Фото: Спектакуларна круна; Википедија

Ходао си за мном
И стрпљиво сакупљао
Све драго камење
Знано и незнано
Које сам уз пут расипала
Несвесно и свесно
Од њега си сачинио
Најлепшу круну

На дан мога крунисања схватих
Шта добијам а шта сам изгубила

Потражих те погледом
Дању златаст ноћу сребрнкаст
Није те било тешко пронаћи
Теже те је сачувати и гледати
Истину мерити

Ухватих звезду у твом оку
И препознах одлуку
Бацих круну у вис
Драгуљи се расуше по небу
У ново сазвежђе и мапу мога срца
Ти имаш право да му даш име

Фото: Коњи приплодни; Википедија

Ево где језде поново
Кобиле јалове
.
Док омице приплодне њиште
Тапкајући у месту
Ати чистокрвни рзају
Сапети узенгијама
.
Ждребе понеко ритне се
Не хајући на све то
.
А излаз из коњушнице
Гавран окрилатио.

Фото: Фототека Србског Журнала

Тијање – пролеће у пуном замаху
Распевале се све птице певалице –
Славуји штиглићи креје славуји
Гаврани вране кукавице косовке
Фазани орлови јастреби кобци сове
.
Расцветале се биљке цветалице –
Маслачци беле раде јагорчевине
Перунике зумбули каћуни кукуреци
Јабуке шљиве крушке оскоруше
Трешње вишње дудови јорговани
.
У посету моме дому у селу Тијању
Долепршале две веселе вилице
Ведрооке Ирина Вујовић и Мила Раам
Сликају пејзаже вежбају кичме
Мени донеле пуне прегршти радости
Ширим руке – делим свима и свему

Фото: Трешња; Википедија

Тек пробуђена гледам како са истока
јутарњи зраци, блистави
трешњу нашу умивају
изнад куће старе на брегу…

и сећам се…
у неко време давно
за мене други браше
плодове сочне са врхова њених.

Гледам је, волим и осећам
да ће душа моја
са душама многим блиским
у неко време друго
стићи до врхова њених
и брати вечно
божанске гроздове Вечности.

ФФото: Самурајски кишобран; Википедија

Кад би мени дали један дан,
ја га не бих потрошио сам.
Пола дана ја бих дао неком
ко је добар, а случајно сам.
.
Играли би, причали би нешто.
Трчали би, скакали би вешто
ја и добар, а случајно сам.

Кад би мени дали кишобран,
ја га не бих потрошио сам.
Пола места ја бих дао неком
ко је добар, а случајно сам.
.
Кишило би, док ми корачамо,
пола тамо, а пола овамо.
Ставили би дан под кишобран
ја и добар, а случајно сам.
.
Кад би мени дали један дан,
ја га не бих потрошио сам.

Фото: Фототека Србског Журнала

Ооооо, Господе,
Руку ми дај,
Снагом да нарастем,
Водом из камен јајета да се оквасим,
Кореном жар да дирнем,
Светлом живим
И њим обасјам.
.
Руку ми дај,
Стамено да станем,
Сузом радосном да се полијем,
Живот водом око отворим.
.
Ево Господе,
Не корачам но трчим
Сводом небеским
Звазданим Родом обележеним!

Фото: Бела лађа; Википедија

Моја те реч дотакла
у трену кад си одлучила
да не верујеш никоме ко је
одрастао и ко покушава
да те укроти.
Као птица невидљива,
као жути лист који те у шетњи
пресретне нагло и упозори те
на пад.
Јер јесен је. Јер све је пролазно
и све се смењује.
Као да гледаш велику реку
у превечерје која односи беле
лађе, а иза сваког маленог
осветљеног прозора
можда одлази неко кога би
могла заволети
заувек.

