Личност је Онај који има Лик.

Изображен је Онај који има Образ.

И Лик и Образ јесу једно те исто.

Бити образован или изображен, значи: имати свој Образ – у Духу и Свести,

али и у Богу Створитељу!

 Имати свој Образ, значи: имати свој став, своју поетику, свој умни, разумни и духовни поглед на свет.

Личност увек – Јесте!

Персона увек – Није!

Између Личности и Персоне стоји Особа илити Индивидуа.

Индивидуа илити Особа је на Путу да из Персоне узрасте у Личност.

То се зове Пут Обожења.

Личност, свагда и навек, има Свест и Свесност о свему, али о Суштаству и Суштаственом, превасходно.

Значи, Личност има Свест и Свесност и о својему Пореклу, о својему Предању, о својему (На)Роду, о својему Језику и Писму, о својим Прецима, али и о Потомцима својим.

Личност се никада, и нипошто, не одриче својега Порекла, својега (На)Рода, својега Племена!

И, не само што се не одриче, већ је личност свагда и навек дужна (Одозго јој та дужност!), да у Светлости Истине и Правде, да у Светлости Живога Бога, сведочи о својему Пореклу, о својему (На)Роду, о својему Племену!

Личност увек и вазда дели судбину својега (На)Рода, својега Племена, својега Језика и Писма, својега Мита и Предања.

Што год да задеси (На)Род, ко год да насрне на Племе, Личност је увек у првим редовима; Личност прва прима ударе свих спољних али и унутрашњих непријатеља.

Личност се не повлачи са бојнога поља; Личност се не скрива; Личност се не предаје!

Персона и Индивидуа могу да се одрекну својега Порекла, својега (На)Рода, својега Племена; могу да побегну са попришта, могу да се скрију или предају непријатељу (јер се то њима не узима за велики грех!), али Личност – Личност

 то никада

не сме да учини!

Ако би то (претпоставимо!) Личност из неке слабости тренутачне и учинила, тада би престала да буде –

 Личност!

 

 

Живот је жртва ДаждБогу

Жар–Тица од жара ЖарБога

Песник Бели Срб

 

 

ЖдралСрб

 

ПроЈави се Онај

који Јави Светлост!

 

А

 

Ждрака Ждраком Ждраку

у Ждрело ДаждБога

и жње и жди и жњи

Живот про Жрвња

у Жар у Жир у Жњир

Жртву жњетвом Жрецу

 

 

Тишина дубоко у висини обитава!

 

Стварност је Лепота Богова!

 

Б

 

Вечерњи звон

над пољем широким;

и јасна Вечерњача,

што трепуша,

понад горја

у висини!

 

В

 

 

Тамо иза

свих привида,

варки и опсена,

тамо, гле! обитава

Бела Стриборија!

 

Г

 

Светлост

 згуснута у Реч

 путује, гле,

низа звездана јата

ка Жњуру

 Пра Васељене!

 

Д

 

Твоји Богови, некад,

траже твоју помоћ!

 

Ђ

 

Ако занемариш своје Богове,

 Они ће потражити некога другог

 с ким ће да сарађују!

 

Е

 

Однос између Бога и Човека

 јесте дејствујући – и Бог и Човек

заједно делују!

 

Ж

 

Учини оно што можеш сам,

а што не можеш – позови Бога!

 Али, не призивај Бога

сваки час,

 за послове што можеш

и без Њега да обавиш!

 

З

 

Ако си заиста од Рода

и Племена Белих Срба,

онда ти припадаш

 Звезданој Раси.

Ти си Потомак Оних

који су, на Беломе Ветру,

сишли Одозго –

 у Праскозорје Стриборије!

 

И

 

У свету овом

вечито бејах

туђинац, гле,

и незван гост!

 

Ј

 

Озарје Духа Живота

Душу моју исцељује –

над водама,

у сутон зимзелен –

док по горама,

 гле, снези копне!

 

К

 

Са високих гора,

у сутон румен,

долази Онај –

на ветру белом –

што није од света,

 и није за свет!

 

Л

 

После свега, гле,

као да све бејаше

један чудан сан,

у којему сам сневао

 да живим свој живот!

 

Љ

 

Моји Преци кроз мене

неке будуће светове виде!

