Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Мађарска неонацистичка партија Јобик основала Војвођански Отпор
Мађарска неонацистичка партија Јобик основала Војвођански Отпор
СНП НАШИ захтева хитну реакцију МУП-а Србије, и откривање идентитета особа које стоје иза фејсбук групе „Војвођански Отпор„ преко које се позива на рушење Уставног поретка Републике Србије, и на „ослобођење Војводине, од Србијанске окупације„, уз паролу „Војводина наша дика ускоро ће бити република„. !
Такође на фејсбук страници налази се и приручник „Freedom for Vojvodina – Слобода за Војводину„ у којем се налазе упутства за извршење државног удара кроз непрекидне провокације које треба да буду усмерене према државним институцијама и полицији. По сазнањима које је добио СНП НАШИ иза Војвођанског Отпора стоји неонацистичка мађарска партија ЈОБИК која се залаже за припајање Војводине Мађарској, и чији активисти и воде рад фејсбук групе „Војвођански Отпор„.
Циљ мађарских неонациста је да се на територији Србије окупи група људи која ће отворено подржавати сепаратистичке идеје и која ће бити подржавана новцем ове организације за све пратеће акције, како би дошло до изазивања већих немира и интернационализације „војвођанског питања„.
Можемо само наслутити ко стоји иза неонацистичке партије ЈОБИК, и ко је користио екстремистичке групације сличног типа за изазивање ратних сукоба широм света.
Информативна служба СНП НАШИ
Приручник http://issuu.com/judithoppenheimer-trumm/docs/vojvodjanskiotpor Фејсбук група http://www.facebook.com/VojvodjanskiOtpor?ref=ts&fref=ts
Драган Симовић: Азбука Србица: О Бићу Слова Суштог
Азбука Србица: О Бићу Слова Суштог
Драган Симовић
Наши су Велики Преци, позвани и призвани Одозго, Азбуку Србицу примили од својих Богова.
Ако се, у стању дубоког тиховања, усредсредимо и ужижимо на свако писмено, на свако слово понаособ, онда ћемо одмах запазити да слова, уистини, јесу тајинствене оностране праслике.
Штавише, на једном још дубљем ступњу созерцања, освестићемо да писмена опонашају, како земаљске тако и звездане, зраке и таласе, светлосне титраје и трептаје, ред и поредак ствари унутар звезданих јата, склад и усаображење у самоме Језгру ПраВасељене.
Надаље, свако слово Азбуке Србице јесте по један, вишеслојан и вишезначан, надисктуствени знамен, који буди прасећање на бивше и будуће животне токове и кругове у Бићу Времена.
Путем песничког созерцања писмена Азбуке Србице, на један тајинствен начин, долазимо до познања Бића Језика и Бића Писма као јединственог и васаображеног Бића Смисла илити Бића Слова.
Тако Језик, Писмо и Слово постају Биће Сушто које поприма одлике, својства и начела Великог Духа Стварања.
Све оно што видимо и препознајемо у спољном и оспољеном, то јесте пресликано из нашег Унутарњег Битија! Што значи, да је наше Унутарње Биће, преко Бића Времена илити Вечности, усаглашено и усаображено са Бићем Суштим, које се, на осмом и деветом ступњу духовног битисања, испољава и пројављује кроз Биће Језика и Биће Писма.
Будући да су Језик и Писмо, исто као Реч и Слово, примљени од Богова, од Створитеља и Великог Духа Стварања, а што значи да се преко Речи и Слова одвија Стварање без почетка и свршетка, стога смо и ми, као Словесна Бића, као Бића Слова, одговорни за сваку изговорену Реч и за свако записано Слово!
ОД УСТАВНОГ СУДА ДО СУДА ИСТОРИЈЕ
Фотографија: Србин.инфо
Пише: Станимир Трифуновић
Извор: Плетеније словес
У оној мери у којој је Устав положио испит времена, у истој мери Уставни суд не сме да оклева да учини исто. У тренутку бесконачно маленом за историју времена, али толико важном за историју Србије да превазилази границе времена, Уставном суду, сасвим нетипично спрам историјског повода и међународних околности у којима се земља налази, препуштена је на разрешење хамлетовска дилема опстанка територијалне целовитости Србије. Мање је важно, у овом историјском тренутку, што коначна одлука Уставног суда аутоматски имплицира и правне репрекусије које се односе на оне који су се о Устав огрешили, ако јесу, колико је значајно уставобранитељски поступајући одбранити земљу од започетог растакања њеног територијалног интегритета. А потом, све по реду, ако буде било основа.
Елем, Уставном суду Србије, вероватно као ретко којем националном уставном суду у свету, припала је мучна и незахвална, али племенита дужност у руке, да исходом своје нормативно – контролне надлежности отвори правни простор за моралну рехабилитацију државне политике и опоравак националног самопоштовања са једне стрене, или пак верификује и „одобри“ средство за окончање процеса еутаназије сопствене државе, са друге стране. Уставни суд, јасно је, не може бити компензација за потпуно одсуство парадокса родољубља, врхунског начела одговорне оданости сопственом Отачаству, односно јаке патриотске орјентације која је под снажном и искључивом доминацијом чистог моралног принципа, тј. принципа неподржаваног и необавезаног односом који проистиче из нормативних нужности (Устав, закон, одлука, резолуција…) и зато се од њега не може очекивати одговор који представља свеобухватно решење, какво је могло бити издејствовано да је политичка класа на власти током протеклих пет година била повинована моралном императиву, тј. парадоксу родољубља, ако већ није била у дослуху са сопственим Народом. Највише што се може очекивати јесте хируршка правна прецизност у погледупредлога Демократске странке Србије о оцени уставности уредби Владе о бриселским споразумима, посебно стога што је реч о питању од највећег државног значаја у новијој историји Србије.
