Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Драган Симовић: ДОЛАЗЕ ДАНИ РАДОСТИ
Долазе дани радости,
дани милине и љубави –
радуј се, невесто моја,
у пољу жита зрела,
с вечери од румен-руја,
под звездама јасновидим!
Долазе дани радости,
дани милине и љубави –
радуј се, лепојко сетана,
очију пролетњег неба,
што тугујеш у сутон вечерњи,
под јасикама
танким и витим,
у пољу свирала ветрових!
Долазе дани радости,
дани милине и љубави –
радуј се, душо моја,
што блудиш низ далека
звездана јата,
у плавет-зеленом
прстену Вечерњаче,
тамо иза снова снитих,
иза шутње и тишине!
Проф. др Анатолиј Кљосов: НИСУ ГЕРМАНИ АРИЈЕВЦИ, ВЕЋ СРБИ/СЛОВЕНИ!
Србски гени стари 12.000 година – видео
20. јун 2013. — Небојша
Извор: Атлантида форум
Аутор: Милан Маленовић
Гени: научне недоумице које мењају свет
Уместо да се суоче са открићима др Кљосова, професора са Харварда, и да их, ако имају научне аргумент демантују или прихвате, српски историчари ћуте игноришући она научна открића која се не уклапају у интересе страних ментора.
Негде између 1113. и 1118. године, у руском манастиру Видубицкиј настао је из више различитих извора летопис ,,Повест минулих лета”. Аутором је дуго сматран монах Нестор, по коме је ова хроника и добила своје друго име. ,,Несторова хроника” почиње са:
Ево повести минулих лета:
Откуд је пошла Руска земља,
Ко у Кијеву поче први да кнезује и
Откад је постала Руска земља
Одмах после тога, аутор даје историју руског народа од библијског Јафета, сина Нојевог, до његових дана. На једном месту, међутим, аутор пише како су се Јафетови потомци населили прво у доњем току Дунава, данашњој Србији, да би затим неки од њих отишли на север.
Руска историографија је ове податке одувек узимала за озбиљно, па се у руским школама учило како су они дошли “са оне стране Карпата”. За њих су “оне стране Карпата” овај део где данас живе Срби, који су, у ери љубави са Совјетима, ову лекцију из историје дословно преписали и пренели у своје уџбенике. За Србе, међутим, Несторове “са оне стране Карпата” треба да гласе “са ове стране Карпата”. Тај део овде никада није схваћен.
У међувремену се појавила једна млада наука – генетика. Она истражује порекло појединаца, а самим тим може да истражује и порекло целих народа. Како је то једноставније и јефтиније, за узорак се узима мушки Y хромозом и преко њега се утврђује порекло мушких предака.
Одређени ген се, наиме, преноси искључиво са оца на сина и то скоро без икаквих измена. Ово “скоро без измена” значи да до мутација, ипак, долази, али полако. Прве се статистички појављују после 40 година, односно после две генерације, али су занемарљиве. Оне нешто значајније настају после просечно – 450 година. Та промена научницима показује старост једног од маркера (делова гена који мутира), јер што је више регистрованих промена, то је већа и временска раздаљина од првог заједничког претка (оног од кога су потекли сви испитани потомци).
Срби Аријевци
У динарским пределима бивше Југославије примећена је велика учесталост гена који је, због свог налазишта, међу лаицима понео име “илирски”. Стручњаци су му, међутим, дали доста сувопаран назив И2а2-динарик (ово се зове хапло група, скраћено хпг). На основу овог лаичког назива (“Илирски ген”), муфтија Зукорлић се залетео и почео да тврди како су Босанци наследници Илира, јер је на њиховом подручју ова хпг најзаступљенија.
После тога се открило да је исти тај И2а2 у истој мери заступљен и у Украјини. Нордвејд, највећи данашњи стручњак за хпг И2а2 утврдио је, на основу постојећих мутација, да је украјински рођак старији од овог нашег. По њему се првиносилац И2а2 на ове просторе доселио пре отприлике 2.600 година. Значи: ништа од Илира који би носили ову хапло групу.