 

М

 

Сетна Душо Сетна,

с вечери у сутон зелен –

у пољу сред жита зрела –

 кад изгрева Месец,

румен и жут!

 

Н

 

Нико појмити не може

сету и боли Душе

Последњег Песника

Белих Срба

што у туђему свету,

самотан обитава!

 

Њ

 

Ја сам Последњи Песник

Оних Белих Срба

 што се из овога света

у свет дивотан селе!

 

О

 

У Књизи кедровој

стоји записано:

Срби

свим народима иним

Језик свој

подарише!

 

П

 

Постоји само Један Народ

 од Ведских Богова

изабран и посвећен –

то су Бели Срби!

 

Р

 

Из Најдубље Тишине,

кренуће Милост Богова,

да избави и спасе

Последње Племе Белих Срба,

које у ропству

 већ вековима обитава!

 

С

 

Надолазећа Пра Светлост

која исијава

 из Језгра Пра Суштаства –

као Милост Богова! –

спасиће Бело

Србство у безнађу.

 

Т

 

Богови Предака мојих,

обасјајте Душу моју

у овај тешки час,

кад Тама

влада Светом!

 

Ћ

 

Доћи ће;

морају доћи,

пријатељи ми незнани,

и драги!

 

У

 

Свакога часа ишчекујем,

да ме изненада посете

незнани пријатељи,

од Бога изаслани!

 

Ф

 

Долази, долази,

и већ је дошао,

Онај што није

 од овога света!

 

Х

 

Онај што је

Већи од Највећих,

у твојему Срцу, гле,

нечујно обитава!

 

Ц

 

Твоји су ближњи, гле,

огледало твоје

живо!

У њима се твој лик

јасно указује.

 

 

Ч

 

Ми долазимо и одлазимо,

и снова се враћамо.

И све је са Вишим Смислом,

који ми,

тек понекад,

само слутимо!

 

Џ

 

Страх је узрок

свих наших страдања!

Савладати страх –

може само онај

који је

 још пре смрти

умро!

 

Ш

 

Бог Човека

види

као –

Бога!

 

Зато

и Човек Бога

види

 као –

Човека!

 

 

Решење увек постоји.

Из сваког стања или положаја, из сваке прилике или неприлике, вазда постоји излаз.

Макар то био и тајни пролаз!

Тај тајни пролаз увек води кроз своје срце, кроз властито биће.

Србија је данас поробљена, као четрдсет и прве године прошлога века; као и толико пута пре, и толико пута после.

За почетак, важно је да то освестимо: Србија је под окупацијом!

Многе су силе овога света учествовале у сламању и поробљавању Србије.

Србија више није самостална и слободна земља.

Све оно што би требало да буде наше, то више није наше.

То је сурова стварност овог физичког, материјалног, вештаственог света; али, физичка стварност није, нити може бити, једина стварност!

Постоје многе друге стварности, још веће и вредније од сурове вештаствене реалности.

Не можемо бити поробљени, све док нам је стваралачки дух слободан!

Све док слободно мислимо и размишљамо, све док слободно осећамо и појимамо, све док слободно сневамо и маштамо – ми смо слободни!

Слобода је, превасходно, духовна и душевна категорија.

Слобода је ствар избора унутарњег бића; слобода је стање Духа и Свести, пре свега и после свега!

Слобода се не може купити.

Ма шта мислили људи од овога света, слобода се ничим видљивим не може купити!

Слобода се увек и вазда осваја у бићу и уму, у души и срцу.

Пут ка Слободи и Светлости води кроз властито срце!

Онај што путује кроз властито срце понаша се као зен учитељ, као хаику песник, као ведски риши.

Он бива скривен за спољни видљиви свет, док у унутарњим световима бива откривен и посвећен највишим делима Великог Духа Стварања.

Наш непријатељ не сме да зна наше Тајне!

Наш непријатељ не сме да зна наш Завет са вишим духовним и божанским бићима!

Наш непријатељ не сме да зна наше снове, наша осећања, наше мисли, наша духовна дела!

Ако ништа од овога наш непријатељ не зна, онда смо ми већ победили непријатеља нашега, а да он тога још није свестан.