Специфичну тежину овом неодложном питању даје не само ванвремена актуелност косметске истине у нашем Народу, већ и његова присност са општом националном историјом насталој на њој (косметској истини) и његово (неодлног питања) проистицање из најдубљих, темељних основа националног идентитета. Постали смо, дакле, и на жалост, потоњих дана, болно свесни чињенице да последња линија одбране јужне српске покрајине неће бити видовдански код којим је Космет оплеменио своје потомке, па можда ни дуго најављивани консезус о Косметском питању, већ један формално-правни акт, Устав, односно, једна национална институција, Уставни суд Србије.
Оваквим расплетом догађаја на безпризорно неморалној политичкој сцени Србије (част доследно аутономним изузецима), Уставни суд, и нехотећи, постаје најзначајнији чинилац даље судбине Србије а његове одлуке неће одредити само будућност наше државе и нашег Народа, већ, не треба то занемарити, и дизајн даљих непочинстава креатора свуда где је његова чизма ступила, и где још није. То је управо она круцијална околност, следећа после основне, коју би Уставни суд стално требао да има на уму док се буде бавио оценом уставности Боркових бриселских договора, ако не због епилога свог професионалног ангажмана овим поводом, а оно због властите, стручне и институционалне аутономије коју не сме да доведе у питање, без обзира на карактер своје одлуке. Када већ о својој политичкој (и моралној) аутономији нису бринули они који су га (Уставни суд) својим деловањем довели у положај да управо он мора пресећи Гордијев чвор. Ако мора.
Повезани текстови: ОД УСТАВНОГ СУДА ДО КОНСЕНЗУСА
Повезани текстови: ПАРАДОКС РОДОЉУБЉА
Повезани текстови: ВИДОВДАНСКИ КОД ДОСТОЈЕВСКОГ
Повезани текстови: ВРЕМЕ КАПИТУЛАЦИЈА
Повезани текстови: ОД ПРЕДКАПИТУЛАНТСКЕ СРБИЈЕ ДО ПОСТКАПИТУЛАНТСКЕ ЕПОХЕ
ИСТИНА- ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ У МАЧВИ…
ОБАВЕШТЕЊЕ!
Дана 12.11.2012.лета Господњег на дан када се слави спомен на Светог краља Милутина у катакомбној цркви у Бадовинцима Свету Литургију ће служити Преосвећени владика Артемије са почетком у 09 часова.
Тога дана је слава катакомбне цркве у Бадовинцима, јер је она посвећена Светом краљу Милутину, а то је и слава ПНХЗ братства Светог краља Милутина.
СРПСКИ МОНТАЊАРИ И ЖИРОНДИСТИ ПО УГЛЕДУ НА АМЕРИЧКЕ. Или реч-две о шестој годишњици српског Устава
Осмог новембра 2006. године, на свечаној седници Народне скупштине Србије проглашен је дванаести по реду највиши законодавни акт-Устав Републике Србије. Скупштина Србије је претходно, 30. септембра 2006. године усвојила текст новог Устава који је потврђен на референдуму 28. и 29. октобра исте године. Ове године, на дан осмог новембра слави се шест година од постојања lex superior-a. Нажалост, можемо да славимо само постојање давноубијеног слова на папиру јер да је Устав функционалан Косово и Метохија били би саставни и неотуђиви део Србије, како пише у Преамбули Устава: полазећи од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима!
09.11.2012. Фонд стратешке културе, пише: Марина Рагуш
Тако да шест година после проглашења највишег законодавног акта Србије, можемо да кажемо да суштински живимо у ванредном стању. Иако је чланом 200 Устава предвиђено да „када јавна опасност угрожава опстанак државе или грађана, Народна скупштина проглашава ванредно стање“ чињеница да је Устав фактички сторниран, предвиђа у даљем логичком закључивању да су сторниране све институције и злоупотребљена изборна воља грађана. И све то у име Бриселске мантре коју у континуитету проводи и актуална власт а јесте: ЕУ нема алтернативу. Шта би у овом случају била „јавна опасност“? Рекли бисмо, критичка мисао!
Дакле, без проглашења (подједнако као и фарса око „непризнавања независности тзв Косова, коју акти и делања актуалне политичке елите свакодневно демантују) ванредног стања, сви ми заточеници савести и трезвеног размишљања у интересу народа, државе и међународноправног поретка живимо у форми ванредног стања, односно на маргинама гетоизираног српског друштва којим владају лобисти крупног капитала који некако већ своје законитости црпи из Брисела и Вашингтона.
Не верујете?
