Свако од нас, самостално, може да се побуни против задатог живота.

Нико ни на кога не мора да чека – свако се сам и буди и освешћује.

У пробуђеним и освешћеним појединцима, у самобитним личностима, и јесте снага народа!

Свака тиранија, свака диктатура, свако самовлађе и страховлађе, управо се највише и прибојава пробуђених и освешћених појединаца – оних који не пристају на задат живот.

Видели смо то, и освестили, да су сви политичари, како у нас тако и другде на Западу, све сам користан идиот.

Шта може народ да очекује од корисних идиота!?

Идиот је идиот, свеједно да ли је користан или бескористан!

Не пристајање на задат живот, јесте највиши ступањ побуне против ропства, против тираније.

Не пристајање на задат живот, јесте Пут у Слободу.

Пут у Слободу, води до Слободе, Истине и Живота у Истини.

Не пристајање на задат живот, јесте почетак обожења човекова.

Само пробуђен, освешћен и обожен човек може бити ковач своје судбине.

Само пробуђен, освешћен и обожен човек има и претке и потомке!

Поробљен човек нема ни предака ни потомака; поробљен човек и престаје бити човек.

Ако се побунимо против задатог живота, свака ће страховлада пасти за три дана.

Није нужно да излазимо на тргове и улице, није нужно да се сабирамо у чопоре и крда – важно је само да се пробудимо и освестимо, и да не пристајемо на задат живот!

Свака ће самовлада пасти за три дана, јер мора да падне!

Побуна освешћених појединаца против задатог

живота – то и јесте духовна и културна револуција будућности!

Све ове досадање револуције биле су светска обмана и превара људи лажи и синова зла.

Све ове досадање револуције имале су за сврху да осујете једну истинску, духовну и културну, револуцију без крви, револуцију будућности.

Све ове досадање револуције бејаху људождерске, јер су јеле своју децу!

Зато и кажем, да једну револуцију у будућности, морају да поведу будни и освешћени, самосвојни и самобитни – они који живе у Истини и живе за Истину.

Унутарње

Пространство Сневања

 прожима се са Првобитним

 Унутарњим Родом,

 у којему се, без престанка,

 увек изнова рађа

Првобитна Светлост

Вечне Љубави.

Они који се рађају

у Унутарњем Пространству

Сневања,

 зову се Посвећеним Сневачима

 који никада не умиру,

иако после сваког

 Животног Тока пролазе

 кроз Двери Смрти,

које се с ону страну

Обзорја Дешавања

 зову и Дверима Живота.

Ако нас само један једини пут

 запљусне Првобитна Светлост Љубави,

 тада постајемо бесмртним

у свим световима

 Великог Створитеља,

 и заједно са Њим

 саучествујемо у стварању

 Нових Унутарњих

Светова.

Древне Хронике Акаше,

писане и рисане у кедровим књигама, пре четрдесет и седам векова на СрбИрији, спомињу Србе као касту ратника.

Како кажу ови ведски летописци, Срби су испрва били каста ратника/кшатрија, да би, после три столећа, од касте постали самобитан род, који се убрзано размножавао и ширио евроазијским пространствима.

Постоје многе претпоставке о настанку речи Срб, али, ниједна од њих није поуздана, из разлога што је та реч, како сматрају ведски риши, настала у далекој Древности.

Могуће је, да је Срб стародревна мантра Првобитних ВедСура, који о настанку ове речи/мантре нису оставили никаквих писаних трагова из само себи разумљивих и јасних разлога.

Када ми Срби будемо дошли до познања, да морамо бранити свој духовни, свој културни образац, боље и савесније него што бранимо земље и градове, тада нас нико више, ни у окружењу, нити у свету, неће смети да   понижава.

Наш духовни, наш културни образац, јесте матрица, јесте потка нашега Бића, заиста, нашега суштог Бића Народа.

Ако, рецимо, изгубимо земље и градове, ми их вазда, када буде дошао тренутак за то, можемо повратити, само ако смо сачували свој духовни образац, свој културни идентитет; али, ако смо изгубили свој духовни образац, свој културни идентитет, ми тада, не само што не можемо ништа повратити, већ ништа и од онога што имамо, не можемо сачувати!

Зато и кажем, да србско питање, јесте духовно и културно питање.