Доктор наука Анатолиј Алексејевич Кљосов је председник научне консултантске управе Међународног генеолошког бироа и профессор биологије на Харвардском универзитету. Највећи је живи стручњак за хпг Р1а1 која је типична за све Словене. Ова хапло група је у већој или мањој мери заступљена међу свим словенским народима, али у значајној мери и међу највишим кастама у Индији.
На основу постојећих мутација, које је веома студиозно проучавао, Кљосов је дошао до закључка да сви Словени потичу са Балкана. И то не било где са Балкана, већ из данашње Србије и Босне. Старост наших примерака Р1а1 је – 12.000 година. Од тада смо, значи, ми на овим просторима.
Старост примерака Р1а1 код највиших индијских каста је далеко млађа – негдеоко 3.850 година, што одговара времену доласка аријеваца на те просторе. Кљосов даље закључује да су Аријевци, у ствари, Словени који су са подручја Србије стигли до Индије.
Користећи најновија научна сазнања из генетике, професор Кљосов закључује да су се пре око 4.800 година Праевропљани из Подунавља поделили. Они који су пошли на исток постали су касније Словени, они који су кренули на запад постали су говорници такозваног Кентум језика, некада заједничког индоевропског говорног подручја.
Овај метод је омогућио да се убедљиво покаже како нису “индоевропски језици” првобитни, већ прасловенски, аријевски, тврди Кљосов, и наставља у истом стилу:
“Индоевропски језици” – тај еуфемизам је својевремено настао услед несхватања шта то повезује санскрит и његове варијанте, с једне стране, и европске језике, с друге. Сада је то постало сасвим јасно. Аријевски језици представљају основ и европских језика, и санскрита, и “индоевропских” иранских језика. На Дњепру, Дону и реци Урал нису живели “народи који су говорили на иранским језицима”. Словени су тамо живели, прасловени, аријевци, и то је био њихов језик. То су они свој језик донели у Индију, Иран, Авганистан”.
СТУДИЈА ПРОФЕСОРА КЉОСОВА:
Винчанци први
Ако је Р1а1 основна словенска хаплог рупа, заочекивати је да су пра словени имали исту ту хаплог рупу. А ако су прасловени постојали пре 10.000 година, дакле далеко пре него што су настали индоевропски језици, како сматра данашња наука, онда значи да су се ови језици развили из словенског прајезика, сматра Кљосов.
Овај његов став наизглед је у колизији са досадашњим теоријама, које је прва поставила Марија Гимбуташ уводећи категорију Староевропљана које су покорили Индоевропљани. У суштини, Марија Гимбуташ је говорила о носиоцима курган културе, а тек су каснији историчари ове “Курганце” заменили Индоевропљанима конфронтирајући их са Староевропљанима.
Ако се прихвати могућност да су и једни и други имали исто културолошко порекло и сличан језик, али два различита облика друштвеног организовања настала специфичним потребама у различитим окружењима, види се да Кљосов не демантује Марију Гимбуташ, већ је допуњује.
Кљосовљева сазнања имају упориште и у радовима једног од највећих лингвиста прошлог века, Светислава Билбије, који је користећи своја познавања различитих словенских језика успео да преведе Златне плочице из Пирга писане на етрурском језику. До тада се сматрало да етрурски не спада у индоевропске језике, већ да је остатак староевропског.
Истовремено је Билбија доказао да су Етрурци користили слова први пут употребљена у Винчанској култури. Професор др Радивоје Пешић је био први који је тврдио да је писменост настала на просторима Србије много пре сумерског алфабета и да су симболи пронађени на месту неолитских насеља из Винчанске културе у ствари прва слова која су људи у Постпотопној историји користили.
Овим доказима комплетна светска историја пада у воду. Срби, по томе, не само што се нису доселили у VII веку на ове просторе, него су, шта више, преци оних истих аријеваца у чије је име Хитлер убијао милионе Словена. Доктор Пешић, који је тврдио да је целокупна светска култура не само потекла из Винче, већ да ју је по свету раширио исти народ који овде и дан-данас живи, овим постхумно добија чврсту научну потпору.