Добро, зашто се онда не преиспита највећа приватизациона пљачка Србије познатија као приватизација Сартида? И то детаљ по детаљ, па све до краја. Када би се то десило, а сумњамо да хоће, макар на начин како смо навели, видели бисмо да све што се у Србији, дешавало и дешава јесте у директној и тесној вези са крупним капиталом. Да подсетимо, тек, на неколико чињеница које је још 2004 године установио Савет за борбу против корупције:
– Случај САРТИД је до сада највећи скандал процеса приватизације у нашој земљи. Он би имао и значајне међународне последице да је наша земља већа и знатнијег утицаја у међународној јавности. Овако нам остаје само наук до чега доводи непостојање јасне подвојености између законодавне, судске и извршне власти, при чему је ова последња доминира. Такође, случај илуструје погубне последице недостатка демократске контроле јавних послова. Све битне чињенице које су везане за продају предузећа привилегованом купцу добро су скриване од очију јавности. Министар за привреду и приватизацију је давао изјаве које су биле усмерене на збуњивање јавности и прикривање договора који су се склапали иза сцене. О томе се мора размишљати приликом доношења новог Устава, писања нових или дограђивања постојећих закона. С друге стране, треба имати у виду да сама легислатива није довољна за искорењивање корупције – потребно је постојање јаког и независног новинарства, са аналитичким и истраживачким приступом друштвеним проблемима, као и постојање притиска невладиног сектора.
– Договор министра Влаховића са привилегованим купцем, у који је био све време укључен премијер, и који је добио потврду целе Владе и Републичког секретаријата за законодавство (…М.Р.), изведен је на штету државе, тј. свих грађана ове земље. Према свим индикацијама продајна цена од 21,3 милиона долара је веома ниска (… М.Р.)С обзиром на велику заинтересованост другог по реду произвођача челика у свету (…М.Р.) могло се очекивати да се у конкуренцији барем ова два, мада не и једино заинтересована купца, постигне знатно виша цена од оне коју је проценио Економски институт. Тиме је пропуштено остваривање буџетских прихода, што грађани морају осетити кроз повећање пореских оптерећења. С друге стране, купац је ослобођен плаћања заосталих дугова (неутврђен износ, мада се у медијима спомињала цифра од 1,7 милијарди долара), што ће морати грађани да исплате, уз додатну накнаду судских и осталих трошкова који неће бити занемариви.
– Оваква продаја је упутила јасан знак свим потенцијалним улагачима да држава није спремна да се придржава ни сопствених закона, ни преузетих обавеза, тј. исказаних обећања, а ни међународно признатих стандарда пословања, што је свакако морало допринети уздржаности инвеститора. (1)
Због простора не можемо да идемо у остале детаље поводом највеће приватизационе пљачке у Србији, али уколико овим закључцима Савета за борбу против корупције додамо и чињенични политички контекст те 2002 и 2003 године, осликан у реченици једног од петооктобарских револуционара Бебе Поповића који је окарактерисао природу власти (после убиства Зорана Ђинђића) да су у ствари: „Сву унутрашњу и спољну политику Србије водила је, преко несрећног Живковића, група амбасадора на челу са Монгтомеријем. Све одлуке доносили су они, или су бар били консултовани. (…М.Р.) Становали су (Живковић и Монтгомери – А. С) у близини, на Дедињу, приватно се дружили, пили француска вина. То је требало да значи да су пријатељи. Колики је био Монтгомеријев утицај знају сви чланови владе, новинари, људи који су одлазили у америчку резиденцију. Живковић је дозволио да за време његове владавине, жена америчког амбасадора у згради републичке Владе, испод знака Владе Републике Србије држи прес конференцију! Дозволио је да амерички амбасадор долази у зграду владе када год је хтео, дозволио да незаконито отвара медије по Србији, да наручује текстове од ових јадних српских новинарчића, да се сам хвали да се политичке прилике у Београду мењају у зависности од његовог расположења” (тзв. нецензурисана верзија интревјуа за Playboy,мартовски број 2004; скинуто са сајта www.cedomirjovanovic.com). (2)
Дакле, да ли ће случај Сартид бити испитан до краја и у свим појединостима- сумњамо! То би значило директно позивање на одговорност и Амбасаде САД! Што је у данашњој Србији апсолутно политички неприхватљиво! У Србији у којој је слово Устава, мртво слово на папиру; у којој институције не постоје, чије су границе поништене а сувереност одузета, можемо да очекујемо мање-више моделирану причу спрам савремених околности, која се везује за Француску револуцију и Конвент. Да вас подсетимо: „Истински револуционарни Парламент“ познатији као Конвент настао је пучем којим су јакобинци остварили себи већину довољну да наставе с револуцијом. Али и међу њима је било разлике: радикални револуционари монтањари имали су своју визију наставка револуције у односу на умерене жирондисте. Они су тај наставак револуције потписали гиљотинама (углавном). Прво су гиљотинирали своје колеге посланике из редова жирондиста као и „све сумњиве“ а било их је десетина хиљада. „ Стога, 17. септембра 1793. године Конвент доноси чувени „Декрет о сумњивим особама“. По том Декрету, свако на кога се може посумњати да није за револуцију аутоматски је крив и мора бити кажњен. На основу тог Декрета, одмах је ухапшено 60 хиљада „сумњиваца“, а укупни број смртних казни попео се на 17 хиљада. Али револуција и даље храмље. Зато су следећи кривци-умерени револуционари (М.Р.) Тако Конвент, 10. јуна 1794, доноси Декрет о реформи револуционарног суда. По њему, свака индиција, свака сумња, па чак и најмањи наговештај да неко може бити „непријатељ народа“ представља довољан и потпуни доказ за кривицу. Није потребно саслушавати сведоке, оптужени нема право на адвоката,а судски поступак је „онолико једноставан колико је довољно да се спозна истина“. Једина могућа казна која се изриче јесте-смрт. Овај декрет доводи до тзв. Великог терора. У наредних неколико недеља биће погубљено 20 хиљада „сумњиваца“, „неутралних“, „умерених“ и осталих злочинаца који „нису повлачили ороз“ али су, свеједно, непријатељи прогреса и модернизације.“ (3)
Када бисмо Велики терор превели на време чији смо савременици, онда је потпуно јасно да свет који је и даље под окупацијом неолибералних олигарха, а ми их лоцирамо углавном у Вашингтону и Бриселу, јесте свет који живи у „Гвантанаму“. Свако ко се пробуди из тог америчког (хипнотичког) сна, заврши попут Србије, Ирака, Саудијске Арабије….за опомену! Дакле, гледано из историјске перспективе: принцип је исти, све остало, тек, су нијансе! Тако да још није јасно или је још рано да одлучимо: кога Србија има прилику да гледа на власти монтањаре или жирондисте по америчком моделу.
