Милану Србу са Стриборије

 

 

 

Данас ме походи пријатељ од СрбИрије –

Северне Земље подно Белог и Пурпурног горја на Пупку Стриборије, где миришу снези и кедри кад крену воде пролетње, и кад набујају потоци и реке ширином несагледних поља што узлећу пут неба плавет-зелено-рујна, разливајући се и распршујући у тајинствене вагре поднебесја, с вечери у сутон румен, љубичаст и зимзелен.

У врту за тиховање, мој пријатељ и ја, призивамо праслике из Акаше, свесни да су Сва Знања, Све Тајне и Све Истине Суште, гле, Божјом Руком у Њој записане!

Речи су бића, душевна и духовна.

Када тражиш одговор на неко питање сушто и битно, само зарони у Биће Језика, и језик ће ти преко Речи и Слова дошанути многе тајне о којима ни сневао ниси.

Приповедамо и диванимо о стварима за које знамо да знамо, као и о стварима за које не знамо да знамо, али их се, верујући у њих, ипак, живо присећамо!

Ми знамо само оно што је у Бићу и Суштаству нашему записано.

У Бићу и Суштаству, а не у Глави и Уму!

Чега нема у Бићу, тога ни изван Бића нема!

Ако Живога Бога у себи не видимо, нигде га у свету и световима ни назрети нећемо.

Док ми приповеда пријатељ, преда мном се нижу дивотне слике и праслике СрбИрије, Земље на Северу; осећам мирис кедра, борова и јелика; чујем умилну  вилинку подно врхова под снегом и ледом у зимским ноћима док прште брезе и јасике, и док у беломе сну тајинствено снева Велика Мајка Земља.

 

 

 

Тешко је, и све теже бива!

И после тежег, биће још теже.

Тако је вазда бивало; тако је одувек бивало.

Важно је да не клонемо духом.

Битно је да знамо и верујемо!

Битно је да знамо и верујемо, да нисмо случајно овде –

у овоме добу, у овоме дану, у овоме трену.

Нисмо случајно, јер ни случај нисмо!

Никоме од наших предака није бивало лакше; никоме од наших потомака неће бивати лакше.

Све што је наше претке мучило, и све што ће наше потомке мучити –

то данас мучи нас!

Све што нас снађе, све што нас задеси – има неког смисла, има неку сврху.

Све што нас снађе, и требало је да нас снађе; све што нас задеси, и морало је да нас задеси!

Битно је да знамо и верујемо!

Да знамо да Бог Јесте, и да верујемо у Бога Који Јесте.

Бог Који Јесте –

у нама Јесте!

Ако кукамо и јадикујемо, вређамо подједнако и претке и потомке.

Вређамо их, јер првима је то исто већ било, а потоњима ће то исто тек бити.

Ако кукамо и јадикујемо над усудбом својом, онда подједнако збуњујемо и претке и потомке.

Једни нас гледају из прошлости, други на нас мотре из будућности – па се чудом чуде и једни и други!

Чудом се чуде и једни и други, па не могу да поверују да смо ми, такви какви јесмо –

једнима потомци, а другима преци!

И једни и други желе да нас се одрекну, јер у кукњави својој нисмо достојни ни једних ни других!

Помажимо једни друге, спасавајмо једни друге, само се не жалимо на судбину, само не кунимо никога!

Помоћи ће онај који може и жели да помогне, и помоћи ће се оном који је заслужио да му се помогне.

Није довољно само да постоји онај који може и жели да помогне, мора да постоји и онај коме је писано и дано  да се помогне.

Спасавајући ближње –

себе спасавамо!

Јер ближњи, којега данас спасавамо, сутра ће, зацело, спасавати нас!

Наши су Древни говорили:

Има тренутака када најбоље себе спасавамо, онда када ближње од себе спасавамо!

Тешко је, и све теже бива!

И после тежег, биће још теже.

А ми будимо достојни Створитеља и предака својих, и са смирењем и свешћу прихватајмо све што нам из дубине вечности наилази!

 

 

Човек повезује и обједињује, гле, Бескрајно Велико и Бескрајно Мало!

Звездана јата и светове далеке, са цвећем у пољу и царством минерала.

Човек је сагласан и саобразан са свеколиком творевином Великог Створитеља.

Човек је СаСтворитељ са Створитељем.

Без Створитеља, без сагласности и саобразности са Створитељем, Човек губи свој Првобитни Смисао!

