Македонска полиција није дозволила делегацији Покрета „Образ“ да пређе границу и присуствују обележавању годишњице Кумановске битке. Делегација тог Покрета задржана је око сат времена на граници са Македонијом, а онда им је уручено решење којим им се забрањује улазак у Македонију на 24 сата.

28.10.2012. ФБР

Функционер  Покрета „Образ“ Дамир Грбић каже за редакцију Српски националисти да су два аутомобила са представницима Образа без проблема прошли границу са српске стране.

– Нашу границу смо прошли нормално и без већег задржавања, али су проблеми настали са друге стране.  У образложењу одлуке стоји да македонска полиција верује да разлози које смо навели да желимо да уђемо у БЈРМ нису истинити и да нам се због тога забрањује улазак. Међутим, нити нас је ко од македонских полицајца питао за намере, нити видим логику у забрани од 24 сата. Јасно је да неко није желео да присуствујемо прослави овог великог јубилеја – каже Грбић.

Редакција Српски националисти

Главни јунак је 12-годишњи Србин руског порекла којег су усред бела дана отели и који умало није постао жртва црних трансплантолога у по злу чувеној Жутој кући на северу Албаније, где је било убијено најмање 300 људи, углавном Срба. Многи угледни извори тврде да су њихови органи били продати у иностранству, што је омогућило врхушки терористичке ОВК да се невероватно обогати.

У интервјуу за Глас Русије писац, публициста Саша Миливојев објаснио је како је добио идеју за ову књигу.

Прво и главно питање – шта је основа Ваше књиге, тј. на какав начин сте ступили у контакт и сазнали за страшне доживљаје дванаестогодишњег дечака? 

Као аутор јављам вам се у тренутку који надилази и сам феномен публицистичке актуелности. Дечак из Жуте куће је најшокантнији роман икада објављен у свету и постаће енигма за Трибунал у Хагу. У улози приповедача у роману Дечак сведок  прича приче о Косовском рату, о језивим злочинима злогласне ОВК над киднапованим жртвама, о трговини њиховим виталним органима и о трговини људима, о прогону, силовању, о етничким чишћењима, логорима и тајним затворима, о геноциду и тајним гробницама, у нади да ће једним романом деловати на светску јавност да делује на истрагу Жуте куће и на истрагу високоорганизованог криминала, када су се у ратној јеци кршила правила ратовања.

Читајући Списак несталих и киднапованих лица на Косову и Метохији 1999. године, списак који је објављен на сајту Министарства за Косово и Метохију и на сајту Министарства полиције, дошао сам до информација о ужасним и тужним судбинама жртава. На списку је 1.128 људи. Међу њима је било жена и деце, и свештених лица. Губи им се сваки траг… Материјал за роман сакупљао сам разговарајући са сведоцима, са породицама несталих и киднапованих, разговарајући са припадницима ВЈ и полиције који су се борили са терористичким групама злогласне ОВК. Читао сам Отужнице Тужалаштва за ратне злочине, тумачио их и поредио са причама сведока, разговарао сам и са Албанцима и са окупатоирма и дошао до језивих прича о несталим и киднапованим цивилима. 

До које мере су факти у роману Дечак из Жуте куће плод фикције, а колико одговарају истини?

Романописац увек има право на фикцију, али фикција за тако добар роман ми није била ни потребна, биле су довољне приче из живота, стварност је толико језива. И све сам видео као филм. Поред разговора са сведоцима служио сам се и полицијским извештајима о терористичким нападима на територији КиМ 1998. и 1999. године. Нисам ја измислио Косовски рат, и мене су НАТО бомбардери и Црни орлови гађали бомбама због измишљеног случаја „Рачак“, у ком су наводно Срби масакрирали Албанце, па сам тумачећи догађаје у Косовском рату лоцирао једну гробницу. Полиција и Тужилаштво имају информације о киднапованом аутобусу 1998. у ком су били рудари копа „Белаћевац“. Према информацијама сведока жртве су бачене у бунар на Каљаји.

У предговору, који је посвећен Карли Дел Понте, Ви изражавате своју забринутост да је међународна заједница „гурнула под тепих“ проблеме црне транспантологије на Балкану. Због чега је то, по Вашем мишљењу, тако?

Због чињеница да је скоро цео свет учествовао у Косовском рату и у бомбардовању Србије и Косова и Метохије, чак и филипинске јединице. НАТО је бомбардовао Србе и тако дао подршку Албанцима да протерују и убијају наш народ, и да на територији наше покрајине стварају државу криминала и безакоња, богатством од крађе руда и виталних органа киднапованим цивила. Међутим, ни Албанци ни Срби никада се неће осободити окупатора уколико не буду сарађивали. А кад проблеме црне трансплантологије на Балкану неко жели да „гура под тепих“ то значи да себе или неког штити, од глобалног суда и међународне бруке.