Какогод, ово су дани који ће цементирати и оно мало шанси које је Србија имала да одржи, и у неком будућем времену, поврати своје државне атрибуте, а с тим у вези и достојанство и углед. Неки од медија, електронских додуше, наслућују саму природу Платформе која је спремна да одговори захтевима монтањара из Брисела (читај: Вашингтона) „Руска издања данас јављају да је су у јавност процуреле појединости „платформе за Косово” српске владе. Ти детаљи јасно указују да се ради о „безусловној капитулацији Србије пред Западом”, у супротности са међународним правом. Конкретизује се да се Београд сада у потпуности одрекао резолуције 1244 Савета безбедности УН као највише међународно-правне инстанце и попустио под притисцима САД и Немачке да се сагласи са пријемом „Косова” у Уједињене нације. „(Российская газета, пон. 5.11.2012., штампано издање, страна 4, рубрика „В мире”, текст под насловом „Сербия готова отказаться от прав суверенного государства”, аутор Александр Саможнев.) (4)
На самом крају, сведоци смо времена поробљеног дела света од стране једне силе САД, који обитава у „Гвантанаму“ а Србија је тек једна од ћелија злогласног америчког затвора где се налазе сви „сумњиви“, „умерени“, „неутрални“, уопште сви они који су против ЕУропског пута или америчког сна! Свеједно!
Земљо, отвори се !
Извори
1.http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/sr-Cyrl-CS/izvestaji/cid1028-1319/izvestaj-o-stecaju-sartida
2. С. Антонић „ Елита, грађанство, слаба држава“ (Службени гласник, Београд, 2006)
3. http://www.koreni.net/broj43/polemika.htm
4. http://srb.fondsk.ru/news/2012/11/08/ruski-listovi-priprema-se-velika-izdaia-srbiie.html
Драган Симовић: СВЕТЛОПИС СРБСКОГА ЈЕЗИКА – Један песнички оглед са становишта духовне науке о Бићу Језика
Истина о Србству полако осваја Простор и Време и, преко Бића Времена, шири се горњим духовним световима, као и најудаљенијим звезданим јатима, допирући до Језгра ПраСветлости, односно, до Великог Духа Стварања.
Захваљујући Бићу Србскога Језика, свака реч, свака мисао и замисао, свако суштаство, свака истина изречена на србскоме језику, има неупоредиво моћније дејство од свега изреченог на неком другом језику који није, нити може бити, усаображен са Бићем Србскога Језика!
Србско је писмо фонетско илити звучно, гласовно и мантричко (а писмо је васаображено са Бићем Језика!), што значи, да је србски језик, преко Бића Писма, усаглашен са звучним и гласовним титрајима и трептајима ПраВасељене, са светлосним титрајима и трептајима звезданих јата, а то су титраји и трептаји који стварају и одржавају светове и звездана јата.
Да будем још сликовитији, и јаснији.
Србски јесте језик Вертикале илити Божанске Осе, језик који покрива истовремено како Хоризонталу илити Обзорницу тако исто и Вертикалу, коју ћемо овога пута назвати Сварожницом.
Једно песничко упоређење са становишта духовног језикословља илити мета-лингвистике, како бисте имали што јаснију представу о овоме о чему управо беседим.
Рецимо, да је енглески језик, са својим писмом, сушта опречност србскоме језику, на свим пољима, на свим ступњевима.
Енглески је језик Хоризонтале, док је србски, као што већ рекох, језик Вертикале.
Енглеско писмо није фонетско, а и сами гласови тог језика немају јасне и чисте мантричке титраје и трептаје усаображене са звезданим јатима, тако да је готово немогуће преко енглеског језика општити по Вертикали.
За разлику од енглеског језика, чије речи вуку надоле и саме се од себе урушавају у унутарњу празнину НеБића, србски је језик отворен према звезданим јатима, према ПраВасељени, и речи се саме од себе вазносе пут Светлосног Бића.
Идемо даље са језичким упоређивањима!
Енглески језик допире до петога ступња Божанског Успињања, и ту застаје и, распршује се у светлосне мрље, док србски језик прелази девети ступањ и, на тренутке, допире, штавише, и до десетога ступња, а то значи, да јасно изговорене србске речи допиру и до Божанскога Стварања, са јасним светлосним сликама!
Будући да србски језик прелази, као што рекох, девети ступањ, а испод деветог је осми илити каузални, односно, узрочно-последични ступањ, то значи, да преко Бића Србскога Језика може изравно да се утиче на Карму илити Усудбу, како унапред тако и уназад, како по Хоризонтали тако и по Вертикали.
