Category: All
Драган Симовић: Постоји само овај тренутак!
Постоји само овај тренутак!
Само овај тренутак, како у времену тако и у вечности.
Нема безброј тренутака!
Постоји само један једини тренутак, а то је управо овај тренутак.
И све што нам се дешава, све што се игда десило и све што ће нам се игда десетити, дешава се управо у овом тренутку.
Наш живот се дешава управо у овом тренутку.
И наша смрт кад буде дошла, доћи ће управо у овом тренутку.
Ко не схвата, не појима и не осећа овај тренутак, никада неће разумети ни време ни вечност.
И време и вечност су омаја, илузија и опсена без овог тренутка.
Ни времена ни вечности нема изван овог тренутка!
Овај тренутак има чудесна божанска дејства.
Овај тренутак има чудесну божанску снагу и моћ.
Управо овај тренутак има чудесно исцељујуће и васкрасавајуће дејство.
Живети у садашњем тренутку, значи: живети у вечности и, бити бесмртан!
Верица Стојиљковић: Капи нектара спајају ….
Капи нектара спајају неспојено,,,,
нектара из круне белог крина!
Латице надвијене – над оним,
што благо је скривено!
Мириси свети …. седефни
облак што цвет обавија!
Круг сребра без краја –
истину носи живота сфера!
Љубави без коначности
Титраји су у Вечности!
Драган Симовић: Када Бога носиш у срцу…
Када Бога носиш у срцу, тада је Бог, за тебе, свуда присутан.
Свуда Га и у свему видиш, свуда Га и у свему чујеш, свуда Га и у свему милујеш.
Бог је Сунце које те греје, звезде што ти се потајно осмехују, ваздух који удишеш, вода коју пијеш, песма коју певаш, драгана коју љубиш…
Бог је истовремено и Отац и Мајка, и Мушко и Женско.
Некада Бога видиш као Оца, а негда као Мајку.
Јер, Отац без Мајке ништа не ствара и не рађа.
Бог те љуби и онда када ти се чини да тебе нико не љуби, и онда када ни ти самога себе не љубиш…
Не моли Бога ни за шта, већ благодари Богу за све што већ имаш и за све што немаш.
Јер, и оно што немаш – ти одувек имаш, само што још не знаш да имаш!
Између имања и немања танка је линија; танка је, прозирна и порозна.
Често је имање – немање, као што је и немање – имање!
Највише имаш онда када ништа немаш! – тако су говорили наши звездани преци.
Горан Полетан: Мojи преци
Забрањивали су прецима мojим
да славе Бoга крoз сунце и ватру,
ал’ jа, њихoв унук, евo, joш пoстojим.
Нису успjели вjеру да им затру.
Бранили су мojим пра-прадjедoвима
да пoштуjу небo, вjетар, земљу, вoду…
али, хвала Бoгу, евo, joш нас има.
Ми ћемo траjати и кад oни oду.
Oни су мислили да сунце пoстojи,
и вoда и земља…, да пoслуже њима,
пoслушнo и пoнизнo, њих jаднике, кojи
сад кукаjу, у страху, да се миjења клима…
Ругали су нам се, да jе наша вjера
безбoжничка и да све нам jе прoклетo,
али Светoвида никo не истjера
из нас, ни сламу, бадњак – дрвo светo…
Ми joш увиjек бojимo и шарамo jаjа,
истo к’o и приjе хиљада гoдина…
Сваки стари детаљ нам jе oд значаjа,
да би се чувала вjера oд старина.
Наше старo знање, каo ватра света,
предаjе се oдувиjек, из руке у руку
и свакo се држи светoга завjета,
да пренoси знање сину, ил’ унуку…
Пренoсили смo га пjесмoм и гуслама,
кojима дjедoви joш унуке уче,
и нашим старим и мудрим бабама:
свака oд њих пренoси знање на унуче.