На интернету пишу да сте Ви готово први српски новинар који је ову тему поставио у центар свог рада. Како је дошло до тога? Како сте одлучили да се бавите овом темом?

На интернету пишу све и свашта, али много тога ме везује за Косово. Мајка ми је са Косова, рођена у Приштини, одрастала у Обилићу… С друге стране, неколико је хиљада невиних жртава које вапе за правдом, само у овом рату. Потрешен судбинама несталих и киднапованих лица почео сам да пишем роман, исповест Дечака из Жуте куће. Дечак из Жуте куће се појавио да покаже свету да ми нисмо „најгеноциднији народ на свету“. Ето, инспирисала ме је Карла Дел Понте. Сазнао сам за трагичне судбине жртава и то је било јаче од мене.

Какву улогу у међународној истрази трговине органима може да одигра Тужилаштво Србије?

Тужилаштво Републике Србије мора јавности да открије тајне гробнице, као што су објавили изјаве заштићеног сведока, припадника ОВК: „Извадио сам Србину срце, и даље је куцало“. Та реченица је потресла људе широм планете. Реч је о деветнаестогодишњем младићу, жртви. Откривањем гробница Тужилаштво Србије би доказало геноцид над Србима и да је држава Косово геноцидна творевина, а не Република Српска.

 

Одломак из књиге Дечак из Жуте куће

(…)

Ишли смо према вратима кроз чије ивице су пробијали оштри зраци светлости. Осећао се мирис хлора, чудан мирис, мирис болнице, мирис лекова… Отворише се врата и заслепи нас јако светло из операционе сале. Видео сам лекаре и човека на столу ком су великим и дебелим шприцевима извлачили нешто из тела. Био сам мали и уплашен, нисам знао о чему се ради. Вероватно су извлачили коштану срж, јер се и она трансплантира. Лице жртве нисам видео. Било ми је мука. Видео сам само да је жртва била положена као да лежи у положају мачке, са скупљеним коленима и повијеном кичмом. Зато сумњам на коштану срж. То су радили стручњаци.

„Морамо сачекати да заврше“, рекао је Ћелави. Болело га је дупе што сам се ја плакао. Могао је да ме пусти да је хтео.

„Јако се бојим! Бојим се. Да ли ће ме убити? Немојте ме убити! Немојте!“ – молио сам у сузама.

„Зачепи!“ – ућутао сам кад ми је прислонио пишотљ у слепоочницу и тресао се од страха и хладноће. Ноге су ми подрхтавале. Зуби су звецкали о зубе колико је било хладно. Седели смо у једном ћошку и чекали да заврше. Лекари нису били у оним класичним болничким мантилима. Имали су само гумене рукавице и повезане гумене кецеље око струка, све у болничкој светло зеленој боји. Сећам се патоса на ком још увек молим у сузама, окружен разбацаним шприцевима и празним пластичним боцама, као и газама, натопљеним крвљу. Сто за операцију је био огроман.

(…)

То није била луксузно опремљена операциона сала, у њој су се налазиле само најнеопходније ствари, инструменти и апарати. Жртву којој су највероватније вадили коштану срж су искасапили, пребацили на колица и изнели је из просторије. Довели су полумртвог човека ког сам видео у затворској ћелији пролазећи ходником. Био је сав жут, у ранама, као леш, само је бунцао. Дали су му анезтезију. Журили су јако, ставили маске на лице, припремили посуде. Жртви су закачили неки апарат, вероватно апарат за усисавање крви (сукција). Почео сам да се губим и да их видим у магли. Улазе још двојица. Тројица…

(…)

Дуго сам чекао у дрхтавици. Видео сам Носатог како пакује орган. Малаксао сам, пробијао ме је неки хладан зној…

Прате ме ужасне слике. Имам тешке трауме. Гледао сам како тестером секу леш. Кад су жртву умотали у чаршав, и тако са чаршавом у дебели најлон, Бркати је отворио врата и жвижнуо. Долазе неколико младића и износе раскомадан леш. Уплашио сам се да сам ја следећи који ће бити положен на сто, али сам ћутао плашећи се Ћелавог, држао је уперен пиштољ према мени.