Они који причају да су Срби изгубили медијски рат јесу они који обитавају у опсенама и омајама овога света, јер њихова знања не прелазе пети ступањ Божанског Узрастања, будући да су оптерећени лажним знањима европског позитивизма и материјализма, тако да ствари и појаве не могу да сагледавају у светлу нових духовних наука, а те науке су усаглашене са појачаним светлосним дејством из Језгра ПраВасељене.
Они који причају да су Срби изгубили медијски рат, посматрају свет из бунара, из жабље перспективе, будући да за њих постоји само свет Хоризонтале, јер нису у Духу узрасли, нису следили Вертикалу, тако да не могу да сагледају појаве и ствари са Пропланка Светлости илити из божанске перспективе орла.
И сами Западњаци знају да никада, против Срба, не могу да добију ниједан медијски рат, зато што је србски језик, у вишим духовним сферама, неупоредиво снажнији и моћнији од енглеског језика!
Они то знају, и стога су тако узнемирени и разјарени, љути и бесни до пуцања, па зато на све могуће начине покушавају да Србе одврате од Божанског Језика, јер знају, заиста знају, да ће тек тада, кад Србе одвоје од Бића Србскога Језика, успети и да, умно и духовно, заувек поробе Србство!
Западњаци знају, заиста знају, да се све њихове медијске битке противу Србства завршавају на Обзорју, а то значи, да на кратко само, својим ин-форма-ци-јама, успевају да покрију Планету, а потом се те ин-форма-ци-је распрше у судару са Бићем Времена, које је друго име за Вертикалу, и губе се, сасма ишчиле, у НеБићу, у Ништавилу Нигдине.
Отуда греше сви они србски интелектуалци и академици који Истину-о-Србима преводе на енглески или неки ини западни језик!
Ако су већ вољни и расположени да србске књиге преводе, онда нека их изображавају на језицима Вертикале, језицима који су усаображени са Бићем Србскога Језика, на језицима светлосних титраја и трептаја.
Светлопис србскога језика путује далеким световима, допирући, гле, и до најудаљенијих звезданих јата!
Рајица Марковић: РЕЧ ИСТИНСКУ РЕЦИ…
8 новембар 2012, СРБски ФБРепортер
Пише: Рајица Марковић
РЕЧ ИСТИНСКУ РЕЦИ
На темељу жртве рукама џелата кула срама расте у небеса такла
Каиновим путем неправедних плата безбожничка руља граби путем пакла
Ругачи се ругају, горде фарисеји, тражено слепоћом дозива трагаче
Саможивљем зверским, пут распећа опет Сина Божјег воде, сужњи иловаче
У свом кругу мноштво грешном жељом служи кружењу свеопштем
Ко праведност тражи по Христовој речи од зидара бива гоњен и изопштен
Амбиције мањак шкодљив за џелата из згажене правде коме стиже плата
Од познања моћи к знању убијања пут вијугав иде нељудског змијања
Колебања крај је, ниси или јеси, кад те зло задахне и по свом удеси
Реч истинску реци, докажи да јеси, победа над грехом у себи и свету на Крсту
НИНИЋ: Зорана Марковић штитила функционере, тврди Одбор…
Зорана Марковић штитила функционере, тврди Одбор
Тражење два службена стана од Владе, нарушавање односа са међународним институцијама и организацијама, неспровођење конкурса за избор заменика директора Агенције, непокретање поступака против функционера које је иницирао Одбор Агенције, непопуњавање начелничког места за контролу финансијских извештаја странака у изборној години, необјављивање зборника праксе Агенције, промовисање правилника о дуплим функцијама који није био усвојен, ускраћивање простора за рад и минизирање улоге Одбора Агенције – разлози су због којих је покренут поступак за разрешење директорке Агенције за борбу против корупције Зоране Марковић, открива Пиштаљка.
Одбор Агенције за борбу против корупције је на седници одржаној 16.10.2012. године у просторијама Факултета политичких наука у Београду једногласно усвојио текст закључка о покретању поступка за утврђивање да ли постоје разлози за разрешење директорке.
Претходно је на другој ванредној седници Одбора одржаној 11.10.2012. године усвојен предлог да се покрене поступак против Марковић, уз обавезу да стручна служба Одбора формулише разлоге за покретање поступка који ће потом бити садржани у закључку. Седници одбора која је одржана 11.10.2012. године присуствовали су чланови Одбора Агенције: проф.др Зоран Стојиљковић, Златко Минић, Милева Гајиновић, проф. др Радмила Васић, Злата Ђорђевић, проф. др Бранко Лубарда и др Слободан Бељански.
„Сви присутни чланови Одбора изнели су своје мишљење о одговорности директорке Агенције за стање настало писањем медија о додели станова Агенцији, о чему је било речи на претходној седници Одбора, а што је покренуло низ других питања везаних за незадовољство чланова Одбора радом директорке Агенције“, наводи се у записнику са седнице Одбора. У записнику пише и да је сагласност за усвајање предлога о покретању поступка против Зоране Марковић дао и члан Одбора проф. др Чедомир Чупић, након што га је о садржају дискусије телефоном (за време трајања седнице) обавестио председник Одбора Зоран Стојиљковић.
Према тумачењу стручњака за радно право и члана Одбора Агенције професора Бранка Лубарде, Марковић неће моћи да се жали, нити ће моћи да покрене управни спор уколико Одбор одлучи да је разреши са функције.