Када је удаљен од Створитеља, почиње да дејствује противно Створитељу.

Постаје опасност по Природу, по Мајку Земљу, те и по  Самог Створитеља.

Човечанство је, у овоме трену, у знаку отпалог и од Створитеља удаљеног Човека.

Западно је хришћанство (у свим својим видовима и обличјима) створило себичног и саможивог Човека, који води вечити рат против Свеколиког Божјег Поретка.

У западном је хришћанству рођен Човек који умишља да је бог на Земљи!

Такав Човек, нема ни љубави ни поштовања –

ни према коме и ни према чему; јер умишља да је свеколика творевина Божја, зарад њега и само због њега!

Западно је хришћанско учење (хришћанска теологија!) вековима подстицало Човека на грабеж и отимачину, на крађу и пљачку, на уништавање Природе и Мајке Земље.

Западни хришћанин, у овоме трену, не може ни да појми ни да схвати, ни да препозна –

 ништа изван видљивог и опипљивог, ништа изван материје и новца.

Новац је за западног хришћанина мера свих ствари!

Западни хришћанин и Бога мери и вреднује кроз новац!

Западни се Човек (који себе сматра хришћанином!) претворио у предатора, у грабљивца!

Што год види, и што год му се свиди, негде и у некога, одмах пожели и сам да поседује.

Да украде, да опљачка, да отме!

На све је спреман, на сваки злочин је у сваком часу приправан, само да се домогне онога што му се у некога и негде свидело!

Ако зађемо у само суштаство западног хришћанства (кршћанства), онда ћемо открити и појмити, да је то религија противна Космичкој Духовности.

То, заиста, ни ком случају, ни у ком виду, не може бити Духовност Новога доба!

За нас ВедСрбе постоји Пут Светлости, а на том Путу Човек повезује и обједињује Бескрајно Велико са Бескрајним Малим.

А то и јесте Вера и Знање наших Предака, који су дошли из Звездане Будућности, да нам предају Завет у овоме Трену Вечности.

 

 

То што се ВедСрбству догодило, није се догодило ниједном народу у повесници Човечанства!

Ниједан народ, од Праискони до данас, није дозволио да му се тако разбије и распрши Језгро Народа, Биће Народа, Душа и Дух Народа, те да већ вековима не може да се освести, сабере и уједини и сједини, не по Хоризонтали, него, управо, по Вертикали, по Суштаству, по Бићу Језика, по Светлосном Запису!

Срби су Ведски Народ са СрбИрије, са Пупка Стриборије, а то значи – Хиперборејци,

ПраАријевци, Потомци Звездане Расе!

Један Древан Народ дозволио је да му се Биће Народа распрши на више (његовом самом Бићу и Суштаству неприродних) религија – на источно хришћанство, на западно кршћанство и на ислам.

Примање ових религија није само било под принудом, већ и под грозном, језивом и ужасном присилом!

Хришћанство је наметнуто огњем и мачем; ислам је такође наметнут огњем и мачем, само што је уместо мача била азијатска сабља.

У овоме Добу Буђења и Освешћевивања, ми Потомци Белих Ведских Срба, Потомци ПраАријеваца, морамо да се окренемо ка ВедСрбском Суштаству и Присуству, ка Језгру Душе Народа; превасходно преко Језика, али и преко Генетског и Светлосног Записа, преко Великих Божанских Предака!

Да се пробудимо, схватимо и освестимо сушто: Да нисмо ми ни ови или они хришћани/кршћани илити муслимани, већ да смо ПраАријевци који имају заједнички Свети Језик, заједнички ДНК, и заједнички Светлосни Запис.

Религија је нешто површно, на самој површини Бића, као и свака ина идеологија, док је Светлосни Запис нешто што нас узноси навише, ка Извору Светлости, ка Извору Живота.

Религија је Хоризонтала, а Светлосни Запис –

Вертикала!

Дуго се, веома дуго ћути о овоме, а што само иде на руку нашим заједничким душманима, који су нас давно разделили и између се завадили.

Наш заједнички непријатељ јесте Рептилија, јесте Раса Синова Таме и Зла, који су истински зачетници и творци глобализма, мундијализма, дарвинизма, бољшевизма и свих иних рептилијских изама.

Творци Новог Светског Поретка нису од јуче; римско покрштавање огњем и мачем јесте почетак глобализације.

