти)српски режим је оваквим неодговорним и отворено криминалним поступцима створио услове за изговор окупаторима и сепаратистима на КиМ да покушају нелегално успостављање приштинских институција ипаравојно запоседање српског севера. Зато је, сада више него икад, неопходно да се на северу КиМ одржи јединство између национално одговорнх вођа, пре свега новоуспостављене Скупштине АП КиМ, и народа- и да се таквим намерама супротставе свим легитимни облицима цивилне непослушности, укључујући пасивни физички отпор (у чему иначе имају огромно и успешно искуство).

———————

Такође је неумесно поређење (од стране неких српских аналитичара) севера КиМ, и раштркане српске заједнице јужно од Ибра. Нарочито је неодговорно, чак и злонамерно, ширење страха да ће Србима на северу, у случају бојкота избора- „управљати шиптари“!?

Тако нешто се никако не може остварити у пракси на једној национално хомогеној територији,где је народ већ доказао у пракси своју спремност и одлучност у бојкоту и неприхватању било каквих споља наметнутих опција (институција)- нарочито оних које иду директно против референдумски исказане демократске воље огромне већине грађана са севера.

————————————

За Србе јужно од Ибра, ови избори неће променити ништа фундаментално- они ће и даље наставити да живе под Тачијевим „терористичким законима“, и бити препуштени самовољи илегалне шиптарске „дражаве“. За њих је тренутнонајважније да опстану „физички“ на својим огњиштима, и очувају свој национални и верски идентитет (све док се историјске и геополитичке околности не промене, што ће се према свим показатељима десити у блиској будућности).

За Србе, северно од Ибра, судбина „јужне браће“ је више него добар индикатор, шта ће се десити њима њима ако наседну приштинско-београдској пропаганди и прихвате „бриселског тројанског коња“ у форми такозване „Заједнице српских општина“, чији ће „државни прерогативи“ бити сведени на ниво обичне општине, али овај пут у оквиру Тачијевог „уставног поретка“.

—————————-

Данашњи тежак положај косметскх Срба јужно од Ибра јесте резултат, не само „шиптарско-евроунијске“ окупације, већ и недоследне и издајничке политике овог и претходних београдских режима- који су у прошлости слали политички двосмислене поруке нашим малобројним преживелим Србима у том региону…

…Сваки пут их препуштајући својој судбини и остављајући на милост и немилост сепаратистима, под притиском својих западних спонзора. Шта ћете бољи пример од претходног отворено про-западног (петооктобарског) Тадићевог режима, који је на северу КиМ „дизао барикаде“, да би те исте барикаде данас рушио наводни „националистички и патриотски“ Вучићев режим, на челу са „четничким војводом“ Томиславом Николићем!

„Патриоте“ који руше барикаде, које се чак ни „ужутели“ Тадић није усудио да пипне ?

Неки данас плаше Србе на северу, да ће неизласком (и бојкотом) на илегалне шиптарске изборе, омогућити да тамо на власт дођу шиптари!? То јесте теоретски могуће- и то једино тако, што би рецимо под окриљем нелегалне шиптарске „републике“ и „законски ненадлежне“ Евроуније, чак и излазак једног посто гласача, био проглашен „изборним успехом“, и потом покушано узурпирање постојеће српске власти на северу.

Међутим јасно, да тако нешто може да буде остварено једино на насилан, потпуно недемократски и на нецивилизован начин. Убеђен сам, да су Срби са севера итекако спремни да се успешно супротставе сваком таквом покушају приштинског „државног удара“.

—————————————

Критике неких „добронамерних“ аналитичара-да „сви они који се залажу за бојкот раде у корист српске штете“, и у интересу Приштине, Брисела, и београдскихквислинга- су не само злонамерне, него и занемарују опште познату чињеницу да је огромна већина српских грађана са севера, одлучна у бојкоту илегалних избора, непостојеће „републике Косово“.

Дакле, рећи за све њих да се понашају „анти-српски“ је неодговорно и крајње малициозно. Тврдити да већина наших грађана са севера бојкотују изборе из „огорчења и ината“, показује фундаментално непознавање ситуације на терену, али и отворено омаловажавање интелигенције нашег национално најсвеснијег српског корпуса (косметских Срба).