На седници од 11.10.2012. године Лубарда је објаснио „да чињеница да се директор Агенције бира указује на то да је у питању функционер, а не државни службеник на положају, и да са тог становишта нема право на жалбу“. Лубарда каже да процедура подразумева да се директорки достави закључак о покретању поступка за разрешење на који има право да се изјасни, након чега Одбор доноси одлуку „против које није допуштена жалба“. Он сматра да Зорана Марковић нема право ни на покретање управног спора „из разлога што није у питању државни службеник на положају него функционер“, а према истом тумачењу она неће моћи ни да покрене радни спор. „Када су у питању функционери, ради се о политичкој одговорности“, рекао је Лубарда.
С друге стране, Зорана Марковић је у медијима изјавила да „нема разлога да мирно чека никакву смену“, а на питање новинара Политике шта ако је ипак смене она је одговорила: „Постоји законски пут за оспоравање такве одлуке“.
Одбор Агенције за борбу против корупције оставио рок од 15 дана како би Марковићева могла да се изјасни о разлозима који су за њену смену наведени у закључку тог тела. Планирано је да Одбор Агенције 9. новембра саслуша изјашњење директорке, да би након тога могао да донесе коначну одлуку о њеном разрешењу.
Пиштаљка у целости објављује текст Закључка који је Одбор Агенције за борбу против корупције једногласно усвојио на својој шеснаестој седници 16.10.2012. године.
I Покреће се поступак за утврђивање да ли постоје разлози за разрешење директорке Агенције за борбу против корупције Зоране Марковић због основане сумње да је:
1. Нарушила рад Агенције и то:
а) на тај начин што је, претходно не обавештавајући о томе Одбор, у име Агенције потписала и поднела закључак Влади Републике Србије да се Агенцији доделе станови ради решавања стамбених потреба применом одредаба Уредбе о решавању стамбених потреба изабраних, постављених и запослених лица код корисника средстава у државној својини, која има коруптивни потенцијал јер омогућава доделу станова и функционерима и уместо да покрене иницијативу за измену Уредбе, она ју је примењивала и при томе одбила да се на јасан начин унапред изузме из конкуренције за доделу стана
б) нарушавањем одоса са представницима међународних институција и организација
2. повредила одредбе чл. 21. Закона о Агенцији за борбу против корупције необјављивањем јавног конкурса за избор заменика директора Агенције за борбу против корупције
3. несавесно вршила функцију и то:
а) непоступањем по иницијативама чланова Одбора за покретање поступака против функционера за утврђивање повреде Закона о Агенцији за борбу против корупције
б) непопуњавањем радног места начелника Службе за контролу финансирања политичких субјеката и систематизованих радних места у овој служби у изборној години када се Агенција налази пред великим тестом примене Закона о финансирању политичких активности
в) непоступањем по иницијативи чланова Одбора да предузме мере ради објављивања зборника праксе у вези са радом Агенције који би био у функцији превенције повреда Закона о Агенцији за борбу против корупције
г) објављивањем на веб сајту Агенције Правилника о утврђивању јавних функција, послова и делатности које функционери могу да обављају без сагласности Агенције, као и његовим јавним промовисањем путем медија и на едукативним семинарима за функционере пре ступања на снагу Правилника, а без претходно прибављеног мишљења Одбора Агенције, чиме су функционери у јавности доведени у заблуду у погледу могућности истовременог обављања одређених функција
д) необезбеђивањем одговарајућих просторија за рад Одбора, чиме је Одбору знатно отежано остваривање његових законских надлежности и минимизирањем улоге Одобра.
II Зорани Марковић оставља се рок од 15 дана од дана достављања овог закључка да се изјасни о предлогу за разрешење.
ПРИЛОЗИ:
Записник са друге ванредне седнице Одбора од 11. октобра (страна 1, страна 2)
Записник са шеснаесете седнице Одбора од 16. октобра (страна 1, страна 2, страна 3)
Ознаке:
агенција за борбу против корупције, зорана марковић
Везани чланци:
-
Тужилаштво и Агенција да испитају рад Фонда за развој Пиштаљка захтева од тужилаштва и Агенције за борбу против корупције да испитају рад Фонда за развој и осуђује претње које јој је због објављивања информација о том фонду упутио министар одбране Драган Шутановац -
Питања за Агенцију и министра Шутановца Ако министар Драган Шутановац и поготово надлежни у Агенцији за борбу против корупције не одговоре на питања која се сама намећу и то ће бити одговор свима који се питају да ли институције система служе да откривају или да прикривају корупцију -
Пријава против Драгана Шутановца Сарадник Пиштаљке Иван Нинић и главни и одговорни уредник портала Владимир Радомировић поднели су Агенцији за борбу против корупције пријаву против Драгана Шутановца због градње у Скерлићевој 20 -
„Пашњак прве класе“ за 1.500.000 € Пре него што су почели градњу луксузне зграде, Драган Шутановац, његова супруга Марија и још девет инвеститора купили су „пашњак прве класе“ и три стана у Скерлићевој 20 за милион и по евра, показује документација до које је дошла Пиштаљка -
Министарство купило 2.616 књига од министрове фирме Министарство културе купило је средином ове године укупно 2.616 књига, односно 24 наслова, од предузећа Стубови културе-Време књиге чији је власник био тадашњи министар Предраг Марковић -
Агенција: Директори здравствених установа носиоци корупције Агенција за борбу против корупције као пример могућих злоупотреба у области јавних набавки у здравству помиње реконструкције болница у Србији и реконструкцију четири клиничка центра -
Нема узбуњивања без независних институција и слободних медија У Србији је опште познато да је страх од последица тек други разлог због кога људи не говоре о корупцији; најважнији разлог је уверење да нико ништа неће урадити, пише британски стручњак Пол Стивенсон -
Кривична пријава против Шутановца Агенција за борбу против корупције поднела је 8. августа Првом основном јавном тужилаштву у Београду кривичну пријаву против Драгана Шутановца, бившег министра одбране, што није пријавио имовину -
Пиштаљка ради посао Агенције за борбу против корупције Да је било до Агенције, ствар би се вероватно завршила као и много пута раније када је Пиштаљка откривала и документовала прекршаје других високих функционера из власти -
Изговори и обмане Зоране Марковић Биће занимљиво гледати да ли ће се и када Агенција за борбу против корупције и њена директорка позабавити доказима које Пиштаљка пружа јавности о највишим државним функционерима актуелне власти. Који ће сад изговор имати? -
РТС: Законом до сузбијања корупције Сузбијање корупције у Србији није могуће без законске заштите инсајдера. „Заштиту као узбуњивач у поступку ће добити онај ко пружи информације које зовемо инсајдерске и ко у доброј вери пријави оно што зовемо коруптивно понашање“, изјавила Зорана Марковић о будућем правилнику -
Како заштитити дуваче у пиштаљку До краја маја Агенција за борбу против корупције направиће нацрт Правилника о заштити узбуњивача, рекла директорка Агенције Зорана Марковић на округлом столу Пиштаљке. У међувремену, безбедносне службе распитују се о сараднику Пиштаљке Ивану Нинићу -
Директор Института за онкологију јачи од Агенције На допис Агенције за борбу против корупције да Бојану Бокоров треба да премести на друго радно место како не би трпела штетне последице, директор Института за онкологију Војводине Душан Јовановић одговорио да то неће урадити. Агенција затим практично одустала од свог захтева да један од најпознатијих узбуњивача буде заштићен -
Бојана Бокоров: Како сам ја то заштићена? Променили су ми радно-правни статус, па ми није јасно на који сам начин заштићена, односно на који су они начин санкционисани, наводи узбуњивач др Бојана Бокоров у отвореном писму директорки Агенције за борбу против корупције -
Тежина Тадићевих обећања Предизборна обећања су налик онима која се дају у ковитлацу љубавне страсти. Памте их само наивни. Борис Тадић очигледно није рачунао да ће се неко усудити да објави да неко ко није његов политички опонент, већ напротив близак сарадник и кум, јесте „недостижни милионер“ -
Шта сваки узбуњивач треба да зна За првих годину дана, од када је на снази Правилник о заштити лица које пријави сумњу на корупцију, од Агенцијe за борбу против корупције су 24 лица затражила заштиту од одмазде. Које механизме Агенција користи да би спречила одмазду?
Poll: 59% would choose Kosovo over EU
BELGRADE — If Serbs voted in a referendum that would ask them to „choose between Kosovo and the EU“, about two thirds would choose to keep Kosovo within Serbia.
At the same time, 27 percent said they would rather see the country join the EU.
The B92/Strategic Marketing poll included 1,002 respondents.
Broken down by partisan affiliation, the data showed that as many as 78 percent of the ruling Serb Progressives (SNS) – the country’s largest party – would choose Kosovo, while 14 percent would go for Serbia’s EU membership.
77 percent of voters of the ruling Socialists care more about Kosovo than about the EU, which would be the choice of only nine percent of those who support the party led by PM Ivica Dačić.
This is followed by the opposition Democratic Party of Serbia (DSS) with 65 and 24 percent respectively – despite the fact that this party is considered to be among the strongest opponents of EU integrations.
On the other hand, although the ruling coalition places those integrations high on the list of priorities, it appears that this enthusiasm is not shared by a majority of its voters.
As for those who support Serbia’s EU membership over her claim on Kosovo, 74 percent of the opposition Liberal Democratic Party (LDP) voters would choose the former, while only eight percent the latter option.
46 percent of those who choose to vote for the opposition Democratic Party (DS) would also vote in favor of Kosovo in a referendum, while 43 percent would favor the EU.
——————————————————————————————-
http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2012&mm=11&dd=08&nav_id=83069
Србија у Њуз-нету
Весна Веизовић
СРБИЈА У ЊУЗ-НЕТУ…
8 новембар 2012, СРБски ФБРепортер
Пише: Весна Веизовић
Недавно чух разговор две комшинице , причају о деци. Једној син следеће године треба да заврши средњу ал`, вели она неће ништа даље да упише, а и добро је, у поверењу шапуће овој другој, ионако не зна од чега би га школовала. Али каже да му „уплати возачки“ то мора, обећали су му још кад је имао десет година. То му поклон за осамнести.
Ова друга маше главом немоћна па упита, од чега ћете знаш ли колко је сада возачки, што нисте видели док је ово још јефтиније па на рате. Прва комшиница, мама, уздахну па каже, „продаћемо једног југића. Ионако нам не требају два, оног старијег 89-о . И Миле ће узети кредит , па ћемо некако навући“ . Сасвим случајно присуствовах овој, већ уобичајеној смиреној србској беди . Помирењу са судбином и не очекивањем нечег бољег.
Јутрос упалих рачунар , видим на шаљивом порталу Њуза вест са насловом : Продао кола да плати возачки испит. Донекле , звучало би смешно да није истина.И да баш пар дана раније нисам , онако мало воајерски присуствовала потпуно истом , али истинитом разговору.
Портал који нас је свремена на време умео нашалити неком вести у последње време делује малтене пророчки и реалнији од осталих озбиљних и „истинитих“ портала који нас снедбевају дневним, углавном дезинформацијама.
Наиме, повод за овај пример који дадох је јучерашња вест ударна вест са свих портала, оних озбиљних, а која је у најмању руку звучала као да је са Њуза.
„Официр МУП-а покушао да убије председника“.
Како наводе, већ од раније познати високи официр полиције( баш чудно) је службеним колима неколико пута пресецао колону председника Србије Томислава Николића. Инцидент се догодио на путу за Бајчетину, а атентатор је идентификован као начелник управе саобраћајне полиције Драгиша Симић, који како каже- мало се шалио.
Од свега је најбитније да се Николић није уплашио и да има потпуно поверење у полицију . Исту ону коју је само два дана раније оптужио да ради против њега , третирајући га као каквог кримоса јер се дрзнула да њему и Вучићу прислушкује телефон, покушавајући да сазна куда се ко од њих креће, могуће да би се касније мало шалили са њима улетајући у председничку колону. Да иронији свега ту не буде ту крај, огласили су се и бивши страначки партнери садашњег председника са доста вероватном теоријом.
Односно радикали тврде да су од њима блиских извора БИЕ , сазнали разлог прислушкивања поменутих телефона.Наиме, криминалистичка полиција је прислушкивала телефоне „обрађиваних“ лица против којих се води некаква истрага поводом њихових криминалних активности. Е сада , обзиром да се до одређених доказа долази проширивањем истраге, у овом случају прислушкивањем телефона лица која сарађују са субјектима који се обрађују, тако се дошло и до председниковог телефона.
Међутим, како наводе радикали, пошто је БИА технички опремљена да штити државне функционере , тако је дошло до све ове Њуз збрке. Но, неискусни Николић је сам себи ускочио у торбу и закувао чорбу, таман да прослави сто дана владе.
По истом принципу који су и претходни, па и они пре њих, и тако уназад од кад се медији користе у те сврхе, замајавали народ неком баналном вешћу, попут овог прислушкивања и атентатора који се мало шалио са председником, желећи да сакрију своје лисичије трагове иза снега , само су открили своју слабост и упетљали се у глупост. Сумњам да атентат на председника може бити битнија вест од отцепљења наше земље, ипак Космет је незамењив, тако да овај јалови покушај , неће скренути пажњу са оног што нас заиста интересује.
Али како све иде ко да се неко шали са нама, мада је нама најмање до шале, тако ће се ова шала држава и наставити ко по сценарију Њуза.Са ким је председник ћаскао кад је доспео у булу да му криминалистичка полиција прислушкује телефон, вероватно ћемо прочитати у неком таблоиду, ако радикали не буду изградили боље односе са пријатељима из БИЕ да нас обавесте и осталим појединостима.
Ни то више није тако страшно , није неуобичајено да власт сарађује са криминалцима, бар у Србији нема неке разлике између криминалца и политичара. Шта више, може се рећи да су најећи криминалци политичари. Сарађивати са Даганом Ђиласом, на пример, је врло опасније него сарађивати са највећим криминалцем у држави, ако има већи од њега. Стога, са ким год да је председник ћаскао мањи је злочин него сарадња са наранџастом поморанџом.
Али , да ни овде није крај, данас се појављује још једна невероватна вест. Полиција је изгубила налог за прислушкивање Вучића и Стефановића. Ово је сада већ једна врло озбиљна ситуација. Тренутак када напредњаци треба да се запитају ко њих ту сме да завитлава, док они завитлавају целу Србију.
Циркус наставља своју турнеју , аферу Балканског шпијуна , недоличну и патетичну жалопојку председника који се пожалио својим грађанима да га прислушкује сопствена полиција у коју он има пуно поверење иако покушава да га убије.
Нема везе што су јутрос Срби на окупираним територијама опет дигли барикаде, што српска полиција хапси Србе патриоте који су бранили своју земљу од окупатора. Нема везе што овог јутра милион људи није имало четрдесет пет динара да купи својој деци хлеб, нити што пензионери више ни у контењеру не могу да нађу храну, јер нема ко да је баци. Није битно ни то што Дачић одлази на други састанак са Тачијем , кога министарка енергетике назива премијером Косова, да унапреди однос „две суверене земље“ и помири „две суверене владе“. Такође није битно ни што смо постали заморци пругастог неба, генетски модификоване хране , што све више деце обелева од рака, што бела куга узима маха, што нам је одузето право на лечење, на живот, на достојанство, нема везе што постајемо животиње и што се народ претвара у неартикулисану гомилу зомбија гладних хлеба.
Али тако је то када на власт преузме гомила полуинтелектуалаца . „Полунаука“, пише Достојевски, „најстрашнији бич човечанства, гора је од епидемије, глади и рата“.
Да ли постоји горе од овог данас, горе и од глади, рата и епидемије? Или смо постали неуништиви , баш као зомбији, до те мере спремни да истрпимо да јасно видимо како нас завитлавају , понижавају , сваки пут мислећи да је немогуће да се може више од тога .
Смејемо се вестима са Њуза , иако смо потпуно свесни да то није никаква изврнута истина и да то није шала, већ реалност, садашњица . Чак ни Њуз екипа не може да смислу толику бизарну вест какву је ова власт спремна да спроведе у делу.