И опет кажем, да србски проблем, јесте културни и духовни проблем.

Свако биће, сваки човек, сваки народ мора да има некакв идентитет; без идентитета ништа не постоји, не само на Земљи, већ и у Космосу.

Ако смо ми Срби постали равнодушни према својој духовности, према својој култури, према својој књижевности, према своме језику и писму, онда то значи да смо већ мртви!

Сваки онај Србин који се одрекао својега језика и писма, своје азбуке (србице илити ћирилице), није више, нити може бити, потпун Србин, у оном

изворном – онтолошком (бићевном и битијном) смислу.

Ако није потпун Србин, он не може бити ни потпун Човек, опет у онтолошком илити бићевном смислу и значењу; и не само у бићевном и битијном смислу, већ и у гносеолошком (сазнајном) и аксиолошком (вредносном) значењу.

Непотпун Србин јесте Србин без идентитета, а Србин без идентитета јесте биће/не-биће које не постоји ни у овоме нити у ономе свету.

Само потпун Србин јесте потпун Човек, потпуна Личност.

Само потпун Србин може бити грађанин –

не само света, већ и сваког звезданог јата!

Само потпун Србин може да љуби све народе, и сва бића ина у свим световима.

На тренутке се причињава,

да је заувек свршено са Србством; да од оног Древног Србства није више ништа преостало!

Причињава се, на тренутке,

 да је ово најгори нараштај Србства –

од Постања Србства наовамо!

И још се причињава, да после овог нараштаја Срба –

Срба више и неће бити!

Иако ми се све то причињава (и још страшније ми се штошта причињава!), ја и даље упорно, и својеглаво, одбијам да поверујем у то!

Нећу, не могу, и не желим да поверујем, јер ако поверујем у то, онда је и са мном свршено.

И не само што ће бити са мном свршено, већ ће бити свршено и са свима онима пре мене, као и са свима онима после мене!

Ако ја паднем, са мном су пали и сви преци и сви потомци; са мном ће пасти и сви светови, видљиви и невидљиви, и сва звездана јата у Бескрају и Вечности.

Ако ја паднем, и предам се, онда сам залудно дошао на свет, и залудно је све што сам икад чинио у свету.

И ако паднем, морам се придићи; па и ако поново и поново паднем, опет ћу поново и поново да се придижем!

Морам свагда изнова да се придижем, јер другога избора немам.

Морам, јер то и јесте мој Завет са Створитељем и Великим Прецима; Завет без којега ја више не бих био ја, нити би мој Живот више био мој!

6. јун 2013. — Небојша

Извор: http://tijanje.wordpress.com/
Аутор: Владан Пантелић

Владан Пантелић

Тијање је омалено село удаљено око 8 км од Гуче и Лучана и око 18 км од Чачка. Некада је Тијање било среско место, центар дешавања, а сада га стиже судбина србских села – млади, трбухом за крухом, се селе у градове, стари одлазе на страну лица, многа домаћинства се затварају. Недостак државног плана за опстанак села, за традицију, за развој уопште, учинио је своје.

Има много теорија како је настало име Тијање. Неки кажу да му име потиче из доба Римљана, неки опет тврде да су му кумовали Турци. Има и других теорија. Но, имена увек долазе из духовног. Тијање има облик развученог удубљеног сочива, одликује га блага клима, јер ветрови прелетају преко њега и одлазе даље својим тајновитим путевима. У Тијању је тихо – тииијааање, а тишину развлачи пев птица певалица, посебно у пролеће када је љубав најактивнија.

Снага и суштина Тијања је Тијанија, препуна песме и мудрости.
Камен Тијаније је б е л и к р е м е н
Птица Тијаније је ч е ж њ и ц а – љ у б а в т р а ж њ и ц а

Звук Тијаније је ш а п а т и ш а п а т
Свет Тијаније је С в е т В и т е з а П р а и с к о н о г Р е д а
Унутарње стање Тијаније – Р а д о с т о д Р а д о с т и
Жив-вир Тијаније је М а н и т и в и р
Дрвеће Тијаније су Х р а с т У ч е њ а к и Б р е с т У с т р п т а л к о
Биљка Тијаније – х а ј д у ч и ц а
Култно место Тијаније – П о љ е о д к а ћ у н а
Река Тијаније – Т и ј а н а
Планина Тијаније – О р л о в а
Пиће Тијаније – С у р и ц а и т и ј а њ и ц а р а н е в и д а р и ц а
Девица Тијаније – А р и ј а н а с в е з н а ј н а