Слажем се неким тезама да западним окупаторима и њиховим српским слугама одговара чак и „полу-бојкот“ ових квази-избора, тим пре што смо ми доказали овде, на страницама ФБР портала, да у тој својој прљавој намери „заокруживања шиптарске државности“, они отворено користе потпуно недемократске методе (попут доказаних изборних фалсификата, и намераваног признавања „убедљиво мањинске излазности“, као легитимног резултата ових квази-избора).

Ако се све то комбинује са отвореним обавештајно-субверзивним и медијско-политичким притисцима на косметске Србе, патриотске организације инезависне медије- онда постаје јасно да је код нашег режима очигледан огроман страх од бојкота долазећих квази-избора…

…Управо из тих разлога, бојкот „избора“ је једини легитиман и частан пут за косметске Србе. Док ће неуспех тих квази-избора довести готово сигурно до пада петоколонашког српског режима (односно до превремених избора). Зато данас, режимски притисци и уцене, попримају јасне и видљиве размере хистерије и параноје, која се пре свега огледа у огољеним и бруталним „мафијашким“ притисцима на грађане са севера, или рецимо у паравојним режимским упадима у просторије независних радио станица…

——————–

Успешан бојкот избора ће само ојачати спремност Срба са севера да се одлучније боре за своја грађанска и људска права у оквиру своје легитимне српске државе. Наравно, неминовно политичко заоштравање ситуације( и потенцијални шиптарски упад) на северу, које свих ових година Приштина пажљиво планира, у сарадњи са Бриселом (и дослуху са Београдом), ће сигурно довести до радикализације (и вероватно милитаризације) једног дела српског становништва- али то ће онда бити последична одлука (ако до ње дође) тамошњих Срба, која ће неминовно резултирати у повратак решавања питањапод окриље јединих легитимних међународних органа- Уједињених нација и Међународног суда правде!

———————————-

По мени, погрешне су процене неких „добронамерних“ аналитичара да ће бојкот ових квази-избора довести до „пада Митровице и целог севера“, што је по њима „горе од Бриселског споразума“…

Прво како могу да се последични „квази-избори“ (њихов бојкот), и узрочни „квази-споразум“ тумаче у посебном контексту? Ови шиптарски квази-избори (које данас активније заговара Београд него Приштина) јесу директан производ бриселског квази-споразума између Београда и Приштине (односно, „парафиране“ режимске издаје)…

…Потписивање, од стране „српског“ режима, тог нелегитимног (са становишта нашег Устава) документа је резултирало у нелегитимно укидање Српских институција на северу од стране Београда, и покушај организовања нелегитимних избора од стране нелегитимне шиптарске „дражаве“…

… И једини могућ и легитимни одговор Српског народа са севера је био (последично) успостављање лигитимне (са становишта Устава Србије) Скупштине АП КиМ и легитимни позив на бојкот нелегитимних квази-избора, и „тачка“!

Дакле, ту нема неке „средње опције“ или избора између „мањег од два зла“, како то ови „добронамерни“ и (про)режимски аналитичари данас заговарају.

Када се ради о легитимним националним интересима и легитимном уставном поретку наше отаџбине, једини избор који може да се „наметне“ грађанима Србије, јесте избор између ЛЕГИТИМНОГ и НЕлегитимног- избор између ДОБРА и ЗЛА.Не постоји ту никакав ПОЛУлегитиметет, и не постоји ту никакво ПОЛУзло. Нешто- Или јесте; Или није!?

——————————-

Очигледно је да данас многи покушавају да профитирају (што политички, што материјално) на невољи нашег косметског народа, али ту се пре свега ради о нашим „режимлијама“, који су се дочепали власти обећавајући све супротно од онога шта данас раде.

Дакле изборном преваром својих бирача- који чак и да нису били „насамарени“ (претпоставимо да сви они свесно учествују у овој издаји), представљају једну фактичку мањину у Србији- и као такви немају никакво право да крчме и поклањају нашу дедовину, ни шиптарима, ни евро-атлантским окупаторима.