Дошле су неке жене и почеле да чисте сто, да прскају са неким хемикалијама. Један доктор је био средње висине, средњих година и дебео. Имао је избачен стомак, румен у образима, густих црних обрва и бркова, и страшног погледа. Други је био виши, мршавији, бледуњав у лицу, са огромним бабурастим носем. Причали су са Ћелавим. Ту су била медицинска браћа и сестре. Имам утисак да их је у тој проклетој кући било чак и педесеторо, који су радили на крађи људских органа. Сећам се једног црнца и једног брадоње, муџахедина. Ко зна из којих су све далеких земаља стигли ти добровољци. Трчали су, улазили, излазили, смењивали једни друге…… Анализирали су резултате крви…… Иако тада нисам знао шта је то, сигуран сам да су помињали састојке крви као што су билирубин, хемоглобин, трансаминазе и сл. Нешто су се договарали. Бркати ми је пришао и прстом повукао испод ока. Гледао ми је беоњаче: „Verdhëz “ „Имаш жутицу, п..ка ти материна! Живог ћу те спалити ако си ме заразио!“ – урлао је Ћелави, упирући пиштољ у мене.

„Немојте! Немојте молим вас. Немојте да ме убијете.“

Ударио ме је песницом у главу, разбио ми нос, чупао ме за уши! Носати га је ухватио за руку и почео да ме брани: „Водите га у болницу. Нека га излече, па га вратите“, трудио сам се да разумем оно што су причали. Живели смо заједно и учили језике једни од других.

Пошто су ми функције органа биле ослабљене због акутног хепатитиса и жутице, хтели су прво да ме залече, а тек онда да ми ваде органе.Тада сам напустио ту проклету кућу, са газом на носу, носећи са собом страх од смрти. Страха сам се мало ослободио тек након девет година и онда почео да причам о томе. Али и даље боли, јако. Кажу: „Време лечи све.“ – Време ништа не лечи. Време разара. Оно је крвник. У мени је сада рушевина, прашњава и затрпана.

Гост 21. издања емисије “Од А до Ш” је председник Српског националног већа (СНВ) северног Косова др Милан Ивановић.

10:00 Витез Отаџбине

ЕУЛЕКС ЈЕ УХАПСИО НЕКОГ У КМ , НАРОД СЕ СКУПЉА ИСПРЕД СУДА!!!

13:56 КИМ РАДИО: На прелазу Јариње ухапшен Србин из Косовске Митровице због кривичног дела почињеног 2001. године. Неколико стотина Срба окупило се у северној Косовској Митровици због још једног хапшења које, како су рекли, има за циљ да покаже Србима на КиМ да граница са централном Србијом функционише.

Еулекс полиција ухапсила је јутрос Србина из северне Косовске Митровице на административном прелазу Јариње, преноси агенција Бета. Према незваничним информацијама ухапшен је И. Р, возач у косовскомитровичком округу због „кривичног дела почињеног 2001. године“.

Адвокат Љубомир Пантовић изјавио је да ће он остати у притвору до сутра, с обзиром да надлежни суд у Вучитрну не ради недељом. Пантовић је рекао да сумња да је ухапшени починио кривично дело које му се ставља на терет и нагласио да је дело застарело чак и ако се докаже супротно.

Одмах након привођења неколико стотина Срба окупило се испред полицијске станице у северној Косовској Митровици. Они су протестовали због још једног хапшења које, како су рекли, има за циљ да покаже Србима на Косову и Метохији да граница са централном Србијом функционише.

Начелник косовскомитровачког округа и председници четири општине са севера заказали су конференцију за новинаре.

**************************

16:26 Тв Мост

Општине са севера: Хапшење Радуловића је политичке природе

Начелник Косовскомитровачког Округа Раденко Недељковић и председници Општина Косовска Митровица и Звечан, оценили су да је хапшење Ивана Радуловића , возача начелника Округа у Косовској Митровици политичке природе и да има за циљ да заплаши преостале Србе који живе у овом делу Покрајине.

Радуловићу је одређено полицијско задржавање од 24 часа а ухапшен је јутрос на прелазу Јариње у колима којима смо пошли на службени пут, рекао је на конференцији за новинаре у Канцеларији за Косово и Метохију Раденко Недељковић.

Он је додао да на административном прелази нису добили објашњење због којег је Радуловић лишен слободе и да су тек после неколико сати и пребацивања у полицијску станицу у северну Косовску Митровицу сазнали да му се на терет ставља кривично дело тешка крађа, односно крађа моторног возила 2000. године.

“Све и да је Радуловић починио ово кривично дело, а сигуран сам да није, постоји и апсулутна и релативна застарелост тако да су и јавни тужилац и истражни судија злоупотребили свој службени положај оног тренутка када су издали налог да се Иван Радуловић задржи и притвор 24 сата”,  рекао је Недељковић и додао да је „Радуловић спреман да пред било којим органима одбарни своју невиност.
Недељковић је мишљења да је ово почетак прогона људи који раде и институцијама Републике Србије.