Тииијааање…

Тијање је Богомданo тихујуће место, Богомдана лепота! Тијање је, уствари, природна дејствена (енергетска) лепота над лепотама и сила над силама! Мени, који сам ту рођен, никада то није било спорно јер сам тијањска природна дејства јасно видео и јасно осећао од најранијег детињства. У мојој породици урођена повишена перцепција била је нормална појава. Моја баба по оцу била је познати народни исцелитељ. У нашу кућу свакодневно су долазили људи и жене и тражили помоћ. Баба је лечила уганућа, преломе, порађала жене, правила мелеме, саљевала олово, гасила угљевље. У то време лекари су били далеко, у већим местима, и овај вид лечења је давао добре резултате. Још има живих сведока којима је излечена рука, нога, леђа, жутица, а има и деце, сада одраслих па и старијих људи, којима је моја баба помогла да дођу на овај свет. Баба је могла да види ауре око људи и ауре неких места у Тијању за које је говорила да су здрава и да дају снагу људима ако би се ту одмарали.

И ја сам наследио повишени осећај за људе и људска испољавања, природу, природна зрачења и друге појаве. Када сам био мали дечко, пре него што сам пошао у школу, сећам се, стално сам запиткивао родитеље и рођаке одакле долази светлоплава блистава, скоро невидљива, светлост која се разливала у нашој ливади коју зовемо Чаир и која је лебдела по целом тијањском пољу. Мајка је говорила да је то цвеће – каћуни. Ја сам наравно видео расветале каћуне с пролећа или у јесен, нарочито када је њихова година, али моје питање се односило, сада то јасно знам, на дејствена зрачења места која други нису видели. Када се нешто не види људи сматрају да и не постоји. До појаве микроскопа није се знало, није се видело, да постоје многа ситна бића која су невидљива голом оку, али видљива на појачању. Тако је и са зрачењима – не постоје за оне који их не виде или не осећају, али постоје за осетљиве инструменте којима се може мерити, или за осељиве људе који могу да виде и осете.

Нажалост, у овом свету многе важне одлуке доносе духовни слепци који су чврсто усидрени у материју, додатно ослепљени личним интересима. А лични интереси желе у Тијању, јединственом дејственом месту, природној ваздушној бањи, обилатој по благотворном зрачењу које спречава или исцељује многе болести и доноси мир и окрепљење старим, слабим и депресивним особама, изруче прљаву технологију која ће да уништи ово место и ближу и ширу околину. Лични интереси су силни, безобзирни, лажљиви, слаткоречиви, обећавајући, умеју да заплаше, потплате, преваре. За њих и њихове налогодавце из сенке ништа није свето, важан је долар, динар или фунта.

Која би земља, која држи до себе, до својих грађана, дала природно здравилиште за термоелектрану која гуши и убија, која? Можда Енглези, Немци, Амери, Французи, Холанђани? Нико то неби урадио! Прљаву индустрију селе са својих простора што даље, што даље. Који би председник општине коме су важни бирачи, становници, деца, дао бланко пристанак за прљавушу која негативно зрачи, гуши, разбољева, убија?

Како ја видим, како осећам и како знам Тијање?

Као што рекох, још као дете виђао сам дејствено (енергетско) поље које се ширило изнад тла и које је било различитог интезитета, зависно од локалитета. Тада нисам знао шта је то, а то нису знали ни моји родитељи или комшије. Штавише, они то поље нису очима ни видели! Због мојих виђења имао сам и неприлика, смејали су ми се или, у најбољем или најблажем просуђивању, говорили су да маштам. Понеко би ме пипао по челу да види имам ли температуру и да ли бунцам. Посебно драматично било је реаговањеје родбине и комшија када сам говорио да видим струју фине енергије која иде из правца планине Овчар преко моје куће према југу ка Грчкој. Други крак слабијег интезитета видео сам да долази са северозапада и иде мало јужно од Чачка. Те две струје се укрштају изнад моје куће, тачније изнад степеништа испред куће. На пројекцији места где се укрштају те струје волео сам да седим у младости или да медитирам дуго у ноћ. Нема потребе да даље описујем догађаје из детињства, нити да описујем виђења, поруке…

