ЛИРСКИ ЗАПИСИ
Песник Вилењак (2012.)
01
У сваком пробуђеном и освешћеном човеку,
налазим и препознајем себе.
И сваки пут се истински обрадујем, кад год се
сретнем са тим незнаним и тајанственим
човеком у којему ћу препознати себе.
Иако смо незнани, далеки и тајанствени један
другом, ми се, ипак, однекуд одавно знамо.
Знамо се, зацело, из неких ранијих животних
токова, из давнашњих тајинствених
пространстава СрбИрије, из времена-
правремена када су сва ведска, европска и
аријевска племена обитавала и живела заједно –
као Један Род, као Једна Звездана Раса.
02
Има један пробуђен и освешћен човек, по
имену Варг Викернес, чије поетске чланке, и
лирске записе, читам са искреним, тајинственим
и дубоким уживањем.
У његовим надахнутим и освешћеним записима,
налазим и препознајем самога себе,
препознајем своје песничко биће, препознајем
своју лирску словенску душу, препознајем своје
праисконе снове и визије.
Читајући Варга, као да читам самога себе –
али једног новог и другачијег себе! – са
нордијским тајинственим, оностраним и
бајковитим искуством.
На тренутке ме Варгови сликовити лирски
записи подсећају на руске прасловенске бајке и
каже, или, пак, на древне србске митолошке
приче и приповетке.
03
Одувек су, и од сваке власти, бивали прогоњени
они који буде и освешћују племена и народе.
Зато и није никакво чудо што прогоне и Варга
Викернеса.
Он је опасан по све оне мрачне владаре из
сенке, који су наумили да поробе европски
стваралачки ум и дух, те да од божанских и
словесних бића, племена и народа, створе
потрошачка крда и стада која се ни по чему
неће разликовати од иних бесловесних и
животињских врста.
04
Варг је, управо по својим надахнутим и
освешћујућим чланцима и лирским записима,
одавно запажен и присутан у Србији, и то
превасходно међу пробуђеним и освешћеним
ВедСрбима, који се враћају србској древној
Вери, србским Боговима, србском Предању и
србском Миту.
Његови чланци и лирски записи, у преводу и
препеву Александра Маслара, делују тако
поетски и уметнички снажно, изворно и
самосвојно, тако да, на тренутке, имам утисак,
као и стваралачки доживљај, да Варг Викернес
пише на древном србском језику.
Овим сам, наравно, желео да подржим
Александров посвећенички рад на превођењу
(и препевавању) Варгових поетских и лирских
дела.
05
Иако Варг и ја имамо доста тога заједничког у
појимању и виђењу, у поетици као и у
мировозренију, ми се, зацело, у нечему и
разликујемо; али су то оне тајинствене и
оностране разлике које нас узајамно обогаћују
и оплемењују.
Разлике су, између осталог, и у томе –
што је Варг нордијски, викиншки трагалац и
посвећеник, а ја ведсрбски, прасловенски,
песник, тајинственик и ловац на снове.
Не знам какав бејаше пут, и каква животна
судбина, Варговог племена, али моје племе, и
племе мојих предака, биваше у вечном и
непрестаном рату против злих врага и душмана,
у непрестаном посвећеном и светом рату, који
је давно започео и који још (увек) траје.
Варг Викернес (2009.)