“Ово је почетак застрашивања, психолошко пропагандни рат чији је сценарио већ виђен у Босни и Херцеговини и Хрватској, а сада се спроводи на КиМ. Према мојим сазнањима постоји списак од пет хиљада људи који ће доживети исту или сличну судбину коју је данас доживео Иван Радуловић”, рекао је начелник Косовскомитровичког округа.

Он је додао да је ово јасна порука која се шаље Србима на Косову и Метохији да нису добродошли, да дигну руке од борбе за Косово и Метохију и да почну да се исељавају, али и порука инстутуцијама државе Србије да нису добродошле и да не треба да постоје на овим просторима”, рекао је Недељковић.

Недељковић и јасно поручио Еулексу да „ ако мисле да ћемо мирно да стојими и мирно идемо на административне прелазе да би нас они хапсили, онда су у заблуди“.

Начелник Косовскомитровичког округа позвао је грађане да покажу мудрост и безбедносну културу изражавајући наду да ће ово бити последње хапшење на административним прелазима, с обзиром да се ради о политичком хапшењу.

“Хапшење Ивана Радуловића показује да Међународна заједница и Албанци имају некакве своје тајне спискове за хапшење Срба на северу Покрајине, а све са циљем да се изврши притисак на српски народ како би или прихватили инситуције тзв. Републике Косово или се под том присилом иселили са Косова и Метохије – рекао је председник општине Косовска Митровица Крстимир Пантић.

“Ово је био покушај да се изазове акција грађана како би дошло до сукоба уочи доласка Хилари Клинтон и Кетрин Ештон у Београд и како би се Срби још једном приказали као реметилачки фактор, ексатремисти и криминалци и то буде повод да се од Београда још једном затражи да укине своје институција на северу Космета и да пристане на тзв. независност Косова и Метохије”,  каже Пантић.

Он је поручио Албанцима и Међународној заједници да „ми никада нећемо пристати да живимо у независном Косову и да наше стрпљење има своје границе“.

Своје незадовољство понашањем Еулекса исказао је и председник општине Звечан Драгиша Миловић који је тим поводом послао и поруку Влади Републике Србије.

“Општине Звечан неће дати ни једно лице које ће учествовати у имплементацији споразума које је постигао Борко Стефановић јер нас на то обавезује референдум из фебруара месеца ове године, скупштинске одлуке наше четири општине и ово што се данас десило Ивану Радуловићу, а сутра неком од нас. Не желимо и нећемо учествовати у имплементацију оних споразума који ће направити границу там о где је никада није било”, рекао је Миловић.

Он је додао да ће одборници општина на северу Космета, заједно са грађанима одлучити како даље да наступају и поступају.

Припадници ЕУЛЕКС полиције ухапсили су јутрос Ивана Радуловића а његов адвокат Љубомир Пантовић је агенцији Бета рекао да  ће он остати у притвору до сутра, с обзиром да надлежни суд у Вучитрну не ради недељом.

**************************

28.10.2012 КиМ радио

Наставља се штрајк бивших радника Министарства за КиМ

Осам радника бившег Министарства за Косово и Метохију и даље блокира у Грачаници зграду Косовског округа и одељења две високошколске установе.

Радници траже стално запослење, одбијајући уговоре о делу понуђене из Канцеларије за Косово и Метохију. Седам дана у Грачаници траје штрајк групе радника бившег Министарства за Косово и Метохију.

Штрајкачи су блокирали зграду у којој су службе Владе Србије.

„Мислимо да би био ред да као радници Министарства за Косову и Метохију за које смо радили четири године добијемо решење за стално“, каже Ненад Недељковић.

У Канцеларији за Косово и Метохију у Београду кажу да је за пријем у стални радни однос потребно расписати конкурс. Помоћник директора Канцеларије за КиМ Александар Стојановић каже да Канцеларија за КиМ нема одлуку о максималном броју запослених у органима државне управе и да не може да разматрају тај захтев. Док одлука о броју радних места Канцеларије не буде донета штрајкачима у Грачаници је понуђено друго решење.

„Нашли смо решење да им преко Општине Косово Поље понудимо уговор о делу на период од три месеца. У том периоду ми можемо да организујемо јавни конкурс и да им омогућимо да буду запослени на неодређено време. Све остало не би било прописано законом“, каже Стојановић.

Штрајкачи кажу да су им понуђени уговори од 22. октобра.

„А ми смо овде претходно два месеца радили нормално, с тим што нас нико није обавестио да не радимо, и за то нисмо добили надокнаду“, каже Ненад Недељковић.