Данас, са толико радног искуства као инжењер – технолог у привреди, са специјализацијом за унутрашњу и спољну трговину и маркетинг добијеном током школовања на магистралним студијама на Економском факултету и са искуством у раду на информисању и маркетингу и радом на руководећим местима, затим као дипломирани хомеопата, учитељ многих духовних и исцељујућих вештина, а и као рођени тијањац, осећам се позваним и стручним да дам негативно мишљење о идеји да се у Тијању или ближој околини гради термоелектрана и да се жртвује овај јединствени природни и здравствени локалитет. Ово место треба да буде оно шо уисини јесте – здравилиште, место за туризам, место где би се одржавале радионице за децу без родитеља како је то једном са великим успехом урађено, затим место за старе и изнемогле за опоравак. Тијање треба да буде Дом за духовни, милосрдни и еколошки рад.

Извор НЕБОЈША

http://tijanje.wordpress.com/

ПОСЕТИТЕ БЛОГ ВЛАДАНА ПАНТЕЛИЋА!

Германи, Нормани, АнглоСаксонци и сви ини Западњаци већ вековима, преко својих књига, шире лажи о нама.

Какви су били, такви су и остали, само што су данас још грђи и гори.

Али, проблем није у њима, већ у нама!

Проблем је у нама, зато што ми размишљамо о њима; о ономе што они мисле, пишу и говоре о нама!

Размишљајући о њима, ми им придајемо важност коју они нити имају нити заслужују.

У самој суштини, сви ти западни народи нису човечанству подарили ништа племенито, узвишено и значајно; ништа од онога чиме би људски род могао да се подичи.

Уосталом, сви западни народи скупа чине тек једну петину од свеколике глобалне популације народа!

Четири петине људскога рода нису, нити желе, нити могу бити Западњаци!

У последње време, читам разне чланке, анализе и студије наших новинара и историчара, који стручно и научно, разјашњавају и расветљавају покушаје ревидирања (преиспитивања, проверавања и преиначења) званичне историје, а уз стогодишњицу почетка Првог светског рата, с једном једином

намером – да Срби (ја бих рекао и Руси!), буду представљени као реметилачки чинилац устројства европских (западних) народа!

Као што рекох, све је то већ виђено давно, по ко зна колико пута, и чему се ми то, пак, чудимо!?

 Као да се то по први пут дешава!

Све се то дешавало по стотине пута у повесници и паметарници словесног човечанства.

Није важно шта Западњаци мисле, говоре и пишу о нама; важно је шта ми мислимо, говоримо и пишемо о себи; како ми видимо и појимамо себе.

Нашу повесницу и паметарницу не могу да пишу други (понајмање Западњаци!); нашу повесницу и паметарницу можемо да пишемо само ми; и дужни смо да је пишемо!

Хајде да ми, већ овога часа, започнемо писање својих светих књига, па онда све те књиге да преведемо на руски, шпански и кинески, како бисмо цео свет упознали са нашом Истином.

Ми смо дуго грешили у томе, што смо наше свете и битне књиге, преводили на енглески и ине западне језике, уместо да смо их одмах преводили на језике азијских и латиноамеричких народа.

За оне који нису упућени, представићу редослед најраспрострањенијих језика у свету:

кинески, шпански, енглески, руски, немачки и  француски.

Као што видите, енглески је тек на трећем месту, а руски је одмах иза енглеског!

Немачки и француски заостају за руским; односно, руски се креће узлазном, а немачки и француски низлазном линијом.

И каква је онда сврха превођења наших светих књига на енеглески, када Енглези и Амери и иначе све мање читају књиге!?

Уосталом, свеколике западне књижевности могу стати у руску књижевност деветнаестог века!

Заиста, проблем није у Западњацима, већ у нама.

У нама је проблем, зато што и даље Запад доживљавамо као Средиште Света, а Запад је (у овоме времену поготову!) тек једна од провинција Словесног Човечанства.