Фото: Цвет различак; Википедија

Када се појаве у видокругу
заталасана румена класја
и у први сутон одагнају тугу,
над њима, тек слућен, поглед ми засја.
.
… И онда, све то румено класје
у мојој зебњи тихо се њише
и чини се, да утихн’о глас је,
– све немо ћути, као да не дише.
.
… И дише биље. И земља дише
и мирно тоне у сутон меки.
Сутра ће жетва, и никад више
неће бити оних дугих сенки.
.
Стабла различка пашће са класјем.
У рано јутро, семена расути зрнце.
Венуће тихо, с уздисајем,
у дну њиве, док буде залазило Сунце.
.
Па онда сутра кад клија босиље ,
сви ће се ројеви срести на цвету
и равницом замирисати биље
најдраже земље на свету.

Фото: Касачки коњ; Википедија

Аватар Гриша је рођен четрнаестог новембра
Тај дан поштују сви Витези Праисконог Реда
И обележавају га различитим дејствима
За добробит свих – КосмоЗаједнице и Неба
Изабрах дружење и деловање са коњима
.
У Африци топлој ћу трчкарати са лавовима
У Азији са оштрозубим шар – тигровима
У Северној Америци са највећим гризлијима
На Андима хоћу свесну игру с кондорима
У лед Сибиру са нежним белим веверицама
.
У Аустралији са мангупастим кенгурима
На Атлантику пливаћу ронићу са делфинима
Амазонија нек припреми лукаве анаконде
У прерији ћу ући у округле куће термита
На страни иза Северног пола бићу са прецима
.
На Лири – мојој пра – пра – пра – постојбини
Са кентптилима маестрима – виртуозима свирке
На бубњу харфи виолинки свирали и окарини
И певаћу и плесати са прелепом богињом Карном
Срећа песма и игра на Лири прочишћавају карму
.
Моји данашњи помоћници су силни Витези –
Дарија Дарија, Павле Мудри и Миодраг Снени
Радо су помогли да се обавим жељено дејство
Држали су одступницу и чували леђа мени
Када сам кренуо пун знања великог Аватара
.
Касачка стаза пет кругова пет и по километара
Са силним увежбаним коњем Амар Баратом
Енергијом и именом великог индијског свеца,
И зналачком енергијом мудраца са Истока
Погодио сам неколико циљева луком и стрелом
.
Затим сам на коњу Панчо на галопској стази
(А Панчо се растрчао као да је нахрањен ветром)
Којом трче и такмиче се најбољи тркачи света
У четири круга – више од седам километара
Прецизно погађао центар циљева са самострелом
.
На крају са двогодишњим ждрепцем Драгишом
Коме предстоје велике победе на тркачкој стази
Јашући великом брзином кроз шуме Кошутњака
Циљао сам са многим новим духовним оружјима
Више великих циљева … и наравно… усред мрака
.
Захвалан сам витезима мојим верним помоћницима
Захвалан сам минералима биљкама и зверкама света
Благодар смерам свима и свему и благодар коњима!
Живот је оно нај најлепше што замислимо и бивамо
Аватар Гриша нас научио да Животом управљамо!

Фото: Фб страница – Flowers and Nature

.

Фото: Пут крста, Пут суза; Википедија

(Via Dolorosa)

Заробљен у празним ријечима
И бесмислима празне приче
У пролећно јутро кад пјевају птице –
Будим се.
.
Заробљен у празним ријечима
И лажљивим погледима
Оних који лају на звијезде
И вјечите истине
У Земљи
Без стида
Без Крста
Постајем свјестан
Оне бесмртне Истине –
Будим се.
.
Заробљен у празним ријечима
И бесмислима празне приче
Јуда данашњице
Што цјеловом
Буде Гетсимански врт у нама
И невине жртве.
.
Хране се туђом љепотом
И безгрешним мислима
Плашећи се Пута суза
Привучени звуком тридесет сребрењака
Што зову и маме иза сваког угла
Не плашећи се што
Лончарска њива упорно чека и зове..
Заробљен у празним ријечима
И лажљивим погледима
Оних који лају на звијезде
И вјечите истине
У Земљи
Без стида
Без Крста
Постајем свјестан
Оне бесмртне Истине и
.
Будим се.
.
Будим се.
.
Знам зашто!