Велики Гај,

Орахова хладовина,

Лавеж паса усамљеника.

Певац – певач из комшилука не престаје да кукуриче…

Поветарац са Карпата њише гране…

Песник дивани са свеколиким околишем…

 

разјасница: посета песнику Драгану Симовићу

Између људских
стопала мрави извлаче
рањеног друга.

∞

Залази сунце.
У испуцалој земљи нестаје
сјенка мравињака.

∞

Стари зидни сат
откуцава поноћ.
Цврчак још цврчи.

∞

Изнад младог жита
вјетар љуља вране на
струјним жицама.

књига-Путевима Славе –

 

Својим мислима, сновима, осећањима, речима и делима морамо да се боримо за лепши и бољи свет.

Нећемо водити рат ПРОТИВ таме, већ рат ЗА Светлост.

Нећемо ратовати ПРОТИВ мржње, него ЗА Љубав.

Нећемо бити ПРОТИВ некога или нечега, но ЗА Некога и Нешто.

Ако желимо да добијемо рат, онда морамо да се боримо ЗА нешто своје, ЗА нешто што је дубоко и високо, ЗА нешто што је у Вечности и Безкрају, ЗА нешто што је с ону страну свих илузија, омаја и опсена.

02

Љубав увек побеђује.

Љубав побеђује чак и онда кад нам се чини да губи.

Ко год води рат ЗА Љубав, Светлост, Доброту и Лепоту свагда ће и навек побеђивати.

Побеђиваће и онда када се свима чини да губи!

Ко год је ратовао ЗА Љубав, никада није губио, но вазда и увек побеђивао.

На Путу Љубави нема губитка!

03

У Великом Роду, у Васељени, међу сазвежђима и звезданим јатима – слично слично привлачи.

Љубав привлачи Љубав; Лепота привлачи Лепоту; Доброта привлачи Доброту.

И сродне душе се привлаче.

Привлаче се скраја накрај Васељене!

То се зове Закон Звездане Привлачности.

Тај Закон јесте Закон Над Законима.

Од Тог Закона нема већег закона!

04

Бело Србство не може да нестане.

Бело Србство не сме да нестане.

Бело Србство јесте Звездано Семе Богова и Људи.

Бело Србство је створено и рођено Одозго, из Језгра Живота у Створитељу.

05

Овај Тренутак – то је Нулта Тачка Вечности, Времена, Простора и Пространства.

Из Овог Тренутка све настаје, све постаје, све се рађа.

Ко не осећа, ко не појима, ко не живи Садашњи Тренутак, тај ни живот свој не живи!

Живот се одвија у Садашњем Тренутку.

Вечност је – Вечност само онда када је у Садашњем Тренутку.

 

-Волумен набоја зависи од текућине која прожима…

Сва тела нису иста, објекат посматрања зависи од погледа и садржаја у очима…

Тако и тела множе се и збрајају,…

Не може се очекивати оно ЧУДО над ЧУДИМА ако је празан садржај у грудима…
Ритам,музика у њедрима сигнализира синапсама,управаља главама.

И тај ритам,и та музика ГЛЕ РИТМИЧНО РАЗЛИЧИТА АЛ НАБОЈЕМ ИСТИМ ОБОГАЋЕНА,

склапа елементарни извор ПОЧЕТНОГ КОЛА.-

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

Трудио сам се, од ране младости, да будем присутан, да будем овде и сада, да живим садашњи тренутак.

Ни са двадесет година нисам водио празне, несувисле и бесловесне разговоре, разговоре без сврхе и смисла.

Оно што се у свагдањем говору назива ћаскањем, то је чисто празнословље.

Ћаскати, значи празнословити, значи причати приче ради, причати а ништа битно и суштаствено не рећи.

Себи сам увек говорио: немаш времена за глупости овога света!

Време је драгоцено и непоновљиво, ако је човек посвећен раду на себи.

Сваки тренутак је битан и сушт.

У сваком тренутку, гле! ми напредујемо, растемо и узрастамо.

Постоји један једини пут, а то је пут навише!

Сви други путеви јесу стрампутице и беспутице.

Хоризонтални путеви су као и ћаскање.

Крећеш се, а боље би било да се уопште не крећеш.

Имаш илузију да некамо идеш, а, уистини, никамо не стижеш.

Вртиш се укруг, замајаваш и замлаћујеш самога себе!

Често сам, и у младости, бивао усамљен, али ми самоћа никада није тешко падала – напротив! – уживао сам као нико у самоћи!

Више сам волео да се крећем усамљен, него да боравим у друштву које ми се не свиђа.

Био сам вук самотњак.

Следио сам своје снове и визије, следио сам своју унутарњу звезду.

Звезде су биле моји путокази.

Моји знакови покрај пута нису били на Земљи, већ на Небу!

Но, морам нешто да вам признам.

Није било лако издурати све то у овоме свету.

Људи највише зазиру од вука самотњака.

Плаше га се, па из страха насрћу на њега, баш онако како сеоске псине насрћу на горскога вука који би залутао у село.

Растао сам на селу, где се сви људи међусобно знају.

Но, уопште ме се није текнуо дух села, дух паланке.

Иако сам, како рекох, стасавао у малом банатском селу од неких четири тисуће житеља, понашао сам се као да живим у највећој светској културној метрополи.

Помно сам пратио сва светска културна, књижевна, филмска, уметничка и музичка збивања (позних педесетих и шездесетих  година прошлога века) као да живим у београдском Кругу двојке или на париском Монпарнасу.

Уопште није важно ГДЕ живите, већ КАКО живите!

Са којим мислима, визијама, идејама и сновима се будите и одлазите на починак!