Глобализам је у самој суштини антиаријевски, антиведски, антисловенски, антиколовенски а у бити –

 антисрбски!

У двадесетом веку највише су пропатили и пострадали Ведски Срби, убијајући се и затирући између се.

Наш заклети Враг и Чорт (а то је Црнобог!), својим мађијама и чинима, увијеним у некакве идеологије и религије, окренуо нас једне против других –

 до сатирања и затирања.

И ВедСрби су вазда и увек гинули, свеједно да лу су хришћани, кршћани или муслимани – важно је да гину Ведски Бели Срби, ПраАријевци, Стриборјани!

Наши заједнички душмани задовољно трљају руке, док се ми између се затиремо.

По потреби, они ће навијати час за једне, час за друге, а час, опет, за треће – али увек гину ВедСрби,

 увек гину ПраАријевци!

А ми никако да се пробидимо, да се освестимо и да схватимо, да нисмо ни хришћани, ни кршћани, ни муслимани, већ Ведски Бели Срби!

Вратимо се Вери и Знању наших Великих Предака са Стриборије/Хипербореје, па ћемо спасити и сачувати себе од сатирања и затирања!

Ако у овоме часу не препознамо Велику Обману Рептилије, онда ћемо нестати сви – и једни, и други, и трећи ВедСрби!

Ваљда смо сада, на почетку овога века, схватили да нас свеколика Банкстерска Рептилија доживљава као бесловесне дивљаке, свеједно да ли смо хришћани, кршћани или муслимани!

Рептилија се највише прибојава нашега Буђења и Освешћивања.

Тада падају у воду све њихове намере и визије; тада се руши Нови Светски Поредак!

Добросав Никодиновић: ПРОНАЂИМО ИЗГУБЉЕНЕ СРБЕ, ЗБЛИЖИМО СЕ И УЈЕДИНИМО СЕ

 

Наравно да би требало ући у историјске уџбенике. За то треба добити дозволу:
ОД УСТАША И КОМУНИСТА. Ове монструозне групције зла су заједно радили против Дијане Будисављевић.
Коме се жалити? Папи? Брозу? Неокомунистима у другачијим политичким униформама? Хагу? Ротшилду) Хабсбурговцима? Неонацистима? Неоусташама?

Ове плејаде зликоваца док их има инфилтрирани у свим властима од нас па до бијелог свијета неће дозволити измјену историографије у школским уџбеницима. Посебно су у томе агилни “срби” мазохисти у власти у Србији и Републици Српској. Од осталих из бивше Југослвије немојмо никада ишта по том питању доброг очекивати.

Без обзира на све истините документе о Дијани као једној од највећих хуманитарки у 20. вијеку конотација рађања зла које је усмјерено против српског народа у задњим деценијама покушаће да опструишу писање о њој као и уграђивање њеног дјела у историографске уџбенике.

Све је ово више него истинито и дирљиво . Али мене, посебно гану једна мисао : Једна Раса, један народ један језик . А све ово односи се и на мој Народ – Расу , ВедСрбе и Ведрусе, и на наш језик и писмо, које се звало Србица.

Прво су му изменили име и прозвали га некаквом ћирилицом, и скратили га за неколико гласова и знакова .( ВедРуси, су нешто боље прошли). Све су то срачунато урадили болесни умови преко својих ватиканско – византијских агената, и све нам је то хваљено као велики повесни догађај . Да зло буде веће, то се још води као велики догађај, када смо добили своју писменост. Овај “велики догађај “, допринео је међусобном удаљавању овог великог Народа – Расе.

Након неколико векова, а од стране истих сатаниста, само под другим именом, аустро-угари, следи нови погром на наш језик и писмо, са новим агентом али
из наших редова. Све што је радио, радио је у Бечу , како би био под строгим
надзором, да нешто не промакне.

Сада је уследило још једно скраћивање, боље рећи уништавање, и гласова и слова, а које је довело до још већег удаљавања, ВедСрба и ВедРуса.

А шта значи језик за један Народ – Расу ? Значи шифру – велику Тајну . Ако га не
знаш не можеш тек тако и лако да уђаш у тај простор и тај Народ.

О значају свега овога, могло би се много шта рећи.

Ако уследи још нека оваква, како је зову (реформа), боље рећи сатанизација,
можемо остати на пар слова и гласова, том нарштају ће преостати само МУКАЊЕ,
јер неће имати чиме, нити да говоре нити да пишу.