Александар Стојановић каже да све што је покривено уговорним односом, уговором о делу биће исплаћено, а за шта нема основа за исплату месечне надокнаде неће се исплатити.

Штрајкачи су прве уговоре о делу добили преко општине Косово Поље пре четири године.

„Две године и четири месеца нисмо потписали никакве уговоре. И ми не знамо како су нам престали, да ли су нам престали и зашто не примамо плату“, каже Недељковић.

Штрајкачи помињу и штрајк глађу. А док не прихвате уговоре или док им не буде понуђено друго решење у блокади су канцеларије Косовског округа, бившег Координационог центра и просторије Филозофског факултетата и Више економске школе.

******************************

 

КУМАНОВО- На брду Зебрњак, код Куманова интонирањем српске и македонске химне, данас је почело свечано обележавање стогодишњице од почетка Првог балканског рата и ослобађања од Отоманске империје.

28.10.2012. правда.рс

Свечаности присуствује председник Србије Томислав Николић, који предводи јавну делегацију у којој су и премијер Ивица Дачић, министар правде Никола Селаковић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал потпуковник Љубиша Диковић, саветник председника Србије Марко Ђурић, као и представници Скупштине Србије Александар Чотрић и Милорад Стошић.

Председник Србије Томислав Николић рекао је данас да је обележавање Кумановске битке порука мира и сећање на цивилизацијски преокрет Балкана, Европе и света.
Николић је на свечаности поводом обележавања стогодишњице Кумановске битке, рекао да данас са Зебрњака, места које нас спаја, Србија и Македонија шаљу поруку мира, сарадње и разумевања региону и целом свету.
Обележавању присуствују и председник Републике Српске Милорад Додик и председник Нове српске демократије из Црне Горе Андрија Мандић.
Делегација Србије је код Споменика победе српске војске на брду Зебрњак положила венце у част јунака страдалих у борби за слободу балканских народа.
Организатор државне церемоније је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, а ловорове венце, како је најављено, положиће и представници Владе Македоније као и представници бројних удружења грађана.
На Зебрњаку се вијоре српска и македонска застава, а окупљени грађани пристигли су организовано аутобусима из Србије, Црне Горе, Македоније, Републике Српске ….
Грађани носе заставе Србије, Македоније и Европске Уније.
После полагања венаца, грађанима се обратио председник Србије, а потом је одржана и свечана академије и сценска представа „Ослобођени Балкан“, по тексту Милована Витезовића и у режији Јована Ристића.
Драмско сценска представа у којој су глумци Ирфан Менсур, Михајло Јанкетић, Драган Вујић, Иван Јефтовић и други, представила је договоре тадашњег српског руководства, уочи Кумановске битке.
Најзначајнија битка Првог балканског рата одиграла се у Кумановској долини 23. и 24. октобра 1912. године, а српска војска победила је тада надмоћније трупе Отоманске империје и после више од пет векова донела слободу старим средњовековним српским областима.

*******************

ФБ страница Srpska Zajednica U Makedoniji

 

Србија мора да поврати достојанство!

Једно песничко промишљање
о Србству и о Србији

Драган Симовић

Пре свега другог, Србија мора да поврати достојанство.
Достојанство, самопоштовање и самосвесност!
Кад Србија поврати достојанство, самопоштовање и
самосвесност, све друго ће се решавати и остваривати у
ходу.
Почетак свих почетака, на путу повратка Србије међу
словесне и освешћене народе, јесте поновно узношење
достојанства.
Последица пада Србије на свим пољима бивствовања
јесте губитак достојанства.
Када је Србија изгубила достојанство, самопоштовање
и самосвесност, тада су србска кола и окренула
низбрдо, и слетела у провалију.
Нема културног, образовног, васпитног, друштвеног и
привредног напретка без повратка достојанства.
Доста је оних надобудних, несловесних и
неосвешћених интелектуалаца, који умишљају да би
Србија требало најпре економски, односно привредно,
да се опорави, па да тек потом дејствује на изградњи и
повраћају достојанства и самопоштовања.
То су површна и лажна знања западних позитивиста
и материјалиста, она знања која човека своде на
политичку животињу, она знања која сем плотског не
виде ништа друго у човеку.

