Лирски записи из Акаше

Између јудео-кршћанства и сатанизма стоји знак једнакости.

Сатанизам је чедо јудео-кршћанства.

Као што је и бољшевизам једна од варијаната сатанизма.

И атлантизам је изникао из јудео-кршћанства.

Свако зло је на атлантистичком Западу изникло и рођено из јудео-кршћанства.

Ми, Бели Срби, одувек знамо, да јудео-кршћанство већ столећима и тисућлећима врши подмукли и потуљени геноцид над нама.

Кад кажем над нама, онда мислим и на Беле Русе, зато што смо ми, Бели Срби, и Бели Руси један те исти Род.

Сви западни народи су толико затровани србоцидном и русоцидном идеологијом јудео-кршћанства и сатанизма, да се, од тога, више никада не могу излечити.

ПравоСлавље нема, ни у помисли ни у примисли, никаквих додирних тачака са јудео-кршћанством, зато што је јудео-кршћанство сушта опречност и супротност ведсрбском и ведруском ПравоСлављу.

После нас,

доћи ћемо опет ми,

у потомцима својим.

И као што ћемо

у онима

који ће доћи после нас

 бити опет ми,

тако смо и у онима

који су били пре нас

 били исти ми.

 

Никада и никоме

немојте да откривате

и тумачите

своје снове и визије.

Јер,

 све што некоме испричате

и откријете,

то више није само ваше.

Ваши снови и визије

 јесу ваша тајна,

као што је и ваша вера –

тајна.

Ми губимо моћи

онда када другима

откривамо своје снове,

визије и веру.

Као што губимо моћи и онда

када, из таштине,

причамо о себи.

Зато,

што мање причајте о себи,

а ваше снове и визије,

 као и вашу веру,

 чувајте само за себе.

Лирски записи из Акаше

Има једно место на Истеру (Дунаву) где редовно, и без напора, улазим у паралелни свет.

У свет посве другачији, у свет, тајинствен и оностран, од пре двадесет и више векова.

У ваздуху, у мирису воде, по цвркуту и кликтају различних птица, по дејствима и енергијама, осећа се да је то, уистини, упоредни свет од пре много столећа.

Седећи на јесењем сунцу, загледан у жуте и румене крошње врба и топола, данас сам имао чудесне и тајновите вилењачке визије.

Видео сам једну своју врлу пријатељицу (њено име је Верица), животну сапутницу мог још врлијег пријатеља, у једном ратничком и вилењачком ведсрбском племену, окружену Белим Урима, великим посвећеницима Земље и Васељене, упућену у оностране тајне белих чаробњака, исцелитеља и шамана.

Бели Ури су највећи посвећеници међу ВедСрбима и Белим Србима, који су умели како да исцељују тако и да васкрсавају људе.

Њихова моћ исцељивања и васкрсавања заснивала се на призивању и кроћењу Перунових плавих муња, које нису убијале и спаљивале, већ су исцељивале и васкрсавале човека, тако што би се, у трену, претварале у космичку животодајну енергију којом би се пунили и обнављали сви животни унутрашњи органи као и свеколики организам физичког тела.

Ова ми се визија јавила данас, изненада, вероватно стога, што је ова моја пријатељица одавно тражила да јој откријем неке тајне о њеном оностраном животном путовању.

Упоредо с овом визијом, јавило ми се још нешто из Акаше.

Балкан се, у давнини, звао Хелм, све док су на њему обитавали Бели Срби, Хиперборејци и Аријевци.

Са нестанком Белих Срба, Хиперборејаца и Аријеваца, и доласком дивљих, тартарских и крволочних племена на ове просторе, Хелм је преименован у Балкан.

Балкан је инверзија речи Кан(и)бал, а сама би реч, са становишта тајне духовне науке, могла и овако да се растумачи.

Када слогови у овој двосложној речи замене места, па уместо БалКан напишемо КанБал, онда то у магијском и мистичном преводу значи: људождери (канибали) бога Бала.

Само име казује, да на овим просторима обитавају дивља људождерска племена, која су склона најужаснијим и најгрознијим злочинима.

После толико векова непрестаних ратовања против дивљих и крволочних племена, Бели Срби су посве проређени и скоро истребљени.

Оно мало преосталих Белих Срба, у времену долазећем, можда и неће моћи да се избори и опстане у окружењу канибала, људождера бога Бала, бога дивљачких, тартарских и канибалских племена.

Није довољно само да верујеш у Бога;

 Бога мораш и да упознаш,

да се дружиш

и да разговараш с Њим.

Морате да се договарате,

 ти и Бог,

онако како се договараш

са пријатељима својим.

Страх од Бога

 мора да прерасте

 у Љубав према Богу.

Ако страх од Бога

 не прерасте у Љубав према Богу,

онда твој бедни земаљски живот

никада неће узрасти

у божански и васељенски Живот

без почетка и свршетка.

Све оно што смо

 у раној младости тражили,

то, у зреломе добу,

почиње да тражи нас.

Има време

кад човек трага за Богом,

и време

кад Бог трага за човеком.

Човек и Бог

траже се –

 наизменично, али и узајамно –

без престанка.

Има време

кад човек трага за Богом;

време кад Бог

трага за човеком;

време кад се човек и Бог

узајамно траже:

време кад човек креће

 у потрагу за Богом

а, истовремено,

и Бог креће

у сусрет човеку.

Све што тражимо,

то у неко доба

почиње да тражи нас.

Лирски записи

Атлантистима никада не веруј.

Никад им не окрећи леђа.

Вазда их држи на нишану.

Само се преко нишана с њима договарај.

Убиће те, потуљено и мучки (курвински), чим им окренеш леђа.

У њих ничег људског и племенитог нема.

Њима је и душа црна.

Црња од пакла.

Потомци Црних Гмазова морају бити потуљени, лукави, погани и зли.

Све што умеју – то је да пљачкају, отимају, краду и кукавички убијају.

Они увек кукавички и подмукло убијају.

Неосвешћени Срби, који њима верују, брзо, и изненада, са овога света одлазе.

Мудар Србин никада не верује Атлантистима.

И никада им леђа не окреће.

Вазда их на нишану држи, и само преко нишана с њима разговара.

Лирски записи из Акаше

Један народ може да решава своје друштвене (социјалне) проблеме само онда када наступа са својег расног, националног, верског, митског и архетипског становишта.

Свеколика србска друштвена, материјална и духовна беда јесте последица одбацивања србске вере, србског мита, србске културе и србског архетипа.

Србском народу нема ни опстанка ни живота са смислом, све док се не врати србском миту, србском архетипу, србској вери и србској култури.

Када се, понаособ и као народ у целини, будемо вратили својим најдубљим архетипским коренима, својем најтајинственијем праисконом миту, тек тада ће се сви наши друштвени (социјални) проблеми решавати сами од себе и сами по себи.

До тада, ми ћемо само да лутамо, слуђени и изгубљени, попут белих ждралова у јесењој магли.