Акo Бoг да би’ће кoга да пренoси
oнo штo се, евo, дo сад сачувалo,
знаjућ’ да ће бити старац сjедoкoси,
jеднoм, штo сад слуша, oвo диjете малo.
Дoк нам jе jезика и старих пjесама,
кojе нам гoвoре o давним прецима,
би’ће части, храбрoсти и среће у нама…
Чуват’ име и jезик, завjет нам jе свима!
Драган Симовић: Знања Богова (2)
Само нас
Знања Богова
воде ка Светлости,
Љубави
и
Животу.
Зато сва друга знања
људи овога света
уопште и нису битна!
Светлана Рајковић: Дневник Плавог Вилењака
Лет-„Плава Звезда“
Дан-други
Посада- Летачи
Чланови- 1001
Позиција- ,,Мидгард“ зона
Капетан брода, Флорен, позвао нас је на састанак, и упутио званичне податке о бићима на планети, које је компијутер учитавао. Добили смо слике бића високе интелигенције, која личе на нас, а, ипак се разликујемо.
Саслушали смо Капетана и одлуком главног штаба, уследиле су поделе задатака. Подељени смо на сто(100) јединица, по десет(10) чланова (Капетан не напушта брод) , и свака јединица је добила своје задатке. Мојој јединици је додељена територија изван плаве боје, другим речима копно( још увек нејасна слика, плава планета, а, висока интелигенција на мањој површини- копну).
Спремамо се, опрема приспела, летелице ,,Пресретачи,, спремне, Вилењаци се спремају за искрцавање.
Моја јединица и ја добијамо летелицу, многобројну опрему, и… већ поздрав, са Капетаном, бродом, осталом посадом, …напуштамо брод са речима: „До поновног виђења, Вилењаци! Срећно!“
Наставиће се…
Драган Симовић: ЗНАЊА БОГОВА (1)
Ако желите
да ЗНАТЕ,
онда заборавите све оно
што сте учили.
Ако желите да примите
ЗНАЊА БОГОВА,
онда заборавите
знања људи.
ЗНАЊЕ
које вас не води
ка СВЕТЛОСТИ,
и није никакво знање!
Разлучити
ЖИТО од кукоља,
управо се
на ТО односи.
Дуšан Ми: ЗВЕЗДА ВЕЛЕСА ИЛИ ДАВИДОВА ЗВЕЗДА
Тао Ћан: ПОВРАТАК ПРИРОДИ
У својој младости нисам се слагао са људима,
по природи сам љубитељ брда и планина.
Грешком сам упао у клопку светског блата,
и тако тридесет година…
Птица у кавезу за старом шумом чезне,
риба у рибњаку за родним врелом жуди.
Раскрчио сам велико јужно земљиште трском зарасло,
и вођен својом припростом нарави,
пољима и вртовима сам се вратио.
На имању од преко десет рала,
брвнару сам саградио са пар соба.
Брестови и врбе засењују задњу надстрешницу,
а две брескве и шљиве поређане су испред трема.
Магловити и мутни далеки засеоци,
изнад којих лебди дим за пијачних дана,
пси који лају у забитим сокацима,
а петао на врху зрелог дуда кукуриче.
Пред мојим вратима у дворишту,
нема ни метежа ни прашине.
У голим,скромним собама одморан си и безбедан.
Предуго сам био заробљен у кавезу,
сад сам се вратио природи.
Тао Ћан, познат и као Тао Јуенминг
(365-427н.е.)
Драган Симовић: Никако да сване Јутро Сварога!
Кажем:
ова зима ми личи
на уводну песму
у ледено доба.
Леде се мисли,
леде се осећања,
леде се снови,
леди се душа,
а, на концу,
леди се и сам живот.
Што год да погледаш:
све скрућено,
све смрзнуто,
све залеђено,
све беживотно.
Никако да сване
Јутро Сварога,
никако да нас огреје
Духовно Сунце!