Када наш непријатељ буде био свестан победе наше, тада смо ми већ за три копља испред и за три копља изнад непријатеља својега.

Тада смо ми већ постали недохватни и недостижни за сваког непријатеља нашега!

Ово сам данас поподне освестио, док сам на Дунаву тиховао, хранећи лабудове с којима се већ месецима дружим.

Тада је зазвонио телефон.

Јавила се Снежана, једна дивотна, божанска душа.

То сам по гласу осетио и препознао.

Нечији глас песнику много тога тајанственог открива, много тога тајинственог казује, будући да песник свачији глас препознаје као непоновљив и самосвојан светлосни титрај, као непоновљив и самобитан светлосни трептај.

Глас је основа речи, светлосна потка слова.

После разговора са Снежаном, у мојему се бићу већ била родила ова песма.

Требало је још само да је отипкам, и потом проследим вама – вама који је, управо, читате!

Да је пошаљем у Акашу, јер је из Акаше и примљена!

 

 

 

 

Теслина Бела Голубица

јесте оживотворена пра-слика Духовног Језгра Звезданих Јата.

Она је тајинствена онострана Светлост, што са Духом Стварања повезује Божанског Ствараоца на Земљи.

Бела Голубица, по Предању Древних, у Срцу обитава.

У Срцу, и у Језгру Душе.

Она је Живи Бог у Човеку.

Она је Женско Божанство оваплоћено у Бићу Човечијем.

Почетак Стварања јесте Слово Светлости.

Слово које Слови у Словест СветлоСлова.

Сва Теслина дела имају Потку Светлости.

Сва Теслина дела –

како извиру из Светлости,

тако и увиру у Светлост!

Теслино Дело јесте Коло Светлости.

Бела Голубица пребива у Језгру Бића Кола.

Из Језгра Бића Кола пројављују се Муње као Руне и Слова Суштаства ПраСветлости.

Теслино се Дело не може разумети без Тајних Знања о Поткама Светлости.

До Тесле се не може стићи без Обожења и без усаображења са Духом Стварања.

Узалудни су сви покушаји

и сви напори људи од овога света –

до Тесле не може доћи нико

 ко Одозго позван и прозван није!

 

 

 

Само још

у Живога Бога верујем.

Само још у Њега имам поверења,

 и само још Њега знам.

Свако знање

 које није Знање Живога Бога

брзо прелази у незнање;

и сваки пут

који није Пут Бога Истинитог

 у трену постаје стрампутица!

Сваки човек,

пре или доцније,

дође до познања,

да је истовремено

 и Све и Ништа.

Све је са Богом

и у Богу,

 а Ништа је без Бога

 и изван Бога!

Свако путовање са Богом

 води ка Светлости Живота;

 и свако путовање без Бога

 свршава у Тами Смрти.

Свако од нас жање

оно што је сејао;

и свако се од нас рађа

 у свету који је

сам творио.

Од наших мисли зависи

не само наша судбина,

већ и судбина

како Земље и Сунца,

 тако и најудаљенијих

звезданих јата.

Љубав вазда рађа Љубав;

 Мржња свагда рађа Мржњу.

Љубав човека уздиже до Бога;

 Мржња човека

срозава до скота.

После свега, заиста,

још само

 у Живога Бога

 верујем!

Само још у Њега

имам поверења,

 и само још Њега

знам.

 

 

 

Стварај и гради свој свет, да би у њему обитавао.

Долази време, и већ је дошло, када ћеш само у својему свету имати уточишта.

Није важно какав ће и колики ће бити тај свет, само је важно да буде твој!

У том свету, имај и свој врт –

 врт за тиховање, врт за мировање, врт за препознавање и освешћивање својега бића и суштаства.

У спољноме свету, нећеш више имати уточишта;

 нећеш бити свој на својему.

Бићеш никоји и ничији –

туђинац на земљи туђој!

Људи ће те прогонити као уљеза и никоговића; ближњи ће ти окретати леђа као да те никада ни видели нису.

Бићеш незван гост и у дому својему!

Бићеш усамљен и осамљен у друштву браће своје, а ни сестре те више познавати неће.

Као да си ниоткуда дошао, и као да си никамо пошао!

Велика је забуна у свету.

Нико одвећ никога –

нити види нити чује.