Исто као и код открића професора Пешића, који је своју научну каријеру морао да настави у иностранству, на универзитету у Падови који је најмеродавнији за истраживање Етрураца, јер је у тадашњој Југославији био прогањан од владајуће квази-научне елите, тако се у домаћој јавности не придаје никакав значај ни последњим радовима др Кљосова. Открића и једног и другог овде се гурају под тепих, јер се не уклапају у слику историје оних који преко сумњивих донација финансирају рад чланова САНУ.
После 200 поколења
По Кљосовљевим закључцима носиоци Р1а1 на Балкану су живели још пре неких 12.000 година. После нешто више од две стотине поколења они одатле избијају на источноевропску равницу, где се пре 4.500 година појавио предак савремених Руса и Украјинаца рода Р1а1.
Пола миленијума касније ови прасловени стижу до јужног Урала, а 400 година касније крећу на Индију, где данас живи око 100 милиона њихових потомака.
Једна група тих балканских Прасловена упутила се на Блиски исток, где се такође и данас налазе носиоци хпг Р1а1. Старост њихових гена Кљосов датира на 4.000 година.
Текст је уредио УМ – Удружена Мисао
http://skrivenosaznanje.blogspot.com/
*************
ТВ Дуга: Нова историја о Винчи – гост Анатолиј Кљосов -1 (20.09.2012.)
Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.
ТВ Дуга: Нова историја о Винчи – гост Ђанкарло Томацоли -2 (21.09.2012.)
Линк ка видео прилогу на: YouTube
Драган Симовић: КолоВед
Коловед
низлази у коловрат;
колорун
узлази у колодар;
коловрт
заврти коложвир;
колочар
очара коловир;
коложар
ужари колоцвет –
и покрену Сварог КолоРод,
и снизи Земљу
а уздиже Свод!
Речи што покрећу
бића и светове –
у нас
низлазе,
и из нас
узлазе!
Драган Симовић: ПЕСНИК И БЕЛИ МОНАХ
Јутрос ми пристиже писмо од пријатеља Александра Мутавџића, песника и белог монаха, из Трстеника.
Кроз речи и слова овог србског родољуба, провејава туга и сета над Родом и Племеном.
Опхрван је бригама и страховима за свеколико Србство.
За спасеније Рода и Племена жели да да све од себе, да учини све што може, па и преко онога што, заиста, може!
Мало је таквих Срба у овоме времену; мало их је и иначе вазда бивало.
У Александру Мутавџићу букти Унутарњи Огањ; он, напросто, сагорева за Србство.
Диван, узвишен, племенит човек – Александар Мутавџић!
У њега је широка, несагледна, бескрајна и вечна Словенска Душа!
У њему и себе препознајем; у таквој Души као што је Александрова, може се сваки Човек огледнути.
Може, ако жели!
Сада, у тренутку песничког надахнућа, желим да прословим нешто из Бића, не само Александру, већ и себи; свима нама.
У овоме времену, најтеже је (али и најважније!) сачувати Унутарњи Мир.
Само из Унутарњег Мира, из Смирења Унутарњег Бића, из Божанске Тишине, моћи ћемо да творимо чудесна и Богу мила дела.
Унутарњи Огањ Љубави морамо да усмеримо ка Стварању.
Да се усаобразимо са Творцем, са Духом Стварања!
Нека наш Унутарњи Огањ буде покретачем свих наших племенитих, узвишених и божанских мисли и замисли, наума и намера.
Нека нас подстиче на свеколика Дела Љубави; али, ми не смемо да сагоримо на том Унутарњем Огњу!
Не смемо, јер ни то неће бити Богу мило.
При крају овог лирског писанија, још само нешто да разјасним.