Последњи је час, да се ми Срби пренемо и освестимо, те да сазерцавамо свет бистрога Ума и јаснога Духа!

Вечерњи звон,

из поља,

на ветру,

подно румених

облака од пене,

на зелен-плавом небу

што дном обзорја гасне

у пурпур сутона.

Седим на пропланку ветрова,

загледан у даљине снене,

одакле допире мирис

снежних врхова

горја.

Опхрван сетом од века,

а да не знам што,

слушам шапат лишћа

модрих топола

нада мном.

Једна давнашња љубав,

чијег се имена не сећам,

прати ме, гле!

сустопице,

на свим путима

мојим –

из света у свет!

Највеће истине овога света подсећају на бајке, те управо стога и остају заувек неоткривене, јер људи не могу и не желе да схвате, прихвате и освесте, да су у бајкама највеће истине.

Уистини, изван бајки и митова и нема истине.

Истина није у историји, већ у мета-историји; није у званичној повесници, већ у иза-повесници.

Истина је с ону страну свих званичних наука, свих званичних религија.

Истина је у Оностраном!

Истина није у логици, већ у мета-логици!

Тек када се изиђе из пространства логике и логичког мишљења и размишљања, улази се у вечна и бескрајна пространства Истине.

То су знали Древни, наши ведски преци, те су управо стога и развијали Знања која надилазе и превазилазе калупе и матрице логичке мисли.

То суштаство и битност Знања Древних, најбоље су појмили и освестили зен-будисти.

Зен-будизам је алогичан и мета-логичан; суштина и суштаство зен-будизма јесте будност и присутност у садашњем тренутку, а то значи – бивање и бивствовање  у Истини, јер Истина је увек у садашњем тренутку!

Један од узрока србског зачараног круга, српског вековног врћења у самсари (а самсара је витло!), вечног понављања већ виђеног и доживљеног, састоји се у томе што су Срби, као ретко који европски народ, постали заточеници логике и логичког мишљења.

Срби се добро сналазе у сфери логичко-математичког  мишљења и размишљања, али, гле чуда! чим изиђу из сфере еуклидовско-аристотеловске логике, и зађу у бескрајна пространства мета-логике, бивају збуњени,

 слуђени, уплашени и изгубљени.

Зашто о овоме пишем и сведочим?

Зато што је управо ово узрок и пра-узрок свих наших губитака, на свим пољима, кроз многе векове; због овога смо све битке и ратове добивали на бојноме пољу, да бисмо, убрзо потом, све те добивене битке и ратове, у трену једноме, изгубили за зеленим столом.

Због тог нашег колективног везивања за еуклидовску геометрију и аристотеловску логику, ми смо од некада, у Древности, словесног и самосвојног, самобитног и брзомислећег народа, постали народ који се више не сналази у овоме свету.

Е, сада смо дошли до оног суштаственог тренутка, због чега и пишем ово што тренутно читате!

Велика завера против ВедСрба се и заснива, одвија и успешно спроводи управо у пространствима Оностраног, у сферама мета-логике.

Они који владају човечанством и светом, све своје моћи и развијају на мета-логици, док, истовремено, словесно човечанство држе у заточеништву логике и логичког мишљења.

Ако се и догоди да неки ВедСрбин изиђе из Платонове пећине на Видело, сагледа и спозна Космос, те покуша та своја виђења и искуства да преда и пренесе својим истородницима у Платоновој пећини, да их пробуди и освести, одмах, а управо од истородника и истоплеменика, бива проглашен за лудака.

И тако велика завера против ВедСрба остаје заувек неоткривена!

Наравно да ја нисам против аристотеловске логике и еуклидовске геометрије, зато што нам та знања припомажу у сфери РазУма, већ говорим о нужности надилажења и превазилажења ових знања, зарад улажења у пространства Великог Духа Стварања и Божанске Свести.

Као логичари, ми смо добри трговци, добри мајстори, добри техничари, добри економисти, али у пространствима Духа Стварања, ту се уз помоћ логике ништа створити не може!

Такође, уз помоћ логике не можемо ни велику заверу против ВедСрба никада докучити и одгонетнути.

Логика нас закочи, замрзне и следи, и ми ништа више нити видимо, нити чујемо, нити знамо.

А управо су то и имали на уму, они који тајно господаре овим светом!