——————————–

Такође је очигледно, да и многи други политички и медијски смутљивци покушавају да профитирају на несрећи наше косметске браће и сестара, али то сигурно нису они који их данас подржавају у њиховој праведној борби, и легитимном залагању за рестаурацију илегално укинутих (од стране Београда) српских државних институција на северу КиМ, и легитиман бојкот шиптарских илегалних „избора“ …

… Дакле, сви ти „медијски и политички смутљивци“ ће моћи лако да се препознају, у табору оних који су се данас нашли у истом строју са београдскими приштинским режимом, и који се грчевито залажу за заокруживање „шиптарске државности“ пропагирањем и признавањем легалности НЕЛЕГАЛНИХ шиптарских „избора“.

За мене лично, ту су ствари јасне као дан !? А ко у свему томе политички и медијски профитира, и ко је чија „шпијунска кртица“ или чак и страни агент, то ће такође показати време…

—————————–

Свакако, један од најтежих удараца јединству српског народа северу КиМ, и појаву дефетизма код једног дела нашег народа, изазвала је (не)промишљена и очигледно политички темпирана изјава српског Патријарха Иринеја који је (не)двосмислено позвао косметске Србе да изађу на локалне квази-изборе расписане од стране илегалне „косовске републике“.

Врло је тешко поверовати да ова његова изјава нема политичку позадину, јер је дошла управо у тренутку када је београдска „изборна кампања“ Тачијевих квази-избора доживљавала свуда на северу КиМ прави фијаско, и када су режимски плаћеницибуквално протеривани из свих српских средина северно од Ибра.

Наравно, консеквентно огорчење икритике упућене Патријарху од стране многих косметских Срба и српских родољуба и верника (многих претходноразочараним отвореним екуменизмом неких чланова Синода, али вероватно још више нелегитмним уклањањем уваженог Владике Артемија са КиМ, који о свему овоме има веома јасан став) из свих средина и аспеката јавног и медијског живота- јесте било адресирано на Иринејеву личност, а не на СПЦ у целини (као нашу највишу верску и националну инститицију).

Дакле, изједњачавање Патријарха Иринеја са целом СПЦ, по мени је непримерено у нашој православној вери- за разлику, од рецимо католичке цркве- код нас, верски поглавар се не ставља изнад институције саме цркве. Али коначан суд о овом аспекту ове моје анализе препуштам компетентнимтеолозима и духовницима.

————————————

Свакако, још непримереније, ако не и скадалозније, јесте медијско прозивање и квалификовање верника (који су се јавно успротивили оваквом чину свог патријарха)„лошим православцима“.

Таква квалификација би по мени боље пристајала оном челнику СПЦ, који је у веома кратком временском периоду „ревидирао“ свој лични став о нелегитимности шиптарских „избора“, да би ових дана, користећи се својим „духовним троном“, накнадно позвао своје вернике, да изласком на изборе „легитимизирају“ шиптарску квази-државу…

…И тако „пошаљу“ све наше косовске светиње у страну „државу“ (да не говоримо да је овај његов став и у контрадикцији са ставом Светог Синода по истом питању)!?

—————-

Могу да се сложим са неким аналитичарима да је погрешно усмерити- гнев и разочарање са оваквим ставом Српског Патријарха, и са екуменистичким деловањем неких црквених званичника- према СПЦ у целини. И нарочито је погрешно поистовећивати такво понашање са свим часним свештеницима, и нападати СПЦ у целини (коју свакако треба очувати као нашу највишу верску и националну институцију).

Али сам такође убеђен, да већина огорчених грађана, као и већина патриотских (углавном алтернативних медија) праве јасну разлику између ових појединаца, и СПЦ у целини.

Генерализовати, и једнострано тумачити медијске и личне реакције огорчених родољуба на овако упадљив, и може се рећи провокативан, „про-режимски“ иступ Патријарха, али и неких других званичника СПЦ- И квалификовати све те грађане и медије „у пакету“, као „спољне и унутрашње непријатеље“ нашег „црквеног система“, мени више личи на деловање неких „политичких комесара“ из прошлости, него на квалификације озбиљних историјских, или политичких аналитичара !?

———————————-

Пошто је ова моја „анализа“ усмерена првенствено, на„добронамерне“ критике неких „независних“ медијских посленика (који ће се верујем препознати у овом тексту)– коначан суд о томе, ко је овде „жито“ а ко „кукољ“- као и увек, препуштам суду јавности…

Написао Миодраг Новаковић