Браћа ми се закрвила,

Сестре ми се завадиле,

И Род ми се разродио.

 

Ја никога одвећ немам

У племену разореном!

 

Још орлови и гаврани;

Још ждралови, сове, вуци;

Још соколи, гује љуте, –

На Језику од Предака

Нешто мудро да прозборе.

 

Што од Рода још остаде

Ни живети, гле, не уме!

 

 

 

Нема здравог друштва, нема здравог народа, без здравих појединаца, без здраве породице, без здравих и јаких личности.

Сваки је народ саздан од мноштва сродних, истородних породица, и од још више сродних, истородних појединаца који преко самоосвешћивања израстају у самосвесне и самобитне личности.

Здрав и јак народ чине здраве и јаке личности.

Народ од здравих и јаких личности чини здраво друштво, друштво у којему се зна ко је ко и шта је шта.

У здравоме друштву постоје природни услови, природно и духовно окружење, да се сваки појединац развија и развије у самосвојну и самобитну стваралачку личност.

Стваралачка личност јесте круна развоја личности!

Позитивистичке науке осамнаестог и деветнаестог века, које су се прелиле и у двадесети век, скоро да су биле посве занемариле стваралачко начело духовног развоја личности.

Акценат није стављан на стваралаштво, него на знање и сазнање, што је довело до тога, да имамо друштво школованих и образованих појединаца, али без стваралачког начела, али без божанске вертикале!

Људи од знања и сазнања, али без божанске вертикале, односно, без развијеног и снажног карактера, могу бити опасни по окружење, опасни по ближње своје, зато што своја знања и сазнања могу да употребе (или злоупотребе!) са сврхом угрожавања свеколиког живота.

Највише се ваља клонити људи високог оброзовања а слабог или никаквог карактера!

Само се кроз стваралаштво, само се кроз стваралачки рад (стваралачки рад било које врсте!), правилно развија и изграђује карактер и проналази божанска вертикала.

Због честих и вековних ослободилачких ратова, због вековне борбе за голи живот, србско је друштво било скоро занемарило духовни развој личности у јаку, самосвојну и самобитну, стваралачку личност.

И дан-дањи акценат се у србском друштву не ставља на стваралчку личност, већ на биолошко преживљавање појединаца.

Ми као друштво, и као словестан народ, морамо да имамо стваралачку визију – не пуког преживљавања,

него истинског суштаственог живљења са сврхом и смислом!

Преживљање понижава човека као божанско биће и битије.

Човеку је од Створитеља дано да буде стваралачка личност.

Све испод тога понижава човека пред Самим Створитељем!

Неким нижим врстама је дано да преживљавају, али је човекова дужност да стваралачки живи.

Јер, ако човек не живи, ако као стваралачка личност не живи, онда ће нестати ова планета, онда ће нестати овај свет, онда ће све у свету и световима изгубити сваки божански смисао!

Стога ми, ми који чинимо србски народ, који чинимо србско друштво, морамо имати божанске стваралачке визије.

Не смемо се задовољавати само тиме да имамо довољно воде за пиће и физичке хране, већ у својим стваралачким јасновиђењима морамо имати и духовну храну, морамо имати и јасно видети духовни и стваралачки смисао живота и живљења.

Само тако можемо оправдати своје божанско порекло.

Само тако можемо бити Богу мили; само тако можемо бити Божја дика!

 

 

Све се велике ствари садрже у малим стварима.

Оно највеће пребива у најмањем.

Све промене почињу са најмањим.

Да би променио свет, мораш почети са оним најмањим у свету.

Свака истинска промена почиње од себе!

Ти си средиште света, ти си центар свих збивања у свету, ти си стожер свих светова и свих звезданих јата.

Мењај себе, али се не везуј за себе.

Чувај се великих идеја, клони се прејаких речи!

Ако размишљаш главом, нећеш далеко стићи.

Срце је средиште мудрости; срце је пупак света.

Космички Ум у срцу твоме обитава.

Бог се у твоје срце низвео, да би те учинио Богом у Себи.

Бог је Стваралац понад свих стваралаца, и над свим стварањима у свим пространствима.

А стварање – то је живот са смислом у свету бесмисла.

Када све око тебе сваки смисао губи – остаје, гле, само стварање!

Ствари су онакве, не каквим их видиш, већ каквим их осећаш!

Оно што осећаш јесте изнад онога што видиш и умишљаш.

Мисли те воде од једне стрампутице до друге; срце увек и свагда показује Прави Пут.

Једини Прави Пут води кроз срце властито.

Ко срцем путује, никада не залута.

Овако пева песник посвећени; песник који путује Путем Срца.

Мисли главе јесу мисли превара; срце никада о преварама не размишља.

Срце увек мисли онако како Бог у срцу твојему мисли.

Кад год послушаш срце, Бога си послушао!

Зато нам Древни и говоре о суштаству малих ствари.

Све промене почињу од најмањег!

Када најмање откријеш и препознаш у срцу, онда си стигао до Бога.

Боравећи у Природи ових дана, схватио сам да је Природа посвећена малим стварима.

У Природи су све велике ствари – најмање ствари!

Најмање ствари су најбитније за Природу.

Зато се Природа и мења из трена у трен.

Не из дана у дан, већ, управо, из трена у трен!

Када од Природе будемо научили да се мењамо из трена у трен, тада ћемо престати да размишљамо о старењу, и нестаће страха од смрти.

Срби! Не бојте се!

Вечан је Дух Србства!

Дух Србства обитава од Почетка Без Почетка и обитаваће све до Свршетка Без Свршетка! Наставите читање →

Често слушам опаске Срба из Београда, како, ето, не могу Срби из целе Србије да буду таоци Косовских Срба!

А шта ако је ово замена теза?!

А шта ако су управо Косовски Срби таоци бесловесне политике Срба из Београда?! Наставите читање →

 Запад почива на лажи.

Западна цивилизација јесте цивилизација лажи.

То је цивилизација лажи од самог настанка, од самог почетка.

Ово морамо да знамо, и да памтимо! Наставите читање →

 Миши и Ђини, пријатељима врлим.

 Данас су ме походили Миша и Ђина.

Две племените, пробуђене, просветљене и освешћене душе. Наставите читање →

 Наша је дужност да ојачамо духовно.

И као народ, а и понаособ.

Ако смо словесни и освешћени, наши нам непријатељи могу бити врли учитељи.

Нису нам само пријатељи огледало, већ су нам огледало и непријатељи наши! Наставите читање →