Једно да разјаснимо за свагда.

Смешно је Србина назвати фашистом!

Или још боље: бесловесно је рећи Србину да је фашиста!

То напросто не иде једно с другим.

Зато што је србском бићу стран сваки облик расне, верске и националне искључивости.

Напросто, Србинов ДНК, Србинов светлосни запис, није подложан томе вирусу. Наставите читање →

Доба нове духовности и духовних теслијанских технологија.

Све старо што није усаображено са Духом Стварања мора да нестане, да би могло да се роди Ново што из Духа Стварања происходи.

Рођење Новог биће истовремено и васкрсење Древног! Наставите читање →

Долази Доба Духа Стварања.

Доба Духа Стварања мора да дође!

И већ је дошло, и већ се осећа.

Оне који не верују у то, нећемо убеђивати. Наставите читање →

Питају ме!

Врли пријатељи, људи добре воље, зашто ја са толико песничкога жара и заноса, зашто ја са толико љубави, пишем о Србима и о Србству?

Да, можда, не претерујем; да, можда, не идеализујем,  Србе и Србство, у својему песничком надахнућу?!

А ја им одговарам, овако како сада и вама. Наставите читање →

 

 

Ако бих се одрекао својих снова,

и себе бих се одрекао.

 

Јер све што имам,

то је од снова мојих постало;

 то се у снима мојим зачело;

то се низ снове моје у живот низвело.

 

Да нисам сневао,

не бих ни био;

 не бих ни љубио.

 

Само сневајући,

у сновима својим,

 ја сам бивао једно са Богом;

 само сневајући,

у снима својим,

 ја сам познао Милост Божју;

само сневајући,

у сањама својим,

 ја сам знао

да Бог јесте у мени,

и да ја пребивам у Богу.

 

Заиста,

све што сам сневао,

то ми се

на јави

и збивало.

 

 Моји снови

били су моја стварност.

Моји снови

били су и више

од моје стварности.

Моји снови

 били су Пут мој,

и Светлост моја

на Путу.

 

Без својих снова,

ни ја никада

не бих био –

 ја!

 

Без својих снова,

зацело,

уопште

и не бих

био!

 

Оно сам,

што су сни моји

које будан

сневам.

 

 

 

Тек када изиђеш из знања,

почињеш да биваш

оно што заиста јеси.

 

Тек када изиђеш из знања,

 схватиш да ти знања

никада ни требала нису.

 

Тек када изиђеш из знања,

постајеш свестан присуства својега

 у пространствима где живот

јесте и бива

изван сваког знања.

 

Тек када изиђеш из знања,

долазиш до познања,

да никакве битне

 разлике нема

између знања и незнања.

 

 

 

Један од узрока свих србских страдања, кроз векове, јесте и тај, што још у давнини није васпостављено Србско Духовно Језгро.

Другачије речено, што у древности није установљена Србска Солидарност.

Солидарност је само једна од сродних речи за одговорност!

И заиста, одговорност је темељ самосвесне и самосвојне личности.

Постојање таквих узвишених установа, подразумева, превасходно, како високу свест и свесност, тако и самосвесност и самобитност.

Тамо где нема одговорности, нема ни самосвојности!

Где нема самосвојности, нема ни духовности!

А где нема духовности, нема ни живота са сврхом и смислом!

Јасно је, да не могу сви Срби доћи до овога познања (тога нема ни у једном народу!), али је, за почетак, довољно само три посто самосвесних и самобитних Срба, па да се васпостави Србско Духовно Језгро, које би било у стању да подигне свеколико Србство на виши ступањ живота и живљења са сврхом и смислом.

Три посто Срба расејаних по свету, а умрежених на свим пољима и на свим ступњевима бивствовања!

Да Срби из Канаде (рецимо!) осмишљавају и придодају послове Србима који бораве ма где у свету; и опет, да Срби из Европе позивају на пословну, интелектуалну и стваралачку сарадњу све оне словесне и освешћене Србе ма где да се они тренутно налазе.

То је Пут србског избављења!

То је Србски Егрегор.

Ако сам ја (претпоставимо!) стваралачка личност, ако сам ја уметник, научник или стручњак који је признат свуда у свету, и добијем средства од неке светске установе да направим тим и остварим један значајан пројекат, наравно да ми је дужност (заиста дужност!), да најпре позовем, да их укључим у тај значајан пројекат, све оне Србе, расејане по свету, који су по звању и знању мени сродни и блиски, и са којима бих могао најбоље да изнесем тај пројекат.

Напре Србе, па тек потом (уколико нема довољно образованих Срба у тој области, из те струке) неке друге који нису Срби!

Е видите, када само три посто образованих, успешних и освешћених Срба буде дошло до овога божанског познања, тада ће и оних преосталих деведесет и седам посто Срба осетити благодети Србске Солидарности.

Тада се више ниједан Србин неће осећати запостављеним, занемареним, напуштеним и одбаченим од својега Рода.

Последњи је час, да о овоме почнемо да размишљамо, да одговорно и самосвесно размишљамо!

У противном, овако расејани диљем земаљскога шара, ускоро ћемо се расплинути, претопити и утопити у неке ине народе, губећи се и нестајући

без трага и имена.

 

 

 

Ако не будемо будни,

нестаћемо у ноћи

 дужој од века!

У ноћи  мрачној и студеној!

У ноћи, гле, без свитања!

 

Ако не будемо будни,

растрзаће нас звери

крвожедне,

које ће доћи,

у ноћи дужој од века,

са западне стране!

 

Ако не будемо будни,

никада ми

нећемо више бити

ми!

И ништа наше

неће више бити

наше!

 

Ако не будемо будни,

ни брат брата

неће више смети

да назове

братом!

 

Ако не будемо будни,

ни шљиве више

неће

у Србији

цвасти!

 

Ако не будемо будни,

 и ако на Србију падне

ноћ дужа од века –

ноћ без свитања! –

биће као да се

ни родили

нисмо!

 

 

На водама Словенског Дунава,

кад шљиве у присоју цвату,

7520/2012. године.