Човек је, пре свега, духовно илити божанско биће и
битије, а све друго је подређено овоме.
Човек као божанско биће и битије најпре мора да види
смисао, да би могао да чини подвиге.
А подвига нема без смисла, а смисао је увек и вазда
божански смисао!
Песнички речено, човек мора најпре да буде свестан за
шта се жртвује, да би могао заистински да се жртвује!
Нема ни подвига ни жртве, ако човек не види смисао,
ако не зна за кога се, и ради чега се, и зашта се, чине и
подвизи и жртве!
Један је посвећени песник рекао, да на путу сазнања
и знања мора да буде уочљива и јасно видљива
вертикала.
Без вертикале, без божанске осе, а то су само друга
имена за етику и морал, човек се брзо погорди и пада
под утицаје бесова илити демона.
Свако знање без вертикале, без божанске етике, чини
човека веома опасним и погубним по свеколико
окружење.
По свеколико окружење, како друштвено тако и
природно!
Ми се у овоме времену управо и срећемо са таквим
ентитетима, са хуманоидима, са човеколиким утварама,
са менаџерима западних центара моћи, који су највећи
проповедници и заговорници новог светског поретка.
Свако знање без вертикале, у овоме времену, води
изравно у умно и духовно ропство!

Светским масовним медијима управо и владају такви
хуманоиди, ентитети лажних знања без вертикале и
етике.
Данас више нигде у свету нема слободних медија!
Свим медијима владају, све медије уређују, управо они
лажни интелектуалци чије су мисли давно поробљене!
Данас више нема словесних, освешћених и самосвојних
новинара, оних новинара који негују критичко
мишљење, критички поглед на свет, аналитичку и
синтетичку самобитност!
Оно што данас називамо новинарима јесу обична
пискарала, обични чиновници, илити слугиних слугу
слуге!
Зашто кажем да су они слугиних слугу слуге?
Зато што ти новинари раде за ту и ту медијску кућу;
чији је привидни газда тај и тај; али тај и тај ни сам
није свој газда, већ је и он подређен неком другом;
па је онда и тај други опет покоран неком трећем,
четвртом или петом; и све је ту, дакле, роб до роба,
илити слугинога слуге слуга!
А онај ко је на врху ове земаљске пирамиде, разумљиво
је да је најпонизнији Кнезу Таме!
Што значи, да сва сазнања и знања, да свако учење и
образовање, да сваки овоземаљски пут без вертикале,
без божанске осе, води изравно у умно и духовно
ропство, илити, речено песнички –
води у пространства Таме и Смрти!
Да би Србија повратила достојанство и
самопоштовање, онда би најмање петина Срба требало
да се држи етике и вертикале, најмање петина Срба да
мисли србски, да осећа србски, да говори србски и да
дејствује србски!

Да има србски поглед на свет, да има србску поетику,
да има србски став према животу и смрти, да има
србске визије и, на концу, да има србске духовне моћи!

Речи „демократски цивилизоване госпође“ Медлин Олбрајт – „Disgusting Serbs!“ (одвратни Срби)

На видео снимку испод, на 01 минут и 02 секунде, Медлин Олбрајт виче: „Disgusting Serbs!“ – Одвратни Срби 

****

Госпођо Олбрајт, донео сам Вам на поклон свој филм који сам снимио на Косову

27.10.2012. – Медлин Олбрајт – „Disgusting Serbs!“ (Одвратни Срби)

Како сам постао ратни злочинац

Пише Вацлав Дворжак, аутор филма „Отето Косово“

Постати ратни злочинац је у данашњем свету релативно лако. Довољно је да вас тако означи америчка администрација и тај сте. Најближа станица Хаг са својим судовима. Описаћу вам укратко како сам се у тој ситуацији нашао ја.

Моје ратно злочинаштво је почело сасвим ненападно и невино. Чекао сам дуги ред са интересентима за потпис госпође Олбрајт. Аутограмијада се одржавала на првом спрату палате књига Неолуксор, а ја сам за бившу госпођу државну секретарку владе САД спремио поклон.

Документарни филм „Отето Косово“ са енглеским титлом, као и пар плаката. Обезбеђење ме је додуше упозорило да госпођа Олбрајт потписује само своју књигу, а не неке плакате или фотографије, али са поклоном су ме пустили даље. Заједно са мном су били и моји пријатељи. Са њима сам се управо вратио са путовања по Косову, које је имало за циљ упознавање те српске покрајине.

„Госпођо Олбрајт, донео сам вам на поклон свој филм који сам снимио на Косову.“ Испрва осмех бивше министарке спољних послова, почео је полако да се криви у тренутку када сам извадио плакате. На њима су се налазили само фотографски мотиви из последњих ратова на Балкану. Поред стола где су се књиге потписивале нисам био сам. Било нас је петоро, а плаката такође пет. Замолио сам госпођу Олбрајт да нам уместо књига потпише остала своја дела којима се прославила на Балкану.