Ко вас и шта води, и камо вас и зашто води!

Важније од свега онога што ИМАТЕ, гле! јесте оно што ви, уистини – ЈЕСТЕ!

Казујем вам из суштаства бића: боље је БИТИ, него ИМАТИ!

То што ви ЈЕСТЕ, вредније је од сваког ИМАЊА.

(У позни вечерњи час, 14. рујна 7526.)

1.  

   

    

    

   Читам записе и гледам – настављамо живот- ми – исти- само нарасли, напредовали, на другоме нивоу..као електрони кад оду на други ниво… нивоа има колико има…има и поднивоа… нивоа поднивоа..
   Може бити да Творац једну суштину подели на много њих и пусти у светове.. делови суштине се образују, стичу знања…срећу са својим деловима који су стекли друга знања..и сједињују…сједињују ….
   Саме суштине могу своје делове ,,пустити,, у искуство које је потребно стећи….делови се опет срећу, сједињују,,, и обогаћени враћају првобитној суштини од које су настали. Када се, више делова суштина мушких и женских у љубави препознају и тако заједно пут настављају – настали од љубави, крећу се заједно на путу љубави, ка дому љубави – то Творац је сам!

   

 

ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Овако сам ја видео у својим песничким и вилењачким визијама.

Смрт је, истовремено, и поновно рођење.

Један део нас умире за овај свет, један део нас остаје у овоме свету, а један део нас одлази заувек са овога света и путује ка Вишњим световима.

Ми вазда, и без престанка, кроз све своје животне токове, стремимо Навише, ка Вишњим световима.

Тај поступак илити процес никада се не окончава – без свршетка је у Божјем Стварању.

Свако од нас, уз ово видљиво, физичко, материјално тело, има још неколика тела која су невидљива и непојмљива нашим физичким чулима.

Не могу да кажем колико још невидљивих тела имамо, јер је то различито од човека до човека.

Они који су на ниском ступњу духовне и космичке еволуције, имају уз физичко тело још два или три невидљива тела; они који су на нешто вишем ступњу развоја, имају уз физичко тело још пет или шест невидљивих тела; они који су на високом ступњу еволуције, који су стицали знања и творили дела љубави кроз своје животне токове, могу да имају још дванаест невидљивих тела.

Са овим највишим – десетим, једанаестим и дванаестим – невидљивим телима, они бивају изравно повезани са Створитељем и Извором Живота, и тако постају Чиста Светлост, Чиста Љубав, Чиста Свест у самом Језгру Стварања.

Сад замислимо једног великог посвећеника – Изасланика Божјег, Аватара – који је развио дванаест невидљивих тела,  који је боравио неко време у овоме свету, а потом напустио своје материјално тело и отишао са овога света.

У тренутку смрти илити напуштања физичког тела и овога света, његова три највиша невидљива тела – која су Чиста Светлост, Чиста Љубав и Чиста Свест – одлазе изравно, у делићу тренутка, у Сферу Створитеља, у Језгро Стварања; седмо, осмо и девето одлазе у Сферу Белих Богова и Белих Богиња; четврто, пето и шесто невидљиво тело одлазе у Сферу Звезда, у Сферу Вилењака илити Анђела; прво, друго и треће невидљиво тело остају у Сфери Планета, у Сфери Мидгарда.

Прво и друго невидљиво тело које остаје у Сфери Мидгарда временом се разлаже и прелази у чисту енергију, док треће тело, тело које је стварано делима љубави на Мидгарду, остаје трајно у Сфери Мидгарда, трајно у Поткама Мидгарда, трајно у Информационом Пољу Мидгарда, и бива изравно повезано са три највиша тела која су у Језгру Стварања, у Сфери Створитеља.

Све идеје, све визије, сва песничка, стваралачка, уметничка и научна надахнућа долазе нам из Информационог Поља Мидгарда где је заувек остало треће невидљиво тело великих посвећеника који су негда боравили на Мидгарду, кроз столећа, тисућлећа и еоне.

Песницима, уметницима и научницима, који у овоме времену бораве на Мидгарду, све инспирације, све визије и све идеје долазе управо отуда – из Информационог Поља Мидгарда, а, већ рекосмо, да је Информационо Поље Мидгарда изравно повезано са Језгром Стварања, са Сфером Створитеља.

Ово су моје песничке и вилењачке визије, моји снови, моји увиди из Акаше.

Све што стварам и пишем, стварам и пишем превасходно зарад себе, због себе, јер, када будем напустио овај свет, ови ће ми записи служити као подсетник и водич на оностраним пропутовањима.

Знано је одавно, да се песници, уметници и ини ствараоци срећу на свом звезданом пропутовању кроз оностране светове, са својим сновима, визијама, речима и делима, те им енергија тих дела, уистини, бива неке врсте погонског горива ка Језгру Стварања, ка Извору Живота.

Ви, који читате ове записе – а уколико се у њима не проналазите – немојте мени веровати на реч, немојте ми уопште унапред ништа веровати, већ сами трагајте и освешћујте!

 

 

(У Великом Гају, 14. рујна 7526.)

 

Измаглица на врху планине

Измаглица светлуцава  

У себи крије милионе сунаца

 

Плешем у загрљају драгога

По расутим малим облацима

Што додирују врхове трава  

 

Камен – стена  бела –   љубави трон

Из далеких висина

Низводи се невидног свирача   

Харфе  душа  вечити први  тон

 

Отварају се тунели бели  

Извире свет  у лепоти нови

Стидљиво  огледава  око

Неверицу  отпасану   топи

 

Светло  светло обасјава

Споља и унутар и земље све

Трепери срце топлином

Само постаје небеско сунце!