Замолио ме, у писму, Александар, да нешто учиним за његове књиге (песме и духовне беседе), да преко нашега сајта његова књижевна дела уђу у Народ, јер су Народу и посвећена.
Као што видите, ја то већ и чиним.
(Посетите сајт три спојена прста Александра Мутавџића, и слободно преузмите његове књиге!)
Више од овога не могу технички да учиним, будући да све радим помоћу штапа и канапа (немам скенер, немам штампач), а уз то – уређујем два сајта и свакодневно пишем за неколико сајтова.
Дан ми је кратак, и све краћи!
Драган Симовић: ДАН КОСМИЧКЕ ЖЊЕТВЕ
(ИЗ ХРОНИКА АКАШЕ)
У Хроникама Акаше откривео је Пророчанство (Галактичких ВедСура) које, између осталог, најављује догађаје после великог страдања ВедСрба на Земљи.
По том Пророчанству, све патње и боли, све муке и страдања србског народа, у последњих стотину лета, гомилају се и згушњавају, творећи чудесну, разорну енергију (у Језгру Звезданих Јата), која ће, за кратко, попут космичке атомске бомбе, да се обруши на све тлачитеље и мучитеље ВедСрбства.
У Летописима Акаше, ВедСури поручују Србима на Земљи, да се још сасвим мало стрпе, јер, гле, убзо долази (и већ је дошло!), време жетве; време када ће сваки народ, као и сваки човек понаособ, жњети оно што је у минулим временима сејао!
Срби ће, у само једном јединоме дану, повратити све силом им отете земље и градове.
Неће се, како стоји у Хроникама Акаше, Срби на Земљи сами борити за те земље и градове, већ ће Силе и Начала Закона, а на Поткама Вечности и Бића Народа, те услед космичког бола Срба, дејством последица поништити дејство узрока, и тиме затворити један Космички Животни Ток.
Они који су чинили грозне злочине над Србима, нестаће нетрагом као да их никада ни било није!
Сви они који сада ликују, умишљајући како је заувек свршено са Србима, омркнуће у свој сили овога света, али јутро живи дочекати неће!
Избрисаће се једном за свагда из Књиге Живота и Књиге Народа!
Према Пророчанству Галактичких ВедСура, потоња прогонства Срба са својих вековних огњишта, и сабирања на једноме месту, била су вођена и усмеравана Одозго, да би се што лакше, и по Србе што безболније, извршила Космичка Правда у виду живога огња са Неба.
Вековни космички бол Срба толико је нарастао, да је већ својом величином и силином створио космичку атомску бомбу, која може у сваком трену да се обруши на оне који су тај космички бол изазвали.
Дан космичке жњетве, поручују нам Галактички ВедСури, убрзо ће доћи!
http://www.youtube.com/watch?v=iTiERF0bKdA
ВАСКРСНУЋЕ ВЕДСРБСКОГ ДУХА
(Опремио Стари Словен)
Драган Симовић: ТАМО НЕГДЕ ИЗА СВЕГА
Тамо негде
иза свега –
иза ноћи, иза дана;
иза ветра и тишине;
иза звезда и сунаца –
видим да се Ново Небо,
да се Нова Земља рађа –
из Светлости дивот-вагри
што бризга из ПраИзвора
над свим тајним световима,
над свим Божјим
створовима.
Тамо негде
иза свега –
с ону страну зла и мржње;
с ону страну свих обмана;
свих превара и опсена –
видим да се Ново Биће,
да се Нови Човек рађа,
из Љубави од Милине
ОцаМајке Родитеља,
ОцаМајке ПраСветлости
што су Једна Душа Света –
свих светова, свих векова;
свих небеса и сунаца;
и свих звежђа
и сазвежђа.
Тамо негде
иза свега –
иза горја и обзорја;
иза зорја праскозорја;
иза буна и ратова;
иза плача и лелека;
с ону страну свих подела;
свих прогона и изгона;
свих страхота и грозота
света овог од ужаса –
гле! Нова се СрбИрија,
Дивот-Земља Свих Србаља,
иза Празнине Божје рађа,
да столује и векује
под звездама
и сунцима!