Велика је пометња у народу,

 у свим народима.

Свако од свакога зазире;

свако се од свакога скрива

у страху од ближњега свога.

Нико неће бити задовољан тобом, а ни ти сам тада нећеш бити задовољан собом.

Свако ће ти нешто замерати; свако ће те због нечега прозивати; свако ће се због нечега љутити на тебе.

Ма шта чинио или не чинио, увек ће се наћи неко ко ће имати нешто ружно да каже о теби.

Што се више будеш опирао и бранио, све ће жешће насртати на тебе.

И, управо ће најжешће насртати на тебе они од којих си се томе најмање надао.

Твоји ближњи, твоји мили и драги.

Они којима си највише чинио.

Они којима си све своје предао.

Зато ти и кажем: стварај и гради свој свет, да те не би  изненадило све оно што ће ускоро доћи!

Тај твој свет, мора бити тврђава духовна.

Само те Дух Стварања и Дух Живота спасити може.

Изван Духа Стварања и Духа Живота, нигде ти у свету уточишта нема.

Велика је забуна и пометња у спољноме свету.

Још веће нас лудило чека!

Долази, и скоро да је дошло, време ругања свему узвишеном, време пљувања по свему божанском.

Долази, и скоро да је дошло, време блуда и разврата, време мржње и зла, време без светиња и светости.

Долази, и скоро да је дошло, време када ће најтеже бити управо онима који су на Божјему Путу.

То се неће дешавати сутра –

то се већ данас дешава!

Стварај и гради свој свет, да би у њему обитавао.

Тај твој свет мора бити невидљив за људе, а само видљив за Бога и тебе.

Јер ако људи буду видели и препознали твој свет, знај да ће га одмах разрушити, а тебе каменовати.

Окрени се ка бићу унутра; окрени се ка Богу у себи, и путуј ка Светлости Живота кроз срце властито!

 

 

 

Запад никада неће моћи да се искупи за злочине извршене над Србима!

Злочини које је Запад извршио над србским народом, ни у једноме свету не могу бити опроштени!

Онај ко би опростио злочине Запада над Србима, такође би учинио злочин, јер је и сам чин праштања таквога злочина у суштини поновљени злочин.

Зато што су ти злочини над Србима били вековима осмишљавани и планирани; зато што су ти злочини учињени из свести и свесности западног човека.

Нека се не заваравају Зпадњаци –

 србски им народ никада неће опростити злочине!

Нема расног Србина који ће им опростити те ужасне и грозне злочине.

Нека се Западњаци не поводе за србским политичарима који и нису србски – понашање марионетске владе у Београду, нема никакве везе са србским народом!

Срби знају, да од 1999. године ниједна влада у Београду није србска.

Западњаци, а посебице Американци, увек ће бити презрени од србскога народа!

Увек ће они, за све будуће векове, бити последњи изроди људскога рода.

Запад ће убрзо нестати; та демонска и сатанска цивилизација мора да нестане са лица Земље.

Мора да нестане, да би могла да се роди једна нова божанска цивилизација!

Расним Србима не треба никакво извињење Западњака, будући да расни Срби знају да Западњаци никада не могу бити искрени.

Не могу да буду искрени, зато што им је такав ДНК, зато што им је такав светлосни запис.

Не могу да буду искрени, зато што су рођени у лажи, и што ће умрети у лажи!

Зато што су рођени од лажљивих предака, и што ће рађати лажљиве потомке.

Ни хуманитарна помоћ Запада не треба Србима, зато што расни Срби знаду да је све отров и смрт што им са Запада долази.

Оно што су Западњаци Амери чинили Белим Индијанцима, то исто чине и Србима.

Убијали су зверски Беле Индијанце, да би им земљу и сва блага преотели.

Сви амерички злочини бејаху због пљачке и отимачине.

Све ратове и данас воде због пљачке и отимачине.

Какви су били, такви су и остали.

Какви су остали, такви ће и бити све до нестанка њихова.

То је несој који се никада поправити не може!

 

 

 

Глогов колац у срце глобализма!

Својим мислима, својим осећањима, својим сновима и својим делима стварајте, из дана у дана, из часа у час, један нови, садашњи а будући свет –

 свет у којему ћете управо ви обитавати!