На првом плакату су били мотиви из рата у Босни. Подсетили су нас на то како је америчка администрација у Босну довела џихад, и са Ираном координирала наоружавање и снабдевање 4000 муџахедина, којима се у то време био управо завршио „посао“ у Авганистану. Преко 98.000 мртвих, мржња, као и етнички и верски очишћени простори средње Босне су коначан рачун овог рата. Следећи мотив су биле фотографије посечених српских глава, са којима су људи команданта Орића играли по Сребреници фудбал, пре него што је град од муслиманских злочинаца ослободила Војска Републике Српске. То што су САД тада стале на страну исламских фундаменталиста, дело је пре свега госпође Олбрајт, господина Клинтона и његове супруге. Тадашњи амерички амбасадор у Београду, на почетку босанског грађанског рата, вршио је притисак на вођу босанских муслимана Изетбеговића да откаже тек потписани Лисабонски споразум (Кутиљеров план), и тако упропасти мир у Босни на неколико дугих крвавих година. То је било дело тадашње америчке дипломатије.

На другом плакату је била приказана операција Олуја. Том приликом је из Хрватске, са својих вековних огњишта било протерано 220.000 Срба. Етничко чишћење огромних размера. Њени организатори до данас нису кажњени, а Срби на своју имовину не могу да се врате. Госпођа Олбрајт је тада, на тлу Организације УН, одвраћала пажњу тврдњама о масовним убиствима у Сребреници, махала сателитским снимцима на којима су наводно забележене свеже масовне гробнице. Фотографије су до данас наводно тајне. Можда зато, да се госпођа Олбрајт не би додатно бламирала. На означеним местима наиме никакве гробнице нису биле пронађене. Само је у ствари  госпођи Олбрајт  било потребно да на позорници ОУН, пред светом и америчким бирачима оправда припремано бомбардовање положаја војске Срба, за које су босанске Потурице и међународни муслимански авантуристи били кратки. На заборавимо да је тада Осама бин Ладен био амерички савезник, и по свету путовао са пасошем муслиманске државе која се управо рађала у Босни и Херцеговини. Антисрпска пропаганда, измишљене масовне егзекуције цивила у Сребреници итд., требало је да одвуку пажњу од припреманог етничког чишћења у Хрватској односно Крајини и Славонији. Оно је почело месец дана након ослобађања Сребренице под називом Олуја. Операцију је тада стручно припремило и рукводило неколико десетина америчких официра, који су од стране владе САД били привремено пенизионисани како би могли да ступе у службу приватне ратне фирме. Испланирали су и са хрватском војском извршили геноцидни напад на хрватске Србе. По завршетка овог „џоба“, војска Сједињених држава их је опет примила назад на њихове раније функције, у исту платну категорију. На овај начин су режисери тог гнусног чина избегли непријатна питања новинара у Конгресу.

Трећим плакатом смо желели да госпођу Медлин, рођену Корбел подсетимо на њену срамну улогу у агресији против оснивачког члана Организације Уједињених нација – Југославије. Бомбардовање, које је њен пријатељ Хавел назвао „хуманитарним“, значило је не само кршење Повеље ОУН већ и Вашингтонског уговора (Повеље НАТО). Олбрајтова је у функцији министарке спољних послова САД грубо погазила међународно право, што представља тежак међународни злочин. Мртва српска деца, људи погинули у возовима, аутобусима и избегличким колонама за госпођу Олбрајт су представљали „колатералну штету“ њене „хуманитарне“ агресије.

На четвртом плакату је приказано отимање две јужне српске области – Косова и Метохије – и поклањање ове територије албанској наркомафији.

Једна од фотографија бележи заљубљени поглед госпође Олбрајт упућен Хашиму Тачију, данашњем „косовском премијеру“. Шмекер је, свака част, госпођи Олбрајт се не чудим, али такође је у питању и тражени терориста у међународним размерама, који је основано осумњичен за трговину људским органима отетих и поубијаних становника Косова и Метохије. Тако барем стоји у извештају Дика Мартија који је изнесен у Савету Европе. Госпођа Олбрајт је и тада, 1999. године водила америчку дипломатију а њене дипломате су трагале за било каквим изговором за напад на Југославију. На крају је то био инцидент у Рачаку, догађај инсцениран уз помоћ терористичке организације УЧК. Њу су додуше НАТО окупатори, након заузимања Косова и Метохије, одмах забранили, али њени чланови укључујући командни кадар, заузели су места у влади, парламенту, политичким странкама, војсци, полицији.