Драган Симовић: ПраСлово СуРаБи
У самом Језгру ПраРода
кружи и јечи бруј СуРаБи,
творећи нове светове у СвеВиду
од Чисте Светлости
ПрвоБитне.
И док у Бићу и Суштаству
бруји и одзвања
реч СуРаБи,
Душа се простире
низ пространства,
што су у вечном нестан-настајању
унутар Средишта
Простор-Времена.
ПрвоБитна и ПрвоСушта
самотворећа реч СуРаБи,
трепери и титра
у Жижи Живота,
одакле извиру сва пространства
на свим ступњима
Божјега Стварања.
Драган Симовић: О САМОСВЕСНОМ СРБСТВУ
Ако се ми Срби не пробудимо и не освестимо, нестаћемо до краја овога столећа.
Кад год говорим о Србству и Србима, свагда и увек имам на уму Србе свију закона, Србе свију вероисповести.
Певајући и казивајући о Србству, никада нисам имао у Свести својој само Србе православце, већ и ине Србе –
католике, муслимане, староверце и родноверце.
Сви Срби су у самој бити ВедСрби!
Само до пре девет векова, сви смо били Једни Срби, Ведски Срби, Срби Санскрићани.
Имали смо Један Језик, Једно Писмо и Једну Веру.
Били смо велик и моћан На(Род).
Биће Народа и Дух Рода мора да нам буде изнад вероисповести, ако желимо да сачувамо и спасемо себе.
Оно што носимо у својим генима, оно што носимо у својему светлосном запису, управо нас то чини оним што јесмо у Бићу и Битију својему.
По томе се вреднујемо као људи, а не по вероисповести, религији или идеологији!
Добар и дичан Србин није добар и дичан Србин зато што је хришћанин, муслиман, староверац и родноверац, већ управо због Потке Народа, због Бића Народа, због наших Заједничких Предака.
Корени су нам веома дубоки и моћни, само је важно да то препознамо и освестимо.
Када то препознамо и освестимо, бићемо поново велик и моћан НаРод.
У противном – нестаћемо заувек!
Нестаћемо као Срби, свеједно да ли смо православци, муслимани, католици или староверци/родноверци.
Наш нестанак биће на велику радост наших заједничких праисконих врага!
Срби католици и Срби муслимани не морају уопште да се враћају хришћанском православљу (нека свако остане у ономе што јесте, ако жели!), само је важно да схвате и освесте да су ВедСрби –
да су им корени дубоки и предубоки; и да као Словестан Род постоје већ стотину и осам векова.
Ма како вам звучало, али ја верујем у ово; верујем у један скорашњи нараштај који ће пребродити и премостити све наше србске (бесловесне) међусобице.
Тај будући нараштај Једних Срба,
мора што пре доћи!
Драган Симовић: ДА НИЈЕ ДУХА РУСИЈЕ
Да није Духа Русије,
светом би завладао првобитни канибализам.
Да није Духа Русије,
људождери би и ини сатанисти
били једини господари света;
света у којему одвећ не би било места
за словесног и самобитног човека.
Све би се божанске и човечанске вредности –
у једној ноћи дужој од века –
за трен један поништиле,
само да није Духа Русије.
Само да није Духа Русије!
Захваљујући Духу и Свести Русије,
у свету још има Истине, Правде и Светлости
за човека на Путу Божијем.
Драган Симовић: ПОЧЕЛО БОЖЈЕГА СТВАРАЊА
Од наших снова, гле,
у овоме трену вечности,
зависе неки далеки светови,
у неким тајинственим
пространствима
Стварања!
Све што овде будни сневамо,
то ће у неким далеким световима,
с ону страну Јаве и Сна,
једном бити Стварност сушта,
која ће нас
изнова да твори
за неке будуће
светове
тајносане.
И када се сви наши снови остваре,
и када се све наше замисли испуне –
тада ће се сва дела наша
вратити Почелу
Божјега
Стварања.