Стварајте свет за себе, али и за оне који ће после вас доћи, који морају доћи!

Немојте бити беспомоћни, немојте бити застрашени, немојте бити очајни, немојте бити равнодушни, већ одлучно и смело, одважно и храбро, преузмите своју судбину у властите руке!

Огромно је зло које влада савременим светом; зло које смера да поништи како ваш живот, тако и животе ваших ближњих; зло које смера да затрује и поништи Живот на Мајци Земљи, не само у овоме времену него и у свим будућим временима.

Глобални систем зла користи најсавременију технологију у свеопштем рату, како против човечанства тако и против свих иних бића на Плавој Планети.

Ово је рат, свеопшти рат, између Бића и Небића,  између Светлости и Таме, између Живота и Смрти.

Човек, као Божанско Биће, мора да победи у овоме рату.

Ми морамо да победимо!

Затровали су Земљу, затровали су Воду, затровали су Ваздух, али, свеједно – ми ћемо победити, ми морамо да победимо!

Победићемо снагом Ума, снагом Духа, снагом Свести.

У помоћ ће нам притећи и сва духовна бића из свију светова, од Природе до Језгра Звезданих Јата.

Без престанка нас запрашују и трују из ваздуха; небо је премрежено сивкастим оловним влакнима, од којих не можемо да уживамо, попут наших предака, у лепотама и дивотама неба.

Наравно да ми не можемо праћкама и стрелама да скидамо на висинама летелице које нас трују и убијају, али можемо, и морамо, да мењамо свет у којему живимо – да мењамо свет снагом Ума,

снагом Духа, снагом Свести.

Важно је да схватимо, и освестимо, да нисмо сами, нигде и никада, ни на трен један; да све, ипак, зависи од нас, од нашег избора, од наше слободне воље.

Будимо слободни људи изван планетарног система, изван свих система, изван глобализма; будимо слободни људи у Духу Стварања, у Духу Живота, у Дејству и Суштаству Створитеља.

Нема нам помоћи од државе, нема нам помоћи од владе, нема нам помоћи од војске и полиције, нема нам помоћи од установа и институција.

Нема нам помоћи ни од једног државног система, нема нам помоћи ни од једног светског система.

Сви су они против нас, против наших живота, зато нам и нема помоћи од њих.

Сами производите храну за себе и своју породицу; сами узгајајте и берите биљке које ће вас хранити и лечити; сами се штитите и браните како знате и умете, јер све је лажно и лицемерно у овоме свету.

Нови светски поредак, нови светски поредак зла које још није видео свет јесте наша стварност!

Нови светски поредак жели да уништи вас, и све оне који су мили и драги вама.

Ваша је дужност да се борите против зла, против новог светског поретка.

Ваша је дужност да браните светињу над светињама, а то је сам Живот који сте од Створитеља примили.

Живот као чудо; Живот као Тајна; Живот као Живи Бог у вама.

И зато понављам: глогов колац у срце глобализма!

 

 

 

Бићеш слободан онолико

колико си у стању своје слабости

да победиш!

Да своје мане у врлине преобратиш,

да своје немоћи

у моћи преиначиш!

Слобода је у духу,

и онај који слободу изван духа тражи,

само улудо траћи време

 и расипа божанско дејство

живота својега!

Ако ниси спреман да се носиш

 са својим немоћима и слабостима,

са својим манама и пороцима,

онда немој ни слободу

нигде у свету

да тражиш!

Слободу ти нико никада

поклонити неће,

 јер се слобода никоме

никада

поклањала није!

Ни Онај што је те

у Љубави стварао и рађао,

неће ти поклонити слободу

ако је вредан ниси!

Сви они који ти причају о слободи

 без дела и заслуга,

зацело ти спремају

најстрашнију тамницу!

Ако њих послушаш,

бићеш само накратко

привидно слободан,

а онда ћеш задуго, уистински,

 бити последњи роб

 у свету робова!

Они којима су пуна уста слободе,

заистински, никада

слободни били нису,

никада слободни

бити неће!

Јер они причају о слободи

 изван Духа Стварања,

изван Духа Свесности,

а тамо је вечно ропство

 и вечита тама!

Бићеш слободан онолико

колико си у стању

своје слабости

да победиш!