И тако, у складу са тиме, данас изгледа Косово. Пре недељу дана сам се са пријатељима вратио са Космета те можемо да реферишемо. Отцепљење Косова, насилно прецртавање европских граница без сагласности држава којих се то тиче, без сагласности ОУН је следећи међународни злочин који би верни читаоци сабраних дела Олбрајтове требало да имају у виду. Уосталом, реците, неће ли се цена њеног потписа повећати сазнањем да потписана, није само славна дипломаткиња, мила земљакиња и вешта списатељица, већ исто тако и познати ратни злочинац који своје злочине лукаво скрива иза „борбе за људска права и слободу“.

И још пети плакат – трешња на торти.

Госпођа Олбрајт је заједно са братом првог именованог протектора окупираног Косова др Кушнера, основала компанију ИПКО. Нечасним методама, уз помоћ бивших чланова УЧК, елеиминисали су са тендера конкуренцију, формирали мрежу мобилне телефоније на Косову, а пре него што су фирму продали, косовској полицији су наложили да уништи другу конкурентску фирму мобилне телефоније како би подигли цену своје фирме. Добит за Олбрајт Груп је према албанским новинама Коха Диторе износила 200 милиона долара, за госпођу Олбрајт добит 5 % од те цене. Сасвим лепа награда за ноторно кршење међународног права и ратно хушкање.

 

Реакција госпође Олбрајт на наше плакате сама по себи довољно говори. Уместо дипломаткиње, у њој је победила друга Олбрајтова. Наше плакате је почела да кида и цепа. Хистерични крик „get out, get out…“ одјекивао је у занемелој сали књижаре Неолуксор. Даље се само сећам грубог напада обезбеђења палате књига, гурање, током кога су млади људи који су стајали поред добацивали „крвава бабо“; увреде на адресу мог скоро слепог пријатеља који ме је пратио; фотографкињу је обезбеђење оборило на  земљу … Вика „Без фотографисања! Без снимања!“ У том тренутку су ми попустили нерви, извињавам се, али нисам дипломата, и почастио сам бившу госпођу државну секретарку владе САД  титулом, коју сам о њој много пута чуо у Србији, на Косову, Македонији, Републици Српској, Црној Гори: „Балканска касапкиња“.

Госпођа Корбел Олбрајт, некада наводно узор дипломатског шарма, опет је повисила глас. Викала је на мене и моје пријатеље. „Ви сте ратни злочинци! Ви сте ратни злочинци!“ Тако се то десило. Онај на кога би некада госпођа Олбрајт показала прстом, био је крив. Одвезли би га у Хаг (ICTY), у смешно вођеним процесима би био осуђен, и готова ствар. Тако је прошло већ неколико десетина српских официра и генерала. Драги читаоци, молим вас немојте се чудити што сада заједно са мојим колегама из нашег удружења Пријатељи Срба са Косова, са стрепњом очекујем да из Хага дођу по нас – ратне злочинце.

Вацлав Дворжак,

Аутор је потпредседник грађанског удружења „Пријатељи Срба са Косова“, режисер и документариста

Са чешког превела: Наташа Кевић

Извор: нспм.рс
________
http://vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=29485&novost=vostok%2Farhiva%2FGospodjo%2FOlbrajt%2C%2Fdoneo%2Fsam%2FVam%2Fna%2Fpoklon%2Fsvoj%2Ffilm%2Fkoji%2Fsam%2Fsnimio%2Fna%2FKosovu#.UI0T5mdi0g3

На протестном скупу „Хилари, ниси добродошла!“ који у понедељак 29. октобра на београдском Тргу Републике у 18 сати организују Српски народни покрет Наши и Српски сабор Заветници говориће канадски новинар српског порекла Џон Боснић и психолог и истакнути представник српске дијаспоре др Мила Алечковић.

28.10.2012. СНП НАШИ, саопштење, ФБР Иван Ивановић

Испред Српског сабора Заветници окупљенима ће се обратити Дамјан Кнежевић а испред Српског народног покрета Наши Игор Маринковић.

„Хилари Клинтон је репрезент фашистичке политике САД према Србији, ватрени борац за независност Косова и Метохије и радо виђен гост у Приштини. Њен супруг био је председник САД у време бомбардовања СРЈ 1999. године. Њен долазак у Србију је у циљу притиска на власт Србије да призна тзв. незавинсост Косова и Метохије и зато морамо дићи глас против ове посете.

Позивамо све достојанствене и поносне Србе, да се окупе и пошаљу јасну поруку дотичној и њеним сарадницима, да протагонисти шиптарских и усташких интереса нису добро дошли у Србију, а од српских власти да затражимо да се откаже гостопримство онима који вређају елементарно достојанство нашег народа!“ – стоји у позиву ове две организације.

Редакција  СНП Наши

Кратка веза: http://nasisrbija.org